Као увод у 49. Фестивал филмског сценарија, позната глумица изузетног гласа ЈеленаГавриловић, одржала је на Тргу културе концерт посвећен музици из чувених домаћих и страних филмова. Публика је уживала у незаборавним мелодијама, уз снажну интерпретацију и емоцију коју је Јелена донела на сцену. Популарна глумица је извела музичке нумере домаћих, али и страних филмова.

Четрдесет девето издање „Јединог правог Фестивала филмског сценарија Горки лист“ отпочело је свечаним дефилеом екипа филмова, плавим тепихом, на Тргу културе. Добродошлицу су пожелели водитељи Весна Ђорђевић и Воја Недељковић. Овогодишњи фестивал има богат филмски садржај. У такмичарском програму је девет сјајних филмова, од којих је чак шест премијера.

– Овај фестивал је светионик уметности сценарија на простору бивше Југославије, јединствен догађај који од 1977. године светлом пројектора осветљава оно што често остане у сенци: сценариста и сценарио као темељ филмске уметности. Његово порекло лежи у времену када је филмска јавност јасно артикулисала да домаћем филму недостаје снажан наративни темељ. Тада се родила идеја да се сценарио не посматра као успутна белешка, већ као срце филма. У том духу, Фестивал је постао први и једини фестивал посвећен сценаристима и њиховим причама – онима које се рађају у тишини, али без којих нема ни кадра, ни светла, ни платна, рекао је Воја Недељковић.

Од својих почетака на старој Летњој позорници, па до сада већ култног Амфитеатра на Црквеном брду, фестивал је прошао свој сопствени пут – од идеје до платна. Баш као што светлост у камери буди живот на филму, тако је и ова манифестација годинама будила поштовање према раду сценариста и уметности приповедања. Захваљујући иницијативи људи који су веровали у моћ речи и слике Бошка Руђинчанина, Миомира Стаменковића, Велимира Бате Живојиновића, Васиљке Богићевић и Душана Перковића, фестивал је зачет као стручно окупљање, а убрзо прерастао у манифестацију од националног значаја, рекла је Весна Ђорђевић најављујући 49. Фестивал филмског сценарија.

– Имам велику част да вас поздравим у име Општине Врњачка Бања и у своје лично име. Добродошли у нашу и вашу Врњачку Бању која је деценијама уназад центар филмске уметности. У овом периоду ова Летња позорница, цео град, цела Врњачка Бања је у духу Фестивала. Овде се дешавају филмски сусрети, филмске приче. Фестивал филмског сценарија није само најзначајнији и најстарији фестивал ове врсте у овом делу Европе. То је драгуљ у круни културне понуде Врњачке Бање. То је догађај који се ишчекује целе године, с нестрпљењем, рекла је Јасмина Трифуновић у име локалне самоуправе.

Водитељи, Миљан Прљета и Мирка Васиљевић поздравили су бројну публику. Интернационализацију фестивала најавио је филм „Dreams, sex, love“ добитник награде „Златни медвед“ за најбољи филм – Берлин 2025. Публика је поздравила глумице: Туву Хорневу, Елу Еверби, Селоме Емнету којима је Јасмина Трифуновић уручила специјалне захвалнице.

Златник цара Константина доделио је жири града домаћина у саставу: проф. др Дејан Нешић, председник жирија, Јасмина Трифуновић и Миомир Михајловић, постхумно Раденку Ранковићу, професору филмске продукције Факултета драмских уметности за изузетан допринос афирмацији, промоцији Фестивала. Раденковом сину Рељи Златник је уручила Јасмина Трифуновић.

Мој отац је био јако везан за овај Фестивал, за Бању и добар део свог радног века је провео управо овде, радећи, али у исто време и дружећи се са људима, што је на неки начин једна од чари Фестивала. Драго ми је што у публици видим велики број његових пријатеља. Гледајући у вас, осећам да је и он овде негде са вама, захвалио се на награди Реља Ранковић.

Награду „Златно перо Гордана Михића“ за животно дело, Милан Никодијевић уручио је Лордану Зафрановићу, великану кинематографије, цитирајући га: „Да би се говорило о злу које нама чине други, мора се прво говорити о злу у властитом народу.“ – Од првог уласка у величанствено краљевство филмског кадра упорно је потенцирао да се прво морамо дубоко загледати у себе да бисмо говорили о другима, рекао је Никодијевић

Пут филма прави људе другачијим. На овој истој позорници добио сам награду пре 47 година и ево ме поново ту, са филмом који ћемо гледати, вероватно идуће године. Страшно ми је драго да се успоставила поново веза између аутора и публике, изјавио је Зафрановић.

Ватрометом је означен почетак великог празника за љубитеље седме уметности. Премијерно је приказан филм „Везани“, редитеља Милоша Радуновића, сценаристе Александра Теокаревића.

Публици се поклонио део тима који је радио на филму „Везани“: Марија Радуновић, монтажерка, Катарина Мићић, организаторка филма, Стефан Филиповић, директор филма, Милош Ђуровић, Спасоје Миловановић, Марко Јовичић, продуцент филма, Тања Павловић, координатор продукције, Коста Јањић, Весна Паштровић, Даница Ристовски, Миљана Поповић, Јаков Јевтовић, Тамара Милојковић, Стојан Ђорђевић – глумци и Милош Радуновић, редитељ.

У завршници прве фестивалске вечери публика је имала прилику да види, премијерно, ван конкуренције, филм „Dreams, sex, love“ Дага Јохана Хаугеруда, сценаристе и редитеља.

Једини прави традиционални 49. Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи најављен је на прес конференцији одржаној у београдској МТС дворани.

Фестивал посвећен сценаристима и њиховом делу, биће одржан од 12. до 17. августа, а посетиоци ће током шест фестивалских дана имати прилику да уживају у богатом и занимљивом садржају – премијери десет домаћих филмова и пратећим програмима, од незаобилазног Симпозијума, па до доделе награда и затварања Фестивала које је осмишљено као Боемско вече када ће глумци певати награђенима у част.

Представницима медија обратили су се Саша Миленковић, директор Културног центра Врњачка Бања, Марко Јовичић, извршни продуцент и редитељ Фестивала, Ивана Вујић, селектор Фестивала, Хаџи Александар Ђуровић,редитељ и члан овогодишњег жирија, Милан Прљета, глумац и водитељ Фестивала, као и Александра Доганџић, представница Компаније „Горки лист“ која је покровитељ Фестивала. Модератор конференције била је Биљана Обрадовић.

Саша Миленковић, директор Културног центра Врњачке Бање, истакао је да Фестивал, захваљујући преданом раду Културног центра и организационог тима, ове године сија пуним сјајем, подижући стандарде не само домаће, већ и регионалне фестивалске сцене.

 — Континуитет је нешто што је најбитније и можда најпресудније за реализацију једног догађаја. Спремајући се за овај 49, ми обављамо и припреме за јубиларни Фестивал. Иначе, Врњачка Бања је на све начине спремна да изнесе овакве догађаје. Када је конкретно о овом Фестивалу реч, поред озбиљних смештајних капацитета, ту су Амфитеатар „Данило Бата Стојковић“ и Биоскоп где ће филмови бити приказани, Библиотека у којој ће бити организован Симпозијум „Партеон српских сценариста“ и промоције књига, рекао је Миленковић.

Сваки фестивал јесте радост и јесте корак даље ка упознавању себе кроз друге. Интересантно је да су овога пута прихваћени сви филмови који су се пријавили и да су сваки понаособ интересантни у свом жанру, а да жанрови варирају од нечег што се може назвати епски научно-фантастични спектакл, преко трилера, до комедија. Значи, широки дијапазон редитеља, широки дијапазон сценариста и у центру свега добра прича. Биће кина увек ако буде доброг мрака, а светло ће дати добар сценарио, рекла Ивана Вујић, изразивши посебну захвалност волонтерима без којих, како је навела, не би било ни једне добре ствари на свету.

Фестивал пред публику ове године доводи и филмове страних аутора и то добитника награде за најбољи сценарио фестивала у Кану филм „Младе мајке“ (Young mothers) и добитника „Златног Медведа“ награде за најбољи филм фестивала у Берлину филм „Снови“ (Dreams). Организатори истичу да ће се ове године они наћи ван конкуренције, али да верују да ће од наредне године фестивал имати и посебну категорију за стране филмове, чиме се границе фестивала померају на нови ниво.

— Наше настојање да Фестивал филмског сценарија постане интернационални ове године даће прве резултате. Два најкредибилнија филма која смо могли да доведемо јесу победник Берлина и најбољи сценарио из Кана, навео је Марко Јовичић, продуцент и редитељ 49. Фестивала, а затим се осврнуо на квалитет и теме овогодишњих филмских остварења, као и на њихов стваралачки пут, који се уклапа у тему Фестивала – „Од идеје до платна“.

Представљен је састав стручног жирија који ће одлучивати о три најбоља сценарија – Горан Радовановић, Никола Пејаковић и Хаџи Александар Ђуровић. Као и претходних година, награду „Славко Лазаревић” за најбољи сценарио доделиће жири састављен од новинара и филмских критичара – Зорица Драгојевић, Љубомир Радановић и Татјана Гајовић, док ће жири града домаћина, у саставу: др Дејан Нешић, Јасмина Трифуновић и Миомир Михајловић, доделити златник са ликом цара Константина за изузетан допринос афирмацији Фестивала.Такође, биће уручена и награда „Златно перо Гордана Михића“, коју Уметнички савет фестивала додељује за допринос домаћем сценарију. Награда „Марко Живић“ за најбољег младог глумца – дебитанта, коју додељује „Телеком Србија“ и ове године неће изостати.

Овогодишњи такмичарски програм отвориће филм „Везани“ рађен по сценарију који је  победио на прошлогодишњем конкурсу за најбољи оригинални сценарио у организацији Фестивала. Наредних дана биће приказани и: „Твитосаурус“, „Прва класа пун гас“, „Обичаји“, „Воља синовљева“, „Изолација“, „Тапија“, „Ти си принцеза“ и „Чаробна земља“. Ван конкуренције публика ће моћи да погледа филмове „Снови“, „Младе мајке“, „Драва се не предаје“, „Чангаловић“, „Амићи“ и „Звонцеку у походе“ (Анархија у КПСС)“.

По угледу на европске галерије и музеје, Марија Аћимовић, управница Замка културе, осмислила је концепт несвакидашњег вишедневног догађаја

По угледу на европске галерије и музеје, Марија Аћимовић, управница Замка културе, осмислила је концепт несвакидашњег вишедневног догађаја који је окупио велики број креативних људи и деце, туриста и мештана и увео их у авантуру стварања и музике. „Арт тура“ је одржана од 1. до 3. августа.

– Ова јединствена манифестација, коју чине уметничке радионице и концерти, осмишљена је као простор сусрета, игре, стварања и повезивања, како између родитеља и деце, познаника и пријатеља, тако и са уметношћу и музиком. Кроз три различите радионице посетиоци су имали прилику да заједно сликају, обликују, ослушкују једни друге и створе успомене које се не бришу, рекла нам је Марија Аћимовић, ауторка пројекта.

Радионицу за декорацију предмета од керамике водила је Снежана Прибаковић. Била је то прилика да сваки појединац пробуди уметника у себи, да упосли своје руке и ум и активира креативност декоришући предмет по свом избору.

Одржана је и радионица на којој су полазници имали прилику да науче како се прави марионета од  папира. – Папирне лутке за анимацију, познате као папирне марионете или силуете су фасцинантне и визуелно привлачне фигуре које се користе за прављење „stop motion“ анимације. Прича о силуетема потиче још из древне Кине и Јапана, а своје златно доба доживљава у Европи почетком XIX века, да би се као лутка за анимацију први пут употребила двадесетих година XX века. Лепота ове технике  лежи у једноставности материјала и сложености покрета који се могу постићи, рекла нам је Катарина Кљајић, академски сликар, која је водила радионицу. Нашу уметницу инспирисао је рад Лоти Рајнегер, пионирке анимације

Марија Аћимовић је одржала радионицу цијанотипије која се одвијала уз музички програм захваљујући наступу Обрада Обрадовића на синтисајзеру.

– Цијанотипија је стара фотографска техника из XIX века, препознатљива по својим прелепим плавим и белим отисцима. Помоћу ове једноставне и магичне методе пресликавали смо пресоване биљке на папир и тканину помоћу сунчеве светлости. Полазници су научили како се припремају површине, постављају биљке и развијају отисци у води, без употребе камере или тамне коморе, каже Марија Аћимовић.

Радионице су одушевиле полазнике и они нису скривали задовољство због учешћа. Иначе, број заинтересованих превазилазио је капацитете радионица.

У оквиру манифестације ,,Арт тура“ одржано је шлагер вече, а наступио је Душан Здравковић, познат и као Шлагер мајстор, иначе уредник радио емисије под називом ,,У ритму младости“ која се емитовала на Радио Апарату. Душан изузетно цени овај музички жанр иако није одрастао у том времену. Наступ је био у виду ,,летње шетње кроз југословенске популарне шлагере“, а посетиоци разне годишње доби могли су да чују песме које су певали Ђорђе Марјановић, Јосипа Лисац, Нада Кнежевић, Радмила Караклајић, Арсен Дедић, Лола Новаковић, Тереза Кесовија, Драган Стојнић и други.

Јубиларни Фестивал класичне музике „Врњци 2025“ донео је шест програма

Јубиларни Фестивал класичне музике „Врњци 2025“ донео је шест програма у шест фестивалских вечери у врњачком Замку културе од 25. до 30. јула у организацији Културног центра Врњачка Бања, а под покровитељством Министарства културе Републике Србије. Фестивал је већ две деценије место сусрета генерација, култура и визија, простор у коме класична музика живи, расте и инспирише. У име захвалности уметницима, институцијама, онима који су били део организације од оснивања Фестивала, уручене су посебне захвалнице.  

Када смо почињали није било ниједне сличне манифестације у региону која се бави искључиво уметничком музиком. Опстали смо захваљујући разумевању кровних институција културе. Да нема пажње, подржавања и одобравања Културног центра и ресорног Министарства свих ових година, и позитивне евалуације од стране Културно-просветне заједнице Србије, Удружења музичких уметника Србије, Удружења композитора, Удружења музичких и балетских педагога, не бисмо тако успешно прошли овај пут. Свакако је јако битна и подршка медијских и издавачких кућа из иностранства, из Америке и Италије, јер смо захваљујући њима публици презентовали нека најновија издања која су се тек појавила. Фестивал је тако и конципиран да сва дела буду премијерно изведена управо у Врњачкој Бањи и да се гостовање уметника из иностранства сведе само на Фестивал, односно да никако не будемо део неке турнеје, а захваљујући музичким познанствима, успели смо да доведемо нека велика имена из целог света. Изузетно акустичном и добром сценом у Замку културе продефиловала су многа значајна имена из Западне Европе али и из Источног блока, из САД, Јужне Америке, из Азије и Африке, а ове године и са Новог Зеланда, рекао нам је уметнички директор Фестивала, гитариста, композитор, музиколог, педагог и публициста проф. др Урош Дојчиновић, изражавајући наду да ће концепт опстати и у наредним годинама јер је реч о манифестацији која је нашла своје место на глобалној карти сличних дешавања.

Током година постојања Фестивала, који је 2015. проглашен за најперспективнији регионални у сфери класичне музике, најбољи млади уметници из земље могли су да сагледају свој потенцијал кроз рад са великим музичарима данашњице и њиховим вршњацима из целог света. Иако је акценат био на концертима који су промовисали позната светска имена, као и наше значајне младе уметнике, пропратних активности које употпуњују и обогаћују манифестацију било је на претек – у сфери публицистике објављена је едиција нотних издања, организовани су семинари, промоције, пропратне изложбе, па тако овогодишњи Фестивал прати ретроспективна изложба која приказује првих двадесет година, богата експонатима, и постављена је у Замку културе.

Љубица Вранеш: Вече оперских арија

Оперска солисткиња Љубица Вранеш, уз клавирску пратњу Миливоја Вељића потпуно је освојила публику у Замку културе, 26. јула. На репертоару су се нашле оперске арије Чајковског, Бизеа, Вердија, Сен-Санса, као и „Веруј да те љубим“ и „Све док је твог благог ока“ Исидора Бајића.

Љубица Вранеш, мецосопран, солиста Београдске опере, дипломирала је на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Радмиле Бакочевић, у чијој класи је и магистрирала. Добитник је прве награде, као и награде за најбољег мецосопрана на такмичењу „Никола Цвејић“ коју јој је доделила проф. Бисерка Цвејић. Чланица је оперског ансамбла Народног позоришта у Београду, а била је и у насловној улози у опери „Кармен“ на Великој сцени Народног позоришта. Наступала на концертима „Пут ка Белканту“ као и многим концертима у Београду и широм наше земље. Веома је призната и у Румунији. Добитница је награде „Оскар Данон“ и Јавне похвале за резултате у раду од изузетног и посебног значаја за успешну активност београдског Народног позоришта за сезону 2019/2020.

Миливоје Вељић је дипломирао на Катедри за клавир, докторирао на Катедри за камерну музику, а запослен је, у звању вишег уметничког сарадника, на Катедри за соло певање Факултета музичке уметности у Београду. Добитник је награде Факултета из Фонда Јелене Павловић за најбољег дипломца Катедре за клавир. Члан је УМУС-а (Удружење музичких уметника Србије) и МОТО-а (Музичко оперско театарска организација).

Метју Маршал: Звуци гитаре

Љубитељи класичне гитаре уживали су у концерту Метјуа Маршала. Новозеландски уметник побрао је дуге аплаузе након извођења композиција чији су аутори Бенвенуто Терзи, Кенет Јанг, Стивен Гос, Кристофер Блејк, Ејнџел Вилолдо. Посебну пажњу привукла је композиција „Српске народне игре“ коју је Ентони Ричи компоновао управо за Фестивал „Врњци“. У завршници концерта Маршал је премијерно извео ову композицију у сарадњи са Урошем Дојчиновићем.

Метју Маршал је гитару учио на Новом Зеланду, у Енглеској и Америци. Почев од 1988. добитник је већег броја међународних награда и признања. До сада је остварио око 2.000 концерата, на четири континента. Реализовао је више солистичких и камерних аудио албума. Предавао је на универзитетима и музичким колеџима у Аустралији, Великој Британији и на Новом Зеланду. Уметнички је директор неколико музичких фестивала и гитарских манифестација у Аустралији и на Новом Зеланду.

Гитара и тенор једнако рај за душу

Четврти дан ХХ Међународног фестивала класичне музике протекао је у знаку класичне гитаре и тенора, па су Метју Маршал и Кристофер Бовен очарали публику својим концертом под називом ,,Расцветана грана“. Метју Маршал је чувени гитариста са прегршт међународних признања и награда,  а Кристофер Бовен у својој богатој биографији има низ наступа у оквиру разних оперских комада, те се овај дуо публици представио у најлепшем светлу, па је реакција публике била у складу са извођењем, благо речено, одлична.

Низале су се песме композитора као што су Бенџамин Бритен, Даглас Лилбурн, Џон Дауланд, Стивен Мек Неф, Малколм Вилијамсон и Антони Ричи. Песме садрже метафоре, разне теме, дубоку емоцију, што су перфектно приказали Метју и Кристофер.

– Први пут сам у Србији, и ово је диван предео, окружен је планинама и задовољан сам пријемом људи овде. Мало нас је бринуло то да ли ће публика разумети одређене речи у песмама, али музика је прилично живописна тако да верујемо да је публика разумела смисао. Нас је музика и спојила, а ја сам имао жељу да наступам са гитаристом па смо се чули онлајн путем и остварили сарадњу још пре тринаест година, рекао је Кристофер Бовен.

– И ја сам имао бојазан када је разумевање песама у питању јер у великој мери говори о Новом Зеланду, и једино ако сте били тамо можете разумети, али слажем се са тиме да је музика допринела да публика разуме на исправан начин. Драго ми је што смо управо ове мелодије, компоноване за гитару, извели овде, изнео је Метју Маршал.

Росен Идеалов и Надежда Тцанова – Кларинет и клавир уз емоцију

Росен Идеалов који свира кларинет и пијанисткиња Надежда Тцанова одржали су веома занимљив и обојен емоцијом концерт који је награђен аплаузом и крајње позитивним коментарима.

Росен и Надежда заједно наступају већ шест година, и не чуди чињеница да ова два изузетна уметника својим извођењем приказују квалитет, посвећеност, искуство и дар. Публика је имала прилику да чује композиције Вагнера, Брамса, Шумана које фантастично звуче када кларинет за пратњу има клавир. Росен и Надежда су уметници са богатим искуством и низом награда, наступа, тако да публика увек одреагује на њихово извођење које јесте у духу романтизма, али има и лични печат.

– Први пут сам овде, и веома ми се допада место. Природа је дивна, као и мештани, а посебно су ми интересантни извори минералне воде. Росен ми је причао све најлепше о овом месту и зато сам овде на гостовању са њим. Замак је предиван и акустичан, а нама музичарима то много значи, рекла је Надежда Тцанова.

– Веома ми је драго што сам поново овде и што учествујем на овом фестивалу. Импресиониран сам овим здањем јер даје перфектан звук. Публика разуме и учествује на неки начин, па имамо дивну комуникацију. Креирање програма је конципирано тако да замишљамо да композитори, чије композиције изводимо, разговарају за столом. Иако су по питању форме и стилу другачији, ти ,,разговори“ су веома занимљиви и инспиришу, па  прављење оваквог програма представља посебну врсту уметности, изнео је Росен Идеалов.

Урош Дојчиновић и „Интермецо“ за крај и нови почетак

Међународни фестивал класичне музике ,,Врњци“ завршен је 30. јула фантастичним наступом гитаристе Уроша Дојчиновића и Гудачког квартета ,,Интермецо“ који чине Милена Рајковић, Тамара Живковић, Милена Мартинов Стојковић и Милица Јакшић. Завршни концерт ,,Романса“ пружио је композиције које су компоновали Паганини, Ферер, Халфтер, Дворжак и други. Урош Дојчиновић и квартет „Интермецо“ публици су подарили јединствен доживљај музике у идеалном амбијенту као што је Замак културе, јер су у питању врсни уметници који имају богате каријере и гаје љубав према музици која увек допре до љубитеља овог жанра. – Задовољство је што успевамо већ двадесет година да одржимо овај фестивал, и до сада смо имали неколико стотина врсних уметника из целог света, а концепција фестивала је таква да учесници имају све на располагању и могу да осмисле леп програм, да концепирају све потребно, а Замак је дивно здање које има одличну акустику, и то свима годи. Имамо и пропратни програм који чине промоције, изложбе, јер може упоредо да се презентује. Многи уметници су управо на овом фестивалу представљали своја ауторска дела, што им много значи. Ове године фестивал смо започели наступом Уметничког ансамбла Министарства одбране ,,Станислав Бинички“, а прича се заокружује наступом Гудачког квартета ,,Интермецо“, што даје посебну чар. Желео бих да се захвалим свима који су допринели да се и ове године одржи фестивал, а то су Културни центар Врњачка Бања, Општина Врњачка Бања, Министарство културе Републике Србије, и осталим удружењима, предузећима који су допринели томе да овај фестивал буде сјајан и да укључује врсна имена, поред наведених, ту су и Љубица Вранеш, Миливоје Вељић, Метју Маршал, Кристофер Бовен, Росен Идеалов, Надежда Тцанова, рекао је Урош Дојчиновић.

На сцени Врњачког биоскопа, глумац Александар Којић, 31. јула маестрално је извео монодраму „Лед“

На сцени Врњачког биоскопа, глумац Александар Којић, 31. јула маестрално је извео монодраму „Лед“, дело које је давне 1975. године написао Радош Бајић, са свега 23 године. Овај драмски текст, и данас снажно актуелан, обележио је почетак Бајићевог уметничког пута и његове дубоке повезаности са српским селом и човеком који у њему живи.

Монодрама „Лед“ јесте прича о изгубљеној срећи и сновима, о страховима, пролазности, о надмоћи судбине и природних закона, о благодарности и суровости природе, о немоћи човека да на исту утиче и мења као што не може ни свој животни пут да промени. Својим универзалним порукама Лед приказује основне врлине и вредности живота, љубави, искрености, правде, достојанства, части, доброте, поштења, приближава нам судбину момка који се одрекао својих снова зарад своје породице, успомене на оца и имања, али нам и приказује како и зашто село полако изумире.

Инспирацију је глумац пронашао у причи о селу, имајући у виду да и сам потиче са села. Истакао је да је Радош Бајић након премијере био презадовољан, истовремено је и плакао и смејао се. Такође, упутио је младом глумцу неколико савета како би све изгледало још боље.

– Текст ме је освојио на прво читање још на првој години факултета самом причом и дубоком поруком коју носи комплетно дело, али и свака написана, односно изговорена реч у монодрами, прича о сновима, жртви, пролазности, љубави, благодети, али и суровости природе, прича о томе како и зашто пропада село. Инспирацију сам нашао у свом селу, искуствима и ликовима из мог села и заправо постоји доста сличности између тог лика Миливоја и мог села, испричао је глумац Александар Којић.