ФЕСТИВАЛСКИ РАДИО – 5. ДАН

Фестивалски радио је започео програм петог фестивалског дана. Гости студија Врњачке радио-телевизије били су сценариста филма „Мачји крик“ Ђорђе Сибиновић, као и редитељ и сценариста филма „Ђенерал“ Милослав Самарџић. У разговору су поделили своја стваралачка искуства и говорили о филмовима које представљају на овогодишњем фестивалу.

ПРВА НАГРАДА ЗА СЦЕНАРИО ФИЛМА „И У ДОБРУ И У ЗЛУ“

Последња овогодишња конференција за новинаре, у свом првом делу, окупила је део тима екипе филма „Ђенерал“. О филму су говорили: Ивана Костић, дистрибутерка филма, Милосав Самарџић, сценариста и редитељ, као и глумци, Никола Дрмончић, Стеван Мрђеновић, Никола Васиљевић, Саша Филиповић и Гаврило Јовановић.

Према речима Иване Костић филм је у различитим деловима Србије изузетно добро прихваћен од публике.

– Пре 36 година сам био гост Радио Врњачке Бање и тада сам из иностранства донео снимак четничких песама. РВБ је први радио у Србији и Југославији који је емитовао четничке песме, у ствари, народне песме из Другог светског рата, пошто партизанске песме нису народне него совјетске, препеване. РВБ је у то време била далеко слушана, било је 50 пута мање радио станица и 100 пута мање телевизија него данас, минус интернет, и онда можете да замислите колико је то значајно за опуштање, релаксирање атмосфере јер је страх грађана врло важан фактор у тоталитарном систему.

„Ми се боримо за људска права Богом дана и наша победа је извесна, само је питање времена“ – рекао је генерал Дража.

Филм је у независној продукцији, јер нисмо прошли на конкурсима. Главни извор су донације, било је преко 400 донатора и ово је први пут од 1989. године да је више донација било из Србије него из емиграције. Други извор су наша средства из фирме и на крају сам подигао три кредита, а ту су и приходи од филма. Мислим да превише снимамо филмова и да квантитет утиче на квалитет, рекао је Самарџић и најавио да ће серија имати четири епизоде.

У другом сегменту конференције, на питања Саше Радојевића одговарали су актери филма „Саучесници“, Даница Ристовски и Невена Шарчевић, Ивана Костић, дистрибутерка филма, као и редитељ Марко Новаковић.

– Било ми је битно да се овај филм појави на Фестивалу филмског сценарија, посебно овом јубиларном. Сценарио потписује Огњен Обрадовић, то је његов дипломски сценарио. Светску премијеру овај филм је имао у Холивуду и имали смо сјајан пријем публике. Ја сам у овом сценарију препознао једну причу о савести, када се живот изокрене 180 степени, у једној секунди, што се свима нама потенцијално може десити. Фиктивни су ликови. Испитујући савест својих јунака бавио сам се и властитом савешћу. Имао сам слободу да изаберем глумце које сам ја желео и мислим да смо успели да ту причу направимо сви заједно и да смо допрли до гледалаца, рекао је Марко Новаковић и своје остварење окарактерисао као психолошко социјалну драму са елементима трилера.

Даница Ристовски је рекла да је овај филм о људској природи, о  емотивној структури људи и да показује да није лако бити човек.

Завршницу конференције обележиле су одлуке жирија о награђеним сценаријима које је новинарима презентовао Светислав Басара, председник жирија.

Прва награда додељује се сценарију Милице Константиновић за филм „И у добру и у злу“. „И у добру и у злу“ је комична филмска прича са елементима, у нашој кинематографији дефицитиране гротеске и још дефицитарнијег црног хумора, испричана од почетка до краја – без застоја и падова – ефектним, оригиналним, духовитим, природним дијалозима.

Друга награда додељује се сценарију Селене Станковић за филм „Милева Ајнштајн“. Веома успела комбинација играног и документарног филма на уверљив начин раздваја причу о стварном животу Милеве Ајнштајн, од сензационалистичких и митоманских наслага којима је током времена прекривен њен лик.

Трећа награда додељује се сценарију за филм „Саучесници“ Огњена Обрадовића. Како изгледа спавати у истом кревету са особом које се плашиш и којој више не верујеш. Филм „Саучесници“ сценаристе Огњена Обрадовића никога не оставља равнодушним. Кривица прогони главну јунакињу Софију и изазива низ неочекиваних догађаја. Овај филм је класичан психолошки трилер који разоткрива корумпирани систем и борбу за моћ. Прецизно и доследно написан и режиран, апсолутно заслужује нашу пажњу и награду.

Поред Светислава Басаре, чланови жирија били су Биљана Максић и Милош Јанковић. Жири новинара и филмских критичара 50. Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи доделио је награду Илустроване Политике „Славко Лазаревић“ за најбољи сценарио Милици Константиновић  за сценарио филма „И у добру и у злу“ са образложењем да је Милица на један специфичан начин пренела унутрашњост у Београд. Незгодан жанр и тему која је већ толико пута испричана успела је да прикаже на врло оригиналан начин. Ову одлуку је донео жири у саставу: Зорица Драгојевић, Александар Гајовић и Љубомир Раданов.

Тодор Јовановић добитник је Награде „Марко Живић“ за најбољег младог глумца – дебитанта Фестивала, коју додељује „Телеком Србија“, по одлуци жирија у саставу: Милица Милша, Ана Сакић и  Бранислав Недић.

СВЕЧАНА ДОДЕЛА НАГРАДА 50. ФЕСТИВАЛА ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА

Пети фестивалски дан у Врњачкој Бањи донео је пројекције још два филмска остварења. У врњачком „Биоскопу“, публика је имала прилику да погледа филм „Седеф магла“, за који сценарио потписују Драгољуб Стојковић и Милорад Милинковић, према роману Драгољуба Стојковића, док је режија поверена Милораду Милинковићу.

Током вечери, на Амфитеатру „Данило Бата Стојковић“, приказан је и филм „Спортско срце“, чији сценарио потписује Ђорђе Милосављевић, а режију Милан Караџић.

У склопу програма „Преко плота, биће приказане пројекције филмова “Соба 23” и „Жетва“. Чланови екипе филма „Соба 23“: редитељ Артем Душкин, директор фотографије, Павле Капланец и сниматељ Матео Јурчић поклонили су се публици са сцене Амфитеатра, а то исто учинили и глумци филма „Жетва“, Сергеј Тулић, Јадранка Селец и Јасмина Аврамовић, као и дистрибутер овог филма, Ивана Костић.

У финалном делу вечери, одлуке жирија о добитницима награда овогодишњег фестивала, саопштили су водитељи програма, Мирка Васиљевић и Миљан Прљета.

Жири новинара и филмских критичара, у саставу: Зорица Драгојевић, Александар Гајовић, и Љубомир Раданов, доделио је награду Илустроване политике „Славко Лазаревић“ за најбољи сценарио, Милици Константиновић за филм „И у добру и у злу“. Награду је уручила Зорица Драгојевић.

Одлуку о ауторима најбољих сценарија овогодишњег, 50. јубиларног Фестивала филмског сценарија донео је трочлани жири, у саставу:  Светислав Басара, Биљана Максић и Милош Јанковић. Први пут су, одлуком Уметничког већа, додељене награде у виду макета златног, сребрног и бронзаног Замка културе.

Трећу награду добио је Огњен Обрадовић за филм Саучесници“, у режији Марка Новаковића. Биљана Максић уручила је награду, коју је, у име Огњена Обрадовића, преузео Марко Новаковић.

– Пре 17 година сам био са својим првим филмом овде „Неко ме ипак чека“. Такође смо добили трећу награду за сценарио и морам да кажем да је дивно кад један дипломски сценарио апсолвента тада Факултета драмских уметности, Огњена Обрадовића, после 10 година  буде екранизован и добије ову награду кад је он већ докторирао. Тако да, хвала и у моје и у Огњеново име, и у име целе екипе, рекао је Новаковић.

Друга награда припала је Селени Станковић, за сценарио филма „Милева Ајнштајн“, који је режирала Андријана Стојковић. Признање је уручио Милош Јанковић.

– Хтела бих да захвалим жирију који је, нема потребе да вам кажем колико стручан и искусан у овој области, и хтела сам да кажем хвала фестивалу који је препознао ове године женске гласове и адекватно их наградио. Да, филм почиње добрим сценаријем, али не би био добар без остатка екипе овог филма, пре свега продуценткиње Данке Милошевић, која је препознала и била довољно храбра да се упусти у овај пројекат, Андријане Стојковић и целе њене екипе као редитељке и, наравно, без Сташе Николић, наше глумице и наше Милеве, рекла је Селена Станковић.

Најбољим је проглашен сценарио Милице Константиновић, за филм „И у добру и у злу“, у режији Владимира Алексића. Награду је уручила Биљана Максић.

– Овом приликом желим да захвалим жирију и организацији фестивала. Велика ми је част јер је ово јубиларни, 50. фестивал и имали смо прилике да се сетимо свих великих дела српске кинематографије. Када вам имена попут Басаре, Биље Максић и Милоша Јанковића уруче овакву награду, то је додатно признање за рад и труд и изузетно сам захвална. Захвална сам и члановима екипе филма „И у добру и у злу“. Њима сам најзахвалнија, јер су толико стручно и професионално приступили раду на једном малом, камерном филму и захваљујући њиховом труду тај филм је надрастао оно што је замишљено да буде. Тако да, хвала и публици. Ви сте дивна публика. Види се да сте навикли на велика дела кинематографије и желим вам да овај фестивал дуго траје, истакла је Милица Константиновић.

КОНЦЕРТ „НАГРАЂЕНИМА У ЧАСТ“  СИМФОНИЈСКОГ ОРКЕСТРА ЗРЕЊАНИНСКЕ ФИЛХАРМОНИЈЕ

Великим концертом Симфонијског оркестра Зрењанинске филхармоније, под називом „Награђенима у част“, на Тргу културе спуштена је завеса јубиларног 50. Фестивала филмског сценарија. Концерт је уследио након свечаног уручења фестивалских награда на Летњој позорници „Данило Бата Стојковић“.

У оквиру концерта, а у знак захвалности за све што је чинио за српску културу и Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи, компанија „Телеком Србија“ додељује награду „Марко Живић“, намењену најбољем младом глумцу дебитанту на Фестивалу. По оцени жирија који су чинили: Милица Милша, Бранислав Недић и Ана Сакић, награда је додељена Тодору Јовановићу за улогу Глигорија Пецикозе Хајдука у филму ,,Хајдук у Београду“.

– Тодор Јовановић дочарао је лик Григорија Пецикозе са пуно емоција, топлине, шарма, врло аутентично, такорећи документаристички и показао да се добри глумци и добре улоге стварају на темељу доброг филма, а добри филмови ничу на темељу доброг сценарија, рекла је Милица Милша и изразила наду да ће ово бити само почетак и да ће његову витрину красити гомиле награда које ће касније заслужити.

Након речи жирија и уручења награде, Тодор Јовановић захвалио је свима који су допринели да његова прва фестивалска награда има посебан значај.

– Хвала Милици на овако дивним речима, хвала публици и хвала жирију овог предивног фестивала. Ово ће ми јако значити јер ће увек да ме подсећа на овај прелепи период живота, наравно с обзиром да се ради о овако великој глумачкој величини, Марку Живићу, истакао је Тодор Јовановић.

Награда публике „Горки лист, једини прави“ припала је филму „Божићна авантура“, који је рађен по сценарију Рок Радише и у режији Марка Јовичића.

– Кажу да је јако тешко направити лош филм, а камоли добар. У овај филм је 100 људи уткало своје животе и ви мислите да је овај филм био добар и ја вам се од срца захваљујем, рекао је Рок Радиша.

У знаку филмске музике и седме уметности, публика је у наставку вечери имала прилику да ужива у репертоару који је на посебан начин повезао јубилеј фестивала са нумерама из домаћих и светских филмова. Познате филмске мелодије добиле су и вокалну интерпретацију Душана Свилара, који је отпевао песме, попут „Девојко мала“, „Само једном се љуби“, „Floyd“, „Звиждук у осам” и многе друге. Исто је и учинила и Мирна Радуловић изведбом песама, попут „Кажи зашто ме остави“, „Последњи танго“, „I Will Survive“. Под слоганом „Пола века златних речи“, овогодишњи фестивал обележио је 50 година постојања, а завршни концерт био је својеврсна музичка круна јубилеја.

Симфонијски оркестар Зрењанинске филхармоније препознатљив је по споју класичног симфонијског звука са модерним рок и поп аранжманима, што је додатно допринело атмосфери завршне фестивалске вечери.

Последњи акорди означили су и крај овогодишњег јубиларног 50. Фестивала филмског сценарија, који је додао још једно вредно поглавље у својој богатој историји, уз ону добру стару реченицу: „Видимо се догодине!“

ФЕСТИВАЛСКИ РАДИО 4. ДАН

На тераси врњачког „Биоскопа“, четвртог фестивалског дана, у Фестивалском радију разговарало се о досадашњим утисцима, филмским причама и стваралачким искуствима, али и о сусретима са публиком и атмосфери која прати јубиларно, 50. издање Фестивала. Гости Фестивалског радија били су сценаристкиња филма „Милева Ајнштајн“ Селена Станковић и глумица Сташа Николић, као и сценариста филма „Дупликат“ Борис Лукман.

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ – 12.8.2026.

На конференцији за медије, коју је водио Саша Радојевић, представили су се аутори и глумци филмова приказаних претходног дана: „Милева Ајнштајн“, „Дупликат“ и „Мачји крик“.

Филм „Дупликат“, снимљен по сценарију који је освојио прву награду на конкурсу Фестивала филмског сценарија за најбољи оригинални сценарио 2025. године, представљали су сценариста Борис Лукман, редитељ Марко Глушић, глумци Ђорђе Крећа, Анђела Јанковић, Анастасија Кнежевић, Петар Арсић  и Снежана Јеремић. Филм прати повученог програмера Јана, чију свакодневицу ремети долазак колеге који изгледа потпуно исто као он и постепено преузима његов живот. У потрази за истином, Јан се суочава са све нејаснијом границом између стварности и сопствене параноје.

Сценариста Борис Лукман објашњава да је инспирацију за причу пронашао у роману „Двојник“ Фјодора М. Достојевског, али да је желео да је прилагоди савременом времену. Говорећи о награди коју је сценарио добио на фестивалу, истиче да му она представља велику част, али и подстрек за даљи рад.

– Хтео сам да испричам нову причу, узимајући само иницијални концепт романа, а да јој дам неки свој лични печат. Зато сам је сместио у свет корпорација, дигиталног света и IT-а, јер тај аспект неизбежно отвара питања проблема данашњег човека у друштву. Главни јунак је програмер, изолован од окружења и навикнут на живот са минималним социјалним контактима. Причу развијамо кроз питање како појединац, ушушкан у свој мали свет, бива принуђен да успостави контакт са друштвом и пронађе начин да превазиђе сопствене друштвене препреке, каже Лукман.

Редитељ Марко Глушић истиче да је виртуелни свет отворио велики простор за креативну игру у представљању двојника.

– Наш „Дупликат“ је двојник у виртуелном свету, тако да смо могли на више начина да се поиграмо тиме како и у којим тренуцима ћемо га приказати нашем главном лику. То је био један јако леп алат који смо сви користили током реализације, каже Глушић.

Продуцент и главни лик у филму Ђорђе Крећа истиче да главни јунак представља „ново лице радника“ – човека који је, за разлику од некадашњег радника, у знатно бољој егзистенцијалној и финансијској позицији, али је истовремено друштвено изолован.

– Колико год да је у неком деградираном положају у свом окружењу, сва средства којима покушава да се супротстави ономе што му се нађе на путу долазе управо из ИТ-ја и технологије. Тај дигитални свет му је и средство снаге, али на крају и бекство од онога са чим заправо треба да се суочи, каже Крећа.

О филму „Милева Ајнштајн“, који кроз причу о Милеви Марић осветљава њен живот, научни рад и однос са Албертом Ајнштајном, говорили су сценаристкиња филма Селена Станковић и глумица Сташа Николић.

Сценаристкиња Селена Станковић више од 15 година истражује живот и дело Милеве Марић. Њен пут са овом темом почео је још пре 2011. године, а кроз различите форме пројекта, како каже, сазревало је и њено разумевање Милевиног лика. Данас има припремљене документарно-игране филмове на српском и енглеском језику, при чему је верзија за међународну публику прилагођена њеном историјском и културном контексту.

– Идеја је била да прикажем део наше историје за који се не зна, да је Алберт Ајнштајн имао прву жену и која је заправо била њена улога ван тог главног наратива о њој. Није идеја да кажемо да Алберт Ајнштајн не би био ништа без ње. Не можемо да умањујемо значај таквог човека, већ да покажемо да је њен животни пут био другачији – њена борба за породицу, личност, образовање и сопствени идентитет, рекла је Станковић.

Током рада, њена перспектива се мењала, па данас посебно истиче значај женских пријатељстава и чињеницу да је велики део документације о Милеви сачуван захваљујући породици њене најбоље пријатељице. Према њеним речима, управо су то универзалне теме које и данас лако проналазе пут до савремене публике.

Глумица Сташа Николић, која у филму тумачи Милеву Марић, каже да је са овом личношћу била упозната и пре филма, јер је исту улогу играла у награђиваној позоришној представи гимназије „Светозар Марковић“ у Нишу. Како истиче, управо та улога је, још пре уписа на Факултет драмских уметности, утицала на њену одлуку да се бави глумом.

– Кроз овај филм смо се бавили и неким другим темама. Представа је више била заснована на историјским чињеницама, док је овде у првом плану универзална тема борбе једне жене кроз цео живот, са свим препрекама које је имала у свом времену, али и питање шта је од тих препрека остало до данас, изјавила је Сташа Николић.

Главна јунакиња наглашава да филм не види као искључиво феминистичку причу, већ као настојање да се осветли живот Милеве Марић и чињенице које су дуго биле у сенци.

– Нисмо правили неку ултра-феминистичку причу. Желели смо да испричамо Милевину причу, јер није била довољно испричана и јер се и даље крију многе информације које смо кроз овај филм покушали да осветлимо и отворимо, рекла је Сташа Николић.

О филму „Мачји крик“ говорили су сценариста продуцент Петар Паскаљевић и глумица Сања Микитишин. Том приликом било је речи о настанку филма, који прати Милену, младу жену чији се живот из корена мења након рођења детета са ретким генетским обољењем.

Продуцент Петар Паскаљевић каже да је идеја за филм настала пре готово деценију, када су његов отац Горан и његов пријатељ Ђорђе Сибиновић, на основу разговора и исповести Зорана из околине Крагујевца, заједнички написали сценарио.

– Горан је још за живота добио почетничку подршку Филмског центра Србије и пројекат је кренуо. Међутим, пандемија и његова, нажалост, смрт довели су до тога да пројекат застане. Горан је много волео ту причу и било му је стало да буде испричана. Зато смо размишљали како да пројекат завршимо, а брат Влада је дошао на идеју да направимо копродукцију са Канадом и Хрватском. Срећом, успели смо да ту сарадњу реализујемо и да филм коначно угледа светлост дана, рекао је Паскаљевић.

Глумица Сања Миротишинин, која тумачи Веру, другу жену главног јунака и маћеху детету за које се он бори, истиче да је у питању лик чије је херојство тихо, али снажно. Посебно издваја сусрет са Зораном, човеком чија је животна прича била основ за филм.

– Вера је жена из сенке, нежна и ненаметљива, али истовремено носи велику љубав и племенитост. Мислим да је и она херој, то је тихо херојство које се претвара у велики животни подухват.Упознати таквог човека и видети са колико је љубави приступио борби за своју унуку, нешто је најузбудљивије што сам доживела у животу, истакла је Сања Миротишинин.

ИЗЛОЖБА „ТЕЛЕВИЗИЈА И ФИЛМ: РТС ИЗДАВАШТВО“

У Народној библиотеци „Др Душан Радић“ 12. августа отворена је изложба посвећена издавачкој делатности Радио-телевизије Србије у области филма, телевизије и теорије седме уметности, „Телевизија и филм: РТС издаваштво“, аутора Срђана Чеперковић. Изложба је приређена у оквиру програма 50. Фестивала филмског сценарија, у знак захвалности издавачима књига из историје, теорије и критике филма, који су истовремено и донатори Куће сценарија.

– Кућа сценарија сваке године за време Врњачке филмске смотре организује изложбу издавача књига из историје, теорије и критике филма који су уједно и донатори Куће сценарија. Како бисмо им се захвалили, приређујемо изложбе, рекао је Чеперковић.

Овогодишња поставка, по његовим речима, подељена је у четири целине. Прва је посвећена Слободану Стојановићу, књижевнику и сценаристи и некадашњем уреднику Радио-телевизије Београд. Стојановић је са редитељем Љубомиром Радићевићем 1996. године, на 20. Фестивалу филмског сценарија, покренуо Летњу школу драматургије, која је након његове смрти понела његово име.

– Слободан Стојановић је на известан начин и копча и веза између Радио-телевизије Србије и Фестивала филмског сценарија, па смо одлучили и да му и на овај начин одамо почаст, навео је Чеперковић.

У овој целини изложено је неколико Стојановићевих белетристичких књига, као и књига коју је о њему приредила Драгана Бошковић.

Други део поставке посвећен је естетици телевизије, у оквиру које је изложено неколико књига, док трећа целина обухвата издања о телевизијској играној продукцији РТС-а. УУ оквиру ове целине представљене су две антологије ТВ драме, као и „Водич кроз играни филм Телевизије Београд“ Бојане Андрић, уреднице култне емисије РТС-а „Трезор“. Међу изложеним издањима су и књиге у којима су објављене две ТВ драме Јована Радуловића и још неколико значајних књига.

Четврта целина посвећена је великанима телевизијског стваралаштва који су својим радом били повезани са РТС-ом и филмом. Међу изложеним књигама су издања Слободана Новаковића и Моме Капора.

Изложбу је отворила уредница сложених пројеката у РТС издаваштву, Биљана Бошњак Драгановић, која је заједно са уредницом сложених пројеката у Баштини РТС-а, Ана-Маријом Симоновић говорила о делатност РТС издаваштва и нешто више о изложби Срђана Чеперковића чију су реализацију свесрдно помогле.

Посетиоци и гости Врњачке Бање изложбу могу да погледају током месеца августа у салону Народне библиотеке „Др Душан Радић“.

ПРОМОЦИЈА ИЗДАЊА РТС-А „ЗОРАН РАДМИЛОВИЋ – НА РАДИЈУ И ТЕЛЕВИЗИЈИ“ И „СЕЋАЊЕ НА ЂОРЂА КАДИЈЕВИЋА“

Промоција издања РТС-а „Зоран Радмиловић – на радију и телевизији“ аутора Марка Мисираче и „Сећање на Ђорђа Кадијевића“, одржана је у оквиру пратећег програма Фестивала у врњачкој Библиотеци. Публици су представљена издања посвећена легендарном глумцу и редитељу.

Монографију је поводом 40 година од смрти великог српског глумца објавило РТС Издаваштво у саиздаваштву са Народним позориштем Тимочке крајине „Зоран Радмиловић“ из глумчевог родног Зајечара. Доноси најобухватнији преглед његовог стваралаштва на Радио-телевизији Србије. На више од 200 страна документује његов богат опус: телевизијске драме, серије, радио-драме и емисије, уз архивске фотографије и QR кодове који читаоцима омогућавају да истовремено прате сачуване аудио и видео записе, приближавајући Радмиловићево дело новим генерацијама.

– Прва асоцијација када кажемо Зоран Радмиловић и телевизија јесу, наравно, популарне серије које се и данас репризирају: „Мајсторска радионица“, „Више од игре“, које постоје и у форми филмских сажетака. Али ту су и његове улоге у телевизијским драмама. Неке нажалост, нису сачуване, али о њима постоје фотографије, дивне критике. Све смо то инкорпорирали у књигу. Оно што ми је посебно било занимљиво јесте да се, међу педесетак телевизијских драма, издвајају три које су, рекао бих, можда најзначајније у културолошком и друштвеном смислу, али и међу најнаграђиванијима. То су „Дрвени сандук Томаса Вулфа“, по Данилу Кишу, затим „Павиљон 6“,  и Чеховљев „Ујка Вања“. Занимљиво је и то да ниједну од те три драме нису режирали домаћи редитељи, истиче Марка Мисираче.

Издање „Сећање на Ђорђа Кадијевића“ посвећено је једном од најзначајнијих аутора српске кинематографије, филмском и телевизијском редитељу, сценаристи и историчару уметности, чије је стваралаштво оставило дубок траг у националној култури. Како је истакнуто, ово је на неки начин омаж Ђорђу Кадијевићу који је недавно преминуо. Био је вишестрана личност чији су живот и дело оставили дубок траг у историји Радио-телевизије Србије, у културној историји Југославије и Србије, али и значајан траг на Фестивал филмског сценарија. О  његовом телевизијском и филмском опусу говорили су филмски и телевизијски редитељ, Марко Новаковић, као и филмски критичар, редитељ, сценариста, Саша Радојевић. Кадијевићев ауторски опус обухвата култна остварења попут „Лептирице“, „Светог места“, телевизијске драме „Карађорђева смрт“ и серије „Вук Караџић“, која је овенчана Гран пријем у Риму и уврштена у Унескову ризницу културног добра Европе и света. Стварао је документарне и игране филмове ослоњене на теме националне историје, уметности и књижевности, а препознатљив по смелим уметничким поступцима. За допринос филму и телевизији добио је бројна признања, међу којима су „Златни печат“ Југословенске кинотеке, „Сретењски орден“, „Вукова награда“ и награда „Доситеј Обрадовић“ за животно дело.

ЧЕТВРТО ФЕЧЕ ФЕСТИВАЛА ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА

Четвртог дана Фестивала филмског сценарија, у сали Биоскопа приказан је филм „Ђенерал“, чији сценарио и режију потписује Милослав Самарџић. Радња је смештена у 1943. годину и прати долазак британског генерала Чарлса Армстронга у Врховну команду Југословенске војске у отаџбини, кроз чије сусрете са генералом Дражом Михаиловићем филм осветљава сложене савезничке односе и драматичне околности које су утицале на ток рата у Југославији.

Пре вечерње пројекције, на амфитеатру публику су поздравили продуцент, редитељ и сценариста Милослав Самарџић, дистрибутер филма Ивана Костић и глумци Никола Васиљевић, Никола Дрмончић, Гаврило Јовановић и Стеван Мрђеновић.

У вечерњем програму приказан је филм „Саучесници“, у режији Марка Новаковића, по сценарију Огњена Обрадовића. Филм прати живот брачног пара чију свакодневицу из корена мења саобраћајна несрећа, а суочавање са кривицом и моралним дилемама покреће низ неочекиваних догађаја. Након пројекције филма, публику су поздравили редитељ Марко Новаковић, дистрибутер филма Ивана Костић и глумице Невена Шарчевић и Даница Ристовски.

Крај фестивалске вечери обележила је пројекција филма „Повратак Жикине династије“, у режији Милана Коњевића, по сценарију Милене Марковић. Наставак култног серијала доноси повратак Николе Која у улози Мише Павловића, чији долазак синова покреће низ комичних и породичних догодовштина. Публици су се поклониле глумице Катарина Вељовић и Гала Виденовић.

Вечерњи програм на Тргу културе употпунио је концерт „Вече филмске музике“ у извођењу бенда „Locomotion“.

ФЕСТИВАЛСКИ РАДИО

Гости Фестивалског радија трећег дана 50. Фестивала филмског сценарија били су глумица филма „И у добру и у злу“ Снежана Јеремић Нешковић и сценариста и глумац филма „Божићна авантура“ Рок Радиша. Са њима се разговарало о филмским остварењима, улогама, сценаристичком раду и утисцима са јубиларног фестивала.

СИМПОЗИЈУМ „ПОЛА ВЕКА ФЕСТИВАЛА ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ“

У оквиру пратећег програма 50. Фестивала филмског сценарија, у Народној библиотеци „Др Душан Радић“ одржан је традиционални Симпозијум, најстарији пратећи програм фестивала. Овогодишњи скуп на тему „Пола века Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи“ окупио је филмске ствараоце, теоретичаре и љубитеље седме уметности, који су се осврнули на богату историју фестивала, његове најзначајније сценарије, филмове и лауреате, али и разговарали о његовој будућности.

Модератор Симпозијума био је филмски критичар и уметнички директор Мартовског фестивала Дејан Дабић, уједно и селектор Филмских сусрета у Нишу, који је водио разговор са учесницима: сценаристом Предрагом Перишићем; редитељем и дугогодишњим директором Фестивала филмског сценарија, проф. Миланом Никодијевићем; филмским критичарем, редитељем, сценаристом, глумцем и продуцентом Сашом Радојевићем; сценаристкињом Биљаном Максић; професорком историје уметности на Академији уметности Универзитета у Новом Саду Дијаном Метлић; директором Нишког културног центра Срђаном Савићем; проф. емеритусом Јованом Милиновим; в.д. директором Југословенске кинотеке Александром Ердељановићем и руководиоцем „Куће сценарија“ у Народној библиотеци „Др Душан Радић“ Срђаном Чеперковићем.

Поздравне речи присутнима упутили су директори врњачких културних установа, Дејан Лучић, директор Народне библиотеке „Др Душан Радић“, и Саша Миленковић, директор Културног центра Врњачке Бање.

– Тема се сама наметнула,  пола века Фестивала филмског сценарија, његова историја, оно што га је пратило током претходних 50 година, али и његов будући правац. Очекујем леп и конструктиван разговор, истакао је Саша Миленковић, подсетивши и да се 11. августа навршава годишњица смрти великог пријатеља фестивала, сценаристе Гордана Михића, по коме награда за животно дело носи назив „Златно перо Гордана Михића“.

Предраг Перишић, добитник прве награде 1977. године на 1. Фестивалу филмског сценарија, истакао је да се са ових 50 година фестивала завршава један циклус. Он је посебно издвојио монографију Милана Никодијевића „Фестивал једне приче“, оценивши је као „бриљантно сведочанство о историји фестивала“, настало за само годину дана, а које доноси обиље података, фотографија и текстова. Перишић је као једну од сугестија за будућност фестивала издвојио успостављање сарадње са регионалним филмским центрима.

– Оно што остаје после славе јесте питање будућности овог фестивала. За њега сам емотивно везан, јер сам годинама долазио, учествовао на семинарима и разговорима, давао савете и сугестије. Зато ми је посебно стало да фестивал добије добар правац за године које долазе, поручио је Перишић.

Говорећи о 50 година Фестивала филмског сценарија, Милан Никодијевић посебно је издвојио четири кључне тачке које су, како је истакао, фестивал издвајале од других филмских смотри.

Прва је Симпозијум, који се одржава од оснивања фестивала и који је, према његовим речима, представљао једну од најозбиљнијих и најконтинуиранијих трибина југословенске, а потом и српске кинематографије. Посебан допринос Симпозијума видео је у континуираном отварању питања односа филма и књижевности. Други важан сегмент био је конкурс за оригинални сценарио, покренут крајем седамдесетих година, који је представљао први ванинституционални конкурс те врсте. Фестивал је, осим новчане подршке, стајао иза аутора и њихових сценарија, а ова пракса је, како је истакао, поново добила значај последњих година враћањем фокуса на сценарио. Трећа значајна иницијатива била је акција „Забрањени без забране“, кроз коју су током четири године приказивани филмови који су били забрањени или дуго нису били доступни публици. Као посебно важан резултат издвојио је иницијативу за укидање судске забране филма „Град“, што је суд у Сарајеву прихватио 1990. године. Четврта тачка било је укључивање телевизијских филмова у фестивалску конкуренцију, што је, како је оценио, било посебно значајно током деведесетих година, када је телевизијска продукција практично одржавала домаћу кинематографију у животу. Према његовим речима, један од темеља фестивала била је и Летња школа филмске драматургије, за коју се нада да ће поново заживети.

Саша Радојевић, говорећи о својим дугогодишњим искуствима на фестивалу, истакао је његову истрајност и значај континуитета. Радојевић је указао и на промене у савременој фестивалској и филмској сцени, где, како је оценио, све израженија „атомизација“ фестивала доводи до стварања више паралелних токова у домаћој кинематографији.

– Сама чињеница да нешто у континуитету постоји 50 година је изузетна. Фестивал је кроз време пролазио кроз различите периоде, често се суочавајући са тихом опструкцијом и потцењивањем, али је ипак успео да опстане. Његова посебна снага је Симпозијум, место сусрета и сучељавања мишљења, пракса која, бар на овај начин, не постоји на другим фестивалима, истакао је Радојевић.

Биљана Максић истакла је да је за њу Фестивал филмског сценарија много више од филмске смотре, будући да је сценарио обележио њен читав професионални пут.

– Кроз овај фестивал сам одрасла. Он је препознао мене, али и многим другим колегама дао прилику. Зато мислим да треба да постоји још најмање 50 година, рекла је Максић.

Говорећи о савременим фестивалским токовима, сложила се да различити „феуди“ могу бити и предност, јер подстичу радозналост и омогућавају публици да открије филмове које иначе не би погледала.

– Овде сам видела филмове које вероватно никада не бих гледала, а међу њима има веома занимљивих остварења и нових погледа на свет, закључила је Биљана Максић.

Проф. Дијана Метлић указала је на промене кроз које пролази филмска сцена, истичући да фестивал будућност мора да гради у складу са временом, али и да задржи простор за ауторски и уметнички филм. Она је нагласила значај праћења различитих филмских токова и промишљања начина на који фестивал може да утиче на формирање укуса публике. Као један од могућих праваца развоја издвојила је обнављање школе сценарија и филмске критике, али и покретање резиденције за младе сценаристе, по узору на сличне програме у свету.

Срђан Савић, као дугогодишњи посетилац и велики поштовалац фестивала, истакао је његов снажан интелектуални и културни утицај на генерације филмских критичара, теоретичара, сценариста и редитеља. Посебно је нагласио значај очувања филмске историје и пратећих програма који доприносе разумевању и очувању филмског наслеђа.

Говорећи о будућности фестивала, Савић је поручио да се треба ослонити на његову традицију и обновити програме који су временом изостали, попут Летње школе драматургије. По његовом мишљењу, историја фестивала може бити важан путоказ за његов даљи развој, јер је током пола века представљао значајно место сусрета и подстицаја за различите генерације филмских стваралаца.

Срђан Чеперковић представио је значај „Куће сценарија“, библиотечког одељења Народне библиотеке „Др Душан Радић“, које прикупља, чува и јавности представља вредну грађу о Фестивалу филмског сценарија, али и материјале са бројних домаћих и светских филмских фестивала.

Посебно је истакао видео-архив „Разговори у Кући сценарија“, који до сада броји 101 емисију, као и издавачку делатност посвећену филмској мисли. До сада су објављене књиге „Гордан Михић – хроничар маргине“и„Кримићи у регионалној кинематографији: Павао Павличић као парадигма“. Чеперковић је најавио и припрему још два зборника, који ће обухватити излагања и најважније закључке са прошлогодишњег и овогодишњег Симпозијума, посвећених српским сценаристима и великом јубилеју – 50 година Фестивала филмског сценарија.

„БОЖИЋНА АВАНТУРА“ И „И У ДОБРУ И У ЗЛУ“

На конференцији за новинаре коју је водио Саша Радојевић, филмски критичар, сценариста, редитељ, глумац и продуцент, представили су се чланови екипа филмских остварења „Божићна авантура“ и „И у добру и у злу“. О филму „Божићна авантура“ који је премијерно приказан говорили су: Рок Радиша, сценариста, Марко Јовичић, који је дебитовао као редитељ, глумци Димитрије Илић, Саша Ђурашевић, Анастасија Кнежевић, Миљан Прљета, Стефан Ђоковић и Младен Марковић. Одговарајући на питања они су представили аутентичан филм, породичну комедију која је слојевита и није пуки низ скечева. Филм ће у Београду премијерно бити приказан почетком децембра, а у међувремену, снимљен је и други део „Ускршњи спектакл“, а завршен је сценарио и за трећи део, „Македонска рапсодија“.

– Ми смо се као народ удаљили од жанра који наша публика обожава, а то је комедија. Ми нисмо имали божићни филм. Прочитао сам негде да Американци имају тимове људи који се баве искључиво божићним филмовима, а зашто ми то нисмо искористили до сада, не знам, изјавио је Рок Радиша.

– Бирали смо да буду што лепши предели за снимање. Имали смо велику помоћ Туристичке организације и Општине Чајетина, тако да захаљујући њима смо успели да реализујемо овај филм који није у стандардним оквирима продукцијске куће. Мислим да коначно имамо филм где ће публика изаћи са осмехом и да су се протекла два сата смејали у континуитету, филм који ће сваког Божића вероватно бити емитован на некој националној телевизији као рекапитулација протекле године, каже Марко Јовичић.

– Мени је ово прво филмско остварење и било је врло захтевно за мене, али сигурна сам  да ће то оставити вечни траг на мој живот и сећаћу се врло радо тог дела живота где смо сви заједно проводили дане на Мачкату. Било је пуно живота, авантура, нових искустава, људи које сам упознала и заиста сам пресрећна што сам била део овог пројекта, Дуго смо ишчекивали реакцију публике и мислим да су синоћ превазиђена наша очекивања. Хвала Врњаачкој Бањи што је препознала потенцијал овог филма, рекла је Анастасија Кнежевић.

Филм „И у добру и у злу“, који је такође у такмичарском програму, представили су: Милица Константиновић, сценаристкиња, Владимир Алексић, редитељ и глумци Саша Ђурашевић, Гала Виденовић и Снежана Јеремић Нешковић. Топла, духовита и хаотична породична драма говори о љубави, раскидима који можда нису коначни и о мајкама које знају шта је најбоље. Позоришна представа из 2012. године преточена је у сценарио овог камерног филма.

– Из реалних проблема су изашле најкомичније ствари и то ми је некако у овом филму јако драго. Нисмо јурили да постигнемо фазон ради фазона, него смо из неких искрених односа и проблема успели да добијемо животну, тачну и веома комичну причу, каже Саша Ђурашевић, задовољан оствареном улогом.

– Драму смо претворили у комедију, да не буде тешка прича о животу уметника, да људима буде пријемчиво. Има две линије приче: озбиљну о разводу, реалистичну и другу када дођу маме које су носиоци комедије. Влада и ја смо дошли на идеју да се то преточи у сценарио. То је био велики задатак зато што је позориште један медиј у коме ви можете да имате гег и претеривање, а филм то не трпи, рекла је Милица Константиновић.

– Сматрам да наша кинематографија треба да производи лепе мале животне приче у којима љубав побеђује на крају, као што то раде у белом свету. Наравно велики је посао да се позоришна реалност претвори у филмски сценарио и мислим да смо то јако лепо урадили, каже Владимир Алексић.

– Мени се филм јако допао и презадовољна сам резултатом. То је једна фина, суптилна комедија, без икаквих вулгарности, са мером, динамика је постигнута и јако сам срећна да сам део једног тако квалитетног и лепог пројекта. Морам да кажем и то, кад би сваки глумац имао оваквог редитеља, Влада је без премца, изјавила је Снежана Јеремић Нешковић.

ПРЕДСТАВЉЕНА ИЗДАЊА ФИЛМСКОГ ЦЕНТРА СРБИЈЕ

Да је Фестивал филмског сценарија и простор у ком се чувају сећања, отварају архиве и изнова чита историја домаће кинематографије, показала је и промоција издања Филмског центра Србије, „Јутро у мраку“ Милоша Чолића и „Српски филм: шездесете“ Саше Радојевића.

Кроз ова дела, представљена у оквиру пратећег програма, трећег дана јубиларног, 50. Фестивала филмског сценарија, аутори су публици у врњачкој Библиотеци приближили различите, али подједнако важне погледе на домаћу кинематографију. Један кроз филмске приче, анегдоте и заборављене трагове прошлости, а други кроз анализу једне од најзначајнијих деценија српског филма.

Чолићево дело доноси паралелну историју југословенског и српског филма и културе, испричану у 14 циклуса, са око 70 прича, засновану на архивским истраживањима, заборављеним биографијама и причама које су остале ван главних токова филмске историје. Међу темама су бомбардовање Београда, Голи оток, филмски фестивали, као и приче о Данилу Кишу, Бориславу Пекићу, Стиву Тешићу и другима. Говорећи о настанку књиге, Чолић истиче да је она заправо настала штампарском грешком, објашњавајући да га је погрешно наведен податак о филму „Јутро“ Пурише Ђорђевића одвео до вишегодишњег истраживања архивске грађе широм Србије. Наиме, у једној монографији, главна улога Милене Дравић погрешно је повезана са Слободанком Стефановић, што је аутора подстакло да истражи ко је била жена која се појавила у тој погрешној белешци.

Друго представљено издање, „Српски филм: шездесете“ Саше Радојевића, посвећено је српској кинематографији од 1960. до 1969. године, мада аутор књигу не посматра искључиво као преглед филмске продукције шездесетих година, већ као наставак ширег истраживања српске кинематографије и покушај да се кроз филм сагледају друштвене и културне промене тог периода.

– Моја основна намера је била да направим један мали лични инвентар српске кинематографије, рекао је Саша Радојевић објашњавајући да је књига о шездесетим наставак публикације „Српски филм педесете“, објављене пре три године. Аутор истиче да књига није само историографски преглед једне деценије, већ део ширег подухвата посвећеног српској кинематографији. Шездесете, према његовим речима, представљају један од најзначајнијих периода домаће кинематографије, са великом концентрацијом квалитетних филмских остварења. Посебан значај шездесетих види и у променама које су се дешавале ван самог филма. Развој телевизије, појава популарних серија, мјузикала и музичких комедија, као и јачање урбане културе, утицали су на теме и естетику тадашње кинематографије. Истовремено, снажан талас ратних филмова имао је важну улогу у изградњи друштвеног и државног наратива, док је посебно место заузимао црни талас, који је, како је истакао, остао утицајан до данас.

ТРЕЋЕ ВЕЧЕ 50. ФЕСТИВАЛА ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА

Трећи дан јубиларног 50. Фестивала филмског сценарија – Горки лист протекао је у знаку разноврсних филмских остварења.

У сали „Биоскопа“ током дана приказан је филм „Милева Ајнштајн“, сценаристкиње Селене Станковић и редитељке Андријане Стојковић, који кроз причу о Милеви Марић осветљава њен живот, научни рад и однос са Албертом Ајнштајном. Поводом 150 година од њеног рођења, филм настоји да исправи историјску неправду и сачува сећање на једну од најзначајнијих научница свог времена. Уочи вечерње пројекције, на амфитеатру публику су поздравили сценаристкиња филма Селена Станковић, продуценткиња Данка Милошевић и глумица Сташа Николић.

Представници екипа филмова приказаних трећег дана фестивала прошетали су црвеним тепихом на Тргу културе, одакле су се упутили ка Амфитеатру „Данило Бата Стојковић“, где су их дочекали бројни гледаоци пред почетак пројекција.

Вечерњи програм на амфитеатру настављен је премијером филма „Дупликат“ сценаристе Бориса Лукмана и редитеља Марка Глушића. Филм је снимљен по сценарију који је освојио прву награду на конкурсу Фестивала филмског сценарија за најбољи оригинални сценарио 2025. године. Филм прати повученог програмера Јана, чију свакодневицу ремети долазак колеге који изгледа потпуно исто као он и постепено преузима његов живот. У потрази за истином, Јан се суочава са све нејаснијом границом између стварности и сопствене параноје.

Након пројекције филма, публику су поздравили сценариста и редитељ филма, асистент костима Александра Вучковић, други асистент редитеља Марија Глушић, организатор Никола Лакић, први асистент редитеља Анђела Ђуровић, монтажер Андреј Крижан, извршни продуцент и глумац Ђорђе Крећа, као и глумци Андреј Лукман, Анастасија Кнежевић, Миљан Прљета, Ана Лазаревић, Димитрије Мита Илић, Снежана Јеремић, Анђела Јанковић.

Завршницу треће фестивалске вечери обележило је приказивање филма „Мачји крик“ чији су коосценаристи Горан Паскаљевић и Ђорђе Сибиновић, а редитељ Сања Живковић. Филм прати Милену, чији се снови о слави руше након рођења детета са ретким генетским обољењем. Док њена породица води борбу за старатељство над унуком, Милена покушава да пронађе свој пут и избори се са теретом сопствених одлука. Пред фестивалском публиком су се нашли сценариста Ђорђе Сибиновић, продуцент Петар Паскаљевић и глумица Сања Микитишин.

Треће фестивалско вече било је и вече сећања. На дан када би Данилу Бати Стојковићу био рођендан, са посебном емоцијом публика је могла да се присети великана српског глумишта, чији уметнички траг и данас живи кроз његове незаборавне улоге, али и кроз Амфитеатар „Данило Бато Стојковић“, манифестацију „Дани Данила Бате Стојковића“ и „Спомен-собу“ посвећену његовом животу и делу.

Програм је треће вечери употпунио концерт „Музика из филмова“ на Тргу културе, у извођењу бенда „Locomotion“.

ФЕСТИВАЛСКИ РАДИО

Гости Фестивалског радија били су сценаристкиња филма „Хајдук у Београду“ Милица Константиновић Станојевић и глумица Ана Лечић, Милан Никодијевић, аутор монографије „Фестивал –једна прича“ – Пола века Фестивала филмског сценарија, као и Дане Станојчић, дугогодишњи члан Савета фестивала, фестивалског одбора, програмског већа, селекционе комисије

ЛЕТЊА ШКОЛА ФИЛМСКЕ КРИТИКЕ И НОВИНАРСТВА ОКУПИЛА МЛАДЕ ЉУБИТЕЉЕ ФИЛМА

Млади заинтересовани за филм, новинарство и културу и ове године имају прилику да у оквиру Летње школе филмске критике и новинарства науче како да пажљиво посматрају филмско остварење, обликују свој став и јасно га изразе. Школа се реализује као део пратећег програма јубиларног 50. Фестивала филмског сценарија.

Кроз радионице посвећене основама новинарског изражавања и филмске критике полазнике води новинарка и водитељка Соња Тодоровић Шегрт. У разговору са младима приближиће им свет филма и позоришта, али и охрабрити да постављају питања, размењују идеје и слободно износе своје мишљење о уметничким делима и темама које их окружују.

– Новинарство би, пре свега, требало да почива на слободи мишљења и извештавања. Ова школа нам пружа прилику да младим људима приближимо филм, али и позориште, јер су за мене те две уметности нераскидиво повезане. Важно је да стварамо младу публику која ће једног дана наследити све нас, наставити да чува фестивале и стварати добре филмове и позоришне представе. Зато верујем да је едукација од најранијег узраста изузетно значајна и снажно подржавам дечје филмове и позоришта, истакла је Шегрт.

Говорећи о значају првих сусрета деце са културом, она је навела пример позоришта „Душко Радовић“, у чијој близини живи, и радост коју у њој изазива призор најмлађих посетилаца који долазе на представе.

– Када дете већ са две или три године научи да одлази у позориште, оно постепено постаје део света културе. Када видим децу како долазе на представе, веома сам срећна, јер су управо она наша будућа публика, поручила је Соња Тодоровић Шегрт. Летња школа младим учесницима пружа прилику да кроз дружење са филмским професионалцима стекну нова знања и развију интересовање за филм, медије и критичко промишљање. Њен значај је у стварању нове публике која ће уметност разумети, неговати и једног дана можда и сама стварати

ИЗЛОЖБА „ПЛАКАТИ ФЕСТИВАЛА ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА“

У оквиру пратећег програма 50. Фестивала филмског сценарија, у хотелу “Фонтана”, отворена је изложба „Плакати Фестивала филмског сценарија“, коју је приредио Срђан Удовичић.

– Ова изложба није само приказ плаката, већ представља историју једног фестивала и показује како је Фестивал филмског сценарија растао и развијао се током пола века. За пет деценија на плакатима је радило шест аутора, Драгоје Трифуновић, Милан Тодоровић Рубљов, Благоје Димић, Драган Пешић, Предраг Чомагић и Мирко Максимовић. Изложба је уједно и мали омаж ауторима једног великог фестивала који већ 50 година слави писану реч и филмски сценарио, истакао је Срђан Удовичић.

Као неми сведоци времена, изложени плакати повели су посетиоце на путовање дуго пет деценија кроз године у којима су се смењивали филмови, аутори, уметнички правци и генерације публике. Сваки од њих сачувао је делић фестивалске историје и атмосферу времена у ком је настао.

Отварању изложбе присуствовао је и директор Културног центра Врњачке Бање, Саша Миленковић.

– Пред нама је пет деценија фестивалске историје испричане језиком плаката. Кроз ову поставку можемо да видимо како су се мењали уметнички изрази и визуелни приступи. Ово је својеврсни албум успомена једне од најзначајнијих филмских манифестација у региону, рекао је Миленковић.

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ – 10. 8. 2026.

Прва конференција за медије у оквиру јубиларног, 50. Фестивала филмског сценарија, одржана је 10. августа, тачно у подне, у конференцијској сали хотела „Фонтана“. На самом почетку, Мина Мићовић захвалила је, у име породице Велимира Бате Живојиновића, Културном центру Врњачка Бања на повељи коју је постхумно доделио овом великану српског глумишта и једном од оснивача фестивала.

У средишту пажње били су филмови који су обележили прво фестивалско вече – „Хајдук у Београду“ и „Птица на стази слонова“. Разговор са њиховим ауторским и глумачким екипама водио је модератор Саша Радојевић.

Филм „Хајдук у Београду“, настао према истоименом роману Градимира Стојковића, отворио је фестивал и на велико платно вратио јунака уз ког су одрастале бројне генерације. Хајдук овога пута, заједно са породицом, стиже у Београд, где га очекују нова школа, непозната средина, прва пријатељства и изазови одрастања. У трагању за својим местом у великом граду, он открива да храброст није само у супротстављању препрекама, већ и у спремности да се верује људима, прихвате промене и отвори срце за љубав.

О настанку филма и оживљавању омиљеног књижевног јунака говорили су сценаристкиња Милица Константиновић Станојевић, редитељ Милан Тодоровић и глумци Тодор Јовановић, Ана Лечић, Зинаида Дедакин и монтажер Владимир Марковић Луни.

Идеја о екранизацији, како је наведено на конференцији, постојала још од 1990-их, али је аутор дуго одбијао да уступи права. Био је посебно опрезан јер у књизи није описан физички изглед Хајдука, како би свако дете могло да га замисли на свој начин. Редитељ Милан Јовановић је, како каже, успео да придобије Стојковићево поверење. Додатно их је повезало то што је Стојковић као дете живео у истој улици у Панчеву. Након што је прочитао и одобрио сценарио, договор је био да ниједна реч или поступак у филму не буду снимљени без Стојковићевог одобрења. Видео је део снимљеног материјала и веома позитивно реаговао на њега, али, нажалост, није дочекао готов филм.

–  Трудили смо се да препознамо шта су квалитети романа. Тако да је велики део рада био посвећен анализи, пре свега анализи романа, и озбиљно смо се упустили у ту теорију шта је потенцијал игре, зашто је то у оно време толико кореспондирало са младом публиком, шта би могло да буде елемент носталгије, шта би могло да буде занимљиво данас, тако да је дуго трајао тај процес саме припреме, рекла је сценаристкиња Милица Константиновић.

Тодор Јовановић, коме је поверена главна улога Глигорија Пецикозе Хајдука, истиче да се одрастање 1985. године, у коју је смештена радња филма, у суштини не разликује много од одрастања данас, само је, како каже, „другачије спаковано и другачије изгледа“.

– Имамо мобилне телефоне. Можда смо се мало удаљили једни од других, али деца која данас гледају филм, чим могу да се саосете са оним што виде и да реагују на то, осећају исто док одрастају. Мислим да нема превелике разлике, каже Јовановић.

Глумица Зерина Дедакин, у остварењу препознаје, пре свега, једно трајно подсећање на нежност и људскост.

–  Бојим се да ће овај филм за 30 година, можда и краће, бити архива нежности. Некада је постојала љубав. Некада су постојали пријатељи. Некада је постојала нека разредна која нас је волела и била искрено заинтересована за нас, истиче Дедакин.

Прве фестивалске вечери премијерно је приказан и филм „Птица на стази слонова“, необична прича о двојици колега који зарађују као живе рекламе, обучени у костиме Птице и Слона. Када после радног времена остану закључани без своје одеће, принуђени су да кроз град крену у несвакидашњим костимима. Њихов повратак кући претвара се у низ комичних, непредвидивих и готово надреалних ситуација, у којима им у помоћ прискаче локални суперхерој, Супер Лазар. Филм су пред новинарима представили сценариста и редитељ Илија Гајица и глумци Анастасија Кнежевић и Стефан Миливојевић.

Илија Гајица истиче да га је у филму, пре свега, занимала игра жанровима и њихово комбиновање у једну целину. Као важне утицаје наводи италијански филм и књижевност, на којима је одрастао, али наглашава да циљ није био да се понови нешто већ виђено, већ да се познати елементи повежу на нов начин и тако створе препознатљив ауторски израз. Говорећи о условима у којима је филм настао, Гајица је истакао да је филм снимљен за свега четрнаест ноћи, иако су поједине сцене биле веома комплекснe. Филм покушава да пренесе двоструко осећање – безнађе, али и наду. Уместо да понуди једноставан одговор на хаотичну стварност, он сугерише могућност стварања сопственог малог, унутрашњег света. Управо такав „микросвет“ аутор је покушао да створи и самим филмом.

ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ ФЕСТИВАЛ – ЈЕДНА ПРИЧА

Промоција монографије „Фестивал – једна прича“ о пола века Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи, организована је у врњачкој Библиотеци 10. августа као централни пратећи садржај јубиларног Фестивала. Поред Милана Никодијевића, аутора капиталне монографије, о књизи која представља својеврсну визуелну историју југословенског и српског филма, говорили су Саша Миленковић, директор Културног центра Врњачка Бања и директор Фестивала филмског сценарија, Мирољуб Стојановић, уредник издавачке делатности Филмског центра Србије, и Дејан Дабић, филмски критичар, уметнички директор Мартовског фестивала, селектор Фестивала глумачких остварења домаћег играног филма у Нишу.

Модератор вечери, Мирослав Сташић, подсетио је присутне да је Саша Миленковић иницирао појављивање књиге и инсистирао да управо Милан буде аутор.

– Од првог тренутка сматрам да је Никодијевић најкомпетентнија личност за овај посао, да је на овом Фестивалу од самог оснивања 1977. године и једини је располагао чињеницама. Поред своје личне архиве, користио је и архив Културног центра, као и Куће сценарија, а посао је одрадио озбиљно, дубиозно, с љубављу. Мислим да монографија заслужује сву пажњу и дивљење када је реч о нашој земљи и региону, те да комотно иде уз ону књигу о 70 година Пулског фестивала. Морам још да напоменем да је јединствена и да представља мали путоказ како треба радити ову врсту штива. Сада када имамо монографију, хвала Милану Никодијевићу што је пристао на један овакав задатак и што сада имамо овај историјски времеплов који ће остати нашим поколењима и који ће користити у многе сврхе, рекао је Миленковић.

Дејан Дабић, Никодијевићев филмски саборац и сапутник, навео да је на Фестивал филмског сценарија дошао први пут као дете, са десет година, а да више од тридесет година долази професионално.

– Ова монографија је капитална по много чему. Капитална је по свом садржају, капитална је по својој форми. По садржају је капитална због тога што све оно што је битно у ових 49, односно 50 година фестивала је садржано у монографији. Дакле, лична карта сваког фестивала са свим пратећим програмима, гостима који су ту били, чак и неким факсимилима врло значајних докумената. Ова монографија садржински може да се чита од прве стране, а може да се чита и од било које године која неког интересује, а у формалном смислу она садржи и јако добре фотографије. Дизајнери су урадили сјајан посао, тако да ова књига, осим што ће бити занимљива филмским професионалцима и људима који воле овај фестивал, она ће моћи лепо да се стави на полицу у кући и да лепо краси библиотеку поред класика књижевности или неке друге области, навео је Дабић.

Тврдњу Дејана Дабића да је реч о књизи јединственој у српским оквирима, подржао је Мирољуб Стојановић, али и изнео став да она превазилази регионалне оквире, те да је „светска, а наша“, тако да ће јако брзо ова књига бити образац како се праве сличне, не само фестивалске књиге, него и књиге које имају и друге културне побуде, и да је главна одлика њена мултиупотребљивост.

 – Ако мало боље погледамо структуру ове књиге, можемо да кажемо да је она на једној страни, осим својих текстуалних и програмских садржаја, својеврсна визуелна историја југословенског и српског филма. Мислим да је ово богатство архива толико фасцинантно и толико битно за некакву динамику развоја фестивала и управо помињањем и апострофирањем имена значајних гостију који су похађали овај Фестивал, видимо колико је овај Фестивал оставио трага не само у српској филмској култури, него у српској култури уопште, каже Стојановић. Заједнички став говорника био је да монографија има хронографску тежину, да је жива, опипљива, пулсирајућа књига и путоказ ка будућности за Фестивал филмског сценарија.

ИЗЛОЖБА „ПЛАКАТИ ПОБЕДНИЧКИХ ФИЛМОВА ФЕСТИВАЛА ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА“

Изложба „Плакати победничких филмова Фестивала филмског сценарија“, чији су аутори Срђан Удовичић и Марко Јовичић, део је пратећег програма јубиларног Фестивала. Постављена на Тргу културе, током трајања манифестације посетиоцима пружа прилику да кроз плакате награђених филмова упознају богату историју Фестивала филмског сценарија.

Изложбу чине плакати филмова чији су сценарији током пет деценија постојања Фестивала овенчани наградом за најбољи филмски сценарио, представљајући својеврсну ретроспективу најзначајнијих остварења која су обележила његову историју.

– Жеља нам је била да кроз плакате подсетимо на филмове који су обележили историју Фестивала и домаће кинематографије. Иза сваког плаката стоји прича која је најпре настала као сценарио, па изложба представља својеврсно путовање кроз пола века филмског стваралаштва. Надамо се да ће пробудити успомене код оних који су ове филмове гледали, али и подстаћи млађе генерације да их открију, истакао је Удовичић.

Међу награђеним остварењима, која су обележила историју домаће кинематографије и Фестивала филмског сценарија од 1977. до 2025. године , налазе се: „Љубавни живот Будимира Трајковића“, „Окупација у 26 слика“, „Освајање слободе“, „Ко то тамо пева“, „Само једном се љуби“, „Вариола Вера“, „Балкан експрес“, „У раљама живота“, „Отац на службеном путу“, „Срећна нова ’49“, „Већ виђено“, „Живот са стрицем“, „Кудуз“, „Граница“, „Вирџина“, „Црни бомбардер“, „Горила се купа у подне“, „Ни на небу ни на земљи“, „Урнебесна трагедија“, „Убиство с предумишљајем“, „Танго је тужна мисао која се плеше“, „Ране“, „Црна мачка, бели мачор“, „Небеска удица“, „Земља истине, љубави и слободе“, „Апсолутних сто“, „Мала ноћна музика“, „Кад порастем бићу кенгур“, „Журка“, „Седам и по“, „Клопка“, „Љубав и други злочини“, „Чекај ме, ја сигурно нећу доћи“, „Српски филм“, „Шишање“, „Парада“, „Кругови“, „Непослушни“, „Енклава“, „Поред мене“, „Реквијем за госпођу Ј.“, „Изгредници“, „Ајвар“, „Отац“, „Нечиста крв“, „Небеса“, „Траг дивљачи“, „Радничка класа иде у пакао“ и „Изолација“.

КАБАРЕ „ВЕСЕЛЕ ДЕВОЈКЕ“

Тијана Дапчевић, Зорана Павић и Даница Тодоровић забавиле су фестивалску публику на Тргу културе женским причама и познатим хитовима EX Југославије, или музичко-сценским спектаклом који прича причу о најбољим другарицама из детињства које се поново окупљају у Караоке клубу. Представа „Веселе девојке“ је адаптација истоименог америчког мјузикла, а приче о срећи, љубави, пријатељству и поверењу, али и незадовољству и неостверености, хитови за сва времена и позната, драга женска лица разгалили су друго фестивалско вече.

ДРУГО ВЕЧЕ 50. ФЕСТИВАЛА ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА

Други дан приказивања филмова на 50. Фестивалу филмског сценарија започео је пројекцијом остварења „Биће нових лета“ у врњачком „Биоскопу“, за који сценарио и режију потписује Гвозден Ђурић. Филм прати породицу Шкрбић, која се након изненадног финансијског краха суочава са немогућношћу да оде на традиционално летовање. У покушају да сачува привид друштвеног статуса, породица инсценира одмор, што доводи до низа комичних, али и емотивних ситуација које откривају крхкост породичних односа и илузију савршеног живота.

Вечерњи програм на Летњој позорници настављен је премијерним приказивањем филмова „Божићна авантура“ и „И у добру и у злу“. Пре пројекције, публици су се поклонили Саша Али и Наташа Аксентијевић, представљајући екипу филма „Биће нових лета“.

Филм „Божићна авантура“ је божићна породична комедија, редитеља Марка Јовичића, настала по сценарију Рок Радише. Филм прати младог балетана из Македоније који, доласком у дом породице своје веренице на Златибору, упада у низ комичних ситуација насталих услед судара различитих менталитета, обичаја и породичних вредности. Након пројекције, публици су се поклонили редитељ Марко Јовичић, глумац и сценариста Рок Радиша, дистрибутер Огњен Дрењанин, директор филма, Стефан Филиповић, копродуцент Зоран Томић и глумци Огњен Шопаловић, Стефан Ђоковић, Миљан Прљета, Саша Ђурашевић, Анастасија Кнежевић и Мита Илић.

Крај друге фестивалске вечери обележила је премијера филма „И у добру и у злу“,чију режију потписује Владимир Алексић, сценаристкиње Милице Константиновић. Ова духовита породична драма прати Јулијану и Стојка, супружнике пред разводом, чији се планови неочекивано мењају када се у причу умешају њихове мајке, покушавајући да по сваку цену спасу њихов брак. Након пројекције, публику су поздравили редитељ Владимир Алексић, сценаристкиња Милица Константиновић, извршни продуцент Марко Јовичић, сценографкиња Невена Марковић, костимографкиња Татјана Будимилић, шминкерка Мирјана Ракић, директор фотографије Миодраг Трајковић, директор филма Стефан Филиповић и глумци Саша Ђурашевић, Снежана Јеремић Нешковић, Гала Виденовић.

Иако ове године није била у могућности да присуствује Фестивалу, Мира Бањац упутила је поздравну поруку поводом јубилеја, коју је публика имала прилику да види на великом платну Летње позорнице.

 „Драги моји, срдачне честитке шаљем поводом великог јубилеја пола века посвећености филмској уметности и бриге о мојим глумцима. Током свих ових година фестивал је постао место сусрета уметника, стваралаца и љубитеља филма, остављајући неизбрисив траг у нашим животима. Праштајте што нисам вечерас са вама, због раније преузетих обавеза. Желим вам још много успеха и јубилеја, испуњених уметношћу, љубављу и аплаузима. Хвала вам од срца, Ваша Мира Бањац.“

ФЕСТИВАЛСКИ РАДИО УГОСТИО САШУ МИЛЕНКОВИЋА И ГОРАНА РАДОВАНОВИЋА

Гости Фестивалског радија, првог дана јубиларног 50. Фестивала филмског сценарија, били су директор Културног центра Врњачке Бање Саша Миленковић и сценариста, редитељ и продуцент Горан Радовановић. На тераси врњачког „Биоскопа“ разговарало се о историјату и значају фестивала, али и о актуелним темама које прате његово овогодишње, јубиларно издање.

КОНЦЕРТ „НАШЕ ВЕЧЕ“ ИВАНА БОСИЉЧИЋА УВЕО ПУБЛИКУ У ЈУБИЛАРНИ 50. ФЕСТИВАЛ ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА

Музичко-поетским спектаклом „Наше вече“, глумац Иван Босиљчић најавио је почетак јубиларног 50. Фестивала филмског сценарија. Публика је уживала у споју глуме, поезије и музике, уз добро познате нумере, попут „Све што знаш о мени“, „Жуте дуње“, „И сад ме по теби познају“, „Еј, да имам, ко што немам“ и других песама које су испуниле вече.

– Овакви фестивали и овакви сусрети веома су важни за нас уметнике, јер нас сваки пут подсете да доброте и лепоте још увек има. Велики Достојевски је рекао „Лепота ће спасити свет“. Ја сам глумац, али сам у браку са певачицом. Њене колеге су ми рекле да је највећи комплимент за једног певача када пева на сцени и сви певају углас са њим. А ја кажем да је највећи комплимент за једног глумца када он говори стихове или текст на сцени, а испред њега је потпуна тишина. Ви вечерас можете и једно и друго. Можете шта год хоћете, јер је ово „Наше вече“ и вечерас славимо, поручио је Босиљчић публици током концерта.

Иван Босиљчић, поред драмског, има вишегодишње искуство у мјузиклу, добитник је бројних награда, а познат је по десетинама успешних телевизијских улога. Музичко-поетским театром бави од 2009. године, а иза себе има успешне ауторске пројекте „Љубав је само реч“, „Маштања“ и „Пар стихова за нас“. Круну досадашњег рада представља управо пројекат „Наше вече“,чија је премијера одржана 2021. године и сврстава се међу најуспешније музичко-поетске представе на домаћој сцени.

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ 50. ЈЕДИНОГ ПРАВОГ ФЕСТИВАЛА ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА

Врњачка Бања отворила је врата 50. Јединог правог Фестивала филмског сценарија „Горки лист“, манифестације која већ пола века слави снагу златне писане речи, уметност филмског сценарија, домаћу кинематографију и ауторе чије су приче постале део културног наслеђа. Први Фестивал филмског сценарија одржан је 1977. године. Од тада до данас, кроз Врњачку Бању прошле су генерације сценариста, редитеља и глумаца чија су остварења оставила неизбрисив траг у историји домаћег филма.

Од 9. до 14. августа публику очекује 15 филмова, од којих је 13 у такмичарском програму, уз четири премијерна остварења, као и два филма ван конкуренције. И овогодишње издање доноси избор најзначајнијих домаћих филмских остварења насталих у периоду између два фестивала.

Покровитељи фестивала су Министарство културе Републике Србије, Филмски Центар Србије, Општина Врњачка Бања, Културни центар Врњачке Бање и Туристичка организација Врњачка Бања.

Свечано отварање Фестивала започело је традиционалним дефилеом учесника, филмских екипа, чланова жирија и организатора Тргом културе, где су им срдачну добродошлицу пожелели водитељи програма Биљана Обрадовић и Воја Недељковић.

Овогодишњи фестивалски програм прати и оцењује неколико жирија. Стручни жири чине Светислав Басара, Биљана Максић, и Милош Јанковић. Из угла новинара, филмове ће вредновати Зорица Драгојевић, Александар Гајовић и Љубомир Раданов, док ће о добитнику награде „Марко Живић“ за најбољег младог глумца, коју додељује „Телеком Србија“, одлучивати жири, у саставу: Милица Милша, Ана Сакић и Бранислав Недић. Селекторка 50. Фестивала филмског сценарија Ивана Вујић.

Након дефилеа, програм је настављен на Амфитеатру „Данило Бата Стојковић“, где су публику кроз вече повели водитељи Мирка Васиљевић и Миљан Прљета.

У име Општине Врњачка Бања, присутне је поздравио председник општине Бобан Ђуровић, који је захвалио свима који су својим преданим и несебичним радом допринели да фестивал деценијама траје и да данас са поносом обележи велики јубилеј.

– Захвалност дугујемо и новим нараштајима и генерацијама, које доносе нову енергију, нове идеје и своје стваралаштво представљају управо овде, у Врњачкој Бањи. Наша жеља је да представница културе филмског сценарија буде Врњачка Бања и да се сва дела у будућности прво презентују у нашем месту, рекао је Ђуровић и истакао да је Врњачка Бања до сада била достојан представник српске кинематографије и филмског стваралаштва, те изразио уверење да ће ту улогу успешно наставити и у годинама које долазе.

Поводом 50. издања фестивала, Златнике цара Константина доделили су жири града домаћина, у саставу: др Дејан Нешић, Јасмина Трифуновић и Миомир Михајловић, као и Уметничко веће фестивала које чине: Саша Миленковић, Ивана Вујић, Иван Џатић, Марко Јовичић и Ана Стојковић. По одлуци жирија града домаћина, Златник цара Константина за изузетан допринос афирмацији и промоцији фестивала припао је Горану Радовановићу, док је Уметничко веће донело одлуку да се Златником цара Константина награди глумица Гала Виденовић.

Специјалну награду у виду статуе Данила Бате Стојковића за визију, преданост и изузетан лични допринос расту, развоју и препознатљивости Фестивала филмског сценарија, председник врњачке општине, Бобан Ђуровић уручио је извршном продуценту фестивала и редитељу, Марку Јовичићу.

Захваљујући на признању, Марко Јовичић истакао је да фестивал није дело једног човека, већ свих који учествују у његовој организацији, али и публике која му из године у годину даје посебну снагу.

– Фестивал не постоји без вас, односно без публике. Хвала вам што сте овде са нама и да прославимо и наредних педесет, поручио је Јовичић.

На свечаном отварању уручене су и повеље институцијама и појединцима који су својим радом допринели развоју и континуитету фестивала. Повеље су додељене Општини Врњачка Бања, Министарству културе, Филмском центру Србије и Југословенској кинотеци, као и Јелени Боровић Димић, Милану Никодијевићу и Саши Миленковићу. Посебна част указана је оснивачима фестивала, Бошку Руђинчанину, Велимиру Бати Живојиновићу, Миомиру Мики Стаменковићу, Васиљки Богићевић и Душану Перковићу, којима су постхумно додељене повеље. Минутом ћутања одата је почаст Марији Миленковић, певачици која је својим чаробним гласом, изузетном емоцијом и музичким умећем оставила посебан траг и била део Фестивала филмског сценарија.

Током свечаног отварања Милан Никодијевић уручио је Предрагу Перишићу „Златно перо Гордана Михића“ за животно дело. Никодијевић је подсетио на Перишићев први наступ на Фестивалу пре пола века, када је заједно са Миланом Јелићем освојио награду за сценарио „Љубавни живот Будимира Трајковића“. Истичући да је богат опус Предрага Перишића посвећен „обичном животу“, Никодијевић је нагласио његову способност да кроз комедију говори о свакодневним проблемима, породичним односима, одрастању, неправдама и људским слабостима. Подсетио је и на Перишићев дугогодишњи рад на телевизији, као и на његову везу са Фестивалом, где је био награђиван, члан жирија и учесник Летње школе филмске драматургије.

– Сада тихује и пише кратке приче за дуге ноћи. Ову коју сам управо испричао му поклањам, рекао је Никодијевић.

Предраг Перишић пожелео је Фестивалу филмског сценарија срећан 50. рођендан и још најмање толико година трајања, истичући да га за Врњачку Бању вежу посебне успомене, те да је прва награда коју је добио далеке 1977. године на овом фестивалу, на известан начин определила њега и Милана Јелића да се и даље баве филмом. Он је прогласио 50. Фестивал филмског сценарија отвореним, уз цитат италијанског редитеља Бернарда Бертолучија.

–  Када су поставили питање италијанском редитељу Бертолучију, да ли се он плаши да ће телевизија уништити филм, он је врло лепо одговорио „Можда сам идеалиста, али и даље мислим да је биоскоп катедрала у коју идемо да сањамо заједнички сан“, навео је Перишић.

Почетак јубиларног издања фестивала обележио је и величанствени ватромет, који је означио и почетак вишедневног филмског програма. Уследила је пројекција филма „Хајдук у Београду“, као и премијерно приказивање остварења „Птица на стази слонова“, а публици су се поклонили чланови ауторских и глумачких екипа оба филмска остварења.

По традицији, прво вече фестивала заокружено је коктелом за учеснике, који је приређен на платоу код Замка културе.