Културни центар Врњачка Бања наставља са организацијом разноврсног културног садржаја за најмлађе.

Након концерта Душана Свилара, организован је и позоришни програм, у оквиру ког су, 21. и 22. јула, на Тргу културе, изведене три ауторске представе београдског Театра „Талија“. Малишани су имали прилику да уживају у представама „Замислите, децо“, „Књига је моћ“ и „Ко се боји вука још“, које су кроз занимљиве сценске ситуације, пренеле поруке о важности маште, пријатељства, храбрости и читања. Театар „Талија“ постоји готово четири деценије и током тог периода осмислио је богат репертоар ауторских представа намењених најмлађој публици, које су прилагођене извођењу на отвореним летњим сценама.

– Представе су духовите, пуне музике и наравно, та интеракција са децом је важна јер кроз причу са њима наводимо их на те позитивне људске особине, али све је то на један фини начин упаковано тако да им буде интересантно и да наравно, нешто науче. Све представе Театра „Талија“ засноване су на оригиналним текстовима, због чега публици увек нудимо нешто ново и аутентично. Трудимо се да познате приче приближимо деци на другачији и занимљив начин, прилагођен њиховом времену и интересовањима, каже оснивач и директор Театра „Талија“, Дарко Јоксимовић. Представа „Замислите, децо“ кроз маштовиту причу подстиче децу да развијају креативност и верују у снагу своје маште. Ова духовита позоришна авантура инспирисана је стиховима Душка Радовића. Представа „Књига је моћ“, кроз занимљиву причу, приближава малишанима свет књиге и развија љубав према читању, док комедија „Ко се боји вука још“ води најмлађе у веселу и несвакидашњу авантуру доброћудног Вучка, који пише песме, игра балет и обожава да се купа. Део Вучкове авантуре су и бака, ловац и одбегли љубимци. Све представе у Врњачкој Бањи су осмислили и извели глумци Маја Јовановић, Дарко Јоксимовић, уз подршку Душка Петровића.

Директор Културног центра Врњачка Бања, Саша Миленковић истакао је да култура има посебну одговорност када је реч о најмлађима, јер управо кроз уметност деца уче и развијају машту, радозналост и способност да разумеју свет око себе.

–Наша жеља је да најмлађој публици приближимо културу и позоришну уметност на занимљив и креативан начин, те током летњег распуста планирамо још нових садржаја, рекао је Миленковић.

ФЕСТИВАЛ „ВРЊЦИ 2026“ ДОНОСИ ШЕСТ ВЕЧЕРИ ВРХУНСКЕ МУЗИКЕ

Музика која траје вековима и уметници који је изнова оживљавају очекују вас на Међународном фестивалу класичне музике „Врњци 2026“.Фестивал се одржава од 25. до 30. јула и окупиће у Замку културе врхунске извођаче из Србије и иностранства. Шест фестивалских вечери донеће публици ужитак са ремек-делимакласичне музике, виртуозним интерпретацијама и различитим музичким изразима, од барока и опере до савремених ауторских композиција и звука српске музичке традиције.

Фестивал ће 25. јула свечано отворити Ансамбл Београдски солисти са Јованом Колунџијом, Урошем Дојчиновићем и диригентом Дејаном Савићем. Вече посвећено Вивалдију и његовим бесмртним „Годишњим добима“ донеће публици раскош барокног звука и енергију дела која вековима не силазе са светских концертних сцена.

Наредне вечери, 26. јула, фестивал сопран Васја Поповић и пијанисткиња Дарја Самофалова водиће публику кроз најлепше странице оперске литературе, од Вердија и Пучинија до Бизеа и Рахмањинова.

Треће фестивалско вече, 27. јула, доноси различиту културу и музичку традицију кроз наступ дуа „БалкАрг“. Хармоника Босиљке Кулишић и гитара Николаса Морете спојиће балкански сензибилитет и јужноамерички темперамент у програму ауторске музике настале на раскршћу континената.

Под називом „Музичке боје“, 28. јула биће одржан концерт сопранисткиње Тање Андријић и пијанисткиње Јелене Шиљег. Њихов програм водиће публику од српске уметничке песме, преко руске романтике, до живописних шпанских мелодија.

Посебно место у фестивалском програму заузима концерт „Музички сувенири“ којим ће, 29. јула, уметнички директор Фестивала, Урош Дојчиновић обележити пет деценија уметничког рада, уз промоцију новог ЦД издања.

Последњег дана Фестивала, флаутиста Љубомир Димитријевић и Ансамбл РЕНЕСАНС, концертом „Из векова громовите тишине“, публику воде на магично путовање кроз звуке традиционалне Србије, од средњевековних напева из 13. века до народних песама и мелодија из средине 19. века.

Сви концерти почињу у 20 часова, а улаз је слободан.

ДРУГИ ФЕСТИВАЛ НАРОДНЕ И ГРАДСКЕ ПЕСМЕ „СЕРБИКА ОРНАМЕНТИКА“ У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ

Други Фестивал народне и градске песме „Сербика Орнаментика“, одржан је 20. јула на Тргу културе у Врњачкој Бањи. Фестивал је посвећен очувању и промоцији српске музичке баштине, народног и градског мелоса, као и неговању традиционалних вредности кроз уметност, културу и музику.

Уз фестивалски оркестар којим је дириговао маестро Влада Пановић, извођачи су публици подарили вече испуњено емоцијама, новим композицијама и безвременским мелодијама. У такмичарском делу фестивала премијерно су изведене композиције, компоноване и написане управо за фестивал које су представили талентовани вокални солисти Јован Михаљица, Андреја Аки Станојловић, Мина Младенић, Данило Живковић, Сузана Томић и Павао Анић. У ревијалном делу наступили истакнути извођачи народне и градске музике, међу којима су Снежана Ђуришић, Чеда Марковић, Иван Милинковић, Данка Стојиљковић, Ранко Шемић, Јасмина Трумбеташ, Ивана Тасић, Алма Субашић, Снежана Копуновић, Маја Маринковић, Саша Божидаревић и Марина Станкић.

Оснивач и организатор фестивала је Уметничко удружење „Сербика Орнаментика“, уз подршку покровитеља Општине Врњачка Бања, Културног центра и Туристичке организације Врњачка Бања. Подршку реализацији пружили су и Министарство културе Републике Србије, Пошта Србије, Културно-просветна заједница Србије, као и бројни пријатељи фестивала и привредници из Врњачке Бање.

О наградама је одлучивао стручни жири предвођен Радетом Радивојевићем, који је, уз Ђурђијану Јовановић, ћерку композитора Михајла Циге Миловановића, чије је стваралаштво један од темеља и инспирација фестивала „Сербика Орнаментика“ уручио признања најуспешнијим учесницима.

Награда за најбољу интерпретацију припала је Павау Анићу за извођење композиције „Нема пјесме без севдаха“, чији је аутор музике и текста Саша Божидаревић, док аранжман потписује Влада Пановић.

– Захваљујем свима, нарочито пријатељу Саши који је написао овако лепу песму за мене, комплетној органиазцији и свим спонзорима. Овај фестивал је заиста нешто прекрасно. Душа ми је пуна. Велика је част певати са оваквим оркестром, дружити се и упознати ове људе, истакао је Анић.

Награда за најбољи аранжман припала је Славку Митровићу Цалету за композицију „Сањам завичај“, коју је извео Данило Живковић. Захваљујући на признању, Митровић је истакао да је од самог почетка веровао да ће фестивалски оркестар, у оваквом саставу, песму оживети управо онако како ју је замислио.

Главна награда фестивала за најбољу композицију припала је песми „Врњачке беле руже“, чији је аутор Саша Божидаревић, у извођењу Андреје Акија Станојловића.

– Почаствован сам и јако узбуђен. Ово је један од најлепших и најузбудљивијих тренутака у мом животу. Вечерас је победила музика, а моја жеља је да „Сербика Орнаментика“ настави да расте и постане један од најзначајнијих фестивала на културно-уметничкој сцени Србије. Даћу све од себе да тако и буде,поручио је Божидаревић.

Према речима директора фестивала Саше Божидаревића, овогодишње издање обогаћено је новим садржајима, међу којима се издвојила музичка радионица у Замку културе. Мастер клас за младе певаче, који су водили Јасмина Трумбеташ и Саша Божидаревић, уз клавирску сарадњу Петра Илића, окупио је ученике Музичке школе из Трстеника и чланове врњачких хорова, пружајући им прилику за усавршавање и размену искустава.

У Замку културе, 17. јула, одржан је концерт пијанисте Павла Добића

У Замку културе, 17. јула, одржан је концерт пијанисте Павла Добића под називом ,,Музика Од Шапата Акорада”. Овом приликом, публика је уживала у акордима пробраних клавирских дела у интерпретацији овог младог уметника.

            Павле Добић (2002) своје музичко образовње започиње у нижој музичкој школи у класи проф. Вање Здравковић. Средњу музичку школу ,,Стеван Мокрањац” у Краљеву у класи проф. Марије Остојић, похађао је паралелно са Гимназијом у Врњачкој Бањи. Основне студије клавира завршио је на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу у класи проф. Јоване Радовановић, а студије композиције у класи проф. Драгана Латинчића на ФМУ у Београду. Тренутно је студент мастер студија композиције на ФМУ у Београду.

            Добитник је многобројних награда у земљи и иностранству, а свој рад је посветио извођењу савременог клавирског репертоара. Његов музички језик настао је пречишћавањем широког спектра утицаја: од минимализма и постминимализма, преко авангарде друге половине 20. века, до српске националне школе. На тај начин, настао је један специфичан, херметички затворен музички свет Павла Добића.

            Програм је чинио избор композиција од барока до савременог доба, подељен у две целине. Прву целину чинила су класична дела Баха, Листа, Копланда, Де Фаља. Другу целину чинила су савремена дела где се нарочито издваја ауторско дело Павла Добића – ,,Молитва цара Давида”, затим композиција ,,Meno mosso” – Стефана Јосиповића, као и премијерно извођење композиције ,,ФуН” (диптих у три чина) – Анђеле Спасић Добић која осим музичке основе у интерпретацији је имала и драмски моменат.

            – ,,Музика Од Шапата Акорада” с једне стране заправо показује у којој мери у моме извођењу је значајан тај ,,шапат”, та тишина, и када нема звука већ само гест извођача према публици. С друге стране ,,Музика Од Шапата Акорада” је акроним који одговара комаду који ћу ја имати част да изведем на бис – ,,МОША”, Анђеле Спасић Добић, објаснио је Павле Добић.

            Публика је уживала у врхунској интерпретацији овог талентованог уметника, занесена на моменте нежним, на моменте експресивним музичким ,,шапатима”.

У Замку културе, 14. јула, отворена је изложба под називом ,,Светомир Настасијевић (1902-1979) – заборављени неимар балканске музике”, аутора Тање Гачић, историчар уметности.

Изложбу су организовали Културни центар Врњачка Бања и Музеј рудничко-таковског краја, Горњи Милановац, са циљем да се јавности представи живот и стваралаштво једног од најзначајнијих композитора 20. века.

            – Изложба је рађена поводом 115 година од рођења Светомира Настасијевића, архитекте и композитора. Заснива се на његовом раду везаном за његова музичка дела. Музика је била његова огромна љубав, а по формалном образовању, он је био архитекта, објаснила је Тања Гачић.

            Светомир Настасијевић био је један од знаменитих личности Горњег Милановца. Основно музичко образовање стекао је код наставника Миливоја Црвчанина. У исто време, почео је да похађа и часове виолине. Године 1919. одлази у Београд и уписује архитектонски одсек на Техничком факултету где је и дипломирао 1929. године. Као виолиниста и виолиста, Светомир је свирао у готово свим оркестрима у Београду између 1921. и 1932. године. Похађао је и музички семинар на Универзитету у Београду где је слушао предавања чувеног Милоја Милојевића.

            – Светомир је, као композитор, у то време био доста несхваћен. Само један мали део критике и мали број колега су га подржали, нажалост, преовладавали су они који су били против њега. Његова дела нису била схваћена  у оно време јер су ишла много испред свога времена. Оно што је битно нагласити везано за његова дела јесте да је већину њих радио у кооперацији са браћом – Момчилом (писац) и Живорадом (сликар), објаснила је Тања Гачић.

            Овом приликом, публика је била у могућности да види: личне документе, фотогрсфије, књиге, плакате, рукописне и штампане ноте, концертне програме Светомира Настасијевића, затим цртеже и слике Живорада Настасијевића, плакат за литерарно-музичко вече Момчила Настасијевића и још много тога. Изложени предмети сведоче о животу и развоју Светомира Настасијевића: о снази мисли и неслућеним границама креативности једног импозантног уметника. Као и о стваралачком домену породице Настасијевић која је изнедрила и признате књижевнике и сликара.

            Оно што ваља нагласити јесте да је Светомир Настасијевић био један од честих посетилаца Врњачке Бање. У издању Замка културе објављена је и његова књига ,,Музика као општи феномен у уметностима” (1972).

            – После прославе 45 година свога композиторског рада, то је било 1966. године, Светомир се коначно повукао са музичке сцене. Он је након тога све своје слободно време, углавном лета, проводио у Врњачкој Бањи са својом сестром Славком. Музеј рудничко-таковског краја поседује велики број фотографија где се могу видети призори из Врњачке Бање, људи са којима је ту контактирао међу којима је био и чувени Бошко Руђинчанин, додала је Тања Гачић.

            Приликом отварања саме изложбе, Марија Аћимовић, управница Замка културе, прочитала је и један прилог из новина ,,Борба“ (14. август 1966.) под називом ,,Прекори у парковима”, а где Светомир Настасијевић износи један критички осврт на Врњачку Бању.

            ,,Када неко пуне тридесет и четири године долази на летовање у исто место, као ја у Врњачку Бању, значи да сам јој поклонио све своје поверење и да сам постао део ње саме. Не треба ми због тога замерити што можда више него други имам критичких речи. Ето, овде се допустило да нема млечног ресторана или да је последњих година храна неукусна иако готово нема места у земљи које располаже бољим материјалом за њено припремање. Нас 12.000 дошљака имамо права да захтевамо и да се о нама више мисли. Јер свет све мање долази овде да би се наиграо карата и наштрикао везова. Та времена су прошла и треба тражити нешто што би голицало моју уштеђевину за долазак овде. А то су пре свега забавне приредбе. Овако најмања киша све нас сатера у собе или ресторане у којима у таквим приликама нема места ни за стајање. И ако хоће да достигне оно што је пропуштено. Врњачка Бања мора смелије да закорачи према атрактивности, и са забавом и са урбанизмом. Јер, овде су се у последње време поновиле недопустиве градитељске грешке.“

            Изложба ,,Светомир Настасијевић (1902-1979) – заборављени неимар балканске музике” биће актуелна у Замку културе до средине септембра.