U Zamku kulture, 14. jula, otvorena je izložba pod nazivom ,,Svetomir Nastasijević (1902-1979) – zaboravljeni neimar balkanske muzike”, autora Tanje Gačić, istoričar umetnosti.

Izložbu su organizovali Kulturni centar Vrnjačka Banja i Muzej rudničko-takovskog kraja, Gornji Milanovac, sa ciljem da se javnosti predstavi život i stvaralaštvo jednog od najznačajnijih kompozitora 20. veka.

            – Izložba je rađena povodom 115 godina od rođenja Svetomira Nastasijevića, arhitekte i kompozitora. Zasniva se na njegovom radu vezanom za njegova muzička dela. Muzika je bila njegova ogromna ljubav, a po formalnom obrazovanju, on je bio arhitekta, objasnila je Tanja Gačić.

            Svetomir Nastasijević bio je jedan od znamenitih ličnosti Gornjeg Milanovca. Osnovno muzičko obrazovanje stekao je kod nastavnika Milivoja Crvčanina. U isto vreme, počeo je da pohađa i časove violine. Godine 1919. odlazi u Beograd i upisuje arhitektonski odsek na Tehničkom fakultetu gde je i diplomirao 1929. godine. Kao violinista i violista, Svetomir je svirao u gotovo svim orkestrima u Beogradu između 1921. i 1932. godine. Pohađao je i muzički seminar na Univerzitetu u Beogradu gde je slušao predavanja čuvenog Miloja Milojevića.

            – Svetomir je, kao kompozitor, u to vreme bio dosta neshvaćen. Samo jedan mali deo kritike i mali broj kolega su ga podržali, nažalost, preovladavali su oni koji su bili protiv njega. Njegova dela nisu bila shvaćena  u ono vreme jer su išla mnogo ispred svoga vremena. Ono što je bitno naglasiti vezano za njegova dela jeste da je većinu njih radio u kooperaciji sa braćom – Momčilom (pisac) i Živoradom (slikar), objasnila je Tanja Gačić.

            Ovom prilikom, publika je bila u mogućnosti da vidi: lične dokumente, fotogrsfije, knjige, plakate, rukopisne i štampane note, koncertne programe Svetomira Nastasijevića, zatim crteže i slike Živorada Nastasijevića, plakat za literarno-muzičko veče Momčila Nastasijevića i još mnogo toga. Izloženi predmeti svedoče o životu i razvoju Svetomira Nastasijevića: o snazi misli i neslućenim granicama kreativnosti jednog impozantnog umetnika. Kao i o stvaralačkom domenu porodice Nastasijević koja je iznedrila i priznate književnike i slikara.

            Ono što valja naglasiti jeste da je Svetomir Nastasijević bio jedan od čestih posetilaca Vrnjačke Banje. U izdanju Zamka kulture objavljena je i njegova knjiga ,,Muzika kao opšti fenomen u umetnostima” (1972).

            – Posle proslave 45 godina svoga kompozitorskog rada, to je bilo 1966. godine, Svetomir se konačno povukao sa muzičke scene. On je nakon toga sve svoje slobodno vreme, uglavnom leta, provodio u Vrnjačkoj Banji sa svojom sestrom Slavkom. Muzej rudničko-takovskog kraja poseduje veliki broj fotografija gde se mogu videti prizori iz Vrnjačke Banje, ljudi sa kojima je tu kontaktirao među kojima je bio i čuveni Boško Ruđinčanin, dodala je Tanja Gačić.

            Prilikom otvaranja same izložbe, Marija Aćimović, upravnica Zamka kulture, pročitala je i jedan prilog iz novina ,,Borba“ (14. avgust 1966.) pod nazivom ,,Prekori u parkovima”, a gde Svetomir Nastasijević iznosi jedan kritički osvrt na Vrnjačku Banju.

            ,,Kada neko pune trideset i četiri godine dolazi na letovanje u isto mesto, kao ja u Vrnjačku Banju, znači da sam joj poklonio sve svoje poverenje i da sam postao deo nje same. Ne treba mi zbog toga zameriti što možda više nego drugi imam kritičkih reči. Eto, ovde se dopustilo da nema mlečnog restorana ili da je poslednjih godina hrana neukusna iako gotovo nema mesta u zemlji koje raspolaže boljim materijalom za njeno pripremanje. Nas 12.000 došljaka imamo prava da zahtevamo i da se o nama više misli. Jer svet sve manje dolazi ovde da bi se naigrao karata i naštrikao vezova. Ta vremena su prošla i treba tražiti nešto što bi golicalo moju ušteđevinu za dolazak ovde. A to su pre svega zabavne priredbe. Ovako najmanja kiša sve nas satera u sobe ili restorane u kojima u takvim prilikama nema mesta ni za stajanje. I ako hoće da dostigne ono što je propušteno. Vrnjačka Banja mora smelije da zakorači prema atraktivnosti, i sa zabavom i sa urbanizmom. Jer, ovde su se u poslednje vreme ponovile nedopustive graditeljske greške.“

            Izložba ,,Svetomir Nastasijević (1902-1979) – zaboravljeni neimar balkanske muzike” biće aktuelna u Zamku kulture do sredine septembra.