Kulturni centar Vrnjačka Banja nastavlja sa organizacijom raznovrsnog kulturnog sadržaja za najmlađe.

Nakon koncerta Dušana Svilara, organizovan je i pozorišni program, u okviru kog su, 21. i 22. jula, na Trgu kulture, izvedene tri autorske predstave beogradskog Teatra „Talija“. Mališani su imali priliku da uživaju u predstavama „Zamislite, deco“, „Knjiga je moć“ i „Ko se boji vuka još“, koje su kroz zanimljive scenske situacije, prenele poruke o važnosti mašte, prijateljstva, hrabrosti i čitanja. Teatar „Talija“ postoji gotovo četiri decenije i tokom tog perioda osmislio je bogat repertoar autorskih predstava namenjenih najmlađoj publici, koje su prilagođene izvođenju na otvorenim letnjim scenama.

– Predstave su duhovite, pune muzike i naravno, ta interakcija sa decom je važna jer kroz priču sa njima navodimo ih na te pozitivne ljudske osobine, ali sve je to na jedan fini način upakovano tako da im bude interesantno i da naravno, nešto nauče. Sve predstave Teatra „Talija“ zasnovane su na originalnim tekstovima, zbog čega publici uvek nudimo nešto novo i autentično. Trudimo se da poznate priče približimo deci na drugačiji i zanimljiv način, prilagođen njihovom vremenu i interesovanjima, kaže osnivač i direktor Teatra „Talija“, Darko Joksimović. Predstava „Zamislite, deco“ kroz maštovitu priču podstiče decu da razvijaju kreativnost i veruju u snagu svoje mašte. Ova duhovita pozorišna avantura inspirisana je stihovima Duška Radovića. Predstava „Knjiga je moć“, kroz zanimljivu priču, približava mališanima svet knjige i razvija ljubav prema čitanju, dok komedija „Ko se boji vuka još“ vodi najmlađe u veselu i nesvakidašnju avanturu dobroćudnog Vučka, koji piše pesme, igra balet i obožava da se kupa. Deo Vučkove avanture su i baka, lovac i odbegli ljubimci. Sve predstave u Vrnjačkoj Banji su osmislili i izveli glumci Maja Jovanović, Darko Joksimović, uz podršku Duška Petrovića.

Direktor Kulturnog centra Vrnjačka Banja, Saša Milenković istakao je da kultura ima posebnu odgovornost kada je reč o najmlađima, jer upravo kroz umetnost deca uče i razvijaju maštu, radoznalost i sposobnost da razumeju svet oko sebe.

–Naša želja je da najmlađoj publici približimo kulturu i pozorišnu umetnost na zanimljiv i kreativan način, te tokom letnjeg raspusta planiramo još novih sadržaja, rekao je Milenković.

FESTIVAL „VRNJCI 2026“ DONOSI ŠEST VEČERI VRHUNSKE MUZIKE

Muzika koja traje vekovima i umetnici koji je iznova oživljavaju očekuju vas na Međunarodnom festivalu klasične muzike „Vrnjci 2026“.Festival se održava od 25. do 30. jula i okupiće u Zamku kulture vrhunske izvođače iz Srbije i inostranstva. Šest festivalskih večeri doneće publici užitak sa remek-delimaklasične muzike, virtuoznim interpretacijama i različitim muzičkim izrazima, od baroka i opere do savremenih autorskih kompozicija i zvuka srpske muzičke tradicije.

Festival će 25. jula svečano otvoriti Ansambl Beogradski solisti sa Jovanom Kolundžijom, Urošem Dojčinovićem i dirigentom Dejanom Savićem. Veče posvećeno Vivaldiju i njegovim besmrtnim „Godišnjim dobima“ doneće publici raskoš baroknog zvuka i energiju dela koja vekovima ne silaze sa svetskih koncertnih scena.

Naredne večeri, 26. jula, festival sopran Vasja Popović i pijanistkinja Darja Samofalova vodiće publiku kroz najlepše stranice operske literature, od Verdija i Pučinija do Bizea i Rahmanjinova.

Treće festivalsko veče, 27. jula, donosi različitu kulturu i muzičku tradiciju kroz nastup dua „BalkArg“. Harmonika Bosiljke Kulišić i gitara Nikolasa Morete spojiće balkanski senzibilitet i južnoamerički temperament u programu autorske muzike nastale na raskršću kontinenata.

Pod nazivom „Muzičke boje“, 28. jula biće održan koncert sopranistkinje Tanje Andrijić i pijanistkinje Jelene Šiljeg. Njihov program vodiće publiku od srpske umetničke pesme, preko ruske romantike, do živopisnih španskih melodija.

Posebno mesto u festivalskom programu zauzima koncert „Muzički suveniri“ kojim će, 29. jula, umetnički direktor Festivala, Uroš Dojčinović obeležiti pet decenija umetničkog rada, uz promociju novog CD izdanja.

Poslednjeg dana Festivala, flautista Ljubomir Dimitrijević i Ansambl RENESANS, koncertom „Iz vekova gromovite tišine“, publiku vode na magično putovanje kroz zvuke tradicionalne Srbije, od srednjevekovnih napeva iz 13. veka do narodnih pesama i melodija iz sredine 19. veka.

Svi koncerti počinju u 20 časova, a ulaz je slobodan.

DRUGI FESTIVAL NARODNE I GRADSKE PESME „SERBIKA ORNAMENTIKA“ U VRNJAČKOJ BANJI

Drugi Festival narodne i gradske pesme „Serbika Ornamentika“, održan je 20. jula na Trgu kulture u Vrnjačkoj Banji. Festival je posvećen očuvanju i promociji srpske muzičke baštine, narodnog i gradskog melosa, kao i negovanju tradicionalnih vrednosti kroz umetnost, kulturu i muziku.

Uz festivalski orkestar kojim je dirigovao maestro Vlada Panović, izvođači su publici podarili veče ispunjeno emocijama, novim kompozicijama i bezvremenskim melodijama. U takmičarskom delu festivala premijerno su izvedene kompozicije, komponovane i napisane upravo za festival koje su predstavili talentovani vokalni solisti Jovan Mihaljica, Andreja Aki Stanojlović, Mina Mladenić, Danilo Živković, Suzana Tomić i Pavao Anić. U revijalnom delu nastupili istaknuti izvođači narodne i gradske muzike, među kojima su Snežana Đurišić, Čeda Marković, Ivan Milinković, Danka Stojiljković, Ranko Šemić, Jasmina Trumbetaš, Ivana Tasić, Alma Subašić, Snežana Kopunović, Maja Marinković, Saša Božidarević i Marina Stankić.

Osnivač i organizator festivala je Umetničko udruženje „Serbika Ornamentika“, uz podršku pokrovitelja Opštine Vrnjačka Banja, Kulturnog centra i Turističke organizacije Vrnjačka Banja. Podršku realizaciji pružili su i Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pošta Srbije, Kulturno-prosvetna zajednica Srbije, kao i brojni prijatelji festivala i privrednici iz Vrnjačke Banje.

O nagradama je odlučivao stručni žiri predvođen Radetom Radivojevićem, koji je, uz Đurđijanu Jovanović, ćerku kompozitora Mihajla Cige Milovanovića, čije je stvaralaštvo jedan od temelja i inspiracija festivala „Serbika Ornamentika“ uručio priznanja najuspešnijim učesnicima.

Nagrada za najbolju interpretaciju pripala je Pavau Aniću za izvođenje kompozicije „Nema pjesme bez sevdaha“, čiji je autor muzike i teksta Saša Božidarević, dok aranžman potpisuje Vlada Panović.

– Zahvaljujem svima, naročito prijatelju Saši koji je napisao ovako lepu pesmu za mene, kompletnoj organiazciji i svim sponzorima. Ovaj festival je zaista nešto prekrasno. Duša mi je puna. Velika je čast pevati sa ovakvim orkestrom, družiti se i upoznati ove ljude, istakao je Anić.

Nagrada za najbolji aranžman pripala je Slavku Mitroviću Caletu za kompoziciju „Sanjam zavičaj“, koju je izveo Danilo Živković. Zahvaljujući na priznanju, Mitrović je istakao da je od samog početka verovao da će festivalski orkestar, u ovakvom sastavu, pesmu oživeti upravo onako kako ju je zamislio.

Glavna nagrada festivala za najbolju kompoziciju pripala je pesmi „Vrnjačke bele ruže“, čiji je autor Saša Božidarević, u izvođenju Andreje Akija Stanojlovića.

– Počastvovan sam i jako uzbuđen. Ovo je jedan od najlepših i najuzbudljivijih trenutaka u mom životu. Večeras je pobedila muzika, a moja želja je da „Serbika Ornamentika“ nastavi da raste i postane jedan od najznačajnijih festivala na kulturno-umetničkoj sceni Srbije. Daću sve od sebe da tako i bude,poručio je Božidarević.

Prema rečima direktora festivala Saše Božidarevića, ovogodišnje izdanje obogaćeno je novim sadržajima, među kojima se izdvojila muzička radionica u Zamku kulture. Master klas za mlade pevače, koji su vodili Jasmina Trumbetaš i Saša Božidarević, uz klavirsku saradnju Petra Ilića, okupio je učenike Muzičke škole iz Trstenika i članove vrnjačkih horova, pružajući im priliku za usavršavanje i razmenu iskustava.

U Zamku kulture, 17. jula, održan je koncert pijaniste Pavla Dobića

U Zamku kulture, 17. jula, održan je koncert pijaniste Pavla Dobića pod nazivom ,,Muzika Od Šapata Akorada”. Ovom prilikom, publika je uživala u akordima probranih klavirskih dela u interpretaciji ovog mladog umetnika.

            Pavle Dobić (2002) svoje muzičko obrazovnje započinje u nižoj muzičkoj školi u klasi prof. Vanje Zdravković. Srednju muzičku školu ,,Stevan Mokranjac” u Kraljevu u klasi prof. Marije Ostojić, pohađao je paralelno sa Gimnazijom u Vrnjačkoj Banji. Osnovne studije klavira završio je na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu u klasi prof. Jovane Radovanović, a studije kompozicije u klasi prof. Dragana Latinčića na FMU u Beogradu. Trenutno je student master studija kompozicije na FMU u Beogradu.

            Dobitnik je mnogobrojnih nagrada u zemlji i inostranstvu, a svoj rad je posvetio izvođenju savremenog klavirskog repertoara. Njegov muzički jezik nastao je prečišćavanjem širokog spektra uticaja: od minimalizma i postminimalizma, preko avangarde druge polovine 20. veka, do srpske nacionalne škole. Na taj način, nastao je jedan specifičan, hermetički zatvoren muzički svet Pavla Dobića.

            Program je činio izbor kompozicija od baroka do savremenog doba, podeljen u dve celine. Prvu celinu činila su klasična dela Baha, Lista, Koplanda, De Falja. Drugu celinu činila su savremena dela gde se naročito izdvaja autorsko delo Pavla Dobića – ,,Molitva cara Davida”, zatim kompozicija ,,Meno mosso” – Stefana Josipovića, kao i premijerno izvođenje kompozicije ,,FuN” (diptih u tri čina) – Anđele Spasić Dobić koja osim muzičke osnove u interpretaciji je imala i dramski momenat.

            – ,,Muzika Od Šapata Akorada” s jedne strane zapravo pokazuje u kojoj meri u mome izvođenju je značajan taj ,,šapat”, ta tišina, i kada nema zvuka već samo gest izvođača prema publici. S druge strane ,,Muzika Od Šapata Akorada” je akronim koji odgovara komadu koji ću ja imati čast da izvedem na bis – ,,MOŠA”, Anđele Spasić Dobić, objasnio je Pavle Dobić.

            Publika je uživala u vrhunskoj interpretaciji ovog talentovanog umetnika, zanesena na momente nežnim, na momente ekspresivnim muzičkim ,,šapatima”.

U Zamku kulture, 14. jula, otvorena je izložba pod nazivom ,,Svetomir Nastasijević (1902-1979) – zaboravljeni neimar balkanske muzike”, autora Tanje Gačić, istoričar umetnosti.

Izložbu su organizovali Kulturni centar Vrnjačka Banja i Muzej rudničko-takovskog kraja, Gornji Milanovac, sa ciljem da se javnosti predstavi život i stvaralaštvo jednog od najznačajnijih kompozitora 20. veka.

            – Izložba je rađena povodom 115 godina od rođenja Svetomira Nastasijevića, arhitekte i kompozitora. Zasniva se na njegovom radu vezanom za njegova muzička dela. Muzika je bila njegova ogromna ljubav, a po formalnom obrazovanju, on je bio arhitekta, objasnila je Tanja Gačić.

            Svetomir Nastasijević bio je jedan od znamenitih ličnosti Gornjeg Milanovca. Osnovno muzičko obrazovanje stekao je kod nastavnika Milivoja Crvčanina. U isto vreme, počeo je da pohađa i časove violine. Godine 1919. odlazi u Beograd i upisuje arhitektonski odsek na Tehničkom fakultetu gde je i diplomirao 1929. godine. Kao violinista i violista, Svetomir je svirao u gotovo svim orkestrima u Beogradu između 1921. i 1932. godine. Pohađao je i muzički seminar na Univerzitetu u Beogradu gde je slušao predavanja čuvenog Miloja Milojevića.

            – Svetomir je, kao kompozitor, u to vreme bio dosta neshvaćen. Samo jedan mali deo kritike i mali broj kolega su ga podržali, nažalost, preovladavali su oni koji su bili protiv njega. Njegova dela nisu bila shvaćena  u ono vreme jer su išla mnogo ispred svoga vremena. Ono što je bitno naglasiti vezano za njegova dela jeste da je većinu njih radio u kooperaciji sa braćom – Momčilom (pisac) i Živoradom (slikar), objasnila je Tanja Gačić.

            Ovom prilikom, publika je bila u mogućnosti da vidi: lične dokumente, fotogrsfije, knjige, plakate, rukopisne i štampane note, koncertne programe Svetomira Nastasijevića, zatim crteže i slike Živorada Nastasijevića, plakat za literarno-muzičko veče Momčila Nastasijevića i još mnogo toga. Izloženi predmeti svedoče o životu i razvoju Svetomira Nastasijevića: o snazi misli i neslućenim granicama kreativnosti jednog impozantnog umetnika. Kao i o stvaralačkom domenu porodice Nastasijević koja je iznedrila i priznate književnike i slikara.

            Ono što valja naglasiti jeste da je Svetomir Nastasijević bio jedan od čestih posetilaca Vrnjačke Banje. U izdanju Zamka kulture objavljena je i njegova knjiga ,,Muzika kao opšti fenomen u umetnostima” (1972).

            – Posle proslave 45 godina svoga kompozitorskog rada, to je bilo 1966. godine, Svetomir se konačno povukao sa muzičke scene. On je nakon toga sve svoje slobodno vreme, uglavnom leta, provodio u Vrnjačkoj Banji sa svojom sestrom Slavkom. Muzej rudničko-takovskog kraja poseduje veliki broj fotografija gde se mogu videti prizori iz Vrnjačke Banje, ljudi sa kojima je tu kontaktirao među kojima je bio i čuveni Boško Ruđinčanin, dodala je Tanja Gačić.

            Prilikom otvaranja same izložbe, Marija Aćimović, upravnica Zamka kulture, pročitala je i jedan prilog iz novina ,,Borba“ (14. avgust 1966.) pod nazivom ,,Prekori u parkovima”, a gde Svetomir Nastasijević iznosi jedan kritički osvrt na Vrnjačku Banju.

            ,,Kada neko pune trideset i četiri godine dolazi na letovanje u isto mesto, kao ja u Vrnjačku Banju, znači da sam joj poklonio sve svoje poverenje i da sam postao deo nje same. Ne treba mi zbog toga zameriti što možda više nego drugi imam kritičkih reči. Eto, ovde se dopustilo da nema mlečnog restorana ili da je poslednjih godina hrana neukusna iako gotovo nema mesta u zemlji koje raspolaže boljim materijalom za njeno pripremanje. Nas 12.000 došljaka imamo prava da zahtevamo i da se o nama više misli. Jer svet sve manje dolazi ovde da bi se naigrao karata i naštrikao vezova. Ta vremena su prošla i treba tražiti nešto što bi golicalo moju ušteđevinu za dolazak ovde. A to su pre svega zabavne priredbe. Ovako najmanja kiša sve nas satera u sobe ili restorane u kojima u takvim prilikama nema mesta ni za stajanje. I ako hoće da dostigne ono što je propušteno. Vrnjačka Banja mora smelije da zakorači prema atraktivnosti, i sa zabavom i sa urbanizmom. Jer, ovde su se u poslednje vreme ponovile nedopustive graditeljske greške.“

            Izložba ,,Svetomir Nastasijević (1902-1979) – zaboravljeni neimar balkanske muzike” biće aktuelna u Zamku kulture do sredine septembra.