Симпозијум „Лицем у лице – пантеон српских сценариста“
Симпозијум, најстарији пратећи програм Фестивала, одржава се без прекида од првог издања, а овогoдишња тема „Лицем у лице: пантеон српских сценариста“ окупила је љубитеље и познаваоце филма.

Модератор догађаја који је одржан 14. августа у Народној библиотеци „Др Душан Радић“ био је Дејан Дабић, филмски критичар, уметнички директор Мартовског фестивала и селектор Филмских сусрета у Нишу, док је уводничар тема био Саша Радојевић, филмски критичар, редитељ, сценариста, глумац и продуцент.
Међу учесницима Симпозијума били су и Мирољуб Стојановић, Срђан Савић и други, док ће поједини аутори, попут Ивана Велисављевића и Милутина Петровића, своје радове доставити у писаној форми. Присутни су били и директор врњачке Библиотеке, Дејан Лучић и директор Културног центра Врњачка Бања, Саша Миленковић.
Разговор је био посвећен опусу сценариста који су оставили дубок траг у домаћој кинематографији, Богдану Јовановићу, Небојши Пајкићу, Бранку Вучићевићу, Душку Ковачевићу, Љубиши Козомари, Гордану Михићу, Ђорђу Милосављевићу, Срђану Кољевићу и другима. Њихов допринос српском филму је несумњив, неки од њих су режирали филмове или писали о њима, али оно по чему су остали најпрепознатљивији јесте управо њихов сценаристички рад.

Након прошлогодишњег Симпозијума, осмишљен је програм за наредне две године. Ове године акценат је на сценаристима који су обележили српски и југословенски филм, а пре свега на онима чија је основна вокација сценарио.
– Међу њима су и аутори који су се бавили и другим пословима, рецимо Душан Ковачевић је један од најзначајнијих драмских писаца и редитељ неколико филмова, док су Ђорђе Милисављевић и Срђан Кољевић такође режирали поједина остварења. Ипак, овогодишњи избор усмерен је искључиво на ствараоце којима је сценаристички посао основни, рекао је Дејан Дабић, ексклузивно најавивши да се за следећу годину припрема прича о редитељима сценаристима, као што су Горан Марковић, Срђан Карановић и други који имају и значајне сценаристичке радове.
Говора је било и о легендарном Гордану Михићу, као и Љубиши Козомари који су у заједничкој режији и по заједничком сценарију одрадили значајан филм „Вране“.
Овогодишњи Симпозијум успео је да постигне равнотежу између већ признатих и познатих сценариста и оних који су значајни, али су, нажалост, делимично заборављени и стављени у други план.
– Одлучили смо да овог пута представимо и неке значајне сценarисте који су делимично потиснути, иако нису непознати. Међу њима је Богдан Јовановић, који је написао сценарио за филм „Лицем у лице“ Бранка Бауера, као и за филм „Зеница“ и „Погон Б“. Он није непознат, иако његово име можда није широко препознато у круговима историје домаће кинематографије, али несумњиво је реч о значајном сценaристи, истакао је Дабић.
Круна овогодишњег Симпозијума била је појава сценаристе и професора Факултета драмских уметности Небојше Пајкића, који је говорио о свом стваралаштву. То је била прилика да се обнови сећање на нека од његових најзначајнијих дела, попут филмова „Дечко који обећава“ и „Давитељ против давитеља“, као и на неке од занимљивих сценарија које је писао за словеначку кинематографију. За један од њих, филм „Do konca in naprej(До краја и даље)“ у режији Јуре Первања, награђен је на Фестивалу у Врњачкој Бањи. Иако је Пајкић један од најистакнутијих сценариста, то је једна од ретких награда коју је добио искључиво за сценарио.
– Сценарио никада није нарочито озбиљно третиран и то је један од разлога што су сценаристи који нису имали додатне активности које би им донеле публицитет остали мало заборављени. Веома је драгоцен овај ваш рад, јер од њега започиње у ствари рехабилитација струке. Без приче нема филма, не може се без сценариста. Сценарио је једна флексибилна целина чију композицију завршава тек режисер на снимању и монтажи. Суштина филма је драматургија, два лица драматургије су сценарио и монтажа, то су комплементарне ствари које праве целину коју контролише режисер, изјавио је Пајкић.
У настојању да се Симпозион поново успостави као важан сегмент Фестивала филмског сценарија, објављена је и представљена књига посвећена прошлогодишњој теми „Кримићи у регионалној кинематографији: Павао Павличић као парадигма“. Овом публикацијом оживљава се традиција истоимене едиције, коју су пре више година покренули Милан Никодијевић и Динко Туцаковић. Посебна захвалност за успешну и благовремену израду публикације упућена је Срђану Чеперковићу, чијом заслугом је цео процес реализован у предвиђеном року.
Саша Радојевић је истакао значај традиције одржавања симпозијума и издавања публикације која представља резултат који остаје материјална белешка.
– Из ове мале акције може да израсте нешто што има одређену културну вредност. Овогодишњим симпозијумом дајемо „нови живот“ неправедно заборављеним сценаристима, рекао је Радојевић.
„Твитосаурус“, „Прва класа: Пун гас!“ и „Обичаји“
Конференцију за новинаре водио је Саша Радојевић. Његови гости били су делови тимова филмова приказаних дан раније: „Твитосаурус“, „Прва класа: Пун гас!“ и „Обичаји“.

Екипу филма „Твитосаурус“ представљали су: Весна Станојевић, Владимир Ацковић и Божидар Кнежевић, сценариста. Весна је тумачила улогу Раде у овој комедији. Радојевић је представио као јунакињу која има стабилност и традиционалност, без страха од новотарија.
– Велико је задовољство играти комедију. Двадесет година сам предавала у Лондону и сада сам се практично вратила у Србију. Ставила сам на тест да ли то што сам предавала мојим студентима могу и сама да радим. Уживала сам радећи са Ивицом. Младен је био божанствен партнер, рекла је Весна и описала делић улоге коју је одиграла.
Владимир Ацковић говорио је о свом искуству и раду на филму. Рекао је да му је била част да се дружи са целом екипом и да учествује у овом филму глумећи Кинеза који слабо говори српски језик, што му није тешко пало јер му је мајка из Монголије.
Божидар је филм описао као стандардну породичну причу који се темељи на неспоразуму, сукобу између две генерације, а Радојевић је закључио да се многи елементи друштвених промена могу видети у подтексту.

На питања новинара везана за филм „Прва класа: Пун гас!“ одговарали су: сценаристи Зоран Митровић и Раде Ћосић, Новак Ашковић, композитор и Ивана Костић, дистрибутер филма. Они су на најбољи начин описали комедију, спортску мелодраму.
Зоран Митровић, који је завршио Нетфликс Академију, поред рада на сценарију, тумачио је улогу немог човека, лика који на неки начин опушта ситуацију, по Радетовој идеји.
Према речима Радета Ћосића који у филму тумачи главну улогу, овај филм испуњава све норме школске мелодраме, а да су тему изабрали као ентузијасти са жељом да подсете људе да то постоји, као љубитељи адреналина и брзе вожње. Он је подсетио да 50 година нисмо имали филм о аутомобилизму и да је то једна заборављена манифестација.
Део екипе филма „Обичаји“ чинили су: Владан Јанковић, директор фотографије, Биљана Заверла (тумачила је улогу Нине), Теодора Томашев (улога Мирјане), Стојан Ђорђевић, главна улога, Саша Ђурашевић (улога Радована) и Јовица Вучковић, сценариста.

Јовица Вучковић рекао је да није било дилема у писању сценарија и да су желели да искоче из класичних филмова тако што ће направити хорор филм, психолошки трилер. По његовом мишљењу, успели су у томе и свако ко погледа овај филм моћи ће да се увери у то. Филм је у току емитовања на Летњој позорници изазвао позитивне коментаре публике. Ово је специфична хорор прича о лику који се носи са својим страховима.
Промоција књиге ,,Борба затворених очију, утицај књижевности на филмове Стенлија Кјубрика“
Трећи дан Фестивала филмског сценарија је у пратећем програму имао промоцију књиге ,,Борба затворених очију, утицај књижевности на филмове Стенлија Кјубрика“, аутора Александра Трбића која је одржана у Народној библиотеци, а у издању Нишког културног центра. Говорили су аутор, Александар Трбић, Срђан Савић и Дејан Дабић и у својим изузетним излагањима са посетиоцима су поделили интересантне сторије у вези са Кјубриковим стваралаштвом.
– Идеја да напишем ово дело је настала 2017. године у Југословенској кинотеци током приказа филма ,,Doctor Strangelove”. Након пројекције сам анализирао филм, и схватио да је урађен по књизи, и да треба истражити који су све Кјубрикови филмови рађени по књигама. Овим делом желео сам да прикажем нешто што није описивано до тада, иако је било јако захтевно да дођем до релевантних података. Све сам то чинио са посебним ужитком и након четири године, чак и мало више, књига је завршена и захвалан сам Нишком културном центру на овом издању, рекао је Александар Трбић.
– Имамо могућност да анализирамо стваралаштво Стенлија Кјубрика из различитих углова који је све само не обичан редитељ. Мени је било пре свега занимљиво да пратим Кјубриков однос према књижевности од најранијег детињства, па онда током каријере. Читање из задовољства отпочиње око његове деветнаесте године када се и рађа његово интересовање за уметношћу, што се касније материјализовало у свету кинематографије, изнео је у свом излагању Дејан Дабић.
– Нишки културни центар иначе инсистира на филмској литератури, и то је једно од обележја нашег Културног центра као издавача. У том смислу, имамо едицију у којој објављујемо књиге као што је ова. У питању је један поглед на Стенлија Кјубрика као аутора из специфичне визуре, и може се рећи да је заокружена студија која говори о томе како је он интерпретирао књижевност на филму. Може се закључити да је Кјубрик показао шта значи бити врхунски филмски стваралац, рекао је Срђан Савић.
Завршница трећe вечери Фестивала филмског сценарија
Трећи дан Јединог правог 49. Фестивала филмског сценарија – Горки Лист понудио је различита филмска остварења за свачији укус. У сали Биоскопа током дана приказани су филмови ван конкуренције. Музички документарац „Звонцеку у походе – Анархија у КПСС“ Мирослава Сташића и Небојше Станковића, о 35 година рада панк рок групе „Звонцекова Биљежница“, и историјска сага „Драва се не предаје“ Николе Лоренцина по сценарију Драгана Спасојевића, која преноси снажну поруку о очувању сећања на хероје и јуначко наслеђе.

Пре вечерњих пројекција, на амфитеатру испред филма „Звонцеку у походе – Анархија у ,,КПСС“ публици су се поклонили Тоза Рабаса, Саша Вујић и Петар Јањатовић, док су испред филма „Драва се не предаје“ то учинили Стефан Миливојевић, Раде Ћосић, Александар Трмчић и Зоран Митровић.

Вечерњи програм на амфитеатру настављен је пројекцијом филма „Воља синовљева“ сценаристе Страхиње Маџаревића и редитеља Немање Ћеранића. Ова епска авантура, инспирисана српском традицијом, смештена је у будућност после нуклеарне катастрофе, у свету хаоса и анархије. Завршницу треће фестивалске вечери обележило је приказивање филма „Изолација“, у режији Марка Бацковића, који је сценарио написао заједно са Марком Јоцићем. Пре саме пројекције филма публици су се поклонили Милена Предић, као и продуцент и сценариста филма Марко Јоцић. Филм прати младог биолога који добија добро плаћен посао надгледања миграција животиња у удаљеној шуми, а мистерија коју открива подједнако шокира њега и гледаоце.























