МОНОДРАМА ПО ЗАПИСИМА ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ПРЕД ВРЊАЧКОМ ПУБЛИКОМ

Културни центар Врњачка Бања уприличио је врњачкој публици најприкладнији поклон уочи васкршњих празника – монодраму „Речи о Свечовеку“ у извођењу Небојше Дугалића, рађену по духовно-филозофским записима владике Николаја Велимировића. Публика је узвратила најречитијим комплиментом, тражећи карту више за представу која отвара простор за сусрет са идеалом човека који превазилази сопствене слабости и постаје биће које живи у складу са добром, љубављу и Богом.

— Владика Николај је јако густ у ономе што је писао, али је такође и један од најобухватнијих наших светитеља када је реч о томе како је успео да посведочи Христа кроз специуфичну призму нашег менталитета и ту је он потпуно неупоредив са таквим књижевничким, философским, теолошким, људским и светитељским даром који је имао. Мислим да је он нешто најдрагоценије што имамо и ако бисмо негде хтели да упознајемо своју веру, сматрам да је то владика Николај уз Јустина Поповића јер су нам њих двојица за ово време оставили најдубље и најубедљивије сведочанство Бога. У сваком случају, како год живели, какви год били, увек је лековито враћати се владикиним речима – било зато да бисмо се вратили на неке добре, здраве и плодоносне путеве Богу,било да треба да узрастамо у плодовима који су нам дати. Речи владике Николаја позивају нас да оживимо оно што смо заборавили, а то је да смо створени да стојимо пред лицем божјим , рекао нам је глумац по силаску са сцене.

Дугалић сугестивном игром и снажном интерпретацијом дочарава човекову унутрашњу борбу, страдање и узрастање током шездесетоминутне монодраме која је на сцену постављена 2009. године, у оквиру прославе осам векова манастира Жиче.

— Дружим се са овим текстом већ много деценија и хтео сам ово да радим још за дипломски испит пре тридесетак година. Нисам то тада реализовао, али ми се чини да је дошао у право време. Играо сам је много пута и по свету и код нас и много ми је драго да људи на тај начин примају ове текстове који су сведочанство светог човека и да могу да будем у служби његове речи и онога што је живео, сведочи даље прослављени глумац напомињући да се при сваком извођењу увек осећа иста врста тишине у публици, те да су сви углавном затечени сликовитом и питком, а опет дубоком и разноврсном речи: Углавном ме сви исто питају – да ли је могуће да је све тако поражавајуће једноставно, а да ми сви живимо неки пакао и страхоте!?

То што је врњачки Културни центар имао довољно слуха да монодраму прихвати као прави увод у наступајуће празнике Небојша Дугалић види као својеврсну симболику.

— Владика Николај је долазио у Врњачку Бању, а овде се десио и један судбоносни сусрет са Светим Јаковом Туманским (код кога сад често одлазе да се поклоне његовим моштима и добијају исцељење). Јаков Тумански је  имао блиставу дипломатску каријеру пред собом, али је овде у Врњцима случајно чуо владику Николаја како је говорио и после тога је одмах отишао у Београд, оставио све своје и кренуо за њим. Тако захваљујући владики Николају и сусрету који се овде десио данас имамо Светог Јакова Туманског, појашњава глумац.

Живећи у убрзаном вртлогу историје све више се удаљавамо од духовних вредности, као што су љубав, праштање и разумевање. Мудрост и раскошна лепота језичког стила владике Николаја бистре ум и делују окрепљујуће представљајући путоказ који треба да следимо.

Изложба „Ускршњи салон” биће свечано отворена 9. априла 2026. године, од 17 часова у Замку културе.

Реч је о традиционалној манифестацији која се ове године одржава по 24. пут и окупља децу и младе са територије Врњачке Бање, чији су радови инспирисани највећим хришћанским празником — Васкрсом.

Посетиоци ће имати прилику да погледају разноврсне радове настале кроз дечју машту и креативни израз, у којима се преплићу празнични мотиви, традиција и радост васкршњих обичаја. Изложба „Ускршњи салон” годинама представља значајан културни догађај који подстиче стваралаштво најмлађих и негује уметнички дух локалне заједнице.

Ова манифестација има за циљ афирмацију дечјег и омладинског стваралаштва, као и очување празничне традиције кроз уметност, чиме „Ускршњи салон” наставља да буде један од препознатљивих културних програма у Врњачкој Бањи.

Културни центар Врњачке Бање представља монодраму „Реч о свечовеку“, у извођењу маестралног Небојше Дугалића.

Ова представа,  у којој нас Небојша бесмртним речима Владике Николаја наводи на многа преиспитивања, биће изведена на сцени Врњачког биоскопа 9. априла 2026. године, од 20 часова.

Текстови владике Николаја Велимировића представљају велики распон духа. Готово да нема кутка нашег бића о којем он није проговорио и то на један заиста самосвојан и блистав начин. Његово слово је увек драгоцено оглашавати, а монодрамска форма је најбољи начин да се то изведе. Идеја је била да се кроз лик једног глумца проговори све оно што је спектар тема којима се бавио владика Николај. Овај садржај је ретко узиман као позоришни предложак и због самих „замки“ и питања којом формом, којим изражајним средствима испричати једну такву причу. Тематски су изабрани различити текстови како не би било превише дуго, јер „густе“ су мисли и једноставно треба времена да та прича „дише“, како би публика примила сав садржај. Циљ ове монодраме је да се публика замисли над тим мислима док их слуша.

Цена улазнице је 700 динара.

Карте су у продаји.

– РЕЗУЛТАТИ АРХЕОЛОШКИХ И АНТРОПОЛОШКИХ АНАЛИЗА”

У Замку културе, отворена је изложба ,,Латинско гробље у Гостуну – резултати археолошких и антрополошких анализа”. Ауторке ове изложбе су Тијана Пушица и др Наташа Шаркић. Изложба је реализована у оквиру манифестације ,,Година археологије” (2025), а први пут је представљена 11. септембра 2025. године у Музеју у Пријепољу. Осим ауторке Тијане Пушице, на изложби су говорили и други чланови екипе која је вршила ископавање на поменутом локалитету: Марија Аћимовић (археолог и управница Замка културе), Јелена Маријановић (археолог) и Војкан Милутиновић (археолог и руководилац ископавања).

Локалитет ,,Латинско гробље у Гостуну”, налази се на самом граничном прелазу  између Србије и Црне Горе, око 30 километара од Пријепоља. Ово је једна од бројних некропола под стећцима које су забележене на територији Пријепоља, а потичу из периода од 14. до 16. века. Иако су овакве некрополе више пута обележене и документоване, донедавно на њима нису вршена археолошка истраживања. Прво заштитно археолошко истраживање на овом локалитету спровео је Завод за заштиту споменика културе  из Краљева 2022. године. Том приликом је истражено око 90 гробних целина, што је пружило драгоцене податке о животу становништва средњовековног периода овог подручја. Средњовековне сахране углавном оскудевају у погребним предметима, водећи се оним да на овај свет нико ништа не понесе до ,,скрштене беле руке и праведна дела своја”. Ипак, поред ретких али веома значајних гробних налаза, управо су антрополошке анализе пружиле обиље информација, бацајући светло на свакодневни живот и смрт људи тога времена.

– Спроведена истраживања доприносе разумевању живота људи који су сахрањивани под стећцима на локалитету у Гостуну. Главни циљ ове изложбе јесте представити животне навике: како су људи живели, од чега су умирали, шта је то утицало на смртност људи – истакла је Тијана Пушица, археолог.

Посетиоци су имали прилику да виде резултате истраживања на локалитету у Гостуну, нарочито у домену антрополошке анализе и степена очуваности скелетног материјала. Ова изложба у Замку културе биће актуелна до средине маја.

Резултати археолошких и антрополошких анализа

Заштитна археолошка истраживања средњовековне некрополе на локалитету „Латинско гробље у Гостуну“ спроведена су 2022. године у организацији Завода за заштиту споменика културе Краљево. Истраживања су обављена на траси изградње друге траке теретног терминала и потпорног зида у оквиру граничног прелаза између Републике Србије и Републике Црне Горe. Некропола са стећцима простирала се на ширем простору: делом на приватном, а делом на државном земљишту. Укупно су евидентирана 33 надгробна обележја, а самим археолошким ископавањима истражено је око 90 гробних целина.

Стећак, кам, биљег или мрамор – само су неки од назива за монуметалне средњовековне надгробне споменике израђене од камена, тешког и по неколико тона. Иако су стећци изворна појава на простору западног Балкана и значајан сегмент културно-историјског наслеђа, гробови под њима ретко су археолошки истраживани. Стога је до данас релативно мало познато о људима који су ове споменике подизали као и о онима који су под њима сахрањени.

Истраживања на локалитету у Гостуну, донела су значајне резултате, нарочито у домену антрополошке анализе и степена очуваности скелетног материјала. Антрополошку обраду извршила је др Наташа Шаркић, физички антрополог која је на основу остеолошког материјала утврдила старост и пол покојника, као и присуство болести, траума и поједине аспекте животних навика и услова живота средњовековне популације сахрањене на овом локалитету.

Од покретног археолошког материјала, као гробни прилози, пронађени су предмети израђени од бронзе, сребра и гвожђа: мамузе, наушнице, дугмићи, прстен, игле, новчићи, итд.

Изложба „Латинско гробље у Гостуну – Резултати археолошкихи антрополошких анализа“ пружа јединствену прилику да се стручна и шира јавност упозна са резултатима ових истраживања.

Ауторке изложбе су Тијана Пушица и др Наташа Шаркић.

Изложба је реализована у оквиру манифестације “Година археологије” (2025), а први пут је представљена 11. септембра 2025. године у Музеј у Пријепољу.

Публика у Замку културе изложбу ће премијерно моћи да види у среду, 11. марта 2026. године, од 19 часова. Улаз је слободан.