Na sceni Vrnjačkog bioskopa, glumac Aleksandar Kojić, 31. jula maestralno je izveo monodramu „Led“

Na sceni Vrnjačkog bioskopa, glumac Aleksandar Kojić, 31. jula maestralno je izveo monodramu „Led“, delo koje je davne 1975. godine napisao Radoš Bajić, sa svega 23 godine. Ovaj dramski tekst, i danas snažno aktuelan, obeležio je početak Bajićevog umetničkog puta i njegove duboke povezanosti sa srpskim selom i čovekom koji u njemu živi.

Monodrama „Led“ jeste priča o izgubljenoj sreći i snovima, o strahovima, prolaznosti, o nadmoći sudbine i prirodnih zakona, o blagodarnosti i surovosti prirode, o nemoći čoveka da na istu utiče i menja kao što ne može ni svoj životni put da promeni. Svojim univerzalnim porukama Led prikazuje osnovne vrline i vrednosti života, ljubavi, iskrenosti, pravde, dostojanstva, časti, dobrote, poštenja, približava nam sudbinu momka koji se odrekao svojih snova zarad svoje porodice, uspomene na oca i imanja, ali nam i prikazuje kako i zašto selo polako izumire.

Inspiraciju je glumac pronašao u priči o selu, imajući u vidu da i sam potiče sa sela. Istakao je da je Radoš Bajić nakon premijere bio prezadovoljan, istovremeno je i plakao i smejao se. Takođe, uputio je mladom glumcu nekoliko saveta kako bi sve izgledalo još bolje.

– Tekst me je osvojio na prvo čitanje još na prvoj godini fakulteta samom pričom i dubokom porukom koju nosi kompletno delo, ali i svaka napisana, odnosno izgovorena reč u monodrami, priča o snovima, žrtvi, prolaznosti, ljubavi, blagodeti, ali i surovosti prirode, priča o tome kako i zašto propada selo. Inspiraciju sam našao u svom selu, iskustvima i likovima iz mog sela i zapravo postoji dosta sličnosti između tog lika Milivoja i mog sela, ispričao je glumac Aleksandar Kojić.