Представа „Таштин тестамент“, по тексту Јулијана Лучанина, биће изведена на сцени Врњачког биоскопа 1. маја 2026. године, од 20 часова.
Прича говори о тројици зетова Борису, Радету и Аци, који се након смрти таште Светлане окупљају у њеном стану како би се опростили и присетили лепих момената. Уместо класичне опоруке, затичу аудио поруку на касети у којој им Светлана оставља низ загонетки које морају да реше како би дошли до наводног „богатства“. Траг по траг, крећу у потрагу кроз стан, али сваки задатак открива и њихове личне несигурности, затегнуте односе и дуго скривене тајне.
Према речима аутора Јулијана Лучанина „Таштин тестамент“ је комедија о свима нама, о неспоразумима које упорно негујемо, тајнама које делимо сами са собом, и о томе колико је тешко, а смешно, бити искрен када је то заиста потребно. У центру ове приче, аутор истиче, да нису ни тестамент, ни наследство, већ људи са манама, невољама, врлинама и лудостима. И баш у том хаосу, у свакодневним промашајима и покушајима да будемо бољи, крије се права вредност – наслеђе које не иде преко суда, него преко душе.
У представи играју: Алекса Арсеновић, Тадија Јосиповић, Јулијан Лучанин.
У Замку културе, седамнаестог априла, обележен је јубилеј КУД-а ,,Абрашевић” из Врњачке Бање – 80 година постојања. Том приликом, публици су се представили хор ,,Абрашевић 2014” и њихови најмлађи чланови, дечији хор ,,Искрице” из Врњачке Бање.
UTF-8 V banja
– Повод данашњег окупљања јесте најрадоснији хришћански празник Васкрс, али и прослава 80 година КУД-а ,,Абрашевић” у Врњачкој Бањи, што ћемо обележити кроз низ од три концерта, истакла је Катарина Аксентијевић.
Наиме, још средином прошлог века, оснива се КУД ,,Абрашевић” у Врњачкој Бањи као један од многобројних КУД-ова ,,Абрашевић” широм бивше Југославије. Први оснивачи и организатори овог удружења у Врњачкој Бањи били су учитељи, професори, угоститељски радници и омладина. Поносни на своје вишедеценијско постојање, предани неговању народне културе и традиције, данас удружење броји више од 40 чланова и велики број наступа на домаћим и међународним фестивалима.
Догађај су увеличали и певачко друштво ,,Бошко Југовић” из Трстеника и хор ,,Свети Сава” из Лучана. На репертоару су се нашла примарно дела духовне музике, као што су: ,,Јелициј во Христа”, ,,Молитва Богородици” (први антифон), ,,Христос Воскресе”, ,,Воскрсеније Христово видјевше” и сл. Хор ,,Свети Сава” употпунио је свој програм и песмом ,,Пјеват ћемо шта нам срце зна” световног карактера.
– Сваке године са хором из Врњачке Бање имамо размену, а данас је посебна част бити део програма овог јубилеја, додала је Марија Илић, диригент хора ,,Свети Сава” из Лучана.
UTF-8 Lucani
Након концертног дела програма, Катарина Аксентијевић испред КУД-а ,,Абрашевић”, уручила је захвалнице заменику градоначелника Ивану Џатићу испред локалне самоуправе и Марији Аћимовић управници Замка културе за велику подршку коју су пружили удружењу.
СИМБОЛ ОЧУВАЊА МУЗИЧКЕ ТРАДИЦИЈЕ
Удружење Хор „Абрашевић 2014“, у оквиру прославе 80 година КУД-а „Абрашевић“ организовало је 18. априла концерт у сали Биоскопа. Наступили су, поред домаћина и краљевачки Хор „Увертира“, Хор „Неуме“ из Сопота и Удружење пензионера из Скопља. „Дан дечје радости“ обележио је 19. априла концерт у Биоскопу. Поред дечјег хора „Искрице“ наступили су и чланови етно групе Канцеларије за младе, ФА „Бане Миленковић“ из Новог Села и КУД „Абрашевић“.
ИСТОРИЈАТ ХОРСКОГ ПЕВАЊА У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ
Хор „Абрашевић 2014“ Врњачка Бања, може се назвати следбеником традиције црквеног хора, који је постојао у периоду између Првог и Другог светског рата у Врњачкој Бањи. Њихови чланови су истовремено певали и у градском хору са циљем очувања музичке традиције и развијања хорског певања у локалној заједници.
После рата 1946. године оснива се КУД „Абрашевић“ у Врњачкој Бањи као део целе мреже КУД-ова „Абрашевић“ бивше Југославије. Оснивачи и прве генерације у Врњачкој Бањи били су локални учитељи и професори, радници из угоститељства и бањских установа као и омладина из Врњачке Бање и околине. Читаве породице биле су чланови, певали, играли и глумили а неки потомци су и данас чланови хора.
Памтимо Владу Беланијана, једног од првих председника КУД-а „Абрашевић“ , као и Милана Дербогосијана који је најдуже остао на челу КУД-а. Диригент хорске секције био је Момчило Филиповић из Трстеника, под чијим вођством је хор стекао репутацију, захваљујући добро организованим наступима на свечаностима, културним манифестацијама и црквеним прославама.
Хорска секција била је и остала до данашњих дана део културних програма, манифестација и јавних догађаја Врњачке Бање и носи назив Хор „Абрашевић 2014“ уз пожртвовани рад диригента Милутина Предолца, и диригента Катарине Аксентијевић која је задужена за духовни репертоар.
Данас, хор броји више од 40 чланова, наступа на домаћим и међународним фестивалима, има пуно братимљених хорова а његова дуговечност и активност представљају симбол очувања културне традиције и заједништва.
Негујући богату музичку баштину, како световне тако и духовне музике, Хор „Абрашевић 2014“ је веза између прошлих и садашњих генерација као и инспирација за будуће певаче и музичаре а мора се споменути и млади Андрија Мартиновић, који се истиче и по дириговању хором кад му школске обавезе то дозволе.
Основан је и хорић „Искрице“ којим руководи диригент Катарина Аксентијевић који ћесачувати континуитет још дуги низ година и бити путоказ будућим генерацијама.
У Замку културе, деветог априла, отворен је традиционални Ускршњи салон, двадесет и четврти по реду.
У оквиру ове манифестације, присутни су имали прилику да погледају радове чак 169 ученика основних и средњих школа, као и ученика предшколских установа и вртића са територије Општине Врњачка Бања, затим учесника удружења УРДОУР у Врњачкој Бањи.
У духу предстојећег празника, радови су инспирисани ускршњим мотивима, предочени кроз фарбана јаја, креативне групне композиције, цртеже и асамблаже. Најкреативнији учесници, понели су пригодне награде, као и дипломе и похвале.
Такође, у оквиру Ускршњег салона, прочитани су и одабрани радови у оквиру литерарног конкурса који је расписао Замак културе на тему ,,Човек у огледалу”. Наиме, због техничких проблема који укључују реновирање објекта, односно Замка културе, како не би угрозили безбедност учесника, Управа Замка културе је одлучила да ове године не организује традиционалну манифестацију Песниковање. Уместо тога, заинтересовани су могли да учествју у поменутом литерарном конкурсу у две категорије: поезија и проза (есеј).
НАГРАЂЕНИ УЧЕСНИЦИ ЛИТЕРАРНОГ КОНКУРСА:
ПОЕЗИЈА: Николина Јоксимовић VIII2, Андреј Тошковић VI3, ОШ ,,Попински борци”, Врњачка Бања; Лазар Јовановић из удружења УРДОУР, Врњачка Бања;
ЕСЕЈ: Вук Радибратовић VIII2, ОШ ,,Попински борци”, Врњачка Бања.
Након формалног дела програма, учесници су појурили у традиционални ,,поход” на слаткише скривене у башти Замка културе. Читав дан је протекао у духу празничног расположења, креативности, дружења и дечије раздраганости што је и суштина Ускршњег салона који првенствено окупља најмлађе.
МОНОДРАМА ПО ЗАПИСИМА ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ПРЕД ВРЊАЧКОМ ПУБЛИКОМ
Културни центар Врњачка Бања уприличио је врњачкој публици најприкладнији поклон уочи васкршњих празника – монодраму „Речи о Свечовеку“ у извођењу Небојше Дугалића, рађену по духовно-филозофским записима владике Николаја Велимировића. Публика је узвратила најречитијим комплиментом, тражећи карту више за представу која отвара простор за сусрет са идеалом човека који превазилази сопствене слабости и постаје биће које живи у складу са добром, љубављу и Богом.
— Владика Николај је јако густ у ономе што је писао, али је такође и један од најобухватнијих наших светитеља када је реч о томе како је успео да посведочи Христа кроз специуфичну призму нашег менталитета и ту је он потпуно неупоредив са таквим књижевничким, философским, теолошким, људским и светитељским даром који је имао. Мислим да је он нешто најдрагоценије што имамо и ако бисмо негде хтели да упознајемо своју веру, сматрам да је то владика Николај уз Јустина Поповића јер су нам њих двојица за ово време оставили најдубље и најубедљивије сведочанство Бога. У сваком случају, како год живели, какви год били, увек је лековито враћати се владикиним речима – било зато да бисмо се вратили на неке добре, здраве и плодоносне путеве Богу,било да треба да узрастамо у плодовима који су нам дати. Речи владике Николаја позивају нас да оживимо оно што смо заборавили, а то је да смо створени да стојимо пред лицем божјим , рекао нам је глумац по силаску са сцене.
Дугалић сугестивном игром и снажном интерпретацијом дочарава човекову унутрашњу борбу, страдање и узрастање током шездесетоминутне монодраме која је на сцену постављена 2009. године, у оквиру прославе осам векова манастира Жиче.
— Дружим се са овим текстом већ много деценија и хтео сам ово да радим још за дипломски испит пре тридесетак година. Нисам то тада реализовао, али ми се чини да је дошао у право време. Играо сам је много пута и по свету и код нас и много ми је драго да људи на тај начин примају ове текстове који су сведочанство светог човека и да могу да будем у служби његове речи и онога што је живео, сведочи даље прослављени глумац напомињући да се при сваком извођењу увек осећа иста врста тишине у публици, те да су сви углавном затечени сликовитом и питком, а опет дубоком и разноврсном речи: Углавном ме сви исто питају – да ли је могуће да је све тако поражавајуће једноставно, а да ми сви живимо неки пакао и страхоте!?
То што је врњачки Културни центар имао довољно слуха да монодраму прихвати као прави увод у наступајуће празнике Небојша Дугалић види као својеврсну симболику.
— Владика Николај је долазио у Врњачку Бању, а овде се десио и један судбоносни сусрет са Светим Јаковом Туманским (код кога сад често одлазе да се поклоне његовим моштима и добијају исцељење). Јаков Тумански је имао блиставу дипломатску каријеру пред собом, али је овде у Врњцима случајно чуо владику Николаја како је говорио и после тога је одмах отишао у Београд, оставио све своје и кренуо за њим. Тако захваљујући владики Николају и сусрету који се овде десио данас имамо Светог Јакова Туманског, појашњава глумац.
Живећи у убрзаном вртлогу историје све више се удаљавамо од духовних вредности, као што су љубав, праштање и разумевање. Мудрост и раскошна лепота језичког стила владике Николаја бистре ум и делују окрепљујуће представљајући путоказ који треба да следимо.
Изложба „Ускршњи салон” биће свечано отворена 9. априла 2026. године, од 17 часова у Замку културе.
Реч је о традиционалној манифестацији која се ове године одржава по 24. пут и окупља децу и младе са територије Врњачке Бање, чији су радови инспирисани највећим хришћанским празником — Васкрсом.
Посетиоци ће имати прилику да погледају разноврсне радове настале кроз дечју машту и креативни израз, у којима се преплићу празнични мотиви, традиција и радост васкршњих обичаја. Изложба „Ускршњи салон” годинама представља значајан културни догађај који подстиче стваралаштво најмлађих и негује уметнички дух локалне заједнице.
Ова манифестација има за циљ афирмацију дечјег и омладинског стваралаштва, као и очување празничне традиције кроз уметност, чиме „Ускршњи салон” наставља да буде један од препознатљивих културних програма у Врњачкој Бањи.
