У башти Замка културе, 2. августа, у оквиру манифестације ,,Арт тура”, уприличено је вече најлепших музичких шлагера.
Манифестација ,,Арт тура” која се реализује у Замку културе, по концепту управнице Марије Аћимовић, представља културно-уметничку манифестацију која у оквиру програма организује интерактивне радионице и концерте.
Овом приликом, у оквиру концертног дела програма, за публику је наступио врњачки вокално-инструментални састав – бенд ,,Ритам душе”. Овај бенд чине: Анкица Ђорђевић (вокал), Магдалена Петровић Илић (вокал), Драган Стојковић (гитара), Иван Миодраговић (гитара) и Дејан Ђорђевић (кајон). Чланови овог бенда потрудили су се да публици приреде вече за памћење.
– Данас наступа бенд ,,Ритам душе”. Ми имамо често наступе по Врњачкој Бањи, али ово је наш први наступ у Замку културе. Добили смо један леп позив од управнице Замка да изведемо неке познате шлагере. Ми имамо неколицину тих песама на нашем репертоару, али те песме не чине већину нашег репертоара. Тако да ово је и за нас неки изазов који смо радо прихватили јер је то једна лепа музика за сва времена коју треба неговати. Ми ћемо вечерас извести двадесетак песама у акустичној обради, најавила је Магдалена.
Концерт је отворен песмом ,,Потражи ме у предграђу” (Мери Цетинић) из 1994. године. У наставку низали су се добро познати шлагер хитови као што су: ,,Златни дан” (Бисера Велетанлић), ,,Дођи у пет до пет” (група ,,Амбасадори”), ,,Моја последња и прва љубави” (Тереза Кесовија), ,,Звиждук у осам” (Ђорђе Марјановић), ,,Одисеја” (Лео Мартин), ,,Почнимо љубав испочетка” (Бети Ђорђевић) и сл. Нарочито одушевљење изазвала је популарна филмска музика у интерпретацији глумаца као што је нумера ,,Девојко мала” (Властимир Ђуза Стојиљковић, филм: ,,Љубав и мода”), затим две познате нумере из популарног домаћег филма ,,Балкан експрес” – ,,Та твоја мунд хармоника” (Оливера Марковић) и ,,Последњи танго” (Тања Бошковић); а посебно у част недавно преминуле Оливере Катарине, чланови овог бенда извели су песму ,,Париски локал”.
Публика је уживала у предивној вечери прожетој емоцијама, пријатним дружењем, раздраганом атмосфером и квалитетном музиком која одолева времену.
У Замку културе, 30. јула, званично је завршен 21. Међународни фестивал класичне музике ,,Врњци”.
Последње фестивалске вечери наступио је ансамбл ,,Ренесанс” и пре почетка наступа мр Љубомир Димитријевић, флаутиста и музички педагог, као један од оснивача ансамбла, за наше новине је изјавио следеће: – Велика нам је част што завршавамо овај фестивал. Са великом пажњом смо припремали овај програм, желећи да представимо музику ,,Из векова громовите тишине”. Ово је, како ја то волим да кажем, најновија епизода из ,,сега мега ултра” серијала ,,Ренесанс у Србији” 57. сезона. Дакле, ми ћемо представити слике из прошлости, али оживљене слике. Свака музичка нумера осликава једно време, једну атмосферу и људе који су у то време постојали, радовали се или туговали. Тако да ће бити један спектар музике од друге половине 13. века из шпанског двора, па све тамо негде до краја 19. и почетка
века са неким народним песмама из ових наших крајева. Између тога има наравно и ренесансе и барока и кажем да је то нешто што треба публику да спроведе кроз пределе, кроз време, али и кроз оно срећно доба када се музика могла слушати само уживо и када се дуго, дуго чекало да дође неко да нешто засвира и запева. Данас смо ми много размажени, много извољевамо и навикли смо да слушамо музику непримерено јако. То је оно што музици одузима суштину јер звук је у лепоти само када је он у свим нијансама. Данас живимо у агресивном добу, и наравно, музика верно осликава доба у коме ми живимо: агресија, бука, неконтролисани шумови, а то је управо оно што нарушава све што ми као ,,Ренесанс”, као ансамбл који гаји музику на историјским инструментима, на инструментима који су постојали у то време, јесмо. То значи да су сви ти наши наступи намењени малом броју људи и у малом простору, управо као што је то у овом замку, па још и Замак културе. Овај ансамбл из Београда, један је од најстаријих активних музичких састава програмски оријентисан на рану и традиционалну музику са простора читавог региона коју изводе на аутентичним инструментима.
– Певање, то је посебан начин певања које је постојало пре оног што ми знамо као опера и ту су Марија Милосављевић, сопран и Николина Ковачевић, алт. Затим имамо жичане инструменте: лаута, шаргија, средњовековна лаута, то су Дарко Карајић и Александар Дотлић. Затим виела или, да кажемо виолина, то је Тара Костандиновић. Затим, диван инструмент стари, а то је харфа, мала харфа, инструмент претеча данашњег тромбона, а то је сегбат и наравно, неизбежне удараљке, али врло дискретно. Ја ћу свирати неке старе дувачке инструменте, као што су: флаута, фрула, траверзо флаута, гемсхорн и наравно гајде, најавио је Љубомир Димитријевић. Концерт под називом ,,Из векова громовите тишине” јесте једно магично путовање кроз звукове који су обликовали дух и идентитет српског народа. Својим наступом, овај популарни ансамбл, пробудио је и пренео емоцију и атмосферу неких давних времена. Публика је мелодијски била транспонована кроз векове националног музичког наслеђа, чиме је ансамбл ,,Ренесанс” још једном потврдио свој статус синонима за очување нематеријалног културног добра.
НАЈАВЉЕН ЈЕДИНИ ПРАВИ ЈУБИЛАРНИ 50. ФЕСТИВАЛ ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА – ГОРКИ ЛИСТ
Под слоганом „Пола века златних речи“ јубиларно издање доноси 13 филмова у такмичарском програму, четири премијере и низ пратећих садржаја
Јубиларни, „Једини прави 50. Фестивал филмског сценарија – Горки лист“ биће одржан од 9. до 13. августа у Врњачкој Бањи, под слоганом „Пола века златних речи“, најављено је на конференцији за медије одржаној 30. јула у београдској МТС дворани. У такмичарском програму наћи ће се 13 филмова, међу којима су четири премијере, док ће ван конкуренције бити приказана још два остварења.
Ове године Фестивал обележава велики јубилеј – пет деценија постојања, славећи ауторе, сценаристе и филмове који су оставили неизбрисив траг у историји српске кинематографије. Током пола века израстао је у најзначајнију домаћу манифестацију посвећену филмском сценарију као темељном стубу филмске уметности и место сусрета најистакнутијих аутора, глумаца и публике.
На конференцији за медије поводом отварања јубиларног 50. Фестивала филмског сценарија, присутнима су се обратили: Саша Миленковић, директор Културног центра Врњачка Бања; Марко Јовичић, извршни продуцент и редитељ Фестивала; Милош Јанковић, члан стручног жирија; Александар Гајовић, члан жирија новинара; Ивана Вујић, селекторка Фестивала, Катарина Крстајић – ПР менаџер компаније „Горки лист“, као и водитељи овогодишњег програма, Мирка Васиљевић и Миљан Прљета. Модератор конференције била је Весна Ђорђевић.
Учесници конференције за медије на којој је најављен јубиларни 50. Фестивал филмског сценарија
Фото: Тамара Стојановић
Фестивал, основан 1977. године, већ пет деценија је посвећен филмском сценарију и ауторима чије приче добијају свој коначни облик на великом платну. Директор Културног центра Врњачка Бања Саша Миленковић подсетио је на људе који су учествовали у оснивању фестивала и најавио да ће њихов допринос бити обележен током јубиларног издања.
– То су пре свега Бошко Руђинчанин, дугогодишњи директор Културног центра Врњачка Бања и Фестивала филмског сценарија, Мики Стаменковић, Душан Перковић, Васиљка Богићевић и Бата Живојиновић. Важно је да је тематско усмерење фестивала, постављено још 1977. године, остало исто до данас, а то је сценарио, рекао је Миленковић.
Миленковић је најавио промоцију монографије о историји фестивала аутора Милана Никодијевића, као и две тематске изложбе. Једна ће бити посвећена плакатима награђених филмова, а друга плакатима фестивала од његовог оснивања до данас.
Током трајања манифестације свакодневно ће бити организоване конференције за медије, сусрети публике са ауторима и екипама филмова, као и бројни пратећи програми. Изложбе, промоције књига, концерти и Симпозијум „Пола века Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи, ове године биће посвећени обележавању великог јубилеја.
По речима Миленковића, новина су и називи главних фестивалских награда. Уместо досадашњих признања, добитницима ће бити уручене награде „Златни“, „Сребрни“ и „Бронзани замак“, назване по Замку културе Белимарковић, једном од препознатљивих здања Врњачке Бање.
Селекторка фестивала Ивана Вујић рекла је да овогодишњи програм окупља ауторе различитих генерација и продукције различитог обима, као и да јој велику част представља то што је укључена у дуготрајан културни догађај, као што је Фестивал филмског сценарија.
– Дубоко се клањам филму и Фестивалу на снази да опстане педесет година. Сценарио је почетак свега, покретач, инспирација и темељ сваког доброг филма. Најважније је да публика остане изненађена и да филм до самог краја задржи неизвесност. Овогодишња селекција окупља и доајене српског филма и сценарија, али и младе ауторе, а управо тај спој различитих генерација и продукција даје посебан квалитет програму, рекла је Вујић.
У такмичарском програму биће приказани филмови „Хајдук у Београду“, „Биће нових лета“, „Милева Ајнштајн“, „Мачји крик“, „Ђенерал“, „Саучесници“, „Повратак Жикине династије“, „Седеф магла“ и „Спортско срце“, као и премијере филмова „Птица на стази слонова“, „Божићна авантура“, „И у добру и у злу“ и „Дупликат“. Филм „Дупликат“ настао је на основу сценарија који је победио на конкурсу Фестивала за најбољи оригинални сценарио 2025. године. Ван конкуренције биће приказани филмови „Соба 23“ и „Жетва“.
Извршни продуцент и редитељ фестивала Марко Јовичић навео је да је конкурс последњих година прерастао у конкретан пут од написаног сценарија до снимљеног филма.
– Ове године на конкурс је стигло више од 350 сценарија. Људи су видели да то није само прича, већ да се филм по победничком сценарију заиста снима и приказује на наредном фестивалу. Верујем да ће овај, педесети Фестивал, бити више од јубилеја, да ће нас подсетити да будемо ближи једни другима и да се вратимо ономе што је суштина сваког стваралаштва. Сценарио је срце сваког филма. Управо зато смо, у част великог јубилеја, у такмичарску селекцију уврстили све пријављене филмове, желећи да нико не остане ван овог свечаног фестивалског издања, рекао је Јовичић.
О наградама за најбољи сценарио одлучиваће стручни жири у саставу Светислав Басара, Биљана Максић и Милош Јанковић. Награду новинара „Славко Лазаревић“ доделиће жири који чине Зорица Драгојевић, Александар Гајовић, Бранимир Локнер и Љубомир Раданов.
Члан стручног жирија Милош Јанковић рекао је да је рад жирија већ почео и да ће одлуке бити саопштене на завршној вечери фестивала.
– Када нешто траје пет деценија, посебно када је реч о културној манифестацији, то захтева озбиљан однос. Са том одговорношћу приступио сам и раду у жирију, рекао је Јанковић.
Члан новинарског жирија Александар Гајовић оценио је да овогодишња селекција доноси изузетно квалитетне сценарије, истичући да је криза сценарија, по његовом мишљењу, превазиђена. Поводом јубиларног 50. Фестивала филмског сценарија најавио је да ће Народној библиотеци у Врњачкој Бањи поклонити по два примерка свих својих до сада објављених књига – укупно десетак наслова, као лични допринос обележавању великог јубилеја.
Генерални покровитељ и дугогодишњи партнер Фестивала и ове године је Горки Лист. Представница компаније Катарина Крстајић честитала је организаторима велики јубилеј, истичући да Горки Лист деценијама подржава културу и филмску уметност, а посебно Фестивал филмског сценарија, јер „без добре приче нема ни великог филма“. Она је најавила да ће Горки Лист и ове године доделити Награду публике филму који освоји највише симпатија гледалаца.
Фестивал ће свечано бити отворен 9. августа на Летњој позорници „Данило Бата Стојковић“, чему ће претходити концерт глумца Ивана Босиљчића под називом „Наше вече“, на Тргу културе, којим ће продефиловати учесници и гости овогодишњег фестивала. Пројекцијом филма „Хајдук у Београду“, званично почиње такмичарски програм. Свечано затварање заказано је за 13. август уз пројекцију филма „Спортско срце“, доделу награда и велики концерт „Награђенима у част“ у извођењу Симфонијског оркестра Зрењанинске филхармоније.
Најављен једини прави јубиларни 50. Фестивал филмског сценарија – Горки лист, који ће бити одржан од 9 до 13. августа.
Пете, претпоследње вечери 21. Међународног фестивала класичне музике ,,Врњци”, одржана је промоција албума Уроша Дојчиновића
Пете, претпоследње вечери 21. Међународног фестивала класичне музике ,,Врњци”, одржана је промоција албума Уроша Дојчиновића, уметничког директора фестивала у Замку културе, 29. јула. Ово није био и једини повод за окупљање, већ и обележавање јубилеја – пуних пет деценија преданог рада овог врсног гитаристе, музиколога, композитора, педагога и публицисте који у својој биографији бележи импозантан број концерата и албума. Др Урош Дојчиновић, проф. емеритус, рођен је у Београду где је започео учење класичне гитаре. Дипломирао је на Музичкој академији у Загребу, а потом завршава постдипломске студије, одбранивши два доктората на интердисциплинарним музичким темама на Филолошком и Филозофском факултету у Београду. Дојчиновићева уметничка активност обухвата: преко 3.500 наступа у земљи и иностранству, велики број радио и телевизијских емисија, више стотина одржаних стручних предавања, мајсторских семинара и учешћа у раду различитих домаћих и међународних жирија. Објавио је преко 600 стручних радова и снимио више од 80 дискографских издања (CD плоча, музичких касета, CD и DVD албума) за различите издавачке куће у Европи, Америци и Азији. За свој плодоносан рад, награђен је са више од 120 медаља, плакета, диплома и других признања у земљи и иностранству, међу којима се посебно издваја: Златно одликовање председника Републике Србије, господина Александра Вучића, као и Признање за врхунски допринос националној култури Владе Републике Србије. – С обзиром на то да нам није дошао очекивани дуо из Турске који су због одређених организационих проблема морали да откажу, ја сам искористио овај моменат да представим нови CD албум у издању ПГП РТС-a у копродукцији са ,,Маестро интернационал” кућом. Албум садржи двадесетак лепих минијатура, врло романтичних, назвао сам их ,,Музички сувенири” зато што су то композицији чији су аутори, мајстори гитаре, писали и посвећивали песме својим драгим особама. Тако да је то један пресек литературе, једна лепеза композиција с краја 19. и прве половине 20. века. Све се то некако храмонски и мелодично дотиче онога што је публика навикла да чује када се
помене Јужна Америка, Аргентина, Бразил и сл. Неке композиције су у форми типских игара, као што је танго, милонга, валцер итд. и углавном сам бирао репертоар оних земаља које поштују наш суверинитет и наш територијални интегритет што радим већ годинама уназад, објаснио је Дојчиновић. Вечерашњи концерт био је у знаку промоције ,,Музичких сувенира”, односно избора најлепших, романтичних и виртуозних музичких минијатура из читавог света. С обзиром на то да је Дојчиновић овом приликом обележио готово пола века свог музичког постојања, искористили смо прилику да га питамо за савет младим музичарима: – Сада је све теже и теже, чини ми се да је све мање некако простора за оно чиме се ми бавимо. Поготово, што је ово један тежак, један специфичан уметнички озбиљнији жанр музички. Да је ово популарнији жанр имао би већу публику и интересовање, овако је то ипак смањено. Ипак, најбитнија је упорност пре свега, али и неки лични печат у свему томе као и у другим уметностима.
Четврте вечери 21. Међународног фестивала класичне музике „Врњци“ публика је уживала у концерту сопранисткиње Тање Андријић и пијанисткиње Јелене Шиљег.
Шездесетоминутни програм под називом „Музичке боје“ саткан је од српске уметничке песме, преко руске романсе до живописних шпанских мелодија.
— Први пут сам на овом Фестивалу, али пратим његов ток и упозната сам са традицијом фестивала и његових импозантних 20 година. Због традиције која је отворила трећу деценију, због имена која су овде наступала и програма за свако поштовање, част ми је да сам сада и ја део тога, рекла нам је Јелена Шиљег са осмехом након концерта испраћеног аплаузима.
Сарадња и пријатељство сопранисткиње и пијанисткиње траје већ извесно време и наступају релативно често
— Већ сам имала прилике да наступам на овом Фестивалу и част и задовољство да то буде са Урошем Дојчиновићем када смо изводили шпанско-српски програм, одабране композиције из старина које су премијерно изведене овде. Иначе често сарађујем са Дојчиновићем, имали смо доста концерата и у земљи и у иностранству од Шпаније до Кине. Овом приликом је желео да ме чује уз клавир, а ја сам наравно одабрала моју драгу колегиницу Јелену Шиљег. Заједнички смо одлучиле да изведемо епоху српских, руских и шпанских аутора, а концерт смо из тог разлога назвале „Музичке боје“ као спој различитих музичких целина. Жеља нам је била да се издвојимо из тог неког обичног, типичног, устаљеног програма који се обично изводи на вечерима оперских арија што је већ много пута виђено, те да се представимо делима која су јако вредна, интересантна и можда чак и тежа од тих неких оперских арија (и за извођење и за свирање). Да су ове соло песме атрактивне за публику, за неку „широку“ популацију иако су нове и нешто што нису имали прилике да раније чују потврђују и вечерашње реакције, закључује оперска уметница Тања Андрејић.
