У Замку културе, 12. децембра, одржан је концерт три млада уметника у интерпретацији на три различита инструмента, симболичног назива ,,Трио”.
hdrpl
Алекса Спасић (виолина) је основно музичко образовање стекао у Алексинцу, а Средњу музичку школу завршио у Нишу. Основне и мастер студије завршио је на Факултету уметности у Нишу у класи проф. Јована Богосављевића. Проглашен је за најбољег студента Факултета уметности у Нишу 2022. године. Тренутно похађа докторске студије на Академији уметности у Новом Саду.
Никола Томић (кларинет) је основно музичко образовање стекао у Блацу (клавир), а Средњу музичку школу завршио у Нишу на теоретском и инструменталном одсеку (кларинет) у класи проф. Витомира Митића. Основне и мастер студије завршио је на Факултету уметности у Нишу у класи проф. спец. Милоша Мијатовића.
Борис Пећанац (клавир) је основно и средње музичко образовање стекао у Нишу у класама проф. Споменке Шпирић и проф. Боривоја Младеновића. Основне и мастер студије завршио је на Факултету уметности у Нишу у класи проф. др. ум. Стевана Спалевића. Тренутно похађа докторске студије на Академији уметности у Новом Саду у класи проф. др. ум. Дориана Лељака и запослен је као стручни сарадник на Факултету уметности у Нишу.
– Овај трио је настао сасвим случајно: прошле године када сам уписао докторске студије у Новом Саду, такође је, игром случаја, и колега Алекса. Био нам је потребан и трећи члан да употпуни овај састав, тако је Никола кларинетиста био вољан да започне ову прчу са нама. Тако је све почело, настављамо идуће године, надамо се да ћемо и убудуће наставити да наступамо заједно, рекао је Борис Пећанац.
Публика је имала прилику да ужива у делима Шостаковича, Хачатурјана и Стравинског, компонована за виолину, клавир и кларинет у интерпретацији ових талентованих музичара пред којима је светла будућност.
У Замку културе, 4. новембра, одржан је концерт под називом ,,Из пера српских композитора 20. и 21. века”.
oznorCO
Том приликом, врњачкој публици су се представили бас-баритон Марко Милосављевић (сарадник у настави на катедри за Соло певање Факултета уметности, универзитета у Нишу) у пратњи Анђеле Станковић на клавиру (стручни сарадник за Ужу уметничку област – Клавир, Факултет уметности, универзитета у Нишу).
Уметници су изводили композиције за соло клавир и глас и клавир значајних домаћих композитора 20. и 21. века као што су: Марко Тајчевић, Душан Радић, Василије Мокрањац, као и савременог младог композитора Стевана Јоцића. Посебно изненађење вечери за врњачку публику било је и извођење једне композиције Стевана Стојановића Мокрањца.
qrf
Повод за реализацију овог пројекта јесте недовољна видљивост и познавање музике за клавир и глас и клавир аутора са ових простора.
– Идеја је настала у складу са програмом ,,Сокоја“ и његовим Фондом за давање и извођење музике домаћих аутора. Ми смо направили овај програм који се не изводи тако често, где су се нашле, између осталог, и две премијере младог композитора Стевана Јоцића, рекао нам је Марко Милосављевић.
Према речима Анђеле Станковић био је посебан изазов спремити програм и дочарати публици модерну и савремену музику коју немају прилике да чују тако често.
– Крајни циљ овог пројекта јесте да почнемо да навикавамо публику да чује тако нешто ново, да се мало мрднемо из тих граница строге класичне музике која је на крају крајева и доступна свима. Некако су људи увек према ономе што је ново и непознато помало скептични, тако да се трудимо да све ово приближимо пре свега млађој публици, некако да њих мотивишемо да слушају ову музику, каже за Врњачке новине Анђела Станковић.
Концерт „Трио“ биће уприличен у Замку културе 12. децембра 2025. године, од 19 часова.
Дела Шостаковича, Хачатурјана и Стравинског изводиће Алекса Спасић, Никола Томић и Борис Пећанац.
Алекса Спасић (2000, Алексинац) је основно музичко образовање стекао у Алексинцу, а Средњу музичку школу завршио у Нишу. Основне и мастер академске студијезавршио је на Факултету уметности у Нишу са просеком 10,00, у класи проф. Јована Богосављевића. Проглашен је за најбољег студента Факултета уметности у Нишу 2022. године. Од 2025. године студент је докторских студија на Академији уметности у Новом Саду. Добитник је специјалне награде на такмичењу „Стеван Мокрањац“ (2024) и лауреат такмичења „Sinfoniadisale“ у Тузли (2024). Био је члан бројних оркестара и сарађивао је са еминентним уметницима као што су Немања Радуловић, Роберт Лакатош, Роман Симовић и други истакнути виолинисти из земље и иностранства.
Никола Томић (2000, Прокупље) завршио ОМШ у Блацу (клавир) и средњу музичку школу у Нишу на теоретском и инструменталном одсеку (кларинет) у класи проф. Витомира Митића. Основне и мастер студије завршио је на Факултету уметности у Нишу у класи проф. спец. Милоша Мијатовића. Учесник је Ерасмус+ пројекта у Барију (Италија) и бројних мајсторских курсева. Једна од најзначајнијих награда му је лауреат на међународном такмичењу „Aphrodite voice“ на Кипру (2022). Наступао је као члан различитих оркестара, укључујући Оркестар Факултета уметности у Нишу и Српску омладинску филхармонију „Наисус.“
Борис Пећанац (2000, Крушевац) је основно и средње музичко образовање стекао у Нишу, у класама проф. Споменке Шпирић и проф. Боривоја Младеновића. Завршио је основне и мастер студије на Факултету уметности у Нишу у класи проф. др ум. Стевана Спалевића. У оквиру програма Ерасмус+, похађао је један семестар на Конзерваторијуму Николо Пичини у Барију (Италија) у класи проф. Емануелеа Арћулија. Тренутно је студент докторских студија на Академији уметности у Новом Саду, у класи проф. др ум. Дориана Лељака, и запослен је као стручни сарадник на Факултету уметности у Нишу. Добитник је бројних првих награда и звања Лауреата на међународним такмичењима, као и признања Факултета уметности за постигнуте резултате.
У Замку културе, 28. новембра, отворена је изложба слика деветоро уметника, насталих на овогодишњој Ликовној колонији. Врњачкој публици представили су се: Зоран Рајковић, Весна Антонић, Ивана Бјелица, Владимир Влајић, Милан Хрњазовић, Доминика Морариу, Јелена Тијанић Савић, Маја Пољак Петровић и Ана Марковић.
Сликари су били вредни и потрудили се да створе дела која пре свега афирмишу њих као ауторе. Може се рећи да је ова изложба, на неки начин, тренутни пресек ликовног сликарског стваралаштва у Србији. Ова група сликара су посвећени, занесени, вечно запитани и надасве вредни трагачи за лепотом, складом и хармонијом. Селектор Колоније мр Милан Тодоровић Рубљов, академски сликар, испунио је нимало лак задатак изражавајући уверење да дела изабраних колега оправдавају његов избор учесника овогодишње сликарске колоније.
Управница Замка културе, Марија Аћимовић захвалила се Тодоровићу чија је посвећеност и стручност омогућила да Колонија буде на високом уметничком нивоу, као и уметницима, учесницима Колоније чији ће се радови наћи у фонду Културног центра као значајно културно и уметничко богатство.
– Ово је пресек ликовног тренутка у Србији. Мени као селектору није нимало лако да направим избор. Ја превасходно форсирам младе уметнике јер њима је ово почетак неке каријере и стимуланс за стварање. Ове године смо добили 15 уметничких дела, врло вредних. Она остају део наше колекције у Замку културе и верујем да ће заузети неко видно и добро место у званичним институцијама нашег града, на радост свим нашим суграђанима и гостима, рекао је Тодоровић отварајући изложбу.
Преносимо импресије мр Милана Тодоровића.
Зоран Рајковић (Крушевац) уметник је богатог сликарског опуса, тематски неомеђен. Његову ликовност води размеђе традиционалног и модерног, поетског и иконографског, апстрактно енформелистичког и стварног, реалног и имагинарног. Рајковић тихо, смирено и врло контролисано гради слику од меких и пастелних до јаких импастуозтних и структуралних делова, палетом каткад врелом од печених окера и умбри до хладних љубичастих и сеновитих плавих.
Весна Антонић (Београд) представник је млађе генерације уметника. У слику улази смело, храбро и самоуверено. Гледао сам како настаје слика „Пчеле на цвету“. Најпре је кренула са неколико кардиналски црвених и румено жутих флека, чувајући комадиће белине платна, потпуно апстрактно. И одједном, однекуд, две мајсторски осликане пчеле слећу на жуте и црвене флеке, претварајући их у латице предивног цвета тако творећи чаробну слику овоземне реалне и надреалне лепоте.
Ивана Бјелица (Нови Сад) мајсторски сурфује на таласу светла и дубоких сенки, врло вешто се игра структурама и само њој својственим графизмом, доноси нам слику пред којом имамо утисак да ће да крене као филм и уведе нас у њен топли и богати ликовни свет чаробних призора и флуида.
Владимир Влајић (Београд), уметник богате сликарске биографије, врстан реалиста, доноси нам две надасве необичне композиције пејзажа. Спуштајући ракурс гледања и довођењем линију хоризонта на ивицу слике оставља читав простор за чаробну представу неба и ту настаје права сликарска магија, просто нема тона на његовој раскошној палети који није зазвонио у том готово нестварном призору.
Милан Хрњазовић (Ваљево) још један је од младих уметника који долазе. Сликарски и занатски зрео, модеран и мудар, доноси у својим сликама необичну симболику. Рекли бисмо има жиг, има поруку и има тајну коју или ће нам рећи или сакрити. Свеједно, каже ли је или је скрије. Урадиће то на један врхунски сликарски начин.
Доминика Морариу (Вршац): Разумети Доминикину симболику и поруку коју нам упућује својим изузетним сликарским језиком изгледа једноставно и епохално у исто време. Ја га читам као празапис уклесан у камену, кори, кожи, теракоти, папирусу у самом времену и космосу. Знакови урезани у кругу, сунцу, у сату, значе само једно, истинитост вечног кретања као што живот сам јесте.
Јелена Тијанић Савић (Београд) слика лако, читко, јасно и без остатка кроз своје женске ликове преноси своја најдубља осећања и емоције. На сликама, а нарочито цртежима, она бележи живот по дубини са радостима и тугама од сећања и успомена до жеља и снова. У стању је да пригрли и у наручју понесе, да сачува све вредно и непроцењиво. Мој утисак је да Јелена приповеда, плаче и пева сликајући живот сам.
Маја Пољак Петровић (Врњачка Бања): „Читав универзум сам открила у том цвету“ каже Маја и каже „чичак“. Она је нашла знак за велики циклус цртежа и слика и у уметничком смислу превалила млечни пут од фигуративног до апстрактног. Маја изгеда има кључ којим отвара порте универзума ликовности и има симбол којим оистињује своју уметност, а ми имамо белег по ком је препознајемо.
Ана Марковић (Београд), млада сликарка посебног сензибилитета, врло доследна и у свом реалистичном приступу сликања пејзажа, од префињеног и меканог у својој пуноћи и раскоши до суровог краја и нестајања тог истог пејзажа. Ана као добра шумска вила у својим сликама чува и негује сву лепоту и танушност тог предивног света, до последњег листа и цвета а онда је следећег тренутка спремна да исто тако реално забележи апокалиптични крај до последњег листа и цвета. Њено сликарство је омаж и завет природи.
Представа „Стич“ одушевила малишане у Врњачком биоскопу
Позориште „Машине приче“ из Београда, 29. новембра одушевило је публику у Врњачком биоскопу интерактивном дечјом представом „Стич – Позоришна авантура“. Кроз причу о другарству, јединству и остваривању снова, главни јунак Стич учи да успех долази уз труд, знање и упорност. Представа је намењена деци, родитељима, али и свима који су у себи и даље деца.
Према речима Андријане Ожеговић, која у представи тумачи главни лик Стича и маму, најважнија порука је да не треба одустати од онога што нас чини срећним и да на том путу нико не може сам.
– Подршка, разумевање и заједништво увек воде ка решењу, чак и када све делује „црно и сиво“. Идеја о пријатељству и неодустајању од онога што нас чини срећним била је главна инспирација представе. Срећа је различита за свакога, али је порука да никада не треба одустати и да нико не може све сам, увек нам је потребан неко ко ће нас разумети и подржати. Рад на представи био је лакши јер смо уигран тим који се воли, разуме и поштује. Сваки члан даје свој јединствени допринос, идеје природно долазе, а колективни рад нам највише значи. Једни без дугих не бисмо могли, за своје сараднике имам само најлепше речи, истакла је јунакиња представе „Стич“.
