Допринос богатству културног амбијента Врњачке Бање дају скулптуре у парку Врњачке Бање.

Још 1965. године, током манифестације „Врњачка јесен“, чији су идејни творци Добрица Ћосић и Миодраг Б. Протић, одржани су Вајарски и Симпозијум керамике, који су окупили елиту вајарске уметности. Ауторитет Добрице Ћосића допринео је томе да у Бању дођу два престижна светска уметника – Алина Шапоњикова и Ернст Неизвестни. Дела ових вајара од тада красе простор код „Старог бора“ око кога је и настао Парк Скулптуре Шапошњикове (Сирена и Лептир) и Неизвестног (Кентаур и Камена суза) посетиоци могу видети у парку Врњачке Бање. Ништа мању пажњу не заслужују остварења домаћих вајара: Матије Вуковића (Мајка са умрлим дететом), Олге Јанчић (Затворени облик), Момчила Крковића (Човек тврђава), Павла Пeјoвића (Портрет), Владимира Комада (Птице), Богдана Богдановића (Мудрост и књига)….

У Централном врњачком парку је смештен Споменик краљу Александру  Карађорђевићу. Ово је први и најстарији споменик који је уклоњен одмах након Другог светског рата, да би 2006. године био враћен на своје старо место. Подизању споменика заједнички су допринели Коло српских сестара и Друштво пријатеља Врњачке Бање.  Споменик је дело вајара Ивана Палека, а постамент од црног јабланичког гранита је каменорезац Франческо Бербељи из Чачка, по нацету професора Бранка Таназевића.

У Врњачком парку налазе се спомен бисте и рељефи: Миодрага Чајетинца Чајке, Жике Ваљаревића, Др Николе Џамића, Миодрага Б. Протића, Цара Константина, Данила Бате Стојковића, Владете Вуковића, Јована Миодраговића, Др Душана Радића, Бошка Руђинчанина, као и спомен плоче.