MONODRAMA PO ZAPISIMA VLADIKE NIKOLAJA PRED VRNJAČKOM PUBLIKOM

Kulturni centar Vrnjačka Banja upriličio je vrnjačkoj publici najprikladniji poklon uoči vaskršnjih praznika – monodramu „Reči o Svečoveku“ u izvođenju Nebojše Dugalića, rađenu po duhovno-filozofskim zapisima vladike Nikolaja Velimirovića. Publika je uzvratila najrečitijim komplimentom, tražeći kartu više za predstavu koja otvara prostor za susret sa idealom čoveka koji prevazilazi sopstvene slabosti i postaje biće koje živi u skladu sa dobrom, ljubavlju i Bogom.

— Vladika Nikolaj je jako gust u onome što je pisao, ali je takođe i jedan od najobuhvatnijih naših svetitelja kada je reč o tome kako je uspeo da posvedoči Hrista kroz speciufičnu prizmu našeg mentaliteta i tu je on potpuno neuporediv sa takvim književničkim, filosofskim, teološkim, ljudskim i svetiteljskim darom koji je imao. Mislim da je on nešto najdragocenije što imamo i ako bismo negde hteli da upoznajemo svoju veru, smatram da je to vladika Nikolaj uz Justina Popovića jer su nam njih dvojica za ovo vreme ostavili najdublje i najubedljivije svedočanstvo Boga. U svakom slučaju, kako god živeli, kakvi god bili, uvek je lekovito vraćati se vladikinim rečima – bilo zato da bismo se vratili na neke dobre, zdrave i plodonosne puteve Bogu,bilo da treba da uzrastamo u plodovima koji su nam dati. Reči vladike Nikolaja pozivaju nas da oživimo ono što smo zaboravili, a to je da smo stvoreni da stojimo pred licem božjim , rekao nam je glumac po silasku sa scene.

Dugalić sugestivnom igrom i snažnom interpretacijom dočarava čovekovu unutrašnju borbu, stradanje i uzrastanje tokom šezdesetominutne monodrame koja je na scenu postavljena 2009. godine, u okviru proslave osam vekova manastira Žiče.

— Družim se sa ovim tekstom već mnogo decenija i hteo sam ovo da radim još za diplomski ispit pre tridesetak godina. Nisam to tada realizovao, ali mi se čini da je došao u pravo vreme. Igrao sam je mnogo puta i po svetu i kod nas i mnogo mi je drago da ljudi na taj način primaju ove tekstove koji su svedočanstvo svetog čoveka i da mogu da budem u službi njegove reči i onoga što je živeo, svedoči dalje proslavljeni glumac napominjući da se pri svakom izvođenju uvek oseća ista vrsta tišine u publici, te da su svi uglavnom zatečeni slikovitom i pitkom, a opet dubokom i raznovrsnom reči: Uglavnom me svi isto pitaju – da li je moguće da je sve tako poražavajuće jednostavno, a da mi svi živimo neki pakao i strahote!?

To što je vrnjački Kulturni centar imao dovoljno sluha da monodramu prihvati kao pravi uvod u nastupajuće praznike Nebojša Dugalić vidi kao svojevrsnu simboliku.

— Vladika Nikolaj je dolazio u Vrnjačku Banju, a ovde se desio i jedan sudbonosni susret sa Svetim Jakovom Tumanskim (kod koga sad često odlaze da se poklone njegovim moštima i dobijaju isceljenje). Jakov Tumanski je  imao blistavu diplomatsku karijeru pred sobom, ali je ovde u Vrnjcima slučajno čuo vladiku Nikolaja kako je govorio i posle toga je odmah otišao u Beograd, ostavio sve svoje i krenuo za njim. Tako zahvaljujući vladiki Nikolaju i susretu koji se ovde desio danas imamo Svetog Jakova Tumanskog, pojašnjava glumac.

Živeći u ubrzanom vrtlogu istorije sve više se udaljavamo od duhovnih vrednosti, kao što su ljubav, praštanje i razumevanje. Mudrost i raskošna lepota jezičkog stila vladike Nikolaja bistre um i deluju okrepljujuće predstavljajući putokaz koji treba da sledimo.

Izložba „Uskršnji salon” biće svečano otvorena 9. aprila 2026. godine, od 17 časova u Zamku kulture.

Reč je o tradicionalnoj manifestaciji koja se ove godine održava po 24. put i okuplja decu i mlade sa teritorije Vrnjačke Banje, čiji su radovi inspirisani najvećim hrišćanskim praznikom — Vaskrsom.

Posetioci će imati priliku da pogledaju raznovrsne radove nastale kroz dečju maštu i kreativni izraz, u kojima se prepliću praznični motivi, tradicija i radost vaskršnjih običaja. Izložba „Uskršnji salon” godinama predstavlja značajan kulturni događaj koji podstiče stvaralaštvo najmlađih i neguje umetnički duh lokalne zajednice.

Ova manifestacija ima za cilj afirmaciju dečjeg i omladinskog stvaralaštva, kao i očuvanje praznične tradicije kroz umetnost, čime „Uskršnji salon” nastavlja da bude jedan od prepoznatljivih kulturnih programa u Vrnjačkoj Banji.

Kulturni centar Vrnjačke Banje predstavlja monodramu „Reč o svečoveku“, u izvođenju maestralnog Nebojše Dugalića.

Ova predstava,  u kojoj nas Nebojša besmrtnim rečima Vladike Nikolaja navodi na mnoga preispitivanja, biće izvedena na sceni Vrnjačkog bioskopa 9. aprila 2026. godine, od 20 časova.

Tekstovi vladike Nikolaja Velimirovića predstavljaju veliki raspon duha. Gotovo da nema kutka našeg bića o kojem on nije progovorio i to na jedan zaista samosvojan i blistav način. Njegovo slovo je uvek dragoceno oglašavati, a monodramska forma je najbolji način da se to izvede. Ideja je bila da se kroz lik jednog glumca progovori sve ono što je spektar tema kojima se bavio vladika Nikolaj. Ovaj sadržaj je retko uziman kao pozorišni predložak i zbog samih „zamki“ i pitanja kojom formom, kojim izražajnim sredstvima ispričati jednu takvu priču. Tematski su izabrani različiti tekstovi kako ne bi bilo previše dugo, jer „guste“ su misli i jednostavno treba vremena da ta priča „diše“, kako bi publika primila sav sadržaj. Cilj ove monodrame je da se publika zamisli nad tim mislima dok ih sluša.

Cena ulaznice je 700 dinara.

Karte su u prodaji.

– REZULTATI ARHEOLOŠKIH I ANTROPOLOŠKIH ANALIZA”

U Zamku kulture, otvorena je izložba ,,Latinsko groblje u Gostunu – rezultati arheoloških i antropoloških analiza”. Autorke ove izložbe su Tijana Pušica i dr Nataša Šarkić. Izložba je realizovana u okviru manifestacije ,,Godina arheologije” (2025), a prvi put je predstavljena 11. septembra 2025. godine u Muzeju u Prijepolju. Osim autorke Tijane Pušice, na izložbi su govorili i drugi članovi ekipe koja je vršila iskopavanje na pomenutom lokalitetu: Marija Aćimović (arheolog i upravnica Zamka kulture), Jelena Marijanović (arheolog) i Vojkan Milutinović (arheolog i rukovodilac iskopavanja).

Lokalitet ,,Latinsko groblje u Gostunu”, nalazi se na samom graničnom prelazu  između Srbije i Crne Gore, oko 30 kilometara od Prijepolja. Ovo je jedna od brojnih nekropola pod stećcima koje su zabeležene na teritoriji Prijepolja, a potiču iz perioda od 14. do 16. veka. Iako su ovakve nekropole više puta obeležene i dokumentovane, donedavno na njima nisu vršena arheološka istraživanja. Prvo zaštitno arheološko istraživanje na ovom lokalitetu sproveo je Zavod za zaštitu spomenika kulture  iz Kraljeva 2022. godine. Tom prilikom je istraženo oko 90 grobnih celina, što je pružilo dragocene podatke o životu stanovništva srednjovekovnog perioda ovog područja. Srednjovekovne sahrane uglavnom oskudevaju u pogrebnim predmetima, vodeći se onim da na ovaj svet niko ništa ne ponese do ,,skrštene bele ruke i pravedna dela svoja”. Ipak, pored retkih ali veoma značajnih grobnih nalaza, upravo su antropološke analize pružile obilje informacija, bacajući svetlo na svakodnevni život i smrt ljudi toga vremena.

– Sprovedena istraživanja doprinose razumevanju života ljudi koji su sahranjivani pod stećcima na lokalitetu u Gostunu. Glavni cilj ove izložbe jeste predstaviti životne navike: kako su ljudi živeli, od čega su umirali, šta je to uticalo na smrtnost ljudi – istakla je Tijana Pušica, arheolog.

Posetioci su imali priliku da vide rezultate istraživanja na lokalitetu u Gostunu, naročito u domenu antropološke analize i stepena očuvanosti skeletnog materijala. Ova izložba u Zamku kulture biće aktuelna do sredine maja.

Rezultati arheoloških i antropoloških analiza

Zaštitna arheološka istraživanja srednjovekovne nekropole na lokalitetu „Latinsko groblje u Gostunu“ sprovedena su 2022. godine u organizaciji Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo. Istraživanja su obavljena na trasi izgradnje druge trake teretnog terminala i potpornog zida u okviru graničnog prelaza između Republike Srbije i Republike Crne Gore. Nekropola sa stećcima prostirala se na širem prostoru: delom na privatnom, a delom na državnom zemljištu. Ukupno su evidentirana 33 nadgrobna obeležja, a samim arheološkim iskopavanjima istraženo je oko 90 grobnih celina.

Stećak, kam, biljeg ili mramor – samo su neki od naziva za monumetalne srednjovekovne nadgrobne spomenike izrađene od kamena, teškog i po nekoliko tona. Iako su stećci izvorna pojava na prostoru zapadnog Balkana i značajan segment kulturno-istorijskog nasleđa, grobovi pod njima retko su arheološki istraživani. Stoga je do danas relativno malo poznato o ljudima koji su ove spomenike podizali kao i o onima koji su pod njima sahranjeni.

Istraživanja na lokalitetu u Gostunu, donela su značajne rezultate, naročito u domenu antropološke analize i stepena očuvanosti skeletnog materijala. Antropološku obradu izvršila je dr Nataša Šarkić, fizički antropolog koja je na osnovu osteološkog materijala utvrdila starost i pol pokojnika, kao i prisustvo bolesti, trauma i pojedine aspekte životnih navika i uslova života srednjovekovne populacije sahranjene na ovom lokalitetu.

Od pokretnog arheološkog materijala, kao grobni prilozi, pronađeni su predmeti izrađeni od bronze, srebra i gvožđa: mamuze, naušnice, dugmići, prsten, igle, novčići, itd.

Izložba „Latinsko groblje u Gostunu – Rezultati arheološkihi antropoloških analiza“ pruža jedinstvenu priliku da se stručna i šira javnost upozna sa rezultatima ovih istraživanja.

Autorke izložbe su Tijana Pušica i dr Nataša Šarkić.

Izložba je realizovana u okviru manifestacije “Godina arheologije” (2025), a prvi put je predstavljena 11. septembra 2025. godine u Muzej u Prijepolju.

Publika u Zamku kulture izložbu će premijerno moći da vidi u sredu, 11. marta 2026. godine, od 19 časova. Ulaz je slobodan.