PREDAVANJE ALEKSANDRA REPEDŽIĆA – KULT MRTVIH KOD VLAHA

Magijsko-religijska praksa kod Vlaha prilikom sahranjivanja pokojnika“ naziv je predavanja koje je u Zamku kulture održao Aleksandar Repedžić, doktorant etnologije i antropologije. Govoreći o obrednoj praksi Repedžić je upoznao prisutne sa kultom mrtvih kod Vlaha, objasnio smrt bez sveće i smrt sa svećom, rajsku sveću i sveću stat, običaj stavljanja kape, noža i novca, kupanje pokojnika i pesmu ispratnicu pretekaturu.

Preko 20 godina Aleksandar Repedžić bavi se ovom temom, od prvih dana svojih studija, na terenskim istraživanjima, kao saradnik Muzeja u Majdanpeku.

– Bilo je bitno da razumemo kult mrtvih kod Vlaha. Pravili smo opsežnu zbirku sa kultnim hlebovima koji su prisutni na svim daćama, odnosno pomanama kako se nazivaju na vlaškom. Sahrana i samo žaljenje rezervisano je samo za porodicu. Tu zajednica pomaže. Ukućani pre same sahrane ne smeju ništa da rade. Od dana smrti pokojnika, do sedme godine je upravo taj magijsko-religijski čin, odnosno daće i one su spona i način kako komuniciramo sa našim pokojnicima.

Običaj „crna svadba“ je sa područja severoistočne Srbije kada se otkopava pokojnik nakon 40 dana, i to kada neko mlad umre, kako bi zaslužio dva raja, pošto se kod Vlaha smatra da svi odlaze u raj, ali kada niko više ne pominje pokojnika, on nije nigde, čak ni u raju. To je način kako bi porodica za mladog pokojnika obezbedila drugi raj. Upravo taj običaj govori koliko je kult mrtvih bio bitan za zajednicu Vlaha, a i dan-danas postoje različite modifikacije. Tako su nekad hlebove za pomane spremali kod kuće, danas to rade pekare. Postojale su pesme petrekature, odnosno pesme ispraćajnice, da se isprati pokojnik, da se upozna sa onim svetom gde smrt nije ružna, nije zubata, ona je oslobođena od samog Gospoda i da ona mora da uzme i dete iz kolevke, ali i starca, vojnika i mladu ženu. Te pesme su se pevale tri puta dok je pokojnik u kući i one su uvodile pokojnika na onaj svet. To je jedna lepa lirska pesma koja traje i po 45 minuta. Danas toga više nema, objašnjava Repedžić.

Za pokojnika je bitno da se obezbedi voda i svetlost, kako bi on tamo bio obasjan svetlošću. Ukoliko pokojnik umre iznenada i ne nađe se u tom trenutku sa svećom u ruci, onda se priprema rajska sveća koja je jedno umetničko delo, originalna je. Izrađuje se od 44 sveće od prirodnog voska, ukrašena je sa lepim motivima koji izgledaju kao da su heklani. Rajska sveća se pali na 40 dana da bi obezbedila svetlost na onom svetu za samog pokojnika. Ovi običaji karakteristični su za Vlahe i za zajednicu koja živi u severoistočnoj Srbiji.

U Zamku kulture, povodom Dana planete zemlje (22. april), održana je interaktivna radonica za decu

U Zamku kulture, povodom Dana planete zemlje (22. april), održana je interaktivna radonica za decu, uzrasta od 9 do 14 godina, pod nazivom ,,Biogeografski mozaik sveta”. Radionicu je vodila Ana Stojaković, diplomirani geograf.

Dan planete zemlje kao Međunarodni praznik obeležava se 22. aprila u više od 150 zemalja širom sveta. Ideja ovog praznika jeste skretanje pažnje i širenje svesti o stanju prirode na planeti Zemlji, apelujući na poboljšanje kvaliteta životne sredine.

U okviru radionice, deca su bila podeljena u osam grupa i izrađivali su različite segmente mape, koristeći raznovrsna semena i minerale. Izrada je bila koncipirana u tri faze: bojenje određenih delova mape, lepljenje semena i minerala i konačno spajanje svih delova na jednoj podlozi. Na ovaj način, učesnici radionice verno su prikazali biogeografske odlike različitih delova naše planete, gde su istraživali i otkrivali vezu između klime, reljefa i poljoprivrednih kultura. Nakon izrađenih delova mape, svi su složeni zajedno u jednu celinu kako bi stvorili biogeografski mozaik sveta.

Koncept radionice, imao je cilj da edukuje najmlađe i da u njima probudi odgovornost prema svome okruženju, a time i prema planeti Zemlji.

Predstava „Taštin testament“, po tekstu Julijana Lučanina, biće izvedena na sceni Vrnjačkog bioskopa 1. maja 2026. godine, od 20 časova.

Priča govori o trojici zetova Borisu, Radetu i Aci, koji se nakon smrti tašte Svetlane okupljaju u njenom stanu kako bi se oprostili i prisetili lepih momenata. Umesto klasične oporuke, zatiču audio poruku na kaseti u kojoj im Svetlana ostavlja niz zagonetki koje moraju da reše kako bi došli do navodnog „bogatstva“. Trag po trag, kreću u potragu kroz stan, ali svaki zadatak otkriva i njihove lične nesigurnosti, zategnute odnose i dugo skrivene tajne.

Prema rečima autora Julijana Lučanina „Taštin testament“ je komedija o svima nama, o nesporazumima koje uporno negujemo, tajnama koje delimo sami sa sobom, i o tome koliko je teško, a smešno, biti iskren kada je to zaista potrebno. U centru ove priče, autor ističe, da nisu ni testament, ni nasledstvo, već ljudi sa manama, nevoljama, vrlinama i ludostima. I baš u tom haosu, u svakodnevnim promašajima i pokušajima da budemo bolji, krije se prava vrednost – nasleđe koje ne ide preko suda, nego preko duše.

U predstavi igraju: Aleksa Arsenović, Tadija Josipović, Julijan Lučanin.

Teskt i režija: Julijan Lučanin

Inspicijent: Ksenija Đurić

Scenografija: Lena Vidić

Muzika i svetlo: Aleksa Nikolić

Cena ulaznice: 500 dinara

80 GODINA KUD „ABRAŠEVIĆ“

U Zamku kulture, sedamnaestog aprila, obeležen je jubilej KUD-a ,,Abrašević” iz Vrnjačke Banje – 80 godina postojanja. Tom prilikom, publici su se predstavili hor ,,Abrašević 2014” i njihovi najmlađi članovi, dečiji hor ,,Iskrice” iz Vrnjačke Banje.

– Povod današnjeg okupljanja jeste najradosniji hrišćanski praznik Vaskrs, ali i proslava 80 godina KUD-a ,,Abrašević” u Vrnjačkoj Banji, što ćemo obeležiti kroz niz od tri koncerta, istakla je Katarina Aksentijević.

Naime, još sredinom prošlog veka, osniva se KUD ,,Abrašević” u Vrnjačkoj Banji kao jedan od mnogobrojnih KUD-ova ,,Abrašević” širom bivše Jugoslavije. Prvi osnivači i organizatori ovog udruženja u Vrnjačkoj Banji bili su učitelji, profesori, ugostiteljski radnici i omladina. Ponosni na svoje višedecenijsko postojanje, predani negovanju narodne kulture i tradicije, danas udruženje broji više od 40 članova i veliki broj nastupa na domaćim i međunarodnim festivalima.

Događaj su uveličali  i pevačko društvo ,,Boško Jugović” iz Trstenika i hor ,,Sveti Sava” iz Lučana. Na repertoaru su se našla primarno dela duhovne muzike, kao što su: ,,Jelicij vo Hrista”, ,,Molitva Bogorodici” (prvi antifon), ,,Hristos Voskrese”, ,,Voskrsenije Hristovo vidjevše” i sl. Hor ,,Sveti Sava” upotpunio je svoj program i pesmom ,,Pjevat ćemo šta nam srce zna” svetovnog karaktera.

– Svake godine sa horom iz Vrnjačke Banje imamo razmenu, a danas je posebna čast biti deo programa ovog jubileja, dodala je Marija Ilić, dirigent hora ,,Sveti Sava” iz Lučana.

Nakon koncertnog dela programa, Katarina Aksentijević ispred KUD-a ,,Abrašević”, uručila je zahvalnice zameniku gradonačelnika Ivanu Džatiću ispred lokalne samouprave i Mariji Aćimović upravnici Zamka kulture za veliku podršku koju su pružili udruženju.

SIMBOL OČUVANJA MUZIČKE TRADICIJE

Udruženje Hor „Abrašević 2014“, u okviru proslave 80 godina KUD-a „Abrašević“ organizovalo je 18. aprila koncert u sali Bioskopa. Nastupili su, pored domaćina i kraljevački Hor „Uvertira“, Hor „Neume“ iz Sopota i Udruženje penzionera iz Skoplja. „Dan dečje radosti“ obeležio je 19. aprila koncert u Bioskopu. Pored dečjeg hora „Iskrice“ nastupili su i članovi etno grupe Kancelarije za mlade, FA „Bane Milenković“ iz Novog Sela i KUD „Abrašević“.

ISTORIJAT HORSKOG PEVANJA U VRNJAČKOJ BANJI

Hor „Abrašević 2014“  Vrnjačka Banja, može se nazvati  sledbenikom  tradicije crkvenog  hora,  koji je postojao  u periodu između Prvog i Drugog svetskog rata u Vrnjačkoj Banji. Njihovi članovi su istovremeno pevali i u gradskom horu sa ciljem očuvanja muzičke tradicije i razvijanja horskog pevanja u lokalnoj zajednici.

Posle rata 1946. godine osniva se KUD „Abrašević“ u Vrnjačkoj Banji kao deo cele  mreže KUD-ova „Abrašević“ bivše Jugoslavije. Osnivači i prve generacije u Vrnjačkoj Banji  bili su lokalni učitelji i profesori, radnici iz ugostiteljstva i banjskih ustanova kao i omladina iz Vrnjačke Banje i okoline. Čitave porodice bile su članovi, pevali, igrali i glumili  a neki potomci su i danas članovi  hora.

Pamtimo Vladu Belanijana, jednog od prvih predsednika KUD-a „Abrašević“ , kao i Milana Derbogosijana  koji  je  najduže ostao na čelu KUD-a. Dirigent horske sekcije  bio je Momčilo Filipović iz Trstenika, pod čijim vođstvom je hor stekao reputaciju, zahvaljujući dobro organizovanim nastupima na svečanostima, kulturnim manifestacijama i crkvenim proslavama.

Horska sekcija bila je i ostala do današnjih dana deo  kulturnih programa, manifestacija i javnih događaja Vrnjačke Banje i nosi  naziv Hor „Abrašević 2014“ uz požrtvovani rad dirigenta Milutina Predolca, i dirigenta Katarine Aksentijević koja je zadužena za duhovni repertoar.

Danas, hor broji više od 40 članova, nastupa na domaćim i međunarodnim festivalima, ima puno bratimljenih horova a njegova dugovečnost i aktivnost predstavljaju simbol očuvanja kulturne tradicije i zajedništva.

Negujući bogatu muzičku baštinu, kako svetovne tako i duhovne muzike, Hor „Abrašević 2014“  je veza između prošlih i sadašnjih generacija kao i inspiracija za buduće pevače i muzičare a mora se spomenuti i mladi Andrija Martinović, koji se ističe i po dirigovanju horom kad mu školske obaveze to dozvole.

Osnovan je i horić „Iskrice“ kojim rukovodi dirigent Katarina Aksentijević koji ćesačuvati kontinuitet  još dugi niz godina i biti putokaz budućim generacijama.

U Zamku kulture, devetog aprila, otvoren je tradicionalni Uskršnji salon, dvadeset i četvrti po redu.

U okviru ove manifestacije, prisutni su imali priliku da pogledaju radove čak 169 učenika osnovnih i srednjih škola, kao i učenika predškolskih ustanova i vrtića sa teritorije Opštine Vrnjačka Banja, zatim učesnika udruženja URDOUR u Vrnjačkoj Banji.

U duhu predstojećeg praznika, radovi su inspirisani uskršnjim motivima, predočeni kroz farbana jaja, kreativne grupne kompozicije, crteže i asamblaže. Najkreativniji učesnici, poneli su prigodne nagrade, kao i diplome i pohvale.

NAGRAĐENI:

Dalija i Nikolija Mlađan III6, Zlatan Ramčević I6, Andrea i Anđelina Potežica,  Luka Stefanović I6,OŠ ,,Popinski borci”, Lipova;  Grupni rad: Srđan Žerađanin, Dejan Živković, Božidar Stojaković, Lazar Jovanović, Zoran Srećković, Aljoša Žerađanin, Miloš Lazić, David Vidosavljević, Anđela Radisavljević, Marijana Stefanović, Valentina Marković, Marija Rafailović, Anita Čolović iz udruženja URDOUR, Vrnjačka Banja; Petar Paunović VI2, OŠ ,,Branko Radičević”, Vraneši;  Neda Jočić II3, Irena Jočić IV1, OŠ, ,,Popinski borci”, Vrnjačka Banja;  Grupni rad, predškolska grupa, PU ,,Radost”,  Grupni rad, predškolska grupa, PU ,,Radost“, objekat Podunavci,  Ana Kasalica, predškolska grupa, PU ,,Radost”, objekat Podunavci,  Grupni rad, PPP, PU ,,Radost”, Radna soba sala;  Grupni rad, PPG, Piskavac;  Marta Živković III1, OŠ ,,Popinski borci”, Vrnjačka Banja;  Grupni rad: Mihajlo Bradić 4g, Miona Dabižljević 5g, Sofia Daif 4g, Mihajlo Đurović 6g, Helena Perković 6g, Ana Potežica 5g, Kosta Potežica 5g, Tadija Stojanović 7g, Vrtić, Lipova; Grupni rad II4, OŠ ,,Popinski borci”, Vrnjačka Banja;  Maša Grujić, I2, UTŠ, Vrnjačka Banja;  Boris Đurđević IV,  Vojin Bogdanović VII1, Andrej Bogdanović VII1, OŠ ,,Mladost”, Vrnjci.

POHVALJENI:

Polina Mihajlova IV6,  Sofija Klets III6,OŠ ,,Popinski borci”, Lipova;  Grupni rad, mešovita grupa, PU ,,Radost”, objekat Podunavci; Tadija Tasić II1, Teodora Blagojević III1,  Grupni rad I1, iz OŠ ,,Branko Radičević”, Vraneši;  Lena Petrović IV1, Anja Pecić IV1, Grupni rad I1, Dušan Petrović I1,  Minja Radovanović I1,OŠ ,,Mladost”, Vrnjci.

Takođe, u okviru Uskršnjeg salona, pročitani su i odabrani radovi u okviru literarnog konkursa  koji je raspisao Zamak kulture na temu ,,Čovek u ogledalu”. Naime, zbog tehničkih problema koji uključuju renoviranje objekta, odnosno Zamka kulture, kako ne bi ugrozili bezbednost učesnika, Uprava Zamka kulture je odlučila da ove godine ne organizuje tradicionalnu manifestaciju Pesnikovanje. Umesto toga, zainteresovani su mogli da učestvju u pomenutom literarnom konkursu u dve kategorije: poezija i proza (esej).

NAGRAĐENI UČESNICI LITERARNOG KONKURSA:

POEZIJA: Nikolina Joksimović VIII2, Andrej Tošković VI3, OŠ ,,Popinski borci”, Vrnjačka Banja; Lazar Jovanović iz udruženja URDOUR, Vrnjačka Banja;

ESEJ: Vuk Radibratović VIII2, OŠ ,,Popinski borci”, Vrnjačka Banja.

Nakon formalnog dela programa, učesnici su pojurili u tradicionalni ,,pohod” na slatkiše skrivene u bašti Zamka kulture. Čitav dan je protekao u duhu prazničnog raspoloženja, kreativnosti, druženja i dečije razdraganosti što je i suština Uskršnjeg salona koji prvenstveno okuplja najmlađe.