Гости конференције за медије, одржане 15. августа били су чланови тимова филмова приказаних претходног дана: „Звонцеку у походе – Анархија у КПСС“, „Драва се не предаје“ и „Изолација“.

На почетку конференције представљен је драмски триптих „Три драме за њено раме“ Александра Гајовића, у којем се прошлост, савест и идентитет сударају у ванвременском простору. О делу је, поред аутора, говорила и Ивана Вујић,  позоришна редитељка, професорка ФДУ у Београду, драмски писац и селекторка 49. ФФС-а. Ово дело читаоца уводи у дубоку унутрашњу расправу, као да је сам сведок и поротник.

Испред филма „Звонцеку у походе – Анархија у КПСС“, говорио је Мирослав Сташић, коаутор филма, који је истакао да филм говори о српској музичкој сцени 90-их година, и да су Звончекови биљежници  један од бендова који су обележили тадашњу српску рок сцену.

– Специфични су јер долазе из Аранђеловца, града без музичких представника до тада. Били су оригинални јер су концерте претварали у праве мале представе, са скечевима и сценским наступима. Група је имала веома занимљиву каријеру и јасно правило како бенд треба да се развија, прво култни статус у свом граду, затим демо касете, па тек албуми. То је било време када су музичке емисије постојале на радију и телевизији. Неки чланови су се поред музике бавили и медијским радом, рекао је Сташић.

Сташић је додао да овај бенд никада  није направио тај искорак попут других бендова, иако су имали довољно простора.

– Они су пример undergroundбенда који је, својом свесном одлуком, остао управо у том underground-у, бирајући маргину уместо сцене, нагласио је Сташић.

О филму „Драва се не предаје“ говорили су Александар Трмчић, Раде Ћосић и Стефан Миливојевић.

Александар Трмчић је истакао да је технологија данас знатно олакшала рад филмским радницима како би одређене сцене и радње у филму могле да се прикажу много лакше и уверљивије.

– Захваљујући томе, успели смо да прикажемо заборављену борбу из „Шестодневног рата“ пре скоро 80 година. Мање позната истинита чињеница је да је капетан Краљевске ратне морнарице 6. априла 1941. одбио наређење о предаји и наставио борбу. Његов брод био је једини који се супротставио агресору током бомбардовања Србије и Београда, рекао је Трмчић.

Раде Ћосић је навео да филм постоји у четири верзије, али да је најбоља по његовом мишљењу продуцентска верзија. Такође је предложио иницијативу за снимање више историјских филмова.

Стефан Миливојевић је истакао да му је велика част што је део овог филма, посебно јер лик који игра потиче из Црне Горе, где је част највреднија врлина, као и да је тужно што многи не знају ко је Александар Берић.

Филм показује да је већина посаде, 76 људи погинуло, док је 13 преживело. Брод је уништио преко 30 немачких штука, три ратна брода и разорио аеродром Мохач, одакле су полетали бомбардери који су гађали Београд.

Конференција за штампу завршена је разговором са члановима екипе филма „Изолација“ ,Миленом Предић, која тумачи улогу психијатрице, и Марком Јоцићем, косценаристом, продуцентом и једним од глумаца у филму.

Овај трилер са елементима хорора и мистерије прати причу младог биолога Јована (Милош Биковић) који добија добро плаћен посао у шуми, на планини Тари. Далеко од цивилизације, он постаје сведок ноћних посета, чудних телефонских позива и необјашњивих звукова који у њему буде параноју и страх.

Марко Јоцић је истакао да је иницијална идеја за пројекат „Изолација“ настала пре седам година, да су он и Марко Бацковић на овом филму радили паралелно са филмом „Такси блуз“ што им је значајно помогло у креирању сценарија.

– Од почетне верзије сценарија нисмо много одступали, иако се ријалити формат развијао. Снимање је трајало скоро три године, а додатак лика психијатрице продубио је приказ самог човека у шуми и учинио филм још херметичнијим, рекао је Јоцић.

– Маркетинг је намерно представљао филм као хорор да привуче љубитеље жанра, али је он уједно и критика друштва Због тога је избор главног глумца био кључан за широку публику, додао је Јоцић.

Милена Предић је, осврћући се на своју улогу, истакла да све сцене у затворској ћелији представљају својеврстан контрапункт и место предаха од шуме и саспенса који се гради око главне улоге.

– Тек на крају филма постаје јасно да је мој лик можда део „дупле игре“, па сам га морала сачувати резервисаним и одсечним, истакла је Милена Предић.

Промоција књиге ,,Мали екран на текућој траци“

У оквиру пратећег програма уврштена је и промоција књиге ,,Мали екран на текућој траци“ у издању РТС-а, а поводом 100 година Радио Београда. На промоцији су говорили Марко Мисирача, Ана Мариа Симоновић, Биљана Бошњак и Саша Радојевић. Књига представља сет пажљиво одабраних критика Олге Божичковић, а критике је сакупио и приредио Марко Мисирача.

– РТС издаваштво већ традиционално представља своја издања у оквиру Фестивала филмског сценарија, а то чини са великим задовољством. Ове године представљамо књигу ,,Мали екран на текућој траци“, а у знак обележавања стогодишњице рада Радио Београда, рекла је Ана Мариа Симоновић.

– Књига коју представљамо конципирана је тако да у седам целина сагледава програм Телевизије Београд. Првенство смо дали несачуваним емисијама, пре свега оним првим емисијама које су емитоване уживо. Књига је богатија јер уз сваки текст Олге Божичковић стоје пратећи подаци, и Марко је био заслужан за то, као и за прикупљање текстова које је ревносно и педантно прикупљао, рекла је Биљана Бошњак Драгановић.

– Олга је још више потенцирала на томе да су читаве генерације зависиле од тога какав ће бити њен суд о делима која су приказивана на телевизији. Тада није постојао апарат за мерљивост гледаности, већ је било битно шта ће рећи критика, тачније Олга Божичковић, изјавио је Саша Радојевић.

– Бојана Андрић и њен ,,Трезор“ који је радила са својим сарадницима представља неки виртуелни музеј телевизије, и ако је ова књига камичак у том монументалном здању који је Бојана покренула кроз тај пројекат историјографије, ја сам јако срећан јер је то мој иницијални порив да овако нешто урадимо. Ја јесам по вокацији позоришни редитељ, али се бавим историјографијом, рекао је приређивач овог дела, Марко Мисирача.

Пројекције филмова „Чангаловић“, „Амићи“, „Тапија“ и „Young mothers“

Четвртог дана Фестивала филмског сценарија, у сали Биоскопа приказана су два филма ван званичне конкуренције. Публика је имала прилику да погледа филм „Чангаловић“ у режији Наде Савић, која је са Григоријем Јакшићем потписала и сценарио. Остварење доноси причу о оперском певачу Мирославу Чангаловићу.

Други филм приказан тог дана био је „Амићи“ редитеља Душана Поповића и Александра Јаковљевића, по сценарију Ивана Сокача. Филм прати двојицу пензионисаних рокера који се редовно срећу у београдском ресторану Амићи, присећајући се младости и најављујући песме Бијелог дугмета након сваког дијалога.

Испред филма „Чангаловић“ публици су се у Амфитеатру, у оквиру вечерњег термина пројекција, поклонили Драгутин Ћирковић, Матија Муњиза Петровић, Мирјана Чангаловић, Јован Белензада и ауторка филма Нада Савић. У име екипе филма „Амићи“ публику је поздравио сценариста Иван Сокач.

У вечерњем програму премијерно је приказан хорор филм „Тапија“, дело сценаристе и редитеља Луке Михаиловића. Прича прати Лакија, младог дипломираног историчара уметности, који одлучује да се повуче из градске гужве и потражи мир у старој викендици свог прадеде. Ипак, мир се брзо претвара у напетост, а дом у замку.

На сцени се представила бројна екипа филма, предвођена редитељем и сценаристом, док су остатак чинили: Елсан Јашаровић, Марија Милекић, Стефан Миливојевић, Весна Паштровић, Милош Ђуровић, Љиљана Стјепановић, Марко Марковић, Деана Костић, Тања Павловић, Катарина Мићић, директор филма Стефан Филиповић и извршни продуцент Марко Јовичић.

Крај фестивалске вечери био је резервисан за филм „Young mothers“ (Младе мајке) који је приказан ван конкуренције. Филм чију режију и сценарио потписују Jean-Pierre Dardenne и Luc Dardenne, добитник је награде за најбољи сценарио на овогодишњем Канском фестивалу, а говори о младим мајкама које иако су смештене у склоништу и одрасле у тешким условима, боре се да обезбеде бољи живот за себе и своју децу.