СУМЉИВО ЛИЦЕ ПРИШТИНСКОГ ПОЗОРИШТА ПРЕД ВРЊАЧКОМ ПУБЛИКОМ

Извођење представе „СумЉиво лице“ Народног позоришта из Приштине, донело је у Врњачки биоскоп Нушићев дух и изазвало аплаузе и смех.

Милан Нешковић, аутор представе, одлучио је да њен назив благо модификује, с обзиром да је константно погрешно изговарају главни ликови – корумпирани подлаци спремни на све како би стигли до циља.

Тамара Томановић игра Марицу, размажену ћерку Јеротија и Анђе, девојку која мисли да је заљубљена, мисли да познаје живот, али је сасвим неприпремљена за све оно што живот и та љубав доносе.

— Када смо припремали представу пре коју годину била сам и млађа, али смем да кажем да су ми године и животно искуство помогли да вам вечерас донесем једну размажену девојку која мисли да је спремна да се бори са оним што живот и озбиљност носе, да би на крају схватила колико греши. Нушић је ово писао пре много година, али је комад увек актуелан, а ја морам признати да ми је жао сваки пут кад дођем до сазнања да и у данашње време постоје Марице. Ипак, надам се да свако ко одгледа представу пожели да после тога промени нешто набоље код себе за боље сутра и бољу будућност, образлаже Тамара уз констатацију да је током три и по године, колико представа живи, пуно сазревала уз дивне колеге учећи од њих.

Никола Ђорђевић доноси лик Ђорђа Ристић, чувеног Ђоке, односно лика око ког се прича „врти“ јер је он сумЉиво лице.

— Нушић је јако добро познавао наш менталитет. При том, лак је за читање и извођење јер сам понуди те комедије забуне, ситуације које су невероватне и изузетно тачне. Ово је ново читање класика, али ми се чини да смо са сваким играњем све бољи и све тачнији, да смо временом сазревали надограђујући свако свој лик и на крају саму представу. И, коначно, публика схвата поруку – сви се смеју, али заправо, ништа није смешно, каже неправедно осуђен и заточен, ни крив ни дужан јунак.

У представи играју још и Игор Дамњановић, Милена Јакшић, Александра Цуцић, Милан Васић, Аника Грујић, Бранко Бабовић и Александар Михаиловић, а глумци истичу да оно што их пуни сјајним осећајем, поред смеха и аплауза публике, јесте то што сви до једног нестрпљиво ишчекују свако ново извођење и уживају у сваком тренутку на сцени пуни добре енергије коју и публика осећа.