У Замку културе, одржана је радионица за децу под називом ,,Твој свет у корицама”.
Радионица је била намењена деци узраста од 9 до 15 година, а водиле су је дипломирани географ Ана Стојаковић и академски сликар Катарина Кљајић.
Циљ ове радионице јесте упознавање деце са креативним могућностима обраде папира као основног материјала уметничке технике којим је могуће створити раскошна уметничка дела. Присутни малишани имали су прилику да искажу сопствену креативност, креирајући свој ,,свет од папира” између импровизованих корица књиге са мотивима по сопственом избору. Тако су између ,,две корице књиге” настале готово макете ормара, просторија, витрине са колачима и још много тога у тродимензионалној форми.
Овакав тип радионица је од изузетног значаја за младе (наведеног узраста) јер открива њихове склоности, развија машту и буди истраживачку моћ у оквиру технике рада која је презентована у оквиру задатог пројекта, а то је креативна обрада папира.
Поводом Међународног дана жена, Културни центар Врњачка Бања, у сарадњи са триом „Праскозорје“, поклонио је публици бесплатан концерт под називом „Дамама на дар“, који је одржан 8. марта у врњачком Биоскопу.
Трио „Праскозорје“ чине Милан Јовић (виолина), Душан Сарић (клавир/клавијатуре) и Стефан Белоица (хармоника). На репетоару су се нашле најпознатије нумере џез, фанки, поп, рок, филмске и танго музике, интерпретиране кроз аутентичан и препознатљив музички израз. Наступ Трија „Праскозорје“ освојио је публику која није штедела аплауз.
Милан Јовић је основно и средње музичко образовање стекао у Краљеву, а даље школовање наставио на Факултету уметности у Нишу, где је завршио основне и мастер студије у класи професора Јована Богосављевића. Као солиста и камерни музичар, наступао је у Србији и иностранству са бројним истакнутим уметницима. Седам година је био члан симфонијског оркестра у Подгорици. Члан је састава „Опера Нова“ из Крагујевца и гудачког оркестра „Шлезингер“.
Душан Сарић је мастер џез пијаниста. Рођен је у Краљеву, а живи и ради у Врњачкој Бањи. Завршио је МШ „Стеван Мокрањац“, а потом Факултет музичких уметности у Београду на одсеку за џез и популарну музику. До 2020. године је био активан на музичкој сцени у Београду у склопу разноврсних састава џез и популарне музике, након чега се вратио у Врњачку Бању где се посветио педагошком раду. Учествовао је на бројним радионицама и семинарима врсних светских џез музичара.
Стефан Белоица је завршио Музичку школу „Стеван Мокрањац“ у Краљеву. Основне академске и мастер студије завршио је на Факултету уметности у Нишу. Учествовао је на републичким и међународним такмичењима у соло и камерној категорији. Његово музичко образовање употпуњују бројни мајсторски курсеви.
Kултурни центар са триом „Праскозорије”, поклања публици концерт
Поводом Међународног дана жена, Kултурни центар Врњачка Бања, у сарадњи са триом „Праскозорије”, поклања публици концерт под називом „Дамама на дар”, који ће бити одржан 8. марта 2026. године у Врњачком биоскопу, са почетком у 19 часова.
Трио „Праскозорије” чине: Милан Јовић – виолина Душан Сарић – клавир / клавијатура Стефан Белоица – хармоника
На репертоару ансамбла налазе се најпознатије нумере јазз, функ, поп, роцк, филмске и танго музике, интерпретиране кроз аутентичан и препознатљив музички израз. Оно што овај несвакидашњи састав издваја јесте јединствен звук, потпуна уметничка слобода и храбро спајање различитих жанрова у нови, оригинални музички правац.
ИЗЛОЖБА КРАЉЕВЧАНКЕ МИЛИЦЕ ПОПОВИЋ У ВРЊАЧКОМ ЗАМКУ КУЛКТУРЕ
„СОМА“ КАО МЕСТО ИСКУСТВА, ОПАЖАЊА И ПОСТОЈАЊА У СВЕТУ
Свечаним отварањем самосталне изложбе „Сома“ уметнице Милице Поповић из Краљева, 27. фебруара, отворена је и сезона у врњачком Замку културе. Публика у Врњачкој Бањи има прилику да се да се до краја априла упозна са најновијим циклусом радова ауторке који обухвата слике и комбиноване технике настале током две претходне године, током докторских и мастер студија. Сам назив изложбе сведочи одакле дела долазе, потиче од грчке речи која означава тело, тело као место искуства, опажања и постајања у свету. Из тог разумевања тела као носиоца искуства и памћења произилази и концепт изложбе.
— Сам назив изложбе јасно говори о томе одакле крећем са сликарством, да је извор тело, а да телесна интелигенција чини начин на који сам ја долазила до слике. Иначе, сама изложба је тако конципирана да имамо Роткову собу посвећену сликару Ротку, затим имамо апстрактни експресионизам за који се ја лако везујем и за крај експериментисање подлогама, шта све може бити слика и где је уопште сликарство у данашњем савременом свету, каже млада уметница наводећи да је посвећена у раду, а да из те посвећености и континуитета произилази и лични развој, те да изложбе дају добар отклон од сопственог делања и преглед онога „шта си урадио до тада“.
Милица је суоснивачица и један од вођа Art-F4 студија керамике у Краљеву, уметничког простора који функционише као студио и креативни центар за уметност и занате. Студио је основала са вајарем Златаном Грачанцем и представља место где се спајају ликовно стваралаштво, традиционална керамика и креативне радионице.
— Керамика јесте негде између сликарства и вајарства, тако да, иако сам променила медиј, остајем у свом домену. Атеље постоји већ пет година,људи су нам долазили на нешто што смо ми назвали „велнес керамика“, а сада већ имамо и децу, излагали смо у Музеју примењених уметности у Београду, добили другу награду, окупљамо доста талената и диван однос са свим полазницима којима дозвољавамо простор за личну креативност, а ми смо ту више да дамо техничке смернице, наводи Милица која наглашава да се најлакше може описати са „радознала, некад збуњена и најчешће задовољна“.
Милица Поповић завршила је основне и мастер студије на Сликарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду у класи проф. др Добрице Бисенића, а докторске студије окончала 2021. под аменторством проф. др Светлане Волић. До сада је излагала на бројним групним изложбама, док се самостално представила поставкама „Род“ у Културном центру Рибница у Краљеву 2017, „Анастасиа“ у Галерији Центра за графику ФЛУ у Београду 2020, „Voyage Voyage“ у Галерији Шира у Загребу 2021. и „Из дубине шуме“ у У10 у Београду 2022.
Организатори изложбе, Културни центар и Замак културе, позивају Врњчане и госте да искористе прилику и упознају се са делима која на упечатљив начин спајају лично и универзално, интимно и друштвено, у јединствену ликовну целину.
У Замку културе, 27. фебруара 2026. године, у 19 часова биће отворена изложба“SŌMA” , ауторке Милице Поповић.
Милица Поповић (1995, Kраљево) завршила је основне и мастер студије на Сликарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду у класи проф. др Добрице Бисенића. Докторске студије на истом факултету завршила је 2021. године под менторством проф. др Светлане Волић. Излагала је на бројним групним изложбама, а самостално се представила изложбама “Из дубине шуме” у У 10 у Београду (2022), “Воyаге Воyаге” у Галерији Шира у Загребу (2021), “Анастасиа” у Галерији Центра за графику ФЛУ у Београду (2020) и “Род” у Kултурном центру Рибница у Kраљеву (2017).
Реч сōма (грч. σῶμα) означава тело, не само као физичку форму, већ као место искуства, опажања и постојања у свету. У античком и филозофском контексту, сōма је процтор сусрета унутрашњег и спољашњег, материјалног и духовног, траг живог процеса који се непрестано мења. Из тог разумевања тела као носиоца искуства и памћења произлази и назив изложбе, као и апстракција у њеним радовима — она настаје из живог искуства, кроз опажање и посматрање, а не као резултат формализма.
Полазећи од импресионистичких тежњи и даље истражујући апстракцију у духу њујоршке школе сликарства, уметница испитује границе репрезентације, уводећи теме слободе, стварања и узвишеног. Сликарство схвата као мисаони и телесни процес, ослоњен на романтизам, енформели апстрактни експресионизам, у којем радови настају кроз градњу и разградњу форме, гест и покрет.
Облици на сликама и цртежима остају двосмислени, на граници фигурације и апстракције. Пејзажни наговештаји функционишу као асоцијације живота и природе, док апстракција делује као језик слике. Можда је апстрактна слика управо тренутак откровења — повратак духовној стварности у времену у којем савремени човек, упркос расту знања и информација, поново дотиче своју примитивну таму. Циљ уметнице је ослобађање слике од видљивог и стварање дела које производи витални ефекат на лик сусрету са природним појавама, са тежњом ка интензивирању емоционалног капацитета посматрача.
