Јубиларни Фестивал класичне музике „Врњци 2025“ донео је шест програма

Јубиларни Фестивал класичне музике „Врњци 2025“ донео је шест програма у шест фестивалских вечери у врњачком Замку културе од 25. до 30. јула у организацији Културног центра Врњачка Бања, а под покровитељством Министарства културе Републике Србије. Фестивал је већ две деценије место сусрета генерација, култура и визија, простор у коме класична музика живи, расте и инспирише. У име захвалности уметницима, институцијама, онима који су били део организације од оснивања Фестивала, уручене су посебне захвалнице.  

Када смо почињали није било ниједне сличне манифестације у региону која се бави искључиво уметничком музиком. Опстали смо захваљујући разумевању кровних институција културе. Да нема пажње, подржавања и одобравања Културног центра и ресорног Министарства свих ових година, и позитивне евалуације од стране Културно-просветне заједнице Србије, Удружења музичких уметника Србије, Удружења композитора, Удружења музичких и балетских педагога, не бисмо тако успешно прошли овај пут. Свакако је јако битна и подршка медијских и издавачких кућа из иностранства, из Америке и Италије, јер смо захваљујући њима публици презентовали нека најновија издања која су се тек појавила. Фестивал је тако и конципиран да сва дела буду премијерно изведена управо у Врњачкој Бањи и да се гостовање уметника из иностранства сведе само на Фестивал, односно да никако не будемо део неке турнеје, а захваљујући музичким познанствима, успели смо да доведемо нека велика имена из целог света. Изузетно акустичном и добром сценом у Замку културе продефиловала су многа значајна имена из Западне Европе али и из Источног блока, из САД, Јужне Америке, из Азије и Африке, а ове године и са Новог Зеланда, рекао нам је уметнички директор Фестивала, гитариста, композитор, музиколог, педагог и публициста проф. др Урош Дојчиновић, изражавајући наду да ће концепт опстати и у наредним годинама јер је реч о манифестацији која је нашла своје место на глобалној карти сличних дешавања.

Током година постојања Фестивала, који је 2015. проглашен за најперспективнији регионални у сфери класичне музике, најбољи млади уметници из земље могли су да сагледају свој потенцијал кроз рад са великим музичарима данашњице и њиховим вршњацима из целог света. Иако је акценат био на концертима који су промовисали позната светска имена, као и наше значајне младе уметнике, пропратних активности које употпуњују и обогаћују манифестацију било је на претек – у сфери публицистике објављена је едиција нотних издања, организовани су семинари, промоције, пропратне изложбе, па тако овогодишњи Фестивал прати ретроспективна изложба која приказује првих двадесет година, богата експонатима, и постављена је у Замку културе.

Љубица Вранеш: Вече оперских арија

Оперска солисткиња Љубица Вранеш, уз клавирску пратњу Миливоја Вељића потпуно је освојила публику у Замку културе, 26. јула. На репертоару су се нашле оперске арије Чајковског, Бизеа, Вердија, Сен-Санса, као и „Веруј да те љубим“ и „Све док је твог благог ока“ Исидора Бајића.

Љубица Вранеш, мецосопран, солиста Београдске опере, дипломирала је на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Радмиле Бакочевић, у чијој класи је и магистрирала. Добитник је прве награде, као и награде за најбољег мецосопрана на такмичењу „Никола Цвејић“ коју јој је доделила проф. Бисерка Цвејић. Чланица је оперског ансамбла Народног позоришта у Београду, а била је и у насловној улози у опери „Кармен“ на Великој сцени Народног позоришта. Наступала на концертима „Пут ка Белканту“ као и многим концертима у Београду и широм наше земље. Веома је призната и у Румунији. Добитница је награде „Оскар Данон“ и Јавне похвале за резултате у раду од изузетног и посебног значаја за успешну активност београдског Народног позоришта за сезону 2019/2020.

Миливоје Вељић је дипломирао на Катедри за клавир, докторирао на Катедри за камерну музику, а запослен је, у звању вишег уметничког сарадника, на Катедри за соло певање Факултета музичке уметности у Београду. Добитник је награде Факултета из Фонда Јелене Павловић за најбољег дипломца Катедре за клавир. Члан је УМУС-а (Удружење музичких уметника Србије) и МОТО-а (Музичко оперско театарска организација).

Метју Маршал: Звуци гитаре

Љубитељи класичне гитаре уживали су у концерту Метјуа Маршала. Новозеландски уметник побрао је дуге аплаузе након извођења композиција чији су аутори Бенвенуто Терзи, Кенет Јанг, Стивен Гос, Кристофер Блејк, Ејнџел Вилолдо. Посебну пажњу привукла је композиција „Српске народне игре“ коју је Ентони Ричи компоновао управо за Фестивал „Врњци“. У завршници концерта Маршал је премијерно извео ову композицију у сарадњи са Урошем Дојчиновићем.

Метју Маршал је гитару учио на Новом Зеланду, у Енглеској и Америци. Почев од 1988. добитник је већег броја међународних награда и признања. До сада је остварио око 2.000 концерата, на четири континента. Реализовао је више солистичких и камерних аудио албума. Предавао је на универзитетима и музичким колеџима у Аустралији, Великој Британији и на Новом Зеланду. Уметнички је директор неколико музичких фестивала и гитарских манифестација у Аустралији и на Новом Зеланду.

Гитара и тенор једнако рај за душу

Четврти дан ХХ Међународног фестивала класичне музике протекао је у знаку класичне гитаре и тенора, па су Метју Маршал и Кристофер Бовен очарали публику својим концертом под називом ,,Расцветана грана“. Метју Маршал је чувени гитариста са прегршт међународних признања и награда,  а Кристофер Бовен у својој богатој биографији има низ наступа у оквиру разних оперских комада, те се овај дуо публици представио у најлепшем светлу, па је реакција публике била у складу са извођењем, благо речено, одлична.

Низале су се песме композитора као што су Бенџамин Бритен, Даглас Лилбурн, Џон Дауланд, Стивен Мек Неф, Малколм Вилијамсон и Антони Ричи. Песме садрже метафоре, разне теме, дубоку емоцију, што су перфектно приказали Метју и Кристофер.

– Први пут сам у Србији, и ово је диван предео, окружен је планинама и задовољан сам пријемом људи овде. Мало нас је бринуло то да ли ће публика разумети одређене речи у песмама, али музика је прилично живописна тако да верујемо да је публика разумела смисао. Нас је музика и спојила, а ја сам имао жељу да наступам са гитаристом па смо се чули онлајн путем и остварили сарадњу још пре тринаест година, рекао је Кристофер Бовен.

– И ја сам имао бојазан када је разумевање песама у питању јер у великој мери говори о Новом Зеланду, и једино ако сте били тамо можете разумети, али слажем се са тиме да је музика допринела да публика разуме на исправан начин. Драго ми је што смо управо ове мелодије, компоноване за гитару, извели овде, изнео је Метју Маршал.

Росен Идеалов и Надежда Тцанова – Кларинет и клавир уз емоцију

Росен Идеалов који свира кларинет и пијанисткиња Надежда Тцанова одржали су веома занимљив и обојен емоцијом концерт који је награђен аплаузом и крајње позитивним коментарима.

Росен и Надежда заједно наступају већ шест година, и не чуди чињеница да ова два изузетна уметника својим извођењем приказују квалитет, посвећеност, искуство и дар. Публика је имала прилику да чује композиције Вагнера, Брамса, Шумана које фантастично звуче када кларинет за пратњу има клавир. Росен и Надежда су уметници са богатим искуством и низом награда, наступа, тако да публика увек одреагује на њихово извођење које јесте у духу романтизма, али има и лични печат.

– Први пут сам овде, и веома ми се допада место. Природа је дивна, као и мештани, а посебно су ми интересантни извори минералне воде. Росен ми је причао све најлепше о овом месту и зато сам овде на гостовању са њим. Замак је предиван и акустичан, а нама музичарима то много значи, рекла је Надежда Тцанова.

– Веома ми је драго што сам поново овде и што учествујем на овом фестивалу. Импресиониран сам овим здањем јер даје перфектан звук. Публика разуме и учествује на неки начин, па имамо дивну комуникацију. Креирање програма је конципирано тако да замишљамо да композитори, чије композиције изводимо, разговарају за столом. Иако су по питању форме и стилу другачији, ти ,,разговори“ су веома занимљиви и инспиришу, па  прављење оваквог програма представља посебну врсту уметности, изнео је Росен Идеалов.

Урош Дојчиновић и „Интермецо“ за крај и нови почетак

Међународни фестивал класичне музике ,,Врњци“ завршен је 30. јула фантастичним наступом гитаристе Уроша Дојчиновића и Гудачког квартета ,,Интермецо“ који чине Милена Рајковић, Тамара Живковић, Милена Мартинов Стојковић и Милица Јакшић. Завршни концерт ,,Романса“ пружио је композиције које су компоновали Паганини, Ферер, Халфтер, Дворжак и други. Урош Дојчиновић и квартет „Интермецо“ публици су подарили јединствен доживљај музике у идеалном амбијенту као што је Замак културе, јер су у питању врсни уметници који имају богате каријере и гаје љубав према музици која увек допре до љубитеља овог жанра. – Задовољство је што успевамо већ двадесет година да одржимо овај фестивал, и до сада смо имали неколико стотина врсних уметника из целог света, а концепција фестивала је таква да учесници имају све на располагању и могу да осмисле леп програм, да концепирају све потребно, а Замак је дивно здање које има одличну акустику, и то свима годи. Имамо и пропратни програм који чине промоције, изложбе, јер може упоредо да се презентује. Многи уметници су управо на овом фестивалу представљали своја ауторска дела, што им много значи. Ове године фестивал смо започели наступом Уметничког ансамбла Министарства одбране ,,Станислав Бинички“, а прича се заокружује наступом Гудачког квартета ,,Интермецо“, што даје посебну чар. Желео бих да се захвалим свима који су допринели да се и ове године одржи фестивал, а то су Културни центар Врњачка Бања, Општина Врњачка Бања, Министарство културе Републике Србије, и осталим удружењима, предузећима који су допринели томе да овај фестивал буде сјајан и да укључује врсна имена, поред наведених, ту су и Љубица Вранеш, Миливоје Вељић, Метју Маршал, Кристофер Бовен, Росен Идеалов, Надежда Тцанова, рекао је Урош Дојчиновић.

На сцени Врњачког биоскопа, глумац Александар Којић, 31. јула маестрално је извео монодраму „Лед“

На сцени Врњачког биоскопа, глумац Александар Којић, 31. јула маестрално је извео монодраму „Лед“, дело које је давне 1975. године написао Радош Бајић, са свега 23 године. Овај драмски текст, и данас снажно актуелан, обележио је почетак Бајићевог уметничког пута и његове дубоке повезаности са српским селом и човеком који у њему живи.

Монодрама „Лед“ јесте прича о изгубљеној срећи и сновима, о страховима, пролазности, о надмоћи судбине и природних закона, о благодарности и суровости природе, о немоћи човека да на исту утиче и мења као што не може ни свој животни пут да промени. Својим универзалним порукама Лед приказује основне врлине и вредности живота, љубави, искрености, правде, достојанства, части, доброте, поштења, приближава нам судбину момка који се одрекао својих снова зарад своје породице, успомене на оца и имања, али нам и приказује како и зашто село полако изумире.

Инспирацију је глумац пронашао у причи о селу, имајући у виду да и сам потиче са села. Истакао је да је Радош Бајић након премијере био презадовољан, истовремено је и плакао и смејао се. Такође, упутио је младом глумцу неколико савета како би све изгледало још боље.

– Текст ме је освојио на прво читање још на првој години факултета самом причом и дубоком поруком коју носи комплетно дело, али и свака написана, односно изговорена реч у монодрами, прича о сновима, жртви, пролазности, љубави, благодети, али и суровости природе, прича о томе како и зашто пропада село. Инспирацију сам нашао у свом селу, искуствима и ликовима из мог села и заправо постоји доста сличности између тог лика Миливоја и мог села, испричао је глумац Александар Којић.

„Арт тура“ биће одржана у Замку културе од 1. до 3. августа 2025. године.

Ова јединствена манифестација, коју чине уметничке радионице и концерти, осмишљена је као простор сусрета, игре, стварања и повезивања, како између родитеља и деце, познаника и пријатеља, тако и са уметношћу и музиком.

Кроз три различите радионице посетиоци ће имати прилику да заједно сликају, обликују, ослушкују једни друге и створе успомене које се не бришу.

Радионица за декорацију предмета од керамике, коју ће водити Снежана Прибаковић, биће одржана 1. августа 2025. године, од 15 часова. Ово је прилика да сваки појединац пробуди уметника у себи тако што ћете упослити своје руке и ум и активирати креативност декоришући предмет по свом избору. На располагању ће бити различити предмети од глине које ће бити подложни осликавању, шарању, украшавању, цртању, а може се и писати по њима подглазурним бојама или пигментима и на тај начин свако може створити своје мало уметничко дело.

Већ 2. августа, од 10 часова биће одржана радионица на којој ће полазници моћи да науче како да направе марионету од  папира.  Радионицу ће водити Катарина Кљајић, академски сликар. Папирне лутке за анимацију, познате као папирне марионете или силуете су фасцинантне и визуелно привлачне фигуре које се користе за прављење „stop motion“ анимације. Прича о силуетема потиче још из древне Кине и Јапана, а своје златно доба доживљава у Европи почетком XIX века, да би се као лутка за анимацију први пут употребила двадесетих година XX века. На радионици ће полазници имати прилику да се упознају са материјалима и техником израде, да дизајнирају и направе своју оригиналну папирну марионету . Тако направљена лутка може се затим користити за прављење анимације. Лепота ове технике  лежи у једноставности материјала и сложености покрета који се могу постићи.

Марија Аћимовић ће 3. августа од 10 часова, одржати радионицу цијанотипије. Цијанотипија је стара фотографска техника из XIX века, препознатљива по својим прелепим плавим и белим отисцима. На радионици ће бити употребљена ова једноставна и магична метода да се пресликају пресоване биљке на папир и тканину помоћу сунчеве светлости. Полазници ће бити у прилици да науче како се припремају површине, постављају биљке и развијају отисци у води, без употребе камере или тамне коморе.

Заинтересовани могу да се пријаве на број телефона 036612144 или путем фејсбук профила Zamak Belimarkovic.

ПОЕТСКО ВЕЧЕ МАГИЧНИХ СТИХОВА

У Замку културе 23. јула одржано је прво поетско вече у оквиру манифестације назива ,,Велики митинг поезије“ под покровитељством Министарства културе, а у знак сећања на оснивача Бошка Руђинчанина. Велики митинг поезије одржавао се од 1970-1991. године и то испод Црквеног брда, а гости и мештани имали су прилике да чују стихове и виде највеће песнике бивше СФРЈ. У знак поштовања, постављена је Еутерпа-муза поезије, рад академског вајара Драгише Обрадовића.

Многобројни посетиоци чули су песнике и њихове стихове, а песници који су публику одушевили својим стваралаштвом су: Владимир Копицл, Бојан Самасон, Гордана Ђилас, Радомир Андрић Роко, Јана Алексић, Радоман Кањевац, Миодраг Мића Јакшић, Петар Милорадовић, Живорад Недељковић, Небојша Лапчевић, Милан Вучићевић, Александар Ђоковић, Кристина Кљајић, Владимир Вукомановић Растогорац, Димитрије Дмитровић и Срђан Чеперковић који је и био модератор вечери.

– Долазећи у Врњачку Бању на Велики митинг поезије сматрао сам, тада као млад песник, а и сада, као један од најзначајнијих догађаја који су се дешавали на овим просторима. Нас младе је занимала поезија, а Бања је пружала прилику да се покажемо јер поезија је тада имала други углед у народу, није била скрајнута, а ми данас имамо писце који у мањини живе од књиге, док већина живи за књигу. Драго ми је да је Велики митинг обновљен и једино Бошко је могао овако нешто да скроји јер је био посвећеник књижевности и култури и све то је здушно радио и зхавални смо му на томе, рекао је песник, Радомир Андрић Роко.

– На симболичком плану, обзиром да је Еутерпина скулптура, музе поезије, постављена 1984. године, а ја сам рођена те године, мени је веома значајно што сам вечерас овде и део Великог митинга, и имам прилику да афирмишем песничку реч, иако поезија нема онај статус као раније, мени је заиста драго што је Митинг обновљен, истакла је песникиња, Јана Алексић.

Савремена поезија је овим путем успела да допре до оних који цене стих, те је публика сваки наступ наградила аплаузом, а након вечери водила се дискусија на тему чутих стихова.

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ,,ГРАДОВИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ 1878-1941“

Друго вече песничког митинга прошло је у знаку промоције фотомонографије ,,Градови Косова и Метохије 1878-1941“ у Народној библиотеци ,,Др Душан Радић“ 24. јула током које су говорили професор др Славиша Недељковић, директор Архива КиМ, Марко Марковић и ппрофесор др и државни секретар у Министарству културе Републике Србије, Дејан Антић. Сва три говорника посетиоцима су изнела веома важне историјске чињенице и дали на значају томе да фотомонографија представља прошлост Косова и Метохије и да је потребно имати овакву едицију.

– Циљ ове фотомонографије је да представи градове и вароши Косова и Метохије из једног занимљивог и несвакидашњег угла, то јест да кроз фотографије и разгледнице прикаже дух тих места и времена. Живимо у периоду када се све мање чита, тако да је ова фотомонографија добра јер ће и онај ко нема времена да чита, моћи да издвоји време да погледа фотографије и разгледнице, а слика говори више од хиљаду речи. Свака фотографија носи печат српског идентитета Косова и Метохије, а истраживачки рад трајао је око годину дана, и тада смо обишли најеминентније установе културе, мислим на архиве, музеје и библиотеке, и у депоима пронашли одличну фотодокументацију, рекао је директор Архива КиМ и аутор монографије, Марко Марковић.

Славиша Недељковић истакао је да ово фотомонографија за циљ има да се стручна и шира јавност упознају са аутентичним приказом ових предела и из разлога што има велики значај, да се трајно сачува од заборава, а занимљиво је што се велика пажња посветила трговачким чаршијама које су биле епицентар економског и друштвеног живота Срба на том подручју. – Велика ми је част што ову фотомонографију промовишем управо у Врњачкој Бањи, у месту које традиционално окупља људе посвећене култури и идентитетском памћењу. Овај издавачки подухват представља национални пројекат од посебног значаја, који је добио институционалну подршку Министарства културе Републике Србије, управо због свог карактера оријентисаног ка очувању и афирмацији колективног идентитета српског народа. Реч је о једној у низу иницијатива које реализује наш Покрајински архив, а које су усмерене на културно-историјску валоризацију прошлости. Фотомонографија, као документарно-визуелна форма, обрађује значајне сегменте српске историјске баштине на Косову и Метохији, пружајући увид у процесе који су обликовали нашу националну самосвест. Издање је двојезично, на српском и енглеском језику, што није случајно, већ са намером да се садржај учини доступним ширем међународном аудиторијуму. Енглески, као глобални језик комуникације, омогућава да се наратив о српској историји пренесе и ван оквира националног културног простора, и да се допре до истраживача, студената и читалаца широм света. Фотомонографија је већ представљена на више репрезентативних државних сајмова и биће промовисана и у другим земљама, чиме се остварује својеврсна културна дипломатија и ширење историјске свести о снажном српском карактеру наше јужне покрајине. Посебан акценат стављамо на младe, јер је управо њима ова књига намењена као средство едукације и подстицај за изградњу аутентичне националне самосвести, као и за развој поштовања према историјском наслеђу, истакао је професор др, Дејан Антић, историчар и државни секретар у Министарству културе Републике Србије.

КОНЦЕРТ МИЋЕ ЈАКШИЋА И ОРИЕНДА,,У ЗАГРЉАЈУ МУЗИКЕ И ПОЕЗИЈЕ“

,,Велики митинг поезије“ завршен је фантастичним концертом на коме су наступили Миодраг Мића Јакшић и чланови групе Ориендо, Мишко Кончар и Ненад Манојловић. Посетиоци су могли да чују стихове разних песника, укључујући и песме које је написао песник Мића Јакшић, а стихови су обогаћени звуцима гитаре и хитовима које свако радо слуша.

– Ово вече је у стилу музике, песама наших песника које су добиле музичку подлогу и подршку, а Мића Јакшић говори своје стихове и води програм ове вечери. Част нам је што учествујемо на Митингу поезије и настојаћемо да и даље учествујемо у овој манифестацији. Интересантно је рећи да је селекција песама познатих песника заснована на метрици и уклопљивости са музиком, а потрудили смо се да уврстимо најбоље песнике попут Црњанског, Диса и осталих, рекао је Ненад Манојловић.

– Програм се састоји из комбинације поезије великих српских песника, моје поезије и комопзиција које смо компоновали на стихове наших великих песника. Поред тога, изводимо и популарне песме свих жанрова музике у ориендо стилу који смо аранжирали. У том смислу ово вече је необично јер смо, верујем, први на овим просторима који свирамо у стилу који подразумева комбиновање фламенга, грчког мелоса и аутентичних звукова, рекао је песник, Миодраг Мића Јакшић.

Велики митинг поезије протекао је у крајњем задовољству, стиховима, музици, историјским освртима на важне догађаје, дружењу и размењивању анегдота, а посетиоци пуни утисака могу очекивати да се и наредне године окупе и присуствују грандиозној манифестацији као што је ова. Битно је истаћи и да је програм током обе вечери пратио Бошков син, Дане Станојчић, који није крио одушевљење оним што је приказано.

Млади глумац Александар Kојић представиће се врњачкој публици монодрамом “Лед” Радоша Бајића.

Представа ће бити изведена у четвртак 31. јула 2025. године, у Врњачком биоскопу, од 20 часова.

Ово значајно дело из 1975. године, које носи снажну симболику и универзалне поруке, осветљава темеље српског села и народа. Александру је ово била дипломска представа у класи Љиљане Благојевић, а на сцени оживљава Миливоја и остале јунаке из монодраме коју је написао познати глумац.

Цена улазнице: 500 динара