Изложба филмских плаката награђених филмова на Канском фестивалу
У оквиру пратећег програма Фестивала филмског сценарија, у хотелу „Фонтана“ отворена је изложба филмских плаката награђених филмова са Канског фестивала. Ова поставка посебан акценат ставља на портрете глумаца и глумица, било кроз фотографије или илустрације.
Посетиоце изложбе поздравио је Саша Миленковић, директор Културног центра Врњачке Бање, док је изложбу отворио аутор и власник колекције филмских плаката Небојша Бошњак, подсетивши присутне да је палма заштитни знак града Кана још од 1846. године, када је први пут донета и засађена на Азурној обали.
– Дугогодишњи сам колекционар и поседујем око 6.000 филмских плаката. Живео сам дуги низ година у Француској, филмофил сам, па сам с тим у вези почео да скупљам плакате филмова. Како сам и галериста, посебно ме интересује илустрација, па сам временом почео да прикупљам радове значајних илустратора, навео је Бошњак.
Он је додао да из домаће кинематографије у својој колекцији има само стране плакате, и то за филмове Емира Кустурице „Отац на службеном путу“ и „Подземље“, који су освојили Златну палму у Кану. Изложба представља историјат еволуције филмског плаката. Током шездесетих година доминирале су илустрације, а плакати су углавном били штампане литографије. Имамо радове познатих француских илустратора као што су Жан Маи, Мишел Анди и Роланд Топор, који су урадили преко хиљаду плаката, као и Американца Боба Пика. Током седамдесетих и осамдесетих година све више се користи фотомонтажа, а касније се прелази искључиво на фотографију, објаснио је Бошњак.
Конференција за медије – Тачно у подне 13.августа
Прва конференција за медије у оквиру 49. Фестивала филмског сценарија одржана је 13. августа, традиционално у подне, у конференцијској сали Хотела „Фонтана“. Модератор догађаја био је Саша Радојевић.
Филм „Везани“, у режији Милоша Радуновића и по сценарију Александра Теокаревића, који је победио на прошлогодишњем конкурсу за најбољи оригинални сценарио у организацији фестивала, свечано је премијерно приказан прве фестивалске вечери. Филмска екипа се представила медијима, а поред редитеља присутни су били и глумци: Стојан Ђорђевић, Тамара Милојковић, Весна Паштровић, Коста Јањић, Даница Ристовски, Јаков Јевтовић, Миљана Поповић, Милош Ђуровић и Спасоје Ж. Миловановић.
Редитељ филма, Милош Радуновић, истакао је снимање за 13 дана било изазовно, али да је задовољан резултатом. Такође, верује да је боље снимати више мањих филмова него чекати „епохалне“ пројекте који често не успеју.
– За разлику од класичног жанровског филма, трудио сам се да ово дело буде психоанализа зла које нас окружује. Веома је лако упасти у његове замке, а мој циљ је био да истражим сваки лик и његове поступке, како бих разумео одакле то зло потиче. Желeо сам да филм буде поучан, да укаже и родитељима и деци на то колико сенке из детињства могу да обликују, па чак и упропасте живот. Зато је важно да их препознамо на време и не дозволимо да нас обележе, истакао је Радуновић.
Глумица Тамара Милојковић описује Дивну као слободоумну, али лаковерну девојку која се бори против друштвених ограничења. Иако покушавају да је „затворе у кавез“, она налази снагу да прати свој пут и оствари сан о одласку у Беч. Филм делимично има форму мјузикла, где песме, пажљиво одабране у складу са емоцијама лика, представљају њену унутрашњу снагу и тренутке слободе.
Стојан Ђорђевић, који у филму тумачи лик Ђорђа, истакао је да музика за њега представља бег из стана у коме живи са мајком, иако, како каже, већ има „превише година” за то.
– Хармоника је веза са оцем који је напустио нас и отишао у Беч. Тема је тешка, али значајна, не говори само о трговини људима, већ и о односима мајке и сина, момка и девојке, и лажним везама које изгледају лепо, а крију зло. Тешко је то приказати брутално, а да се не пређе граница укуса, рекао је Ђорђевић.
Миљана Поповић, која тумачи улогу Маре, кроз филм је добила прилику за трансформацију, а како је истакла, њен лик није потпуно упао у мрак и била је спремна да се бори за своје спасење.
Весна Паштровић, која тумачи улогу Анке, истакла је да је Анка жена чији су снови и таленат нестали под теретом насиља и несреће, као и да у сваком времену можемо да сретнемо неку „Анку“ која је прва до неког насилника.
Даница Ристовски сматра да филм, иако обрађује тешке животне теме попут прекретница, социјалних проблема и сурове стварности, не треба да буде извор негативности. Напротив, верује да управо такви садржаји треба да подстакну човека на размишљање и борбу.
Јаков Јевтовић, који тумачи лик „Црног“ истакао је да је тај лик јако рано „засађен“ погрешним животним околностима и без љубави у раном детињству и да сви људи који носе своју своју мрачну страну имају касније проблем да је освесте.
– Сцене насиља потичу из његовог унутрашњег конфликта према мајци коју презире због проституције, али и воли јер га је отхранила, рекао је Јевтовић.
Милош Ђуровић је указао да филм не глорификује насиље, већ едукује и указује на понашања и ситуације које треба избегавати.
Вече отварања фестивала обележила је пројекција ван конкуренције норвешког филма „Dreams, sex, love“, добитника „Златног медведа“ на фестивалу у Берлину. Режију и сценарио потписује Dag Johan Haugerud, а пред медијима су биле глумице Ela Everbi, Selome Emnetu и Tuva Holmebakk. Филм, део трилогије „Sex – Dreams – Love“, прати 17-годишњу Johanne заљубљену у професорку, чији дневник узбуркава породичне односе и открива неостварене снове мајке и баке.
Selome Emnetu је изјавила да је филм након Берлинског фестивала добио доста пажње, као и да је са овим филмом њена популарност релативно порасла.
Tuva Holmebakk је истакла да је Haugerud је већ познат у Норвешкој, а награда му је донела већу међународну популарност .
– Сви филмови говоре о љубави, сексуалности и сновима. Хомосексуалност није главна тема, већ се доводе у питање друштвене норме и истиче разноликост љубави, рекла је Tuva Holmebakk.
Ela Everbi је рекла да јој је сарадња са редитељем показала колико је љубав важна, а да је заљубљеност је срж њеног лика. Додала је да као почетница још учи и да филм истражује сањарење и дозвољавање себи да сањамо, што њен лик Johanne добро показује.
Након успеха у Берлину, филм је продат у бројним земљама широм света и наставља да привлачи све већу међународну пажњу.
Отварање изложбе ,,Филмски нови свет: едиција ФЕСТ-ових 50“ Библиотеке града Београда
Други дан Фестивала филмског сценарија је и ове године обогаћен програмом који је посвећен филму и филмским ствараоцима, па је у Салону Народне блиотеке ,,Др Душан Радић“ отворена изложба под називом ,,Филмски нови свет: Едиција Фестових 50“ Библиотеке града Београда. Изложбу су свечано отворили Јасмина Нинков, директорка Народне библиотеке Србије, Дејан Ј. Лучић, директор Народне библиотеке ,,Др Душан Радић“ и аутор изложбе, Срђан Чеперковић. Посетиоци су имали прилику да виде издања књига из теорије естетике историје критике филма, а укључују дело Горана Гоцића – ,,Емир Кустурица, Култ маргине“, потом ,,Слободан Новаковић, Личност као метафора“, дело које је приредио Марко Новаковић, ,,Динко“ аутора Милана Никодијевића, дело Ивана Карла ,,ХРОНОЛОГИЈА ФЕСТА, Сањати отворених очију (1971-2022), као и ,,Завештање од четири слова“ ауторке Уне Чолић Банзић, и друга дела.
– У питању су књиге које се баве ретроспективом ФЕСТ-а, његовим феноменима, ко је све гостовао на тој манифестацији, ко је креирао програме, ко је учествовао, побеђивао, а ту су и књиге о значајним личностима наше кинематографије које су градиле ФЕСТ. Едиција је интересантна не само због одличне текстуалне грађе, већ и због фантастичних графичких решења, тако да су књиге лепе и за читање и за погледати, рекао Срђан Чеперковић.
– Идејни творац ,,Едиције ФЕСТОВИХ 50“ је Иван Карл. У то време био је градски секретар у Београду, а тренутно је познати филмски радник и директор је Филмског центра Србије. На његову иницијативу, ја сам прихватила да покренемо Едицију која је наишла на изузетно топао пријем културне јавности Србије. Добили смо и награду за ту Едицију, тачније Специјално признање 65. Међународног београдског сајма књига и Награду Шестог фестивала књиге ,,ФЕСК – пази шта читаш“, истакла је Јасмина Нинков.
Промоција књига о Пуриши Ђорђевићу и Слободану Шијану
Како би и овај Фестивал филмског сценарија био привлачан, а притом и даље указивао поштовање према великанима кинематографије, током другог дана Фестивала, у Салону библиотеке уприличена је промоција монографије у издању Филмског центра Србије, а која носи назив ,,Пуриша“ и говори о Младомиру Пуриши Ђорђевићу, сценаристи и редитељу. Монографију је приредила Маја Недић, а говорили су Мирољуб Стојановић и Милан Никодијевић. Уследила је промоција књиге ,,Слободан Шијан у огледалу критике“ у издању Филмског центра Србије и Српске академије науке и уметности која предстваља пажљиво селектован избор текстова који описују лик и дело редитеља Шијана. Мирољуб Стојановић и Милан Никодијевић су своја виђења и ставове, када су ова два филмска ствараоца у питању, изнели на веома довитљив и духовит начин, употпуњујући их дивним анегдотама и то са пуно респекта према кинематографији и редитељима, сценаристима.
– Желео бих да истакнем да је читање о филму подједнако важно као и гледање филмова, јер у питању су неодвојиве категорије, а барем мојој генерацији било је незамисливо да само гледамо филмове, а да не пратимо оно што се о филмовима пише. Та врста комплеметарности је остала све до данас, и увек ћу подржати писану реч о филму и филмским ствараоцима, као што су ова два дела која данас промовишемо, рекао је Мирољуб Стојановић.
– Филмско издаваштво је јако значајно за професионалце и гледаоце, читаоце, а Филмски центар има фантастична издања у садржајном смислу и озбиљно се бави и лепотом књиге, то јест графичким дизајном. Генерално, свако дело које говори о филму и филмским ствараоцима је битно јер остаје у аналима, а у питању су врсни ствараоци попут Пурише и Шијана, рекао је Милан Никодијевић.
Друго вече Фестивала филмског сценарија
Другог дана Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи пројекција филмова почела је приказивањем филма „Tvitosaurus“ у врњачком Биоскопу, у режији Ивице Видановића, према сценарију Александра Милетића. Ово остварење на духовит начин приказује сукоб аналогне и дигиталне генерације, кроз призму једне савремене српске породице. У питању је пародија савременог начина живота, која публику подсећа на неразумевање међу генерацијама у добу друштвених мрежа и брзих технологија.
Вечерњи програм на Летњој позорници настављен је енергичним филмом „Прва класа пун гас“, у режији Владимира Поповића, према сценарију који су написали Зоран Митровић и Раде Ћосић. Публици су се након пројекције поклонили Новак Ашковић, Ивана Костић, Зоран Томић, Зоран Митровић и Раде Ћосић. Филм је својом динамиком и хумором „запалио“ атмосферу у публици, баш као што на тркама плану гуме њихових „југића“.
Крај друге фестивалске вечери обележила је премијера психолошког трилера „Обичаји“, филма који кроз елементе хорора продире у најдубље страхове главног јунака и његово суочавање с личним греховима. Режију потписује Пеђа Марковић, док је сценарио написао Јовица Вучковић. Пре пројекције, публици се поклонила филмска екипа у саставу: Марко Стојановић, Владан Јанковић, Стефан Филиповић, Катарина Мићић, Тамара Милојковић, Миљан Прљета, Биљана Заверла, Саша Ђурађевић, Данијел Сич и Теодора Томашев.
Вече је употпуњено концертом филмске музике у извођењу бенда „Locomotion“ на Тргукултуре, који је својим наступом додатно обогатио фестивалски дан.