„MATEMATIKA SEĆANJA“ – SPOMEN PARK „POPINA“ MIRJANE SLAVKOVIĆ
„Matematika sećanja“, autorke Mirjane Slavković, arhitekte, knjiga je u izdanju Kulturnog centra Vrnjačka Banja, koja nam donosi novi pogled na dela arhitekte Bogdana Bogdanovića, posebno na spomen-park „Popina“. Promocija je održana u vrnjačkoj Biblioteci. O knjizi je pored autorke govorio i arh. Zoran Radonjić.
To što se ova monografija pojavila, smatram i svojim ličnim uspehom pošto sam ubedio mlađu kolegenicu da uradi ovo što je uradila, nadajući se da to nije poslednje što će uraditi, na ovakav način, jer verujte mi, ima šta da kaže, rekao je Radonjić, ne krijući zadovoljstvo što se promoviše knjiga o delu njegovog profesora Bogdanovića.
„Nema istine u onim naukama u kojima se matematika ne primenjuje“ – citirala je Mirjana Slavković Leonarda da Vinčija. U ovoj knjizi sva pažnja je posvećena dešifrovanju fundamentalnog matematičkog jezika, uz pomoć kojeg je podignut veličanstven spomenički kompleks spomen-park „Popina“ u Štulcu. Vredan deo kulturnog nasleđa predstavlja kroz istorijski kontekst, sumiranje arhivskih podataka stečenih iscrpnim istraživačkim radom, ulogu konzervatorske delatnosti i analizu suštine formirane spomeničke kompozicije.
Po rečima autorke, knjiga takođe predstavlja spomen-park „Popina“ kao vredan element kulturnog nasleđa naše zemlje, kroz istorijski kontekst, sumiranje arhivskih podataka stečenih iscrpnim naučno-istraživačkim radom, ulogu konzervatorske delatnosti u očuvanju kulturnih dobara i analizu suštine formirane spomeničke kompozicije. Knjiga sadrži koncept izgradnje spomen-parka kroz hronološko predstavljanje toka realizacije projekta i osvrt na specifičnosti gradnje spomeničke kompozicije. Predstavljena je i arhitektura spomenika i spomen-parka sa stanovišta oblikovnih karakteristika, upotrebljenih materijala i izvedenih detalja. Deo knjige odnosi se na obnovu spomenika i predstavljanje postignutih rezultata. Razmatra se i nastajanje spomenika u misaonom smislu i ideje koje su vodile Bogdanovića do kreiranja monumentalnog ostvarenja. Završno poglavlje obuhvata analizu, razmatranje i logička zaključivanja autorke, nastalih na osnovu činjenica prepoznatih u suštinskim matematičkim zakonitostima i formulama primenjenim u kreiranju arhitektonske forme.
Večerašnje izlaganje zasnovano je na izvesnim pojašnjenjima primenjenog koncepta i pogledu na šire misaono polje, nastalim na temeljima ličnog, naučnog, donekle i emocionalnog doživljaja koji je pratio čitav tok stvaranja pisanog dela.
Protumačena suština spomenika podstiče razmišljanje o suprotnostima, o životu i smrti, o dobru i zlu, o svetlosti i tami, o izabranim putevima, o putevima koji se mogu odabrati, o prošlosti i budućnosti. Ovako izgleda kada matematika može da se oseti. To su te misli večne, misli pameti, misli razuma, mudre misli koje su utkane u spomenik na Popini. Posle ovog sagledavanja i analiziranja spomenik na Popini se više nikad neće gledati istim očima. Jedno, spoljašna arhitektura, vidljiva, a druga pitagorejska, nevidljiva, podjednako snažna, jaka, monumentalna, podjednako potresna, daje nadu i opominje.
Epilog svega rečenog i onoga što će biti pročitno je sledeće: sada je spomenik na Popini sa svojom udvojenom građevinom potpuno drugačiji, jedinstven, neponovljiv i dobiće posebno mesto u spomeničkoj arhitekturi. Ako smo večeras uspeli zajedno da se makar na kratko približimo i osetimo lepotu suštinske matematičke misli, ne samo Bogdanove, nego uopšte kreativne matematičke misli, mislim da smo uspeli, rekla je Mirjana Slavković.
Spomen-kompleks predstavlja znamenito mesto koje je je posvećeno jednoj od prvih frontalnih bitaka koja se vodila između antifašističkih snaga u Srbiji i nemačkog okupatora u Drugom svetskom ratu 13. oktobra 1941. godine u neposrednoj blizini Popinske reke.
Opštine Vrnjačka Banja i Trstenik 1977. godine osnovale su zajednički fond za izgradnju spomen-parka „Popina“. Autor projekta je arhitekta Bogdan Bogdanović. Kamen temeljac postavljen je 1978. godine i izgradnja je trajala sve do 1981. godine kada je obustavljena iz finansijskih razloga.
Mirjana Slavković, autorka knjige, diplomirana je inženjerka arhitekture. Zaposlena je u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Kraljevo na mestu konzervatorke i bavi se poslovima na zaštitii i revitalizaciji kulturnih dobara. Iz njene veoma bogate projktanske karijere duge više od 30 godina, kao posebno vredan divljenja izdvaja se autorski projekat Crkve Svetog Save u Deževi, kraj Novog Pazara.
Fotografije: Lana Pažiljceva