OTVORENA IZLOŽBA „LIKOVNA KOLONIJA VRNJAČKA BANJA 2025“

U Zamku kulture, 28. novembra, otvorena je izložba slika devetoro umetnika, nastalih na ovogodišnjoj Likovnoj koloniji. Vrnjačkoj publici predstavili su se: Zoran Rajković, Vesna Antonić, Ivana Bjelica, Vladimir Vlajić, Milan Hrnjazović, Dominika Morariu, Jelena Tijanić Savić, Maja Poljak Petrović i Ana Marković.

Slikari su bili vredni i potrudili se da stvore dela koja pre svega afirmišu njih kao autore. Može se reći da je ova izložba, na neki način, trenutni presek likovnog slikarskog stvaralaštva u Srbiji. Ova grupa slikara su posvećeni, zaneseni, večno zapitani i nadasve vredni tragači za lepotom, skladom i harmonijom. Selektor Kolonije mr Milan Todorović Rubljov, akademski slikar, ispunio je nimalo lak zadatak izražavajući uverenje da dela izabranih kolega opravdavaju njegov izbor učesnika ovogodišnje slikarske kolonije.

Upravnica Zamka kulture, Marija Aćimović zahvalila se Todoroviću čija je posvećenost i stručnost omogućila da Kolonija bude na visokom umetničkom nivou, kao i umetnicima, učesnicima Kolonije čiji će se radovi naći u fondu Kulturnog centra kao značajno kulturno i umetničko bogatstvo.

– Ovo je presek likovnog trenutka u Srbiji. Meni kao selektoru nije nimalo lako da napravim izbor. Ja prevashodno forsiram mlade umetnike jer njima je ovo početak neke karijere i stimulans za stvaranje. Ove godine smo dobili 15 umetničkih dela, vrlo vrednih. Ona ostaju deo naše kolekcije u Zamku kulture i verujem da će zauzeti neko vidno i dobro mesto u zvaničnim institucijama našeg grada, na radost svim našim sugrađanima i gostima, rekao je Todorović otvarajući izložbu.

Prenosimo impresije mr Milana Todorovića.

Zoran Rajković (Kruševac) umetnik je bogatog slikarskog opusa, tematski neomeđen. Njegovu likovnost vodi razmeđe tradicionalnog i modernog, poetskog i ikonografskog, apstraktno enformelističkog i stvarnog, realnog i imaginarnog. Rajković tiho, smireno i vrlo kontrolisano gradi sliku od mekih i pastelnih do jakih impastuoztnih i strukturalnih delova, paletom katkad vrelom od pečenih okera i umbri do hladnih ljubičastih i senovitih plavih.

Vesna Antonić (Beograd) predstavnik je mlađe generacije umetnika. U sliku ulazi smelo, hrabro i samouvereno. Gledao sam kako nastaje slika „Pčele na cvetu“. Najpre je krenula sa nekoliko kardinalski crvenih i rumeno žutih fleka, čuvajući komadiće beline platna, potpuno apstraktno. I odjednom, odnekud, dve majstorski oslikane pčele sleću na žute i crvene fleke, pretvarajući ih u latice predivnog cveta tako tvoreći čarobnu sliku ovozemne realne i nadrealne lepote.

Ivana Bjelica (Novi Sad) majstorski surfuje na talasu svetla i dubokih senki, vrlo vešto se igra strukturama i samo njoj svojstvenim grafizmom, donosi nam sliku pred kojom imamo utisak da će da krene kao film i uvede nas u njen topli i bogati likovni svet čarobnih prizora i fluida.

Vladimir Vlajić (Beograd), umetnik bogate slikarske biografije, vrstan realista, donosi nam dve nadasve neobične kompozicije pejzaža. Spuštajući rakurs gledanja i dovođenjem liniju horizonta na ivicu slike ostavlja čitav prostor za čarobnu predstavu neba i tu nastaje prava slikarska magija, prosto nema tona na njegovoj raskošnoj paleti koji nije zazvonio u tom gotovo nestvarnom prizoru.

Milan Hrnjazović (Valjevo) još jedan je od mladih umetnika koji dolaze. Slikarski i zanatski zreo, moderan i mudar, donosi u svojim slikama neobičnu simboliku. Rekli bismo ima žig, ima poruku i ima tajnu koju ili će nam reći ili sakriti. Svejedno, kaže li je ili je skrije. Uradiće to na jedan vrhunski slikarski način.

Dominika Morariu (Vršac): Razumeti Dominikinu simboliku i poruku koju nam upućuje svojim izuzetnim slikarskim jezikom izgleda jednostavno i epohalno u isto vreme. Ja ga čitam kao prazapis uklesan u kamenu, kori, koži, terakoti, papirusu u samom vremenu i kosmosu. Znakovi urezani u krugu, suncu, u satu, znače samo jedno, istinitost večnog kretanja kao što život sam jeste.

Jelena Tijanić Savić (Beograd) slika lako, čitko, jasno i bez ostatka kroz svoje ženske likove prenosi svoja najdublja osećanja i emocije. Na slikama, a naročito crtežima, ona beleži život po dubini sa radostima i tugama od sećanja i uspomena do želja i snova. U stanju je da prigrli i u naručju ponese, da sačuva sve vredno i neprocenjivo. Moj utisak je da Jelena pripoveda, plače i peva slikajući život sam.

Maja Poljak Petrović (Vrnjačka Banja): „Čitav univerzum sam otkrila u tom cvetu“ kaže Maja i kaže „čičak“. Ona je našla znak za veliki ciklus crteža i slika i u umetničkom smislu prevalila mlečni put od figurativnog do apstraktnog. Maja izgeda ima ključ kojim otvara porte univerzuma likovnosti i ima simbol kojim oistinjuje svoju umetnost, a mi imamo beleg po kom je prepoznajemo.

Ana Marković (Beograd), mlada slikarka posebnog senzibiliteta, vrlo dosledna i u svom realističnom pristupu slikanja pejzaža, od prefinjenog i mekanog u svojoj punoći i raskoši do surovog kraja i nestajanja tog istog pejzaža. Ana kao dobra šumska vila u svojim slikama čuva i neguje svu lepotu i tanušnost tog predivnog sveta, do poslednjeg lista i cveta a onda je sledećeg trenutka spremna da isto tako realno zabeleži apokaliptični kraj do poslednjeg lista i cveta. Njeno slikarstvo je omaž i zavet prirodi.

M.St.J.