Trećeg dana IV Međunarodnog festival klasične kamerne muzike “Zum” predstavili su se najmlađi muzički talenti, učenici muzičkih škola „Kornelije Stanković“ Trstenik i „Stevan Mokranjac“ Kraljevo, odeljenje Vrnjačka Banja, kompozicijama iz različitih epoha svetske muzike.
Nastupili su Predrag Stamenić, Vera Čehić, Andrija Arsić, Konstantin Mihajlović, Lola Stamenić, Hana Joksimović, Ignjat Vlajković, Aleksandar Arsić, Jovan Đorđević, Mihajlo Mihajlović, Nikolina Miodragović.
—Naši mladi talenti nas svojim zalaganjem, kreativnošću i ljubavlju prema muzici inspirišu i podsećaju na neiscrpnu snagu umetnosti. Na sceni Belimarkovića deca su večeras kroz note izrazila i svoje snove, radost i strast prema muzici. Svaki ton koji smo čuli nosi u sebi poseban značaj. Prikazuje rad i neiscrpnu podršku njihovih porodica i mentora. Ovi mladi umetnici su nam pokazali da muzika ne poznaje godine, već samo srce i posvećenost, rekao nam je nakon koncerta Aleksandar Paunović, iz organizacije Festivala. Izrazio je očekivanje da će mladi talenti u narednim godinama biti još uspešniji, da će napredovati i da će ovakvi koncerti biti neraskidivi deo programa Festivala.
Večernjem koncertu je prethodio okrugli sto na temu „Život i delo Dragutina Gostuškog“. Domaćin događaja bila je Narodna biblioteka „Dr Dušan Radić“, u čije ime je prisutnima dobrodošlicu poželeo direktor Dejan Lučić, ispričavši par anegdota o Gostuškom koji je bio vezan za Vrnjačku Banju zbog toga što mu je otac bio lekar koji je tokom leta ordinirao u Vrnjačkoj Banji.
Đurđijana Jovanović, viši naučni savetnik u Sektoru za savremeno stvaralaštvo Ministarstva kulture, istakla je da je izabrana tema odlična i da se jako raduje što može da prisustvuje okruglom stolu, imajući u vidu da je njena generacija „držala Goštuskog na pijadestalu tog vremena“.
Dragutin Gostuški (1923-1998), kompozitor, muzikolog, istoričar umetnosti, estetičar i publicista, važna je figura u istoriji srpske muzike, pa je bilo od velikog značaja analizirati njegovo stvaralaštvo i doprinos. Na okruglom stolu su učestvovali muzikolozi, izvođači, ljubitelji muzike i kulturni radnici koji su raspravljali o njegovom životu, stvaralaštvu i uticaju. Teme kao što su istorijski kontekst u kojem je stvarao, njegov stil i uticaj na kasnije generacije bile su veoma inspirativne i edukativne za sve učesnike.
Dragutin Gostuški je komponovao je umereno moderna, pretežno lirski obojena dela, služeći se ponekad i stilizovanim obeležjima folklora. Proučavao je estetske probleme umetnosti. Napisao je monografiju „Vreme umetnosti“ (doktorska teza 1968.), i zbirku eseja „Umetnost u nedostatku dokaza“ 1977., kao i više studija i članaka. Njegov žanrovski raznovrstan kompozitorski opus obuhvata oko četrdeset dela. Najuspelije kompozicije doživele su veliki broj izvođenja (horske minijature Scherzo in „SCH“ i Elegia in „O“, obe iz 1973.godine), bile su nagrađene u zemlji i u inostranstvu (simfonijski Scherzo, 1949; balet Remi, 1960., Trio za klavir, violinu i violončelo, 1950.) i uvrštene su u notne i diskografske antologije jugoslovenske muzike (solo pesma Smešno čudo, 1947.; Concerto accelerato za violinu i orkestar, 1961.).