У Замку културе 11. јула Марија Бајалица је одржала Клавирски реситал
У Замку културе 11. јула Марија Бајалица је одржала Клавирски реситал при ком је чувена пијанисткиња извела нумере познатих композитора као што су Пуланк, Брамс, Рахмањинов и Шопен. Марија у својој професионалној биографији има сијасет награда на републичким, савезним такмичењима и фестивалима, и чињеницу да је своје формално школовање надограђивала и Јужноафричкој републици где је стекла статус сталног солисте за националну радио станицу. Предавала је клавир на редовним и постдипломским студијама на универзитету у Аделаиди, а докторске студије завршила је 2013. године у Аустралији. ПГП РТС је у јуну 2022. године издао CD са снимцима Маријиних извођења дела Баха, Шумана и Брамса.
– Клавир је једна константа у животу и то од када знам за себе, а свирам клавир од четврте године. Јако је битна вежба, као и љубав према музици како би се та константа одржавала, а уметник напредовао. Волим да свирам Пуленка, Брамса, Шопена, Рахмањинова, па се њихова дела често могу чути на мојим реситалима. Иначе, нама, професионалним музичарима, је тешко да разумемо шта је питко за некога ко није академски музичар, тако да некада мислимо да смо направили нешто врло подобно, а не испадне увек тако. Врњачка Бања је место које нуди релаксацију, и желела сам да људи седну и уживају у ономе што чују. Драго ми је што се мој одабир свео и изнео на CD-у који је ПГП РТС издао, тако да свака циљна група може наћи нешто за себе, рекла је Марија.
Јездић је извођењем монодраме оставио снажан уметнички и друштвени утисак
Тачно две године после, узбудљива, трагична, опомињућа, потресна и катарзична прича о времену које никако не би смело да се понови на балканском простору, из пера Данка Поповића, у режији Егона Савића коју маестрално извиди Ненад Јездић, 10. јула поново се нашла пред врњачком публиком. Јездић стоји на сцени сам изводећи ванвременско дело које говори о страдању српског народа у Првом и Другом светском рату.
— Мој Милутин је обичан сељак из Шумадије, који не може да зажмури на страдање свог народа. Његов морал и јунаштво омогућавају му да сам себи постави питања којих се раније бојао да постави. Милутин проповеда о свом рату, свом страдању, својој дилеми, својој муци, а причајући он наводи гледаоце да размисле о разлозима због којих се вреди борити за своју земљу и све што је од Бога дато, каже глумац и наглашава да верује да свако од нас у породичном стаблу има свог Милутина и да смо сви браћа.
Јездић је извођењем монодраме оставио снажан уметнички и друштвени утисак од премијере 2021. Овог маја обележено је тристото извођење „Књиге о Милутину“, а његова интерпретација је и даље дубока, емотивна и посвећена, са снажном поруком о жртви, части, патњи и идентитету народа. Након 140 минута приче коју је публика пратила без даха на сцени врњачког Биоскопа, Јездић је и овај пут испраћен овацијама.
У Замку културе 9. јула отворена је изложба „У дубинама провинције
Александра Гојгић, Марија Аћимовић, Делфина Рајић и Слободан Богојевић на отварању изложбе „У дубинама провинције“
У Замку културе 9. јула отворена је изложба „У дубинама провинције“ Народног музеја у Чачку, посвећена посвећена презентацији и заштити античког наслеђа града. Циљ изложбе је да кроз савремени уметнички израз широј публици укаже на значај очувања културног и археолошког наслеђа.
На самом почетку, присутне је поздравила Марија Аћимовић, управница Замка културе која је том приликом истакла да се ова изложба одржава у оквиру манифестације „Година археологије 2025“ коју је установило Српско археолошко друштво из два разлога.
– Ове године се званично обележава јубилеј 160 година од првих археолошких истраживања у Србији, тачније планини Рудник. Други разлог је тај што се ове године у нашој престоници, у септембру, одржава највећи скуп археолога, на ком се очекује преко 2000 научника, рекла је Марија Аћимовић.
Аутори поставке су кустоси Народног музеја у Чачку, конзерватор Слободан Богојевић и Александра Гојгић, кустос Античке збирке, уз сарадњу ликовног уметника Ивана Ђуровића. Аутори фотографија су Бојан Пајић и Иван Ђуровић, док је дизајн изложбе радио Милош Вук Алексић. Изложбу је отворила Делфина Рајовић, музејски саветник и директорка Народног музеја у Чачку.
Према речима аутора изложбе, Слободана Богојевића, циљ изложбе био је да посетиоцима понуди нешто несвакидашње и другачије и изразио наду да ће посетиоци изложбе у наредним данима „сањати и путовати уз расуте античке и савремене фрагменте града Чачка“.
– Изложба представља вид другачије музејске интерпретације античког наслеђа. Назив „У дубинама провинције“симболично указује на положај Чачка у античком времену, удаљеног од главних центара. Овом одредницом желели смо да обухватимо не само географску, већ и симболичку димензију која се односи на мир, пасивност, дистанцу од центра, као и поглед усмерен ка хоризонту, ка великим градовима и значајним дешавањима. Трудили смо се да посетиоце уведемо у метафизичко путовање између антике и савременог тренутка. Они имају прилику да „потону“ у призоре, да кроз сопствену имагинацију сагледају античко наслеђе и успоставе паралелу са својим садашњим тренутком. Кроз представљене композиције оживели смо детаље, урезе и ожиљке на предметима, на тој археолошкој супстанци натопљеној сећањем и памћењем, рекао је Слободан Богојевић.
Ова изложбена поставка спаја прошлост и садашњост, уметност и науку. Кроз три тематске целине „Осећање увек ново, а оно које се не мења“, „Изгубљени фрагменти“и„У тако неумољивом времену“, изложба комбинује археолошке локалитете, епиграфске споменике, уметничке и употребне предмете са фотографијама, сликама, поетским записима и цртежима из Античке збирке Народног музеја у Чачку. Тиме изложба повезује временске дубине једног античког насеља у римској провинцији и савременог простора града Чачка. Изложба у Замку културе остаје отворена за посетиоце у наредним недељама, пружајући јединствену прилику да се античко наслеђе доживи кроз нову, иновативну перспективу.
Изложба “У дубинама провинције“ Народног музеја Чачак биће отворена 9. јула 2025. године, у Замку културе, у 19 часова.
Изложба је посвећена презентацији и заштити античког наслеђа Града Чачка и има за циљ да широј публици укаже на значај очувања културног односно археолошког наслеђа. Изложбена поставка мења перспективу античког и савременог, али и осветљава нови вид музејске интерпретације и заштите наслеђа. Смештајући античку прошлост у уметнички контекст, изложба покрива низ тема осликавајући античко наслеђе почев од археолошког локалитета, епиграфских споменика, уметничких и употребних предмета из збирки музеја у Чачку. Изложбу прати одговарајући каталог, позивница и плакат.
Координатор изложбе је Слободан Богојевић, конзерватор који је заједно са Иваном Ђуровићем, ликовним уметником радио на концепту изложбе, припреми каталога, текстоваи лирских форми. Аутори фотографија су Бојан Пајић и Иван Ђуровић који је и аутор акварела и насловне стране изложбе. Кустос античке збирке је Александра Гојгић, археолог која је заједно са Ђуровићем и Богојевићем радила на концепту фотографија и поставци изложбе. Дизајн изложбе потписује Милош Вук Алексић.
Посетиоци могу да се на интересантан и несвакидашњи начин упознају са античким и савременим наслеђем града Чачка. Атмосфера изложбе води публику на метафизичко путовање у временске дубине прошлости данашњег Чачка, некадашњег насеља римске провинције. Објединујући фотографске кадрове, поетски израз, слике, цртеже и непосредне античке фрагменте, изложба повезује временске дубине античког и савременог простора Града Чачка, имагинарног и стварног.
Модели односно садашњи становници Града Чачка заједно са археолошким и архитектонским детаљима, декоративним и употребним предметима из Античке збирке музеја у Чачку, стварају визуелни амбијент у коме су замагљене разлике између прошлости и садашњости, живота и уметности.
Изложба је приређена у априлу 2023. године у Галерији музеја у Чачку, а затим је наставила свој излагачки пут најпре у Кући краља Петра I у Београду, а затими у Музеју рудничко – таковског краја у Горњем Милановцу и Народном музеју у Краљеву.
