Izložba filmskih plakata nagrađenih filmova na Kanskom festivalu

U okviru pratećeg programa Festivala filmskog scenarija, u hotelu „Fontana“ otvorena je izložba filmskih plakata nagrađenih filmova sa Kanskog festivala. Ova postavka poseban akcenat stavlja na portrete glumaca i glumica, bilo kroz fotografije ili ilustracije.

Posetioce izložbe pozdravio je Saša Milenković, direktor Kulturnog centra Vrnjačke Banje, dok je izložbu otvorio autor i vlasnik kolekcije filmskih plakata Nebojša Bošnjak, podsetivši prisutne da je palma zaštitni znak grada Kana još od 1846. godine, kada je prvi put doneta i zasađena na Azurnoj obali.

– Dugogodišnji sam kolekcionar i posedujem oko 6.000 filmskih plakata. Živeo sam dugi niz godina u Francuskoj, filmofil sam, pa sam s tim u vezi počeo da skupljam plakate filmova. Kako sam i galerista, posebno me interesuje ilustracija, pa sam vremenom počeo da prikupljam radove značajnih ilustratora, naveo je Bošnjak.

On je dodao da iz domaće kinematografije u svojoj kolekciji ima samo strane plakate, i to za filmove Emira Kusturice „Otac na službenom putu“ i „Podzemlje“, koji su osvojili Zlatnu palmu u Kanu. Izložba predstavlja istorijat evolucije filmskog plakata. Tokom šezdesetih godina dominirale su ilustracije, a plakati su uglavnom bili štampane litografije. Imamo radove poznatih francuskih ilustratora kao što su Žan Mai, Mišel Andi i Roland Topor, koji su uradili preko hiljadu plakata, kao i Amerikanca Boba Pika. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina sve više se koristi fotomontaža, a kasnije se prelazi isključivo na fotografiju, objasnio je Bošnjak.

Konferencija za medije – Tačno u podne 13.avgusta

Prva konferencija za medije u okviru 49. Festivala filmskog scenarija održana je 13. avgusta, tradicionalno u podne, u konferencijskoj sali Hotela „Fontana“. Moderator događaja bio je Saša Radojević.

Film „Vezani“, u režiji Miloša Radunovića i po scenariju Aleksandra Teokarevića,  koji je pobedio na prošlogodišnjem konkursu za najbolji originalni scenario u organizaciji festivala, svečano je premijerno prikazan prve festivalske večeri. Filmska ekipa se predstavila medijima, a pored reditelja prisutni su bili i glumci: Stojan Đorđević, Tamara Milojković, Vesna Paštrović, Kosta Janjić, Danica Ristovski, Jakov Jevtović, Miljana Popović, Miloš Đurović i Spasoje Ž. Milovanović.

Reditelj filma, Miloš Radunović, istakao je snimanje za 13 dana bilo izazovno, ali da je zadovoljan rezultatom. Takođe, veruje da je bolje snimati više manjih filmova nego čekati „epohalne“ projekte koji često ne uspeju.

– Za razliku od klasičnog žanrovskog filma, trudio sam se da ovo delo bude psihoanaliza zla koje nas okružuje. Veoma je lako upasti u njegove zamke, a moj cilj je bio da istražim svaki lik i njegove postupke, kako bih razumeo odakle to zlo potiče. Želeo sam da film bude poučan, da ukaže i roditeljima i deci na to koliko senke iz detinjstva mogu da oblikuju, pa čak i upropaste život. Zato je važno da ih prepoznamo na vreme i ne dozvolimo da nas obeleže, istakao je Radunović.

Glumica Tamara Milojković opisuje Divnu kao slobodoumnu, ali lakovernu devojku koja se bori protiv društvenih ograničenja. Iako pokušavaju da je „zatvore u kavez“, ona nalazi snagu da prati svoj put i ostvari san o odlasku u Beč. Film delimično ima formu mjuzikla, gde pesme, pažljivo odabrane u skladu sa emocijama lika, predstavljaju njenu unutrašnju snagu i trenutke slobode.

Stojan Đorđević, koji u filmu tumači lik Đorđa, istakao je da muzika za njega predstavlja beg iz stana u kome živi sa majkom, iako, kako kaže, već ima „previše godina” za to.

– Harmonika je veza sa ocem koji je napustio nas i otišao u Beč. Tema je teška, ali značajna, ne govori samo o trgovini ljudima, već i o odnosima majke i sina, momka i devojke, i lažnim vezama koje izgledaju lepo, a kriju zlo. Teško je to prikazati brutalno, a da se ne pređe granica ukusa, rekao je Đorđević.

Miljana Popović, koja tumači ulogu Mare, kroz film je dobila priliku za transformaciju, a kako je istakla, njen lik nije potpuno upao u mrak i bila je spremna da se bori za svoje spasenje.

Vesna Paštrović, koja tumači ulogu Anke, istakla je da je Anka žena čiji su snovi i talenat nestali pod teretom nasilja i nesreće, kao i da u svakom vremenu možemo da sretnemo neku „Anku“ koja je prva do nekog nasilnika.

Danica Ristovski smatra da film, iako obrađuje teške životne teme poput prekretnica, socijalnih problema i surove stvarnosti, ne treba da bude izvor negativnosti. Naprotiv, veruje da upravo takvi sadržaji treba da podstaknu čoveka na razmišljanje i borbu.

Jakov Jevtović, koji tumači lik „Crnog“ istakao je da je taj lik jako rano „zasađen“ pogrešnim životnim okolnostima i bez ljubavi u ranom detinjstvu i da svi ljudi koji nose svoju svoju mračnu stranu imaju kasnije problem da je osveste.

– Scene nasilja potiču iz njegovog unutrašnjeg konflikta prema majci koju prezire zbog prostitucije, ali i voli jer ga je othranila, rekao je Jevtović.

Miloš Đurović je ukazao da film ne glorifikuje nasilje, već edukuje i ukazuje na ponašanja i situacije koje treba izbegavati.

Veče otvaranja festivala obeležila je projekcija van konkurencije norveškog filma „Dreams, sex, love“, dobitnika „Zlatnog medveda“ na festivalu u Berlinu. Režiju i scenario potpisuje Dag Johan Haugerud, a pred medijima su bile glumice Ela Everbi, Selome Emnetu i Tuva Holmebakk. Film, deo trilogije „Sex – Dreams – Love“, prati 17-godišnju Johanne zaljubljenu u profesorku, čiji dnevnik uzburkava porodične odnose i otkriva neostvarene snove majke i bake.

Selome Emnetu je izjavila da je film nakon Berlinskog festivala dobio dosta pažnje, kao i da je sa ovim filmom njena popularnost relativno porasla.

Tuva Holmebakk je istakla da je Haugerud je već poznat u Norveškoj, a nagrada mu je donela veću međunarodnu popularnost .

– Svi filmovi govore o ljubavi, seksualnosti i snovima. Homoseksualnost nije glavna tema, već se dovode u pitanje društvene norme i ističe raznolikost ljubavi, rekla je Tuva Holmebakk.

Ela Everbi je rekla da joj je saradnja sa rediteljem pokazala koliko je ljubav važna, a da je zaljubljenost je srž njenog lika. Dodala je da kao početnica još uči i da film istražuje sanjarenje i dozvoljavanje sebi da sanjamo, što njen lik Johanne dobro pokazuje.

Nakon uspeha u Berlinu, film je prodat u brojnim zemljama širom sveta i nastavlja da privlači sve veću međunarodnu pažnju.

Otvaranje izložbe ,,Filmski novi svet: edicija FEST-ovih 50“ Biblioteke grada Beograda

Drugi dan Festivala filmskog scenarija je i ove godine obogaćen programom koji je posvećen filmu i filmskim stvaraocima, pa je u Salonu Narodne blioteke ,,Dr Dušan Radić“ otvorena izložba pod nazivom ,,Filmski novi svet: Edicija Festovih 50“ Biblioteke grada Beograda. Izložbu su svečano otvorili Jasmina Ninkov, direktorka Narodne biblioteke Srbije, Dejan J. Lučić, direktor Narodne biblioteke ,,Dr Dušan Radić“ i autor izložbe, Srđan Čeperković. Posetioci su imali priliku da vide izdanja knjiga iz teorije estetike istorije kritike filma, a uključuju delo Gorana Gocića – ,,Emir Kusturica, Kult margine“, potom ,,Slobodan Novaković, Ličnost kao metafora“, delo koje je priredio Marko Novaković, ,,Dinko“ autora Milana Nikodijevića, delo Ivana Karla ,,HRONOLOGIJA FESTA, Sanjati otvorenih očiju (1971-2022), kao i ,,Zaveštanje od četiri slova“ autorke Une Čolić Banzić, i druga dela.

– U pitanju su knjige koje se bave retrospektivom FEST-a, njegovim fenomenima, ko je sve gostovao na toj manifestaciji, ko je kreirao programe, ko je učestvovao, pobeđivao, a tu su i knjige o značajnim ličnostima naše kinematografije koje su gradile FEST. Edicija je interesantna ne samo zbog odlične tekstualne građe, već i zbog fantastičnih grafičkih rešenja, tako da su knjige lepe i za čitanje i za pogledati, rekao Srđan Čeperković.

– Idejni tvorac ,,Edicije FESTOVIH 50“ je Ivan Karl. U to vreme bio je gradski sekretar u Beogradu, a trenutno je poznati filmski radnik i direktor je Filmskog centra Srbije. Na njegovu inicijativu, ja sam prihvatila da pokrenemo Ediciju koja je naišla na izuzetno topao prijem kulturne javnosti Srbije. Dobili smo i nagradu za tu Ediciju, tačnije Specijalno priznanje 65. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga i Nagradu Šestog festivala knjige ,,FESK – pazi šta čitaš“, istakla je Jasmina Ninkov.

Promocija knjiga o Puriši Đorđeviću i Slobodanu Šijanu

Kako bi i ovaj Festival filmskog scenarija bio privlačan, a pritom i dalje ukazivao poštovanje prema velikanima kinematografije, tokom drugog dana Festivala, u Salonu biblioteke upriličena je promocija monografije u izdanju Filmskog centra Srbije, a koja nosi naziv ,,Puriša“ i govori o Mladomiru Puriši Đorđeviću, scenaristi i reditelju. Monografiju je priredila Maja Nedić, a govorili su Miroljub Stojanović i Milan Nikodijević. Usledila je promocija knjige ,,Slobodan Šijan u ogledalu kritike“ u izdanju Filmskog centra Srbije i Srpske akademije nauke i umetnosti koja predstvalja pažljivo selektovan izbor tekstova koji opisuju lik i delo reditelja Šijana. Miroljub Stojanović i Milan Nikodijević su svoja viđenja i stavove, kada su ova dva filmska stvaraoca u pitanju, izneli na veoma dovitljiv i duhovit način, upotpunjujući ih divnim anegdotama i to sa puno respekta prema kinematografiji i rediteljima, scenaristima.

– Želeo bih da istaknem da je čitanje o filmu podjednako važno kao i gledanje filmova, jer u pitanju su neodvojive kategorije, a barem mojoj generaciji bilo je nezamislivo da samo gledamo filmove, a da ne pratimo ono što se o filmovima piše. Ta vrsta komplemetarnosti je ostala sve do danas, i uvek ću podržati pisanu reč o filmu i filmskim stvaraocima, kao što su ova dva dela koja danas promovišemo, rekao je Miroljub Stojanović.

– Filmsko izdavaštvo je jako značajno za profesionalce i gledaoce, čitaoce, a Filmski centar ima fantastična izdanja u sadržajnom smislu i ozbiljno se bavi i lepotom knjige, to jest grafičkim dizajnom. Generalno, svako delo koje govori o filmu i filmskim stvaraocima je bitno jer ostaje u analima, a u pitanju su vrsni stvaraoci poput Puriše i Šijana, rekao je Milan Nikodijević.

Drugo veče Festivala filmskog scenarija

Drugog dana Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji projekcija filmova počela je prikazivanjem filma „Tvitosaurus“ u vrnjačkom Bioskopu, u režiji Ivice Vidanovića, prema scenariju Aleksandra Miletića. Ovo ostvarenje na duhovit način prikazuje sukob analogne i digitalne generacije, kroz prizmu jedne savremene srpske porodice. U pitanju je parodija savremenog načina života, koja publiku podseća na nerazumevanje među generacijama u dobu društvenih mreža i brzih tehnologija.

Večernji program na Letnjoj pozornici nastavljen je energičnim filmom „Prva klasa pun gas“, u režiji Vladimira Popovića, prema scenariju koji su napisali Zoran Mitrović i Rade Ćosić. Publici su se nakon projekcije poklonili Novak Ašković, Ivana Kostić, Zoran Tomić, Zoran Mitrović i Rade Ćosić. Film je svojom dinamikom i humorom „zapalio“ atmosferu u publici, baš kao što na trkama planu gume njihovih „jugića“.

Kraj druge festivalske večeri obeležila je premijera psihološkog trilera „Običaji“, filma koji kroz elemente horora prodire u najdublje strahove glavnog junaka i njegovo suočavanje s ličnim grehovima. Režiju potpisuje Peđa Marković, dok je scenario napisao Jovica Vučković. Pre projekcije, publici se poklonila filmska ekipa u sastavu: Marko Stojanović, Vladan Janković, Stefan Filipović, Katarina Mićić, Tamara Milojković, Miljan Prljeta, Biljana Zaverla, Saša Đurađević, Danijel Sič i Teodora Tomašev.

Veče je upotpunjeno koncertom filmske muzike u izvođenju benda „Locomotion“ na Trgukulture, koji je svojim nastupom dodatno obogatio festivalski dan.