KONCERT ,,MEMORY” U ZAMKU KULTURE

U Zamku kulture, 9. jula, održan je koncert soprana Jane Križak uz klavirsku pratnju pijanistkinje Nevene Živković pod nazivom ,,Memory“. Na programu su se našla dela Kačinija, Pulanka, Vebera, Geršvina, Pajacole i drugih velikana svetske klasične muzičke scene.

            – Večeras ćete čuti jedan program koji je miks solo pesama, arija iz opera, operete, mjuzikla. Mi smo se trudili da odaberemo kompozitore koji su kroz zvuk istraživali temu ljubavi, najavila je Jana Križak.

            Jana Križak je rođena u Kraljevu gde je i završila nižu muzičku školu na odseku klavir. Dalje školovanje nastavlja u Muzičkoj školi ,,Mokranjac” u Beogradu, odsek klavir i uporedno uči solo pevanje. Osnovne studije završila je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, odsek solo pevanje u klasi prof. Radmile Bakočević.

            Nevena Živković je završila nižu i srednju muzičku školu u klasi prof. Lidije Matić. Diplomirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Mirjane Šujice Babić na katedri za klavir. Tokom studija bila je stipendista Fonda za mlade talente ,,Vlastimir Pavlović Carevac”. U Narodnom pozorištu u Beogradu radi kao muzički saradnik – korepetitor u Beogradskoj operi.

            Ovo veče, ove dve umetnice, posvetile su ,,sećanjima”, i kroz muziku, prisetile su se sebi bitnih trenutka, pa čak i svojih uspomena na Vrnjačku Banju, ali isto tako, probudile su i sećanja i osećanja publike. Posebno emotivan momenat večeri bilo je izvođenje ,,Solvejgine pesme” (Edvard Grig) koju je pijanistkinja Nevena Živković posvetila svome deki ratnom fotografu i inženjeru dr Vasi Popoviću, inače počasnom građaninu Vrnjačke Banje čiji legat se čuva u Zamku kulture.

            – Kada smo otvarali izložbu ,,Dr Vasa Popović, ratni fotograf i inženjer vrnjački”, svirali smo ,,Solvejginu pesmu” od Edvarda Griga, to je bila dekina omiljena numera. Tako da će Jana večeras otpevati tu numeru. Ja sam jako emotivno vezana za Zamak i za Vrnjačku Banju, objasnila je Nevena Živković.

            Opčinjena klavirskim notama i zavodljivim vokalom, publika je uživala u maestralnoj interpretaciji ove dve talentovane umetnice koje su priredile čarobno veče za pamćenje.

Sećanje (,,Memory”) na dr Vasu Popovića

U duhu naslova i teme koncerta o kome smo prethodno govorili, u nastavku teksta, napravićemo jedno ,,sećanje” na dr Vasu Popovića. Naime, pre početka koncerta, iskoristili smo priliku da zajedno sa Nevenom Živković obiđemo stalnu izložbu posvećenu njenom deki – ,,Dr Vasa Popović, ratni fotograf i inženjer vrnjački”.

Dr Vasilije Vasa Popović (1890-1972) bio je jedan od istaknutijih predstavnika intelektualne elite 20. veka koji je aktivno delovao u Kruševcu i Vrnjačkoj Banji, ali i šire. Studirao je građevinu na Visokoj tehničkoj školi u Minhenu kao stipendista srpske vlade. Paralelno sa studijama, bavio se i amaterski fotografijom. Njegovo studiranje nakratko će prekinuti ratno stanje u Srbiji 1914. godine kada se vraća natrag. Ubrzo odlazi u Skoplje i priključuje se legendarnoj srpskoj đačkoj četi, poznatijoj kao ,,Bataljon 1300 kaplara”. Posle dvomesečne obuke, odlazi na front Suvobora i već tu, sa činom narednika-vodnika, prima vod u Sedmom pešadijskom puku Drugog bataljona. Bio je aktivan učesnik do kraja rata, radeći i kao ratni fotograf. Do kraja rata, dobio je čin potporučnika, a posle rata i potpukovnika u rezervi.

Krajem 1918. godine Vrhovna komanda ga upućuje u Italiju na dovršavanje prekinutih studija (za vreme rata). Diplomirao je 1919. godine na Politehničkom fakultetu u Torinu. Po završetku osnovnih studija, vraća se u Srbiju i radi kao šef Građevinske sekcije Kruševačkog okruga gde je i doktorirao na polju tehničkih nauka 1930. godine. Od 1922. do 1926. godine radio je u Upravi banje kao inženjer, i zajedno sa inženjerom Vladom Mitrovićem, učestvovao je na kaptaži vrnjačkih mineralnih izvora u periodu od 1924. do 1926. godine gde je ceo proces dokumentovao fotografijama.

            – O svom deki najviše znam iz priča svojih roditelja. Deka je kao građevinac obnovio i jedan luk na mostu u Višegradu. Bio je jedna impozantna ličnost. Album koji smo ustupili za potrebe izložbe tretirao se kao relikvija kod nas u kući. Na izložbi se nalaze dosta stvari kao što su vrh granate sa ucrtanim likom, njegove lule… On je inače pušio aromatični duvan i često je izlazio u hotel ,,Metropol“ u Beogradu i govorili su da su uvek znali kada je prošao dr Vasa jer se osećao nekakav mirišljavi duvan. Tu je on često pio kafu i čitao novine. Bio je širokog uma, bio je poliglota: govorio je sedam jezika. Bio je vrlo privržen mojoj majci (Gordani Spasović), ona mu je bila jedino dete, kasno je dobio. On je očekivao da će mama upisati građevinu, a mama je upisala tehnologiju. Bila je vrsan tehnolog, po njenoj recepturi su rađeni poznati ,,Štark“ proizvodi, kao što su ,,Prima” grisine i ,,Bonžita“ štanglice, dodala je Nevena Živković.

            Naime, 2009. godine formirana je stalna izložba, istorijskog karaktera – ,,Dr Vasa Popović, ratni fotograf i inženjer vrnjački”, autorke Jelene Borović Dimić. Izložba se sastoji od reprofotografija, originalnih fotografija, dokumenata, raznih priznanja, odlikovanja i drugih predmeta. Izložba se može pratiti kroz dve celine: dr Vasa Popović kao ratni fotograf u Prvom svetskom ratu i dr Vasa Popović kao arhitekta i inženjer. Ono što je možda i najprimamljivije u prvoj celini izložbe jeste album ,,Sedmi pešadijski puk kralja Petra I iz rata 1916-1918. godine” koji su ustupili Popovićeva ćerka Gordana i zet Mihailo Spasović, kao i većinu izloženih predmeta.

            – Ono što je najupečatljivije na samoj postavci jeste verovatno album sa fotografijama nastalim tokom Prvog svetskog rata. Primerak tog albuma imali smo samo mi i Vojni muzej u Beogradu, tako da je ovo možda unikatan primerak, naglasila je Nevena Živković vidno ponosna na svoga deku dr Vasu Popovića.