На брду изнад извора „Топла вода“ издиже се велелепна грађевина из 19. века која својим изгледом и архитектуром краси Врњачку Бању дуже од 130 година.

Поред Храма рођења пресвете Богородице, летњиковац генерала Јована Белимарковића, намесника малолетног краља Александра Обреновића, представља једну од најстаријих и најрепрезентативнијих грађевина у Врњачкој Бањи. Вила је грађена од 1888. до 1894. године, по угледу на италијанске пољске виле са севера Апенинског полуострва у духу романтичарског исторцизма с ренесансним елементима, а на предлог Јована Белимарковића, а уз скицу генераловог сестрића, грађевинског инжењера Павла Денића.

Летњиковац је пројектовао Франц Винтер, аустријски инжењер запослен у Министарству грађевине Краљевине Србије. Замак је саграђен од белог мермера ископаног из личног Белимарковићевог мaјдана с падине Гоча. У њему су до седамдесетих година прошлог века живели наследници генерала, а посетиоци нису могли да сведоче велелепности његових просторија све до 1983. године.

Дворац Белимарковића откупила је Општина Врњачка Бања 1968. године, за музеј, галерију и мању концертну дворану, када је постао Замак културе. Објекат је заштићен Законом о заштити споменика културе у статусу објеката од велике вредности за Републику Србију. Од 1968. до 1983. године је рестауиран по плановима архитекте Ивана Антића и том приликом му је, донекле, промењен аутентичан изглед.  Данас је то место где се одржавају многе манифестације: изложбе, концерти, презентације, промоције и друга културна дешавања.

У Замку културе се налазе археолошка, етнолошка, историјска, уметничка и природњачка збирка. Сталну поставку чини пет целина. На спрату је меморијална изложба „Спомен-соба ђенерала Белимарковића“ која кроз део сачуваног намештаја, копија документације и фотодокументације приказује везаност овог генерала за Врњачку Бању, и три историјске тематске целине: Лађариште – праисторија Врњаца која представља трагове најстаријег трајног насељавања на врњачкој територији, “Optimum refugium balnea est – Последње уточиште је бања – врњачка територија у римском периоду“ и „Васа Поповић, ратни фотограф и инжењер врњачки“ која показује живот овог инжењера, који је као ратни фотограф, први снимио пробој Солунског фронта, а после рата је као инжењер са проф. Владом Митровићем радио на каптажи топле минералне воде. У подрумском делу је стална поставка „Култура сећања – носталгија – пут за Нарнију“ настала од поклона грађана за музеј и слика период од модерног откривања Врњаца 1868. до седамдесетих година 20. века.

У објекту постоји Уметничка збирка Замка културе са збирком графика, слика и скулптура као и Уметничка збирка која садржи дела из пројеката „Врњачки ликовни круг“, „Концентрични кругови уметности“ и „Савремена ликовна сцена“ које се излажу повремено. У замку се одржавају концерти класичне музике, као и традиционални Међународни фестивал класичне музике „Врњци“. Ово је место одржавања многих културних дешавања попут драмских колажа, промоција књига, предавања, летње школе и академије. Тако је Замак културе, ушушкан у зелени врт, незаобилазна дестинација за све посетиоце Бање. Замак културе је део Културног центра Врњачка Бања, а улаз је за све посетиоце бесплатан.