PREDAVANJE ALEKSANDRA REPEDŽIĆA – KULT MRTVIH KOD VLAHA

Magijsko-religijska praksa kod Vlaha prilikom sahranjivanja pokojnika“ naziv je predavanja koje je u Zamku kulture održao Aleksandar Repedžić, doktorant etnologije i antropologije. Govoreći o obrednoj praksi Repedžić je upoznao prisutne sa kultom mrtvih kod Vlaha, objasnio smrt bez sveće i smrt sa svećom, rajsku sveću i sveću stat, običaj stavljanja kape, noža i novca, kupanje pokojnika i pesmu ispratnicu pretekaturu.

Preko 20 godina Aleksandar Repedžić bavi se ovom temom, od prvih dana svojih studija, na terenskim istraživanjima, kao saradnik Muzeja u Majdanpeku.

– Bilo je bitno da razumemo kult mrtvih kod Vlaha. Pravili smo opsežnu zbirku sa kultnim hlebovima koji su prisutni na svim daćama, odnosno pomanama kako se nazivaju na vlaškom. Sahrana i samo žaljenje rezervisano je samo za porodicu. Tu zajednica pomaže. Ukućani pre same sahrane ne smeju ništa da rade. Od dana smrti pokojnika, do sedme godine je upravo taj magijsko-religijski čin, odnosno daće i one su spona i način kako komuniciramo sa našim pokojnicima.

Običaj „crna svadba“ je sa područja severoistočne Srbije kada se otkopava pokojnik nakon 40 dana, i to kada neko mlad umre, kako bi zaslužio dva raja, pošto se kod Vlaha smatra da svi odlaze u raj, ali kada niko više ne pominje pokojnika, on nije nigde, čak ni u raju. To je način kako bi porodica za mladog pokojnika obezbedila drugi raj. Upravo taj običaj govori koliko je kult mrtvih bio bitan za zajednicu Vlaha, a i dan-danas postoje različite modifikacije. Tako su nekad hlebove za pomane spremali kod kuće, danas to rade pekare. Postojale su pesme petrekature, odnosno pesme ispraćajnice, da se isprati pokojnik, da se upozna sa onim svetom gde smrt nije ružna, nije zubata, ona je oslobođena od samog Gospoda i da ona mora da uzme i dete iz kolevke, ali i starca, vojnika i mladu ženu. Te pesme su se pevale tri puta dok je pokojnik u kući i one su uvodile pokojnika na onaj svet. To je jedna lepa lirska pesma koja traje i po 45 minuta. Danas toga više nema, objašnjava Repedžić.

Za pokojnika je bitno da se obezbedi voda i svetlost, kako bi on tamo bio obasjan svetlošću. Ukoliko pokojnik umre iznenada i ne nađe se u tom trenutku sa svećom u ruci, onda se priprema rajska sveća koja je jedno umetničko delo, originalna je. Izrađuje se od 44 sveće od prirodnog voska, ukrašena je sa lepim motivima koji izgledaju kao da su heklani. Rajska sveća se pali na 40 dana da bi obezbedila svetlost na onom svetu za samog pokojnika. Ovi običaji karakteristični su za Vlahe i za zajednicu koja živi u severoistočnoj Srbiji.