Scenu vrnjačkog Bioskopa,  15. oktobra, oživela je komedija „Luda kuća balkanska“.

Publika je uživala u glumačkoj igri Nade Blam, Irfana Mensura, Dragane Mićalović i Lane Adžić. Za ovu predstavu vladalo je veliko interesovanje, karte su rasprodate par dana pre izvođenja.

Komad prati sudbinu porodice, koja na prvi pogled deluje kao tipična srpska porodica. Međutim, njihov dom ubrzo se pretvara u pravu „ludu kuću“ – moler im ostavi lom u stanu na pola krečenja, ugrožena egzistencija, ćerke se suočavaju sa problemima u ljubavi i životu – pravnica radi u butiku, a dizajnerka je nedužna na izdržavanju zatvorske kazne. Preminuli otac nema mira, nikako da ode na večni počinak. Majka se, sa druge strane, svim silama trudi da situaciju vrati u normalu.

Autor teksta Miroljub Nedović Riki kroz humor, duhovite dijaloge i nesvakidašnje likove prikazuje surovu realnost. Adaptaciju i režiju potpisuje Irfan Mensur.

Šta je bilo, ili šta je moglo da bude? Ovaj komad je pokazao dva moguća kraja: klasičan hepiend i sasvim neočekivan kraj, tako da je publika mogla da bira.

Radost igre i pozitivne energije iznela je sjajna glumačka ekipa kojoj je publika odala priznanje ne štedeći aplauz.

„Luda kuća balkanska“ naziv je predstave koja će biti izvedena na sceni Vrnjačkog bioskopa, u sredu 15. oktobra 2025. godine, od 20 časova.

U ovoj komediji po tekstu Miroljuba Neodvića igaju neka od najpoznatijih imena domaće glumačke scene – Irfan Mensur, Nada Blam, Dragana Gaga Mićalović i Lana Adžić.

Komad prati sudbinu naizgled tipične srpske porodice Petrović. Međutim, njihov dom ubrzo postaje „luda kuća“ – kada im mlađa ćerka odleži robiju zbog tuđeg nedela, starija sa završenim fakultetom radi kao prodavačica u butiku. Dok su obe nesrećne u ljubavi, upokojeni otac ne odlazi na večni počinak,  a majka na sve načine pokušava da situaciju vrati u „normalu“. Šta je bilo ili šta je moglo da bude, pokazuje ovaj komad.

Cena ulaznice je 500 dinara.

Prvobitno sam svirao klavirsku, potom dugmetaru, i uživam kada sviram, nastupam.

Dušan Đorđević je 1. oktobra održao koncert u Zamku kulture i na instrumentu harmonika izveo kompozicije poznatih kompozitora kao što su A. Nordhajm, Kupren, S. Mosenmark, D. Skarlati, Jevtić, A. Pijacola, V. Zolotarjov, V. Mikićević i P. Sarasate. Dušan je svojim umećem i darom pokazao da note seriozne muzike zvuče fantastično na harmonici, posebno kada je svira izuzetno darovit i posvećen izvođač, pa se nakon svake izvedene numere mogao čuti aplauz.

Dušan Đorđević je rođen 1992. godne u Zaječaru gde je stekao osnovno muzičko obrazovanje u klasi profesorke Jelene Srbinoske, dok srednju školu završava u muzičkoj školi ,,Dr Miloje Milojević“ u  Kragujevcu i to u klasi profesora Dušana Vučkovića. Osnovne i master studije završava na Filološko-umetničkom fakultetu u klasi profesora Predraga Kostovića, a master studije iz oblasti kamerne muzike završava na istom fakultetu u klasi profesora Borislava Čičovačkog. Nastupao je sa kamernim sastavom gde je bio laureat takmičenja ,,Donne in musica“, zatim u orkestru harmonika i u trzalačkom orkestru, kao solista i sa kamernim sastavom ,,Sagum Rubrum duo“ kod nas i u inostranstvu. Učestvovao je u radu žirija na domaćim i međunarodnim takmičenjima.  Kao član grupe Blue sonos duo“ snimio je autorski album ,,Blue ambiental“ u žanru ambijentalne muzike koji se može naći na svim svetskim platformama. Osvajao je nagrade na festivalima i takmičenjima kao što su ,,Akordeon art“ (Sarajevo), ,,Zvezdane staze“ (Kragujevac), ,,Meh fest“ (Beograd), ,,Svetski trofej“ (Kina), ,,Accordion Star international“ (SAD), i mnogim drugim takmičenjima u zemlji i inostranstvu. Radi kao profesor u muzičkoj školi ,,Stevan Mokranjac“ u Zaječaru, a njegovi učenici su do sada osvojili preko 30 nagrada.

– Moja majka je želela da ja sviram neki muzički instrument i nakon prijemnog je ostalo mesto za harmoniku, pa sam tim putem počeo da sviram i zavoleo sam ovaj instrument. Prvobitno sam svirao klavirsku, potom dugmetaru, i uživam kada sviram, nastupam. Kasnije su dolazile i nagrade i postale veliki podstrek da izvođač napreduje, a sada kao profesor uživam u tome što moji učenici osvajaju nagrade. Volim i da stvaram nova dela, pa je izašao i autorski album na koji sam ponosan, rekao je Dušan Đorđević.

Na prvi pogled i dodir dirki sam se zaljubila u klavir i poželela sam da sviram

Pijanistkinja Sanja Četrović je 4. oktobra održala koncert pod nazivom ,,Susret romantizma i savremenog – dijalog u notama“ i oduševila posetioce Zamka kulture koji su njeno izvođenje nagradili aplauzom koji znači svakom umetniku. Program je bio ispunjen kompozicijama čuvenih kompozitora kao što su J. Brams, F. Šopen, M. Raičković, M. Predolac i A. Rozenblat. Smenjivale su se balade u molu, duru, varijacije na teme, a Sanjino fantastično izvođenje kompozicija govori u prilog tome da romantizam i savremene arije mogu i treba da se sreću.

Sanja Četrović je rođena 1991. godine i prvobitno završava osnovnu, potom i srednju školu ,,Dr Miloje Milojević“ u Kragujevcu. Na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu završava osnovne, zatim i master akademske studije u klasi profesora Ninoslava Živkovića, a doktorira na katedri za klavir u istoj klasi. Angažovana je na mestu umetničkog saradnika na Katedri za gudačke instrumente na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, a osvojila je mnoge nagrade na takmičenjima kao što su ,,Bijenale“, ,,Beogradski podijum mladih talenata“, ,,Davorin Jenko“kao i mnogim drugim takmičenjima. Klavirski duo Marija Timotijević – Sanja Četrović aktivno učestvuje u projektima Sokoj-a, a Marija i Sanja su snimale i za radio i televiziju.

– Na prvi pogled i dodir dirki sam se zaljubila u klavir i poželela sam da sviram, tako da sam ubrzo nakon toga upisala muzičku školu. Volim da nastupam i u jednom trenutku sam rešila da spojim romantizam i savremenu muziku, i to je novina koja mi prija, a prija i publici. Često nastupam sa Marijom Timotijević, i iskustvo koje imam na duo nastupima mi znače puno, rekla je Sanja Četrović.

U Zamku kulture, 30. septembra, Novica Babović je upriličio predavanje  pod nazivom ,,Britanske medicinske misije u Srbiji u Prvom svetskom ratu“.

U Zamku kulture, 30. septembra, Novica Babović je upriličio predavanje  pod nazivom ,,Britanske medicinske misije u Srbiji u Prvom svetskom ratu“ tokom kog je bilo reči o radu britanskih medicinskih i humanitarnih organizacija koje su pružale pomoć srpskom narodu, a u vidu lečenja tokom rata. Nakon predavanja, prikazan je Babovićev film ,,Elsi Inglis – Bolnice škotskih žena“ pa su posetioci i tim putem mogli da saznaju koliku su pomoć pružile medicinske sestre kada je lečenje obolelih i ranjenih u pitanju.

Tokom Prvog svetskog rata, epidemija tifusa odnela je, kako je procenjeno, između 130 i 150 hiljada života u Srbiji, dok je oko pola miliona ljudi obolelo, stoga se taj period smatra jednim od najtragičnijih kada se govori o medicini i ratu, pa je medicina bila na pravom testu. Srbima su u pomoć pritekli lekari i medicinske sestre iz Velike Britanije tokom 1914. i 1915. godine.

– Film ,,Elsi Inglis – Bolnice škotskih žena“ posvećen je Elsi Inglis koja je bila je jedna od prvih žena koja je završila hirurgiju u Velikoj Britaniji. Radila je kao lekar u Londonu, Edinburgu, Glazgovu, da bi potom otvorila svoju, privatnu ginekološku i hiruršku bolnicu za siromašne žene u Edinburgu. Kada je počeo Prvi svetski rat, ona je okupila medicinski tim i osnovala ,,Bolnice škotskih žena“ i njihova pomoć važi za jednu od najvažnijih medicinskih misija u Prvom svetskom ratu sa 14 bolnica, od kojih je deset bilo u Srbiji. Doktor Džejms Beri je sa svojom suprugom osnovao ,,Besplatnu kraljevsku bolnicu“, i došao je polovinom januara u Vrnjačku Banju sa misijom da pomogne stanovništvu u lečenju, rekao je Novica Babović.