Deo prostora Vile „As“ pretvoren je u veliki slikarski atelje

Uspomena sa Likovne kolonije u dvorištu Vile „As“

Deo prostora Vile „As“ pretvoren je u veliki slikarski atelje od 15. do 22. maja, u vreme održavanja Likovne kolonije čiji je organizator Kulturni centar, pod pokroviteljstvom Opštine Vrnjačka Banja.

Milan Todorović Rubljov otvara izložbu

– Umetnik je mlad dokle god može da stvara. I to je ona božanska sreća koja nas odvaja malo od ostalog sveta. Ovoga puta saziv Likovne kolonije čine uglavnom mladi ljudi, mladi ljudi koji su apsolutno posvećeni svom poslu, vrlo široko obrazovani, otvoreni, slobodni i to je ono što nama treba. Ti tragovi nama trebaju da ostanu, da ih sačuvamo i da ih pokažemo u budućnosti, rekao nam je Milan Todorović Rubljov, selektor.

Rad Anje Ignjatović

Učesnici Likovne kolonije su: Nikoleta Mihaljević, Anja Ignjatović, Svetlana Zarić, Minja Miletić, Iva Stanojević, Ognjen Grujić, Dejan Ivanović Wuper, Žikica Dačković i Dragan Dejanović.

Nikoleta Mihaljević učestvuje na koloniji prvi put posle 20 godina.

– Veliki povratak i sećanje na to kako je klasa izgledala nekada, jer mi se probudi ta emocija i želja da natavim istim tempom. Nisam mogla da pretpostavim da će Rubljov okupiti tako složnu ekipu. Kako smo različiti u maniru, tako smo kao ljudi sličnih pogleda na svet, kaže Nikoleta.

Rad Dejana Ivanovića Wupera

– Znači mi to što sam u društvu umetnika. Prvi put sam na likovnoj koloniji nakon završetka Akademije. Ovde imam više vremena za stvaranje, atmosfera je prelepa i podstičuća, kaže Anja Ignjatović.

Minja Miletić je diplomirala na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Godinama se bavim dizajnom enterijera, ali paralelno razvijam i svoje umetničko stvaralaštvo. Izuzetno mnogo mi znači što sam dobila priliku da budem u krugu umetnika od kojih mogu mnogo da naučim, d se inspirišem, rekla nam je Minja.

– Ja sam neko, za razliku od ove omladine, ko ima i staža i uvek sam na likovnim kolonijama, kako u srbiji, tako i na međunarodnim. Kolonije i služe za to da bi se razmenila iskustva, da se povežu umetnici i da, naravno, budemo u nekoj pozitivnoj atmosferi, da tu izlažemo i da nam to bude jako lepo iskustvo, kaže Svetlana Zarić iz Sombora.

– Iako sam učesnik na mnogim kolonijama, ovu bih posebno izdvojio zbog sastava ekipe, zbog okruženja, domaćina koji su mnogo prijatni i same Vrnjačke Banje koja je jako inspirativna za umetnike, rekao nam je Dragan Dejanović iz Vranja.

– Ja sam ovde u Vrnjačkoj Banji prvi put na koloniji. To me je izuzetno obradovalo. Ovde je mnogo lepa i vesela atmosfera i dosta je mladih što je vrlo lepo. Moram da pomenem rečenicu jednog grčkog velikog umetnika, tj. filozofa „ako umetnost nestane u ovom društvu, upašćemo u jednu ogromnu rupu ili bunar iz koga nećemo moći da se izvučemo“. Znači umetnost ostaje i ostaće i treba da se u našem društvu što više podrži, kaže Žikica Dačković.

U ponedeljak, 25. maja, sa početkom u 19 časova, u Zamku kulture – koncert violine i klavira

U ponedeljak, 25. maja, sa početkom u 19 časova, u Zamku kulture Kulturnog centra Vrnjačka Banja biće održan koncert violine i klavira na kojem će nastupiti umetnice Mila i Bisera Veljković, uz gosta koncerta Vladana Veljovića na violi.
Publiku očekuje veče vrhunske klasične muzike i dela velikih kompozitora među kojima su Grig, Hendel, Suk i Vitali. Kroz pažljivo odabran program, izvođači će publici prirediti emotivno i virtuozno muzičko putovanje.
Mila i Bisera Veljković pripadaju mlađoj generaciji uspešnih umetnica koje su nastupale na brojnim koncertima i festivalima u zemlji i inostranstvu, dok će posebnu notu koncertu dati gostovanje violiste Vladana Veljovića.
Ulaz na koncert je slobodan.

IZLOŽBA O NOVIM PERSPEKTIVAMA U TUMAČENJU ANTROPOMORFNIH FIGURINA U ZAMKU KULTURE

U Zamku kulture, 15. maja, otvorena je izložba pod nazivom ,,Čuvam te” – nove perspektive u tumačenju antropomorfnih figurina sa lokaliteta Medvednjak kroz praksu ,,arheologija srca”. Autorka ove izložbe je Dragana Đurđević iz Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci.

Ova arheološka izložba nije isključivo naučnog karaktera, već se okreće i praksi ,,arheologije srca” gde se prošlost posmatra kroz emociju, iskustvo i ljudskost. Ovakav primer prakse je novina u pogledu prezentovanja arheoloških otkrića na našim prostorima.

– Ono što se često zanemaruje u arheologiji jeste taj nematerijalni deo života ljudi iz prošlosti, a to su emocije. ,,Arheologija srca” je jedan od vidova istraživanja tih efemernih, nematerijalnih aspekata nekih kultura, zajednica ili individua. Na tome je i bazirana izložba, gde kroz ritualne predmete, istražujemo kolektivne, individualne ili porodične rituale koji bi nam ukazali na osećanja kao što su briga, ljubav ili bezbednost, objasnila je Dragana Đurđević.

U fokusu izložbe jesu antropomorfne figurine sa lokaliteta Medvednjak, nastale pre više od 5.000 godina u okviru Vinčanske kulture. Izložba je koncipirana kao rekonstrukcija jedne vinčanske kuće, gde se prošlost sagledava kroz predmete, ali i kroz samu atmosferu koja treba da probudi emocije kod posmatrača.

Na taj način, izložba postaje i interaktivnog karaktera, najviše primamljiva najmlađima, gde ilustrovani arheolog Aca Mrav, upozorava publiku da se ,,sprema velika opasnost” i poziva ih u pomoć tako što će rešavati zagonetke koje prate samu postavku. Cilj interaktivnog dela izložbe jeste upoznati učesnike sa značajem zajednice i drugarstva gde svaki pojedinac doprinosi kolektivnom razvoju.

– Cela priča je o tome da li je nama potrebno zajedništvo ili nije i koliko se mi oslanjamo na zajednicu. Vinčanci nisu dozvoljavali da jedna kuća isključivo napreduje a da ona pored propada, jer bi to kvarilo opšti balans kome su težili, dodala je Dragana Đurđević.

Izložba će biti aktuelna u Zamku kulture do kraja jula.

Izložba “Čuvam te – nove perspektive u tumačenju antropomorfnih figurina sa lokaliteta Medvednjak kroz praksu Arheologije srca “Narodnog muzeja Smederevske Palanke, autorke Dragane Đurđević biće otvorena u Zamku kulture, u petak 15. maja 2026. godine, u 19 sati. Dobitnica je nagrade “Mihajlo Valtrović“ u kategoriji istaknuti pojedinac ili grupa autora, koju dodeljuje Muzejsko društvo Srbije.
Centralno mesto na izložbi zauzimaju antropomorfne figurnine sa lokaliteta Medvednjak, nastale pre više od 5000 godina u okviru Vinčanske kulture. Izložba je usmerena na istraživanje emocionalnih slojeva prošlosti i mogućnost da se nematerijalni aspekti zajednice sagledaju kroz materijalne ostatke.
Ulaz je slobodan.

„SAMO NEK’ IDE REDOM“

Vrnjačka publika imala je priliku 7. aprila da na sceni Bioskopa vidi predstavu pod nazivom „Samo nek’ ide redom“, koju izvodi pozorišna ekipa projekta Teatar Arena u okviru scenskog projekta Kruševac geto. Reč je o urnebesnoj tragi-komediji koja kroz humor i satiru, ali i gorko realističan način progovara o porodičnim odnosima, rodbinskim nesuglasicama, pohlepi, licemerju i ljudskim slabostima.

Predstava prati priču o trojici unuka koji se, nakon smrti svog dede Svetislava Tavčera, okupljaju na večernjem bdenju. Upravo ta tužna okolnost postaje jedini trenutak kada se porodica ponovo sastaje. Međutim, umesto iskrene tuge i zajedništva, između braće počinju da izbijaju stare razmirice, lične frustracije i otvorena borba za nasledstvo koje je pokojni deda ostavio iza sebe.

Tokom radnje svaki od unuka pokušava da opravda sopstveno pravo na deo bogatog testamenta, pri čemu se kroz njihove ispovesti otkrivaju slojevite priče o prošlosti, neuspesima i ličnim ambicijama. Upravo u tim sukobima i međusobnim optužbama krije se suština komada – najveća „smrt“ u ovoj priči nije ona fizička, već život samih unuka, obeležen zaslepljenošću, gordošću i nedostatkom empatije prema najbližima.

U predstavi igraju Đorđe Stojković u ulozi Milovana Tavčera, ginekologa, Nikola Milenković kao Gradimir – Grada, automehaničar, Nikola Trišić u ulozi Zvezdana – Zizija, grobar, dok advokata tumači Nemanja Janičić. Tekst predstave potpisuje Nikola Trišić.

Komedija situacije i apsurda, neminovno je u gledaocima izazvala duhovno-fizičku identifikaciju sa likovima jer direktno apostrofira ljudsku slabost koja je često prisutna u životu i sa kojom se svakodnevno susrećemo. Što bi jedan poznati vrnjački advokat rekao: „U svakoj porodici postoji neko kome je potrebno više“. Upravo kombinacija smeha i preispitivanja sopstvenih vrednosti učinila je ovu predstavu privlačnom za publiku koja je glumce nagradila zasluženim aplauzom.

M.St.J.