U Vrnjačkom bioskopu 20. juna od 20 časova odigraće se predstava ,,Čorba od kanarinca“ u izvođenju ,,Trsteničkog pozorišta“ gde igraju i potpisuju režiju Tijana Matić i Andrej Jovanović. Predstava za temu ima pojam braka i to iz vizure dvoje ljudi, univerzitetskog profesora u zrelim godinama, i deceniju mlađe devojke, pa je poimanje stupanja u brak i cilj istog upitan. Tekst za ovu interesantnu komediju napisao je Miloš Radović i slovi za jednu od igranijih predstava širom zemlje.
Ulaz: 600 dinara

U Vrnjačkoj Banji se 23. i 24. Jula, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture, u organizaciji Kulturnog centra Vrnjačka Banja, održava Veliki miting poezije.

Ova jedinstvena pesnička manifestacija održavala se u Vrnjačkoj Banji ispod Crkvenog brda, 1970-1991. godine, a na njoj su učestvovali svi najveći pesnici bivše SFRJ. Kao večni spomen poetama i ovoj manifestaciji , crkveno brdo i dan danas krasi Euterpa – muza poezije, rad akademskog vajara Dragiše Obradovića.

Obnovljeni Veliki miting poezije nosi sećanje na njegovog osnivača, pesnika Boška Ruđinčanina, a održaće se ispred vrnjačkog Zamka kulture.

U sredu 23. jula od 20 časova nastupiće pesnici: Vladimir Kopicl, Bojan Samson, Gordana Đilas, Radomir Andrić Roko, Jana Aleksić, Radoman Kanjevac, Mića Jakšić, Petar Miloradović, Živorad Nedeljković, Nebojša Lapčević, Milan Vučićević i vrnjčani Kristina Kljajić, Dimitrije Dmitrović, Srđan Čeperković, Aleksandar Đoković i Vladimir Vukomanović.

U četvrtak 24. jula u 19 časova u salonu vrnjačke biblioteke održaće se promocija knjige „Gradovi Kosova i Metohije 1878-1941“.  Nakon toga u 20 časova ispred Zamka kulture održaće se koncert „U zagrljaju muzike i poezije“ u izvođenju Miće Jakšića & Orienda.

Ispred Zamka kulture biće postavljena izložba fotografija kao podsećanje na nekadašnji Veliki miting poezije u Vrnjačkoj Banji.

U Zamku kulture 11. jula Marija Bajalica je održala Klavirski resital

U Zamku kulture 11. jula Marija Bajalica je održala Klavirski resital pri kom je čuvena pijanistkinja izvela numere poznatih kompozitora kao što su Pulank, Brams, Rahmanjinov i Šopen. Marija u svojoj profesionalnoj biografiji ima sijaset nagrada na republičkim, saveznim takmičenjima i festivalima, i činjenicu da je svoje formalno školovanje nadograđivala i Južnoafričkoj republici gde je stekla status stalnog soliste za nacionalnu radio stanicu. Predavala je klavir na redovnim i postdiplomskim studijama na univerzitetu u Adelaidi, a doktorske studije završila je 2013. godine u Australiji. PGP RTS je u junu 2022. godine izdao CD sa snimcima Marijinih izvođenja dela Baha, Šumana i Bramsa.

– Klavir je jedna konstanta u životu i to od kada znam za sebe, a sviram klavir od četvrte godine. Jako je bitna vežba, kao i ljubav prema muzici kako bi se ta konstanta održavala, a umetnik napredovao. Volim da sviram Pulenka, Bramsa, Šopena, Rahmanjinova, pa se njihova dela često mogu čuti na mojim resitalima. Inače, nama, profesionalnim muzičarima, je teško da razumemo šta je pitko za nekoga ko nije akademski muzičar, tako da nekada mislimo da smo napravili nešto vrlo podobno, a ne ispadne uvek tako. Vrnjačka Banja je mesto koje nudi relaksaciju, i želela sam da ljudi sednu i uživaju u onome što čuju. Drago mi je što se moj odabir sveo i izneo na CD-u koji je PGP RTS izdao, tako da svaka ciljna grupa može naći nešto za sebe, rekla je Marija.

Jezdić je izvođenjem monodrame ostavio snažan umetnički i društveni utisak

Tačno dve godine posle, uzbudljiva, tragična, opominjuća, potresna i katarzična priča o vremenu koje nikako ne bi smelo da se ponovi na balkanskom prostoru, iz pera Danka Popovića, u režiji Egona Savića koju maestralno izvidi Nenad Jezdić, 10. jula ponovo se našla pred vrnjačkom publikom. Jezdić stoji na sceni sam izvodeći vanvremensko delo koje govori o stradanju srpskog naroda u Prvom i Drugom svetskom ratu.

— Moj Milutin je običan seljak iz Šumadije, koji ne može da zažmuri na stradanje svog naroda. Njegov moral i junaštvo omogućavaju mu da sam sebi postavi pitanja kojih se ranije bojao da postavi. Milutin propoveda o svom ratu, svom stradanju, svojoj dilemi, svojoj muci, a pričajući on navodi gledaoce da razmisle o razlozima zbog kojih se vredi boriti za svoju zemlju i sve što je od Boga dato, kaže glumac i naglašava da veruje da svako od nas u porodičnom stablu ima svog Milutina i da smo svi braća.

Jezdić je izvođenjem monodrame ostavio snažan umetnički i društveni utisak od premijere 2021. Ovog maja obeleženo je tristoto izvođenje „Knjige o Milutinu“, a njegova interpretacija je i dalje duboka, emotivna i posvećena, sa snažnom porukom o žrtvi, časti, patnji i identitetu naroda. Nakon 140 minuta priče koju je publika pratila bez daha na sceni vrnjačkog Bioskopa, Jezdić je i ovaj put ispraćen ovacijama.

U Zamku kulture 9. jula otvorena je izložba „U dubinama provincije

Aleksandra Gojgić, Marija Aćimović, Delfina Rajić i Slobodan Bogojević na otvaranju izložbe „U dubinama provincije“

U Zamku kulture 9. jula otvorena je izložba „U dubinama provincije“ Narodnog muzeja u Čačku, posvećena posvećena prezentaciji i zaštiti antičkog nasleđa grada. Cilj izložbe je da kroz savremeni umetnički izraz široj publici ukaže na značaj očuvanja kulturnog i arheološkog nasleđa.

Na samom početku, prisutne je pozdravila Marija Aćimović, upravnica Zamka kulture koja je tom prilikom istakla da se ova izložba održava u okviru manifestacije „Godina arheologije 2025“ koju je ustanovilo Srpsko arheološko društvo iz dva razloga.

– Ove godine se zvanično obeležava jubilej 160 godina od prvih arheoloških istraživanja u Srbiji, tačnije planini Rudnik. Drugi razlog je taj što se ove godine u našoj prestonici, u septembru, održava najveći skup arheologa, na kom se očekuje preko 2000 naučnika, rekla je Marija Aćimović.

Autori postavke su kustosi Narodnog muzeja u Čačku, konzervator Slobodan Bogojević i Aleksandra Gojgić, kustos Antičke zbirke, uz saradnju likovnog umetnika Ivana Đurovića. Autori fotografija su Bojan Pajić i Ivan Đurović, dok je dizajn izložbe radio Miloš Vuk Aleksić. Izložbu je otvorila Delfina Rajović, muzejski savetnik i direktorka Narodnog muzeja u Čačku.

Prema rečima autora izložbe, Slobodana Bogojevića, cilj izložbe bio je da posetiocima ponudi nešto nesvakidašnje i drugačije i izrazio nadu da će posetioci izložbe u narednim danima „sanjati i putovati uz rasute antičke i savremene fragmente grada Čačka“.

– Izložba predstavlja vid drugačije muzejske interpretacije antičkog nasleđa. Naziv „U dubinama provincije“ simbolično ukazuje na položaj Čačka u antičkom vremenu,  udaljenog od glavnih centara. Ovom odrednicom želeli smo da obuhvatimo ne samo geografsku, već i simboličku dimenziju koja se odnosi na mir, pasivnost, distancu od centra, kao i pogled usmeren ka horizontu, ka velikim gradovima i značajnim dešavanjima. Trudili smo se da posetioce uvedemo u metafizičko putovanje između antike i savremenog trenutka. Oni imaju priliku da „potonu“ u prizore, da kroz sopstvenu imaginaciju sagledaju antičko nasleđe i uspostave paralelu sa svojim sadašnjim trenutkom. Kroz predstavljene kompozicije oživeli smo detalje, ureze i ožiljke na predmetima, na toj arheološkoj supstanci natopljenoj sećanjem i pamćenjem, rekao je Slobodan Bogojević.

Ova izložbena postavka spaja prošlost i sadašnjost, umetnost i nauku. Kroz tri tematske celine „Osećanje uvek novo, a ono koje se ne menja“, „Izgubljeni fragmenti“ i„U tako neumoljivom vremenu“, izložba kombinuje arheološke lokalitete, epigrafske spomenike, umetničke i upotrebne predmete sa fotografijama, slikama, poetskim zapisima i crtežima iz Antičke zbirke Narodnog muzeja u Čačku. Time izložba povezuje vremenske dubine jednog antičkog naselja u rimskoj provinciji i savremenog prostora grada Čačka. Izložba u Zamku kulture ostaje otvorena za posetioce u narednim nedeljama, pružajući jedinstvenu priliku da se antičko nasleđe doživi kroz novu, inovativnu perspektivu.