FESTIVALSKI RADIO

Gosti Festivalskog radija bili su scenaristkinja filma „Hajduk u Beogradu“ Milica Konstantinović Stanojević i glumica Ana Lečić, Milan Nikodijević, autor monografije „Festival –jedna priča“ – Pola veka Festivala filmskog scenarija, kao i Dane Stanojčić, dugogodišnji član Saveta festivala, festivalskog odbora, programskog veća, selekcione komisije

LETNJA ŠKOLA FILMSKE KRITIKE I NOVINARSTVA OKUPILA MLADE LJUBITELJE FILMA

Mladi zainteresovani za film, novinarstvo i kulturu i ove godine imaju priliku da u okviru Letnje škole filmske kritike i novinarstva nauče kako da pažljivo posmatraju filmsko ostvarenje, oblikuju svoj stav i jasno ga izraze. Škola se realizuje kao deo pratećeg programa jubilarnog 50. Festivala filmskog scenarija.

Kroz radionice posvećene osnovama novinarskog izražavanja i filmske kritike polaznike vodi novinarka i voditeljka Sonja Todorović Šegrt. U razgovoru sa mladima približiće im svet filma i pozorišta, ali i ohrabriti da postavljaju pitanja, razmenjuju ideje i slobodno iznose svoje mišljenje o umetničkim delima i temama koje ih okružuju.

– Novinarstvo bi, pre svega, trebalo da počiva na slobodi mišljenja i izveštavanja. Ova škola nam pruža priliku da mladim ljudima približimo film, ali i pozorište, jer su za mene te dve umetnosti neraskidivo povezane. Važno je da stvaramo mladu publiku koja će jednog dana naslediti sve nas, nastaviti da čuva festivale i stvarati dobre filmove i pozorišne predstave. Zato verujem da je edukacija od najranijeg uzrasta izuzetno značajna i snažno podržavam dečje filmove i pozorišta, istakla je Šegrt.

Govoreći o značaju prvih susreta dece sa kulturom, ona je navela primer pozorišta „Duško Radović“, u čijoj blizini živi, i radost koju u njoj izaziva prizor najmlađih posetilaca koji dolaze na predstave.

– Kada dete već sa dve ili tri godine nauči da odlazi u pozorište, ono postepeno postaje deo sveta kulture. Kada vidim decu kako dolaze na predstave, veoma sam srećna, jer su upravo ona naša buduća publika, poručila je Sonja Todorović Šegrt. Letnja škola mladim učesnicima pruža priliku da kroz druženje sa filmskim profesionalcima steknu nova znanja i razviju interesovanje za film, medije i kritičko promišljanje. Njen značaj je u stvaranju nove publike koja će umetnost razumeti, negovati i jednog dana možda i sama stvarati

IZLOŽBA „PLAKATI FESTIVALA FILMSKOG SCENARIJA“

U okviru pratećeg programa 50. Festivala filmskog scenarija, u hotelu “Fontana”, otvorena je izložba „Plakati Festivala filmskog scenarija“, koju je priredio Srđan Udovičić.

– Ova izložba nije samo prikaz plakata, već predstavlja istoriju jednog festivala i pokazuje kako je Festival filmskog scenarija rastao i razvijao se tokom pola veka. Za pet decenija na plakatima je radilo šest autora, Dragoje Trifunović, Milan Todorović Rubljov, Blagoje Dimić, Dragan Pešić, Predrag Čomagić i Mirko Maksimović. Izložba je ujedno i mali omaž autorima jednog velikog festivala koji već 50 godina slavi pisanu reč i filmski scenario, istakao je Srđan Udovičić.

Kao nemi svedoci vremena, izloženi plakati poveli su posetioce na putovanje dugo pet decenija kroz godine u kojima su se smenjivali filmovi, autori, umetnički pravci i generacije publike. Svaki od njih sačuvao je delić festivalske istorije i atmosferu vremena u kom je nastao.

Otvaranju izložbe prisustvovao je i direktor Kulturnog centra Vrnjačke Banje, Saša Milenković.

– Pred nama je pet decenija festivalske istorije ispričane jezikom plakata. Kroz ovu postavku možemo da vidimo kako su se menjali umetnički izrazi i vizuelni pristupi. Ovo je svojevrsni album uspomena jedne od najznačajnijih filmskih manifestacija u regionu, rekao je Milenković.

KONFERENCIJA ZA MEDIJE – 10. 8. 2026.

Prva konferencija za medije u okviru jubilarnog, 50. Festivala filmskog scenarija, održana je 10. avgusta, tačno u podne, u konferencijskoj sali hotela „Fontana“. Na samom početku, Mina Mićović zahvalila je, u ime porodice Velimira Bate Živojinovića, Kulturnom centru Vrnjačka Banja na povelji koju je posthumno dodelio ovom velikanu srpskog glumišta i jednom od osnivača festivala.

U središtu pažnje bili su filmovi koji su obeležili prvo festivalsko veče – „Hajduk u Beogradu“ i „Ptica na stazi slonova“. Razgovor sa njihovim autorskim i glumačkim ekipama vodio je moderator Saša Radojević.

Film „Hajduk u Beogradu“, nastao prema istoimenom romanu Gradimira Stojkovića, otvorio je festival i na veliko platno vratio junaka uz kog su odrastale brojne generacije. Hajduk ovoga puta, zajedno sa porodicom, stiže u Beograd, gde ga očekuju nova škola, nepoznata sredina, prva prijateljstva i izazovi odrastanja. U traganju za svojim mestom u velikom gradu, on otkriva da hrabrost nije samo u suprotstavljanju preprekama, već i u spremnosti da se veruje ljudima, prihvate promene i otvori srce za ljubav.

O nastanku filma i oživljavanju omiljenog književnog junaka govorili su scenaristkinja Milica Konstantinović Stanojević, reditelj Milan Todorović i glumci Todor Jovanović, Ana Lečić, Zinaida Dedakin i montažer Vladimir Marković Luni.

Ideja o ekranizaciji, kako je navedeno na konferenciji, postojala još od 1990-ih, ali je autor dugo odbijao da ustupi prava. Bio je posebno oprezan jer u knjizi nije opisan fizički izgled Hajduka, kako bi svako dete moglo da ga zamisli na svoj način. Reditelj Milan Jovanović je, kako kaže, uspeo da pridobije Stojkovićevo poverenje. Dodatno ih je povezalo to što je Stojković kao dete živeo u istoj ulici u Pančevu. Nakon što je pročitao i odobrio scenario, dogovor je bio da nijedna reč ili postupak u filmu ne budu snimljeni bez Stojkovićevog odobrenja. Video je deo snimljenog materijala i veoma pozitivno reagovao na njega, ali, nažalost, nije dočekao gotov film.

–  Trudili smo se da prepoznamo šta su kvaliteti romana. Tako da je veliki deo rada bio posvećen analizi, pre svega analizi romana, i ozbiljno smo se upustili u tu teoriju šta je potencijal igre, zašto je to u ono vreme toliko korespondiralo sa mladom publikom, šta bi moglo da bude element nostalgije, šta bi moglo da bude zanimljivo danas, tako da je dugo trajao taj proces same pripreme, rekla je scenaristkinja Milica Konstantinović.

Todor Jovanović, kome je poverena glavna uloga Gligorija Pecikoze Hajduka, ističe da se odrastanje 1985. godine, u koju je smeštena radnja filma, u suštini ne razlikuje mnogo od odrastanja danas, samo je, kako kaže, „drugačije spakovano i drugačije izgleda“.

– Imamo mobilne telefone. Možda smo se malo udaljili jedni od drugih, ali deca koja danas gledaju film, čim mogu da se saosete sa onim što vide i da reaguju na to, osećaju isto dok odrastaju. Mislim da nema prevelike razlike, kaže Jovanović.

Glumica Zerina Dedakin, u ostvarenju prepoznaje, pre svega, jedno trajno podsećanje na nežnost i ljudskost.

–  Bojim se da će ovaj film za 30 godina, možda i kraće, biti arhiva nežnosti. Nekada je postojala ljubav. Nekada su postojali prijatelji. Nekada je postojala neka razredna koja nas je volela i bila iskreno zainteresovana za nas, ističe Dedakin.

Prve festivalske večeri premijerno je prikazan i film „Ptica na stazi slonova“, neobična priča o dvojici kolega koji zarađuju kao žive reklame, obučeni u kostime Ptice i Slona. Kada posle radnog vremena ostanu zaključani bez svoje odeće, prinuđeni su da kroz grad krenu u nesvakidašnjim kostimima. Njihov povratak kući pretvara se u niz komičnih, nepredvidivih i gotovo nadrealnih situacija, u kojima im u pomoć priskače lokalni superheroj, Super Lazar. Film su pred novinarima predstavili scenarista i reditelj Ilija Gajica i glumci Anastasija Knežević i Stefan Milivojević.

Ilija Gajica ističe da ga je u filmu, pre svega, zanimala igra žanrovima i njihovo kombinovanje u jednu celinu. Kao važne uticaje navodi italijanski film i književnost, na kojima je odrastao, ali naglašava da cilj nije bio da se ponovi nešto već viđeno, već da se poznati elementi povežu na nov način i tako stvore prepoznatljiv autorski izraz. Govoreći o uslovima u kojima je film nastao, Gajica je istakao da je film snimljen za svega četrnaest noći, iako su pojedine scene bile veoma kompleksne. Film pokušava da prenese dvostruko osećanje – beznađe, ali i nadu. Umesto da ponudi jednostavan odgovor na haotičnu stvarnost, on sugeriše mogućnost stvaranja sopstvenog malog, unutrašnjeg sveta. Upravo takav „mikrosvet“ autor je pokušao da stvori i samim filmom.

PROMOCIJA MONOGRAFIJE FESTIVAL – JEDNA PRIČA

Promocija monografije „Festival – jedna priča“ o pola veka Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, organizovana je u vrnjačkoj Biblioteci 10. avgusta kao centralni prateći sadržaj jubilarnog Festivala. Pored Milana Nikodijevića, autora kapitalne monografije, o knjizi koja predstavlja svojevrsnu vizuelnu istoriju jugoslovenskog i srpskog filma, govorili su Saša Milenković, direktor Kulturnog centra Vrnjačka Banja i direktor Festivala filmskog scenarija, Miroljub Stojanović, urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije, i Dejan Dabić, filmski kritičar, umetnički direktor Martovskog festivala, selektor Festivala glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma u Nišu.

Moderator večeri, Miroslav Stašić, podsetio je prisutne da je Saša Milenković inicirao pojavljivanje knjige i insistirao da upravo Milan bude autor.

– Od prvog trenutka smatram da je Nikodijević najkompetentnija ličnost za ovaj posao, da je na ovom Festivalu od samog osnivanja 1977. godine i jedini je raspolagao činjenicama. Pored svoje lične arhive, koristio je i arhiv Kulturnog centra, kao i Kuće scenarija, a posao je odradio ozbiljno, dubiozno, s ljubavlju. Mislim da monografija zaslužuje svu pažnju i divljenje kada je reč o našoj zemlji i regionu, te da komotno ide uz onu knjigu o 70 godina Pulskog festivala. Moram još da napomenem da je jedinstvena i da predstavlja mali putokaz kako treba raditi ovu vrstu štiva. Sada kada imamo monografiju, hvala Milanu Nikodijeviću što je pristao na jedan ovakav zadatak i što sada imamo ovaj istorijski vremeplov koji će ostati našim pokolenjima i koji će koristiti u mnoge svrhe, rekao je Milenković.

Dejan Dabić, Nikodijevićev filmski saborac i saputnik, naveo da je na Festival filmskog scenarija došao prvi put kao dete, sa deset godina, a da više od trideset godina dolazi profesionalno.

– Ova monografija je kapitalna po mnogo čemu. Kapitalna je po svom sadržaju, kapitalna je po svojoj formi. Po sadržaju je kapitalna zbog toga što sve ono što je bitno u ovih 49, odnosno 50 godina festivala je sadržano u monografiji. Dakle, lična karta svakog festivala sa svim pratećim programima, gostima koji su tu bili, čak i nekim faksimilima vrlo značajnih dokumenata. Ova monografija sadržinski može da se čita od prve strane, a može da se čita i od bilo koje godine koja nekog interesuje, a u formalnom smislu ona sadrži i jako dobre fotografije. Dizajneri su uradili sjajan posao, tako da ova knjiga, osim što će biti zanimljiva filmskim profesionalcima i ljudima koji vole ovaj festival, ona će moći lepo da se stavi na policu u kući i da lepo krasi biblioteku pored klasika književnosti ili neke druge oblasti, naveo je Dabić.

Tvrdnju Dejana Dabića da je reč o knjizi jedinstvenoj u srpskim okvirima, podržao je Miroljub Stojanović, ali i izneo stav da ona prevazilazi regionalne okvire, te da je „svetska, a naša“, tako da će jako brzo ova knjiga biti obrazac kako se prave slične, ne samo festivalske knjige, nego i knjige koje imaju i druge kulturne pobude, i da je glavna odlika njena multiupotrebljivost.

 – Ako malo bolje pogledamo strukturu ove knjige, možemo da kažemo da je ona na jednoj strani, osim svojih tekstualnih i programskih sadržaja, svojevrsna vizuelna istorija jugoslovenskog i srpskog filma. Mislim da je ovo bogatstvo arhiva toliko fascinantno i toliko bitno za nekakvu dinamiku razvoja festivala i upravo pominjanjem i apostrofiranjem imena značajnih gostiju koji su pohađali ovaj Festival, vidimo koliko je ovaj Festival ostavio traga ne samo u srpskoj filmskoj kulturi, nego u srpskoj kulturi uopšte, kaže Stojanović. Zajednički stav govornika bio je da monografija ima hronografsku težinu, da je živa, opipljiva, pulsirajuća knjiga i putokaz ka budućnosti za Festival filmskog scenarija.

IZLOŽBA „PLAKATI POBEDNIČKIH FILMOVA FESTIVALA FILMSKOG SCENARIJA“

Izložba „Plakati pobedničkih filmova Festivala filmskog scenarija“, čiji su autori Srđan Udovičić i Marko Jovičić, deo je pratećeg programa jubilarnog Festivala. Postavljena na Trgu kulture, tokom trajanja manifestacije posetiocima pruža priliku da kroz plakate nagrađenih filmova upoznaju bogatu istoriju Festivala filmskog scenarija.

Izložbu čine plakati filmova čiji su scenariji tokom pet decenija postojanja Festivala ovenčani nagradom za najbolji filmski scenario, predstavljajući svojevrsnu retrospektivu najznačajnijih ostvarenja koja su obeležila njegovu istoriju.

– Želja nam je bila da kroz plakate podsetimo na filmove koji su obeležili istoriju Festivala i domaće kinematografije. Iza svakog plakata stoji priča koja je najpre nastala kao scenario, pa izložba predstavlja svojevrsno putovanje kroz pola veka filmskog stvaralaštva. Nadamo se da će probuditi uspomene kod onih koji su ove filmove gledali, ali i podstaći mlađe generacije da ih otkriju, istakao je Udovičić.

Među nagrađenim ostvarenjima, koja su obeležila istoriju domaće kinematografije i Festivala filmskog scenarija od 1977. do 2025. godine , nalaze se: „Ljubavni život Budimira Trajkovića“, „Okupacija u 26 slika“, „Osvajanje slobode“, „Ko to tamo peva“, „Samo jednom se ljubi“, „Variola Vera“, „Balkan ekspres“, „U raljama života“, „Otac na službenom putu“, „Srećna nova ’49“, „Već viđeno“, „Život sa stricem“, „Kuduz“, „Granica“, „Virdžina“, „Crni bombarder“, „Gorila se kupa u podne“, „Ni na nebu ni na zemlji“, „Urnebesna tragedija“, „Ubistvo s predumišljajem“, „Tango je tužna misao koja se pleše“, „Rane“, „Crna mačka, beli mačor“, „Nebeska udica“, „Zemlja istine, ljubavi i slobode“, „Apsolutnih sto“, „Mala noćna muzika“, „Kad porastem biću kengur“, „Žurka“, „Sedam i po“, „Klopka“, „Ljubav i drugi zločini“, „Čekaj me, ja sigurno neću doći“, „Srpski film“, „Šišanje“, „Parada“, „Krugovi“, „Neposlušni“, „Enklava“, „Pored mene“, „Rekvijem za gospođu J.“, „Izgrednici“, „Ajvar“, „Otac“, „Nečista krv“, „Nebesa“, „Trag divljači“, „Radnička klasa ide u pakao“ i „Izolacija“.

KABARE „VESELE DEVOJKE“

Tijana Dapčević, Zorana Pavić i Danica Todorović zabavile su festivalsku publiku na Trgu kulture ženskim pričama i poznatim hitovima EX Jugoslavije, ili muzičko-scenskim spektaklom koji priča priču o najboljim drugaricama iz detinjstva koje se ponovo okupljaju u Karaoke klubu. Predstava „Vesele devojke“ je adaptacija istoimenog američkog mjuzikla, a priče o sreći, ljubavi, prijateljstvu i poverenju, ali i nezadovoljstvu i neostverenosti, hitovi za sva vremena i poznata, draga ženska lica razgalili su drugo festivalsko veče.

DRUGO VEČE 50. FESTIVALA FILMSKOG SCENARIJA

Drugi dan prikazivanja filmova na 50. Festivalu filmskog scenarija započeo je projekcijom ostvarenja „Biće novih leta“ u vrnjačkom „Bioskopu“, za koji scenario i režiju potpisuje Gvozden Đurić. Film prati porodicu Škrbić, koja se nakon iznenadnog finansijskog kraha suočava sa nemogućnošću da ode na tradicionalno letovanje. U pokušaju da sačuva privid društvenog statusa, porodica inscenira odmor, što dovodi do niza komičnih, ali i emotivnih situacija koje otkrivaju krhkost porodičnih odnosa i iluziju savršenog života.

Večernji program na Letnjoj pozornici nastavljen je premijernim prikazivanjem filmova „Božićna avantura“ i „I u dobru i u zlu“. Pre projekcije, publici su se poklonili Saša Ali i Nataša Aksentijević, predstavljajući ekipu filma „Biće novih leta“.

Film „Božićna avantura“ je božićna porodična komedija, reditelja Marka Jovičića, nastala po scenariju Rok Radiše. Film prati mladog baletana iz Makedonije koji, dolaskom u dom porodice svoje verenice na Zlatiboru, upada u niz komičnih situacija nastalih usled sudara različitih mentaliteta, običaja i porodičnih vrednosti. Nakon projekcije, publici su se poklonili reditelj Marko Jovičić, glumac i scenarista Rok Radiša, distributer Ognjen Drenjanin, direktor filma, Stefan Filipović, koproducent Zoran Tomić i glumci Ognjen Šopalović, Stefan Đoković, Miljan Prljeta, Saša Đurašević, Anastasija Knežević i Mita Ilić.

Kraj druge festivalske večeri obeležila je premijera filma „I u dobru i u zlu“,čiju režiju potpisuje Vladimir Aleksić, scenaristkinje Milice Konstantinović. Ova duhovita porodična drama prati Julijanu i Stojka, supružnike pred razvodom, čiji se planovi neočekivano menjaju kada se u priču umešaju njihove majke, pokušavajući da po svaku cenu spasu njihov brak. Nakon projekcije, publiku su pozdravili reditelj Vladimir Aleksić, scenaristkinja Milica Konstantinović, izvršni producent Marko Jovičić, scenografkinja Nevena Marković, kostimografkinja Tatjana Budimilić, šminkerka Mirjana Rakić, direktor fotografije Miodrag Trajković, direktor filma Stefan Filipović i glumci Saša Đurašević, Snežana Jeremić Nešković, Gala Videnović.

Iako ove godine nije bila u mogućnosti da prisustvuje Festivalu, Mira Banjac uputila je pozdravnu poruku povodom jubileja, koju je publika imala priliku da vidi na velikom platnu Letnje pozornice.

 „Dragi moji, srdačne čestitke šaljem povodom velikog jubileja pola veka posvećenosti filmskoj umetnosti i brige o mojim glumcima. Tokom svih ovih godina festival je postao mesto susreta umetnika, stvaralaca i ljubitelja filma, ostavljajući neizbrisiv trag u našim životima. Praštajte što nisam večeras sa vama, zbog ranije preuzetih obaveza. Želim vam još mnogo uspeha i jubileja, ispunjenih umetnošću, ljubavlju i aplauzima. Hvala vam od srca, Vaša Mira Banjac.“