Пете, претпоследње вечери 21. Међународног фестивала класичне
музике ,,Врњци”, одржана је промоција албума Уроша Дојчиновића

Пете, претпоследње вечери 21. Међународног фестивала класичне
музике ,,Врњци”, одржана је промоција албума Уроша Дојчиновића,
уметничког директора фестивала у Замку културе, 29. јула. Ово није био и
једини повод за окупљање, већ и обележавање јубилеја – пуних пет деценија
преданог рада овог врсног гитаристе, музиколога, композитора, педагога и
публицисте који у својој биографији бележи импозантан број концерата и
албума.
Др Урош Дојчиновић, проф. емеритус, рођен је у Београду где је започео
учење класичне гитаре. Дипломирао је на Музичкој академији у Загребу, а
потом завршава постдипломске студије, одбранивши два доктората на
интердисциплинарним музичким темама на Филолошком и Филозофском
факултету у Београду. Дојчиновићева уметничка активност обухвата: преко
3.500 наступа у земљи и иностранству, велики број радио и телевизијских
емисија, више стотина одржаних стручних предавања, мајсторских семинара и
учешћа у раду различитих домаћих и међународних жирија. Објавио је преко
600 стручних радова и снимио више од 80 дискографских издања (CD плоча,
музичких касета, CD и DVD албума) за различите издавачке куће у Европи,
Америци и Азији. За свој плодоносан рад, награђен је са више од 120 медаља,
плакета, диплома и других признања у земљи и иностранству, међу којима се
посебно издваја: Златно одликовање председника Републике Србије, господина
Александра Вучића, као и Признање за врхунски допринос националној култури
Владе Републике Србије.
– С обзиром на то да нам није дошао очекивани дуо из Турске који су
због одређених организационих проблема морали да откажу, ја сам искористио
овај моменат да представим нови CD албум у издању ПГП РТС-a у
копродукцији са ,,Маестро интернационал” кућом. Албум садржи двадесетак
лепих минијатура, врло романтичних, назвао сам их ,,Музички сувенири” зато
што су то композицији чији су аутори, мајстори гитаре, писали и посвећивали
песме својим драгим особама. Тако да је то један пресек литературе, једна
лепеза композиција с краја 19. и прве половине 20. века. Све се то некако
храмонски и мелодично дотиче онога што је публика навикла да чује када се

помене Јужна Америка, Аргентина, Бразил и сл. Неке композиције су у форми
типских игара, као што је танго, милонга, валцер итд. и углавном сам бирао
репертоар оних земаља које поштују наш суверинитет и наш територијални
интегритет што радим већ годинама уназад, објаснио је Дојчиновић.
Вечерашњи концерт био је у знаку промоције ,,Музичких сувенира”,
односно избора најлепших, романтичних и виртуозних музичких минијатура из
читавог света. С обзиром на то да је Дојчиновић овом приликом обележио
готово пола века свог музичког постојања, искористили смо прилику да га
питамо за савет младим музичарима:
– Сада је све теже и теже, чини ми се да је све мање некако простора за
оно чиме се ми бавимо. Поготово, што је ово један тежак, један специфичан
уметнички озбиљнији жанр музички. Да је ово популарнији жанр имао би већу
публику и интересовање, овако је то ипак смањено. Ипак, најбитнија је
упорност пре свега, али и неки лични печат у свему томе као и у другим
уметностима.

Четврте вечери 21. Међународног фестивала класичне музике „Врњци“ публика је уживала у концерту сопранисткиње Тање Андријић и пијанисткиње Јелене Шиљег.

Шездесетоминутни програм под називом „Музичке боје“ саткан је од српске уметничке песме, преко руске романсе до живописних шпанских мелодија.

— Први пут сам на овом Фестивалу, али пратим његов ток и упозната сам са традицијом фестивала и његових импозантних 20 година. Због традиције која је отворила трећу деценију, због имена која су овде наступала и програма за свако поштовање, част ми је да сам сада и ја део тога, рекла нам је Јелена Шиљег са осмехом након концерта испраћеног аплаузима.

Сарадња и пријатељство сопранисткиње и пијанисткиње траје већ извесно време и наступају релативно често

— Већ сам имала прилике да наступам на овом Фестивалу и част  и задовољство да то буде са Урошем Дојчиновићем када смо изводили шпанско-српски програм, одабране композиције из старина које су премијерно изведене овде. Иначе често сарађујем са Дојчиновићем, имали смо доста концерата и у земљи и у иностранству од Шпаније до Кине. Овом приликом је желео да ме чује уз клавир, а ја сам наравно одабрала моју драгу колегиницу Јелену Шиљег. Заједнички смо одлучиле да изведемо епоху српских, руских и шпанских аутора, а концерт смо из тог разлога назвале „Музичке боје“ као спој различитих музичких целина. Жеља нам је била да се издвојимо из тог неког обичног, типичног, устаљеног програма који се обично изводи на вечерима оперских арија што је већ много пута виђено, те да се представимо делима која су јако вредна, интересантна и можда чак и тежа од тих неких оперских арија (и за извођење и за свирање). Да су ове соло песме атрактивне за публику, за неку „широку“ популацију иако су нове и нешто што нису имали прилике да раније чују потврђују и вечерашње реакције, закључује оперска уметница Тања Андрејић.

Треће фестивалско вече 21. Међународног фестивала класичне музике „Врњци“, одржано 27. јула, обележио је надахнут концерт Дуа „БалкАрг“

Треће фестивалско вече 21. Међународног фестивала класичне музике „Врњци“, одржано 27. јула, обележио је надахнут концерт Дуа „БалкАрг“, који чине брачни пар Босиљка Кулишић на хармоници и Николас Морета на гитари. Публика је уживала у разноврсном програму, који је обухватио дела Пјацоле, Гардела, Галијана, као и композиције овог уметничког дуа, спајајући звуке аргентинског танга и балканског музичког наслеђа.

На позив проф. др Уроша Дојчиновића, Дуо „БалкАрг“ ове године је први пут наступио на фестивалу. Чланови Дуа истичу да позив представља велико признање и посебну част за овај ансамбл, имајући у виду углед и висок уметнички ниво манифестације.

– Као професионалац и љубитељ класичне музике, могу да кажем да је ниво овог фестивала стварно висок и много сам срећна што Врњачка Бања негује класичну музику, добру традицију и високу културу, поручила је Босиљка Кулишић, нагласивши да Замак културе представља драгуљ Врњачке Бање. 

Професионална и животна повезаност чланова ансамбла природно је водила ка заједничком стваралаштву. Након што су годинама изводили дела познатих композитора, одлучили су да своју креативност усмере и ка ауторској музици, која је данас важан део репертоара Дуа „БалкАрг“.

– Аргентинци су, баш као и ми на Балкану, веома емотивни људи. Они осећају живот, не стиде се емоција, не схватају осећања као нешто лоше, за разлику од појединих западноевропских народа. Управо због тог сличног сензибилитета и заједничких вредности, није нам било тешко да аргентинску музичку традицију приближимо овдашњој публици, рекла је Кулишић.

Босиљка Кулишић, хармоникашица, композиторка и музички педагог, рођена је у Тузли, а музичко образовање стекла је у Босни и Херцеговини, Србији и Швајцарској, где је завршила мастер студије интерпретације и музичке педагогије. Као солисткиња и камерна музичарка наступала је са бројним ансамблима и оркестрима, посебно негујући савремену музичку сцену и сарадњу са истакнутим композиторима, попут Рјзанена, Шпалингера, Штауда и других. Ауторка је композиција за хармонику, књиге „Како преживјети себе“и, заједно са супругом Николасом Моретом, музичког албума „БалкАрг-А“. Данас ради као професор хармонике у музичкој школи у Херцег Новом.

Николас Морета, гитариста и композитор, рођен је у Буенос Ајресу, где је завршио студије гитаре и композиције на Конзерваторијуму „Леополдо Марехал“. Богату каријеру градио је сарађујући са истакнутим извођачима аргентинског танга и фолклора, као што су Ел Ћинито, Силвано Касавеља, Марија Грана, Подеста, Руди Флорес и други. Оснивач је трија „Ел Септимо Патио“ и руководилац ансамбла гитара Градске музике у Херцег Новом. Са супругом Босиљком Кулишић чини Дуо „БалкАрг“.

Друге вечери 21. Међународног фестивала класичне музике ,,Врњци” наступали су сопран Васја Поповић уз клавирску пратњу  пијанисткиње Дарје Самофалове.

Васја Поповић (1998) рођена је у Београду. Основно музичко образовање стекла је у Музичкој школи ,,Јосиф Маринковић”, одсек виолина и певање, а средње образовање стекла је у Музичкој школи ,,Јосип Славенски”, одсек соло певање. Дипломирала је на Слобомир П Универзитету, Република Српска у класи проф. А. Холц. Упоредно уписује мастер студије на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу у класи проф. О. Њега и на Слобомир П Универзитету у класи А. Холц које завршава 2025. године. Такође, завршила је и основне и мастер студије на Архитектонском факултету у Београду. Током школовања била је ученица примадоне Б. Цвејић.

Дарја Самофалова је 2015. године завршила мастер, а 2016. године и специјалистичке студије на клавирском одсеку ФМУ у Београду у класама проф. Н. Живковића и проф. Н. Митровића. Као стипендиста руске федерације, 2020. године завршава и докторске студије на Руској академији музике ,,Гњесини” у Москви у класи проф. С. Сенкова. Похађала је курсеве код еминентних педагога: В. Крпана, Ј. Михајловића, А. Валдме, Г. Грузмана, Ј. Кота, П. Федотове и В. Носине. Од 2023. године ради као клавирски сарадник у Средњој музичкој школи ,,Живорад Грбић” у Ваљеву.

– Концерт се зове ,,Бисери вокалне музике” и програм смо конципирали тако. Ми ћемо представити публици неке најпознатије арије, програм је доста шаренолик, арије су из опера, оперета и сарсуела. Наступићемо са италијанским, француским, шпанским, руским и немачким аријама. Акценат је стављен и на руске соло песме: како због мог образовања, тако и због порекла колегинице пијанисткиње. То је нама некако најближи репертоар и сматрамо да су руске соло песме и нама као српском народу прилично блиске. Концерт завршавамо са класичном обрадом једне народне руске песме од Сметанина ,,Kak na etoy dolinke”, рекла је Васја Поповић.

У оквиру пратећег дела програма 21. Међународног фестивала класичне музике ,,Врњци”, у Замку културе, 27. јула, одржана је мала радионица музичког карактера.

Радионицу је водила Магдалена Петровић и била је намењена свим узрастима.

– Радионица је намењена људима који се не баве певањем, већ аматерима којима је то на неки начин интересантно, онима који желе да освесте шта све глас може да уради, најавила је Магдалена.

Учесници радионице имали су прилике да се упознају са основама технике певања и са начином правилног дисања као битног предуслова за унапређење вокалне интерпретације и презентовање вокалних могућности. Такође, учесници су се упознали са самим појмом – глас – као примарног производа човековог говорног апарата и са уделом утицаја респираторног система одговорног и за квалитет и за боју гласа. Магдалена је учесницима радионица објаснила како је то људски глас ,,најстарији музички инструмент на свету” и подсетила да су се људи некада користили довитљивошћу где су морали да својим гласом опонашају различите звукове из природе како би се успешно бавили ловом.

– Учесници ће радити једну вежбу по угледу на Запрова и на његову песму ,,Ливада”, где глас производи звуке из природе. Та амбијентална музика се ствара на лицу места, не постоји аранжман, него ми сами у тренутку стварамо неку песму. Ја сам понела и неке инструменте који могу у томе да нам помогну. Тако да учесници ће моћи да научене вежбе за дисање и распевавање примене на тај начин и да виде да глас поред певања може да има још једну функцију: дакле да телом и одређеним звуцима можемо да створимо једну амбијенталну атмесферу природе која заправо може да буде нека подлога неком певачу, објаснила је Магдалена.

 Уз опсежне инструкције Магдалене Петровић, учесници су били мотивисани да се више заинтересују за музику, а тиме и да науче како да унапреде своје гласовне способности, као и да превазиђу трему и припреме се за јавни наступ.