„МАТЕМАТИКА СЕЋАЊА“ – СПОМЕН ПАРК „ПОПИНА“ МИРЈАНЕ СЛАВКОВИЋ

„Математика сећања“, ауторке Мирјане Славковић, архитекте, књига је у издању Културног центра Врњачка Бања, која нам доноси нови поглед на дела архитекте Богдана Богдановића, посебно на спомен-парк „Попина“. Промоција је одржана у врњачкој Библиотеци. О књизи је поред ауторке говорио и арх. Зоран Радоњић.

То што се ова монографија појавила, сматрам и својим личним успехом пошто сам убедио млађу колегеницу да уради ово што је урадила, надајући се да то није последње што ће урадити, на овакав начин, јер верујте ми, има шта да каже, рекао је Радоњић, не кријући задовољство што се промовише књига о делу његовог професора Богдановића.

„Нема истине у оним наукама у којима се математика не примењује“ – цитирала је Мирјана Славковић  Леонарда да Винчија. У овој књизи сва пажња је посвећена дешифровању фундаменталног математичког језика, уз помоћ којег је подигнут величанствен споменички комплекс спомен-парк „Попина“ у Штулцу. Вредан део културног наслеђа представља кроз историјски контекст, сумирање архивских података стечених исцрпним истраживачким радом, улогу конзерваторске делатности и анализу суштине формиране споменичке композиције.

По речима ауторке, књига такође представља спомен-парк „Попина“ као вредан елемент културног наслеђа наше земље, кроз историјски контекст, сумирање архивских података стечених исцрпним научно-истраживачким радом, улогу конзерваторске делатности у очувању културних добара и анализу суштине формиране споменичке композиције. Књига садржи концепт изградње спомен-парка кроз хронолошко представљање тока реализације пројекта и осврт на специфичности градње споменичке композиције. Представљена је и архитектура споменика и спомен-парка са становишта обликовних карактеристика, употребљених материјала и изведених детаља. Део књиге односи се на обнову споменика и представљање постигнутих резултата. Разматра се и настајање споменика у мисаоном смислу и идеје које су водиле Богдановића до креирања монументалног остварења. Завршно поглавље обухвата анализу, разматрање и логичка закључивања ауторке, насталих на основу чињеница препознатих у суштинским математичким законитостима и формулама примењеним у креирању архитектонске форме.

Вечерашње излагање засновано је на извесним појашњењима примењеног концепта и погледу на шире мисаоно поље, насталим на темељима личног, научног, донекле и емоционалног доживљаја који је пратио читав ток стварања писаног дела.

Протумачена суштина споменика подстиче размишљање о супротностима, о животу и смрти, о добру и злу, о светлости и тами, о изабраним путевима, о путевима који се могу одабрати, о прошлости и будућности. Овако изгледа када математика може да се осети. То су те мисли вечне, мисли памети, мисли разума, мудре мисли које су уткане у споменик на Попини. После овог сагледавања и анализирања споменик на Попини се више никад неће гледати истим очима. Једно, спољашна архитектура, видљива, а друга питагорејска, невидљива, подједнако снажна, јака, монументална, подједнако потресна, даје наду и опомиње.

Епилог свега реченог и онога што ће бити прочитно је следеће: сада је споменик на Попини са својом удвојеном грађевином потпуно другачији, јединствен, непоновљив и добиће посебно место у споменичкој архитектури. Ако смо вечерас успели заједно да се макар на кратко приближимо и осетимо лепоту суштинске математичке мисли, не само Богданове, него уопште креативне математичке мисли, мислим да смо успели, рекла је Мирјана Славковић.

Спомен-комплекс представља знаменито место које је је посвећено једној од првих фронталних битака која се водила између антифашистичких снага у Србији и немачког окупатора у Другом светском рату 13. октобра 1941. године у непосредној близини Попинске реке.

Општине Врњачка Бања и Трстеник 1977. године основале су заједнички фонд за изградњу спомен-парка „Попина“. Аутор пројекта је архитекта Богдан Богдановић. Камен темељац постављен је 1978. године и изградња је трајала све до 1981. године када је обустављена из финансијских разлога.

Мирјана Славковић, ауторка књиге, дипломирана је инжењерка архитектуре. Запослена је у Заводу за заштиту споменика културе Краљево на месту конзерваторке и бави се пословима на заштитии и ревитализацији културних добара. Из њене веома богате пројктанске каријере дуге више од 30 година, као посебно вредан дивљења издваја се ауторски пројекат Цркве Светог Саве у Дежеви, крај Новог Пазара.

 Фотографије: Лана Пажиљцева

СНЕЖАНА (синхронизован)
Жанр: анимирани, авантура, драма
Представа почиње у 18 часова, цена улаз. 300 дин.

СЕKС
Улоге: Thorbjørn Harr, Jan Gunnar Røise, Anne Marie Ottersen, Siri Forberg, Nasrin Khusrawi…
Жанр: драма, романтични
Представа почиње у 20 часова, цена улаз. 300 дин.

СНЕЖАНА (синхронизован)
Жанр: анимирани, авантура, драма
Представа почиње у 16 часова, цена улаз. 300 дин.

ПЕТИ СЕПТЕМБАР
Улоге: Leonie Benesch, Peter Sarsgaard, Ferdinand Dörfler, Zinedine Soualem, John Magaro, Ben Chaplin, Georgina Rich, Corey Johnson, Marcus Rutherford…
Жанр: драма
Представа почиње у 18 часова, цена улаз. 300 дин.

ОПАKИ РАДНИK
Улоге: Merab Ninidze, Jason Statham, David Harbour, Jason Flemyng, Maximilian Osinski, Cokey Falkow, Michael Pena, Noemi Gonzalez, Arianna Rivas, Emmett J Scanlan, Eve Mauro…
Жанр: акција, трилер
Представа почиње у 20 часова, цена улаз. 300 дин.

Изложба ,,Леонардо да Винчи, научник и проналазач“ ауторa Ање Радаковић и директора Музеја науке и технике – Београд, Зорана Левића, отоврена је у Замку културе 24. марта 2025. године.

Аутори су овом изложбом дали на значају Леонардовим цртежима и макетама.

Изложбу је отворила управница Замка културе, Марија Аћимовић, која је истакла да је изузетно поносна на то што су Леонардови радови у Замку, узев у обзир чињеницу да се ради о врсном уметнику, научнику и проналазачу.

Посетиоцима се обратио и директор Културног центра, Саша Миленковић, који се захвалио ауторима изложбе јер ова поставка приказује Леонарада и у светлу науке.

– Сарадња са управом Музеја науке и технике – Београд траје већ деценију. Као и до сада, та сарадња је за исход увек имала одличне изложбе, као што је и ова коју управо отварамо, на чему сам веома захвалан. Хвала и свим посетиоцима који су дошли са намером да упознају Леонарда као проналазача и неког ко је уметности и науци пружио много, рекао је Саша.

Посетиоцима се обратио и директор Музеја науке и технике – Београд, Зоран Левић, који је рекао да је ово јединствена изложба када је Леонардо да Винчи у питању.

– Тема ове изложбе је сагледавање Леонарда да Винчија као инжењера. Он је један од познатијих уметника из времена ренесансе, али оно што смо ми покушали је да представимо њега у том светлу и то ће посетиоци моћи да виде на овој изложби. У питању су тридесетак његових радова на тему биологије, анатомије и инжењеринга који су прецртани из његовог кодекса. Поред тога, имамо и макете, а најпознатија је макета пропелера. Леонардо је једна од најзначајнијих личности ове цивилизације. Са ренесансом је кренула и наука. Он је изузетно утицао на многе са ове територије када је научни рад у питању, рекао је Зоран.

Ања Радаковић је нагласила да је Леонардо био један од најважнијих проналазача ренесансе и познат по својој радозналости, иновативним идејама и визионарским концептима.

Иза себе је оставио преко пет хиљада листова са цртежима, скицама и објашњењима, и упркос томе што многи његови изуми никада нису били реализовани током његовог живота, његови записи инспирисали су будуће научнике и инжењере, па је Леонардо тиме оставио велики траг у историји науке и технологије. На овој изложби можете видети руком сликане копије његових оригиналних цртежа разних изума, као и пет макета које су откупљене од Националног музеја науке и технологије Леонардо да Винчи из Милана, рекла је Ања.

Замак културе је, традицонално, 21. марта, био домаћин манифестације „Песниковање 2025“

Замак културе је, традицонално, 21. марта, био домаћин манифестације „Песниковање 2025“, а која се одржава поводом Међународног дана поезије. Циљ ове манифестације има давање подршке универзалној уметности која кроз стихове вековима говори о многобројним мотивима који су песници имали за инспирацију. Поред тога, циљ је и укључивање свих просветних институција са територије општине Врњачка Бања, како би подстакла нове генерације да се баве поезијом.

Манифестацију је свечано отворила управница Замка културе, Марија Аћимовић, која је пожелела добродошлицу присутнима и истакла да је велико задовољство бити домаћин овакве манифестације, посебно у присуству великог броја посетилаца и учесника.

Светски дан поезије установио је UNESCO, 21. марта 1999. године, у циљу промоције писања, читања, објављивања и проучавања поезије широм света. Овај дан је познат као јединствен начин да се изрази креативност људског ума и Замак културе се и ове године придружује бројним институцијама и градовима широм света са манифестацијом ,,Песниковање“, рекла је Марија.

Присутнима се обратио и професор српског језика и књижевности, Предраг Ракић, који је својим излагањем указао на појам и значај поезије.

Сетимо се да је човек некада сматрао да је реч благослов од Бога, а поезија узвишена, чак и магијска творевина. Поезија није само лепа реч на папиру, већ може бити корисна. Управо песма памти сваки рез у времену, епизоду у животу, танку границу измећу маште и стварности о чему песник често и пева. Уз песму смо схватили шта је то музика, ритам, рима, као и то да осећамо, видимо и тумачимо, па тако и разумемо живот, рекао је Предраг. У оквиру манифестације, одржано је и такмичење у рецитовању за које се пријавило више од осамдесет учесника које је оцењивао трочлани жири који чине: Катарина Милановић, библиотекар, Тања Спасић, библиотекар и Милош Милошевић, песник који је ове године гост манифестације. Битно је истаћи да је Милош и драмски писац, сатиричар, писац за децу и публициста, добитник више књижевних награда за поезију и драмске текстове.

Међу такмичарима било је тридесет осам ученика ОШ ,,Попински борци“, тридесет осам ученика ОШ ,,Бане Миленковић“, седам ученика ОШ ,,Младост“ и три ученице Угоститељско-туристичке школе са домом ученика. Ученици су, заједно са својим учитељима, наставницима и професорима, пажљиво бирали песме и припремали своја рецитовања.

Награђени ученици ОШ ,,Попински борци“ су Људмила Милутиновић, Маша Лакићевић и Анђелија Јовановић, а похваљени су Михајло Михајловић, Ева Деболскаиа и Евдокија Капустина. Ученици ОШ ,,Бане Миленковић“ који су добили награде су: Михајло Јеринић, Емилија Марић, Ања Јованчевић, Ема Боровић, Алекса Пантовић, Маша Ћировић, Илија Ђукић и Хелена Попадић. Ученица ОШ ,,Младост“, Анастасија Савковић, је такође добила награду, као и све три ученице Угоститељско-туристичке школе, Љубица Милосављевић, Софија Достанић и Дуња Луковић. Похваљени су и њихови учитељи, наставници и професори који су допринели томе да управо њихови ученици, са којима су вредно припремали рецитације, добију награде и буду похваљени, па су тиме имали улогу ментора, а њихова имена су: Ивана Гочанин, Ана Павловић, Лела Јеремић, Весна Бабић, Мила Луковић, Весна Манојловић, Снежана Шпировић, Љиља Вукојичић, Јелена Сеочанац, Тања Танасковић, Милкица Гмијовић, Марија Стајић и Војкан Васић. Награду је добила и учитељица Снежана Шпировић чији су ученици били веома успешни у рецитовању.

Закључак жирија је да је пред њима био тежак задатак јер су учесници показали квалитет, љубав према поезији, рецитовању исте, као и вољу да се кроз стихове изразе и то на веома дирљив начин. За то су, свакако, захвални њихови ментори, родитељи, и сви они који у њиховом непосредном окружењу дају значај поезији, излагању и емоцији као саставном делу живота.