У Врњачком биоскопу 20. јуна од 20 часова одиграће се представа ,,Чорба од канаринца“ у извођењу ,,Трстеничког позоришта“ где играју и потписују режију Тијана Матић и Андреј Јовановић. Представа за тему има појам брака и то из визуре двоје људи, универзитетског професора у зрелим годинама, и деценију млађе девојке, па је поимање ступања у брак и циљ истог упитан. Текст за ову интересантну комедију написао је Милош Радовић и слови за једну од игранијих представа широм земље.
Улаз: 600 динара
Ова јединствена песничка манифестација одржавала се у Врњачкој Бањи испод Црквеног брда, 1970-1991. године, а на њој су учествовали сви највећи песници бивше СФРЈ. Као вечни спомен поетама и овој манифестацији , црквено брдо и дан данас краси Еутерпа – муза поезије, рад академског вајара Драгише Обрадовића.
Обновљени Велики митинг поезије носи сећање на његовог оснивача, песника Бошка Руђинчанина, а одржаће се испред врњачког Замка културе.
У среду 23. јула од 20 часова наступиће песници: Владимир Копицл, Бојан Самсон, Гордана Ђилас, Радомир Андрић Роко, Јана Алексић, Радоман Кањевац, Мића Јакшић, Петар Милорадовић, Живорад Недељковић, Небојша Лапчевић, Милан Вучићевић и врњчани Кристина Кљајић, Димитрије Дмитровић, Срђан Чеперковић, Александар Ђоковић и Владимир Вукомановић.
У четвртак 24. јула у 19 часова у салону врњачке библиотеке одржаће се промоција књиге „Градови Косова и Метохије 1878-1941“. Након тога у 20 часова испред Замка културе одржаће се концерт „У загрљају музике и поезије“ у извођењу Миће Јакшића & Ориенда.
Испред Замка културе биће постављена изложба фотографија као подсећање на некадашњи Велики митинг поезије у Врњачкој Бањи.
У Замку културе 11. јула Марија Бајалица је одржала Клавирски реситал при ком је чувена пијанисткиња извела нумере познатих композитора као што су Пуланк, Брамс, Рахмањинов и Шопен. Марија у својој професионалној биографији има сијасет награда на републичким, савезним такмичењима и фестивалима, и чињеницу да је своје формално школовање надограђивала и Јужноафричкој републици где је стекла статус сталног солисте за националну радио станицу. Предавала је клавир на редовним и постдипломским студијама на универзитету у Аделаиди, а докторске студије завршила је 2013. године у Аустралији. ПГП РТС је у јуну 2022. године издао CD са снимцима Маријиних извођења дела Баха, Шумана и Брамса.
– Клавир је једна константа у животу и то од када знам за себе, а свирам клавир од четврте године. Јако је битна вежба, као и љубав према музици како би се та константа одржавала, а уметник напредовао. Волим да свирам Пуленка, Брамса, Шопена, Рахмањинова, па се њихова дела често могу чути на мојим реситалима. Иначе, нама, професионалним музичарима, је тешко да разумемо шта је питко за некога ко није академски музичар, тако да некада мислимо да смо направили нешто врло подобно, а не испадне увек тако. Врњачка Бања је место које нуди релаксацију, и желела сам да људи седну и уживају у ономе што чују. Драго ми је што се мој одабир свео и изнео на CD-у који је ПГП РТС издао, тако да свака циљна група може наћи нешто за себе, рекла је Марија.
Тачно две године после, узбудљива, трагична, опомињућа, потресна и катарзична прича о времену које никако не би смело да се понови на балканском простору, из пера Данка Поповића, у режији Егона Савића коју маестрално извиди Ненад Јездић, 10. јула поново се нашла пред врњачком публиком. Јездић стоји на сцени сам изводећи ванвременско дело које говори о страдању српског народа у Првом и Другом светском рату.
— Мој Милутин је обичан сељак из Шумадије, који не може да зажмури на страдање свог народа. Његов морал и јунаштво омогућавају му да сам себи постави питања којих се раније бојао да постави. Милутин проповеда о свом рату, свом страдању, својој дилеми, својој муци, а причајући он наводи гледаоце да размисле о разлозима због којих се вреди борити за своју земљу и све што је од Бога дато, каже глумац и наглашава да верује да свако од нас у породичном стаблу има свог Милутина и да смо сви браћа.
Јездић је извођењем монодраме оставио снажан уметнички и друштвени утисак од премијере 2021. Овог маја обележено је тристото извођење „Књиге о Милутину“, а његова интерпретација је и даље дубока, емотивна и посвећена, са снажном поруком о жртви, части, патњи и идентитету народа. Након 140 минута приче коју је публика пратила без даха на сцени врњачког Биоскопа, Јездић је и овај пут испраћен овацијама.
Александра Гојгић, Марија Аћимовић, Делфина Рајић и Слободан Богојевић на отварању изложбе „У дубинама провинције“
У Замку културе 9. јула отворена је изложба „У дубинама провинције“ Народног музеја у Чачку, посвећена посвећена презентацији и заштити античког наслеђа града. Циљ изложбе је да кроз савремени уметнички израз широј публици укаже на значај очувања културног и археолошког наслеђа.
На самом почетку, присутне је поздравила Марија Аћимовић, управница Замка културе која је том приликом истакла да се ова изложба одржава у оквиру манифестације „Година археологије 2025“ коју је установило Српско археолошко друштво из два разлога.
– Ове године се званично обележава јубилеј 160 година од првих археолошких истраживања у Србији, тачније планини Рудник. Други разлог је тај што се ове године у нашој престоници, у септембру, одржава највећи скуп археолога, на ком се очекује преко 2000 научника, рекла је Марија Аћимовић.
Аутори поставке су кустоси Народног музеја у Чачку, конзерватор Слободан Богојевић и Александра Гојгић, кустос Античке збирке, уз сарадњу ликовног уметника Ивана Ђуровића. Аутори фотографија су Бојан Пајић и Иван Ђуровић, док је дизајн изложбе радио Милош Вук Алексић. Изложбу је отворила Делфина Рајовић, музејски саветник и директорка Народног музеја у Чачку.
Према речима аутора изложбе, Слободана Богојевића, циљ изложбе био је да посетиоцима понуди нешто несвакидашње и другачије и изразио наду да ће посетиоци изложбе у наредним данима „сањати и путовати уз расуте античке и савремене фрагменте града Чачка“.
– Изложба представља вид другачије музејске интерпретације античког наслеђа. Назив „У дубинама провинције“ симболично указује на положај Чачка у античком времену, удаљеног од главних центара. Овом одредницом желели смо да обухватимо не само географску, већ и симболичку димензију која се односи на мир, пасивност, дистанцу од центра, као и поглед усмерен ка хоризонту, ка великим градовима и значајним дешавањима. Трудили смо се да посетиоце уведемо у метафизичко путовање између антике и савременог тренутка. Они имају прилику да „потону“ у призоре, да кроз сопствену имагинацију сагледају античко наслеђе и успоставе паралелу са својим садашњим тренутком. Кроз представљене композиције оживели смо детаље, урезе и ожиљке на предметима, на тој археолошкој супстанци натопљеној сећањем и памћењем, рекао је Слободан Богојевић.
Ова изложбена поставка спаја прошлост и садашњост, уметност и науку. Кроз три тематске целине „Осећање увек ново, а оно које се не мења“, „Изгубљени фрагменти“ и„У тако неумољивом времену“, изложба комбинује археолошке локалитете, епиграфске споменике, уметничке и употребне предмете са фотографијама, сликама, поетским записима и цртежима из Античке збирке Народног музеја у Чачку. Тиме изложба повезује временске дубине једног античког насеља у римској провинцији и савременог простора града Чачка. Изложба у Замку културе остаје отворена за посетиоце у наредним недељама, пружајући јединствену прилику да се античко наслеђе доживи кроз нову, иновативну перспективу.