ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „ЛИКОВНА КОЛОНИЈА ВРЊАЧКА БАЊА 2025“

У Замку културе, 28. новембра, отворена је изложба слика деветоро уметника, насталих на овогодишњој Ликовној колонији. Врњачкој публици представили су се: Зоран Рајковић, Весна Антонић, Ивана Бјелица, Владимир Влајић, Милан Хрњазовић, Доминика Морариу, Јелена Тијанић Савић, Маја Пољак Петровић и Ана Марковић.

Сликари су били вредни и потрудили се да створе дела која пре свега афирмишу њих као ауторе. Може се рећи да је ова изложба, на неки начин, тренутни пресек ликовног сликарског стваралаштва у Србији. Ова група сликара су посвећени, занесени, вечно запитани и надасве вредни трагачи за лепотом, складом и хармонијом. Селектор Колоније мр Милан Тодоровић Рубљов, академски сликар, испунио је нимало лак задатак изражавајући уверење да дела изабраних колега оправдавају његов избор учесника овогодишње сликарске колоније.

Управница Замка културе, Марија Аћимовић захвалила се Тодоровићу чија је посвећеност и стручност омогућила да Колонија буде на високом уметничком нивоу, као и уметницима, учесницима Колоније чији ће се радови наћи у фонду Културног центра као значајно културно и уметничко богатство.

– Ово је пресек ликовног тренутка у Србији. Мени као селектору није нимало лако да направим избор. Ја превасходно форсирам младе уметнике јер њима је ово почетак неке каријере и стимуланс за стварање. Ове године смо добили 15 уметничких дела, врло вредних. Она остају део наше колекције у Замку културе и верујем да ће заузети неко видно и добро место у званичним институцијама нашег града, на радост свим нашим суграђанима и гостима, рекао је Тодоровић отварајући изложбу.

Преносимо импресије мр Милана Тодоровића.

Зоран Рајковић (Крушевац) уметник је богатог сликарског опуса, тематски неомеђен. Његову ликовност води размеђе традиционалног и модерног, поетског и иконографског, апстрактно енформелистичког и стварног, реалног и имагинарног. Рајковић тихо, смирено и врло контролисано гради слику од меких и пастелних до јаких импастуозтних и структуралних делова, палетом каткад врелом од печених окера и умбри до хладних љубичастих и сеновитих плавих.

Весна Антонић (Београд) представник је млађе генерације уметника. У слику улази смело, храбро и самоуверено. Гледао сам како настаје слика „Пчеле на цвету“. Најпре је кренула са неколико кардиналски црвених и румено жутих флека, чувајући комадиће белине платна, потпуно апстрактно. И одједном, однекуд, две мајсторски осликане пчеле слећу на жуте и црвене флеке, претварајући их у латице предивног цвета тако творећи чаробну слику овоземне реалне и надреалне лепоте.

Ивана Бјелица (Нови Сад) мајсторски сурфује на таласу светла и дубоких сенки, врло вешто се игра структурама и само њој својственим графизмом, доноси нам слику пред којом имамо утисак да ће да крене као филм и уведе нас у њен топли и богати ликовни свет чаробних призора и флуида.

Владимир Влајић (Београд), уметник богате сликарске биографије, врстан реалиста, доноси нам две надасве необичне композиције пејзажа. Спуштајући ракурс гледања и довођењем линију хоризонта на ивицу слике оставља читав простор за чаробну представу неба и ту настаје права сликарска магија, просто нема тона на његовој раскошној палети који није зазвонио у том готово нестварном призору.

Милан Хрњазовић (Ваљево) још један је од младих уметника који долазе. Сликарски и занатски зрео, модеран и мудар, доноси у својим сликама необичну симболику. Рекли бисмо има жиг, има поруку и има тајну коју или ће нам рећи или сакрити. Свеједно, каже ли је или је скрије. Урадиће то на један врхунски сликарски начин.

Доминика Морариу (Вршац): Разумети Доминикину симболику и поруку коју нам упућује својим изузетним сликарским језиком изгледа једноставно и епохално у исто време. Ја га читам као празапис уклесан у камену, кори, кожи, теракоти, папирусу у самом времену и космосу. Знакови урезани у кругу, сунцу, у сату, значе само једно, истинитост вечног кретања као што живот сам јесте.

Јелена Тијанић Савић (Београд) слика лако, читко, јасно и без остатка кроз своје женске ликове преноси своја најдубља осећања и емоције. На сликама, а нарочито цртежима, она бележи живот по дубини са радостима и тугама од сећања и успомена до жеља и снова. У стању је да пригрли и у наручју понесе, да сачува све вредно и непроцењиво. Мој утисак је да Јелена приповеда, плаче и пева сликајући живот сам.

Маја Пољак Петровић (Врњачка Бања): „Читав универзум сам открила у том цвету“ каже Маја и каже „чичак“. Она је нашла знак за велики циклус цртежа и слика и у уметничком смислу превалила млечни пут од фигуративног до апстрактног. Маја изгеда има кључ којим отвара порте универзума ликовности и има симбол којим оистињује своју уметност, а ми имамо белег по ком је препознајемо.

Ана Марковић (Београд), млада сликарка посебног сензибилитета, врло доследна и у свом реалистичном приступу сликања пејзажа, од префињеног и меканог у својој пуноћи и раскоши до суровог краја и нестајања тог истог пејзажа. Ана као добра шумска вила у својим сликама чува и негује сву лепоту и танушност тог предивног света, до последњег листа и цвета а онда је следећег тренутка спремна да исто тако реално забележи апокалиптични крај до последњег листа и цвета. Њено сликарство је омаж и завет природи.

М.Ст.Ј.