FESTIVALSKI RADIO

Gosti Festivalskog radija trećeg dana 50. Festivala filmskog scenarija bili su glumica filma „I u dobru i u zlu“ Snežana Jeremić Nešković i scenarista i glumac filma „Božićna avantura“ Rok Radiša. Sa njima se razgovaralo o filmskim ostvarenjima, ulogama, scenarističkom radu i utiscima sa jubilarnog festivala.

SIMPOZIJUM „POLA VEKA FESTIVALA FILMSKOG SCENARIJA U VRNJAČKOJ BANJI“

U okviru pratećeg programa 50. Festivala filmskog scenarija, u Narodnoj biblioteci „Dr Dušan Radić“ održan je tradicionalni Simpozijum, najstariji prateći program festivala. Ovogodišnji skup na temu „Pola veka Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji“ okupio je filmske stvaraoce, teoretičare i ljubitelje sedme umetnosti, koji su se osvrnuli na bogatu istoriju festivala, njegove najznačajnije scenarije, filmove i laureate, ali i razgovarali o njegovoj budućnosti.

Moderator Simpozijuma bio je filmski kritičar i umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić, ujedno i selektor Filmskih susreta u Nišu, koji je vodio razgovor sa učesnicima: scenaristom Predragom Perišićem; rediteljem i dugogodišnjim direktorom Festivala filmskog scenarija, prof. Milanom Nikodijevićem; filmskim kritičarem, rediteljem, scenaristom, glumcem i producentom Sašom Radojevićem; scenaristkinjom Biljanom Maksić; profesorkom istorije umetnosti na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu Dijanom Metlić; direktorom Niškog kulturnog centra Srđanom Savićem; prof. emeritusom Jovanom Milinovim; v.d. direktorom Jugoslovenske kinoteke Aleksandrom Erdeljanovićem i rukovodiocem „Kuće scenarija“ u Narodnoj biblioteci „Dr Dušan Radić“ Srđanom Čeperkovićem.

Pozdravne reči prisutnima uputili su direktori vrnjačkih kulturnih ustanova, Dejan Lučić, direktor Narodne biblioteke „Dr Dušan Radić“, i Saša Milenković, direktor Kulturnog centra Vrnjačke Banje.

– Tema se sama nametnula,  pola veka Festivala filmskog scenarija, njegova istorija, ono što ga je pratilo tokom prethodnih 50 godina, ali i njegov budući pravac. Očekujem lep i konstruktivan razgovor, istakao je Saša Milenković, podsetivši i da se 11. avgusta navršava godišnjica smrti velikog prijatelja festivala, scenariste Gordana Mihića, po kome nagrada za životno delo nosi naziv „Zlatno pero Gordana Mihića“.

Predrag Perišić, dobitnik prve nagrade 1977. godine na 1. Festivalu filmskog scenarija, istakao je da se sa ovih 50 godina festivala završava jedan ciklus. On je posebno izdvojio monografiju Milana Nikodijevića „Festival jedne priče“, ocenivši je kao „briljantno svedočanstvo o istoriji festivala“, nastalo za samo godinu dana, a koje donosi obilje podataka, fotografija i tekstova. Perišić je kao jednu od sugestija za budućnost festivala izdvojio uspostavljanje saradnje sa regionalnim filmskim centrima.

– Ono što ostaje posle slave jeste pitanje budućnosti ovog festivala. Za njega sam emotivno vezan, jer sam godinama dolazio, učestvovao na seminarima i razgovorima, davao savete i sugestije. Zato mi je posebno stalo da festival dobije dobar pravac za godine koje dolaze, poručio je Perišić.

Govoreći o 50 godina Festivala filmskog scenarija, Milan Nikodijević posebno je izdvojio četiri ključne tačke koje su, kako je istakao, festival izdvajale od drugih filmskih smotri.

Prva je Simpozijum, koji se održava od osnivanja festivala i koji je, prema njegovim rečima, predstavljao jednu od najozbiljnijih i najkontinuiranijih tribina jugoslovenske, a potom i srpske kinematografije. Poseban doprinos Simpozijuma video je u kontinuiranom otvaranju pitanja odnosa filma i književnosti. Drugi važan segment bio je konkurs za originalni scenario, pokrenut krajem sedamdesetih godina, koji je predstavljao prvi vaninstitucionalni konkurs te vrste. Festival je, osim novčane podrške, stajao iza autora i njihovih scenarija, a ova praksa je, kako je istakao, ponovo dobila značaj poslednjih godina vraćanjem fokusa na scenario. Treća značajna inicijativa bila je akcija „Zabranjeni bez zabrane“, kroz koju su tokom četiri godine prikazivani filmovi koji su bili zabranjeni ili dugo nisu bili dostupni publici. Kao posebno važan rezultat izdvojio je inicijativu za ukidanje sudske zabrane filma „Grad“, što je sud u Sarajevu prihvatio 1990. godine. Četvrta tačka bilo je uključivanje televizijskih filmova u festivalsku konkurenciju, što je, kako je ocenio, bilo posebno značajno tokom devedesetih godina, kada je televizijska produkcija praktično održavala domaću kinematografiju u životu. Prema njegovim rečima, jedan od temelja festivala bila je i Letnja škola filmske dramaturgije, za koju se nada da će ponovo zaživeti.

Saša Radojević, govoreći o svojim dugogodišnjim iskustvima na festivalu, istakao je njegovu istrajnost i značaj kontinuiteta. Radojević je ukazao i na promene u savremenoj festivalskoj i filmskoj sceni, gde, kako je ocenio, sve izraženija „atomizacija“ festivala dovodi do stvaranja više paralelnih tokova u domaćoj kinematografiji.

– Sama činjenica da nešto u kontinuitetu postoji 50 godina je izuzetna. Festival je kroz vreme prolazio kroz različite periode, često se suočavajući sa tihom opstrukcijom i potcenjivanjem, ali je ipak uspeo da opstane. Njegova posebna snaga je Simpozijum, mesto susreta i sučeljavanja mišljenja, praksa koja, bar na ovaj način, ne postoji na drugim festivalima, istakao je Radojević.

Biljana Maksić istakla je da je za nju Festival filmskog scenarija mnogo više od filmske smotre, budući da je scenario obeležio njen čitav profesionalni put.

– Kroz ovaj festival sam odrasla. On je prepoznao mene, ali i mnogim drugim kolegama dao priliku. Zato mislim da treba da postoji još najmanje 50 godina, rekla je Maksić.

Govoreći o savremenim festivalskim tokovima, složila se da različiti „feudi“ mogu biti i prednost, jer podstiču radoznalost i omogućavaju publici da otkrije filmove koje inače ne bi pogledala.

– Ovde sam videla filmove koje verovatno nikada ne bih gledala, a među njima ima veoma zanimljivih ostvarenja i novih pogleda na svet, zaključila je Biljana Maksić.

Prof. Dijana Metlić ukazala je na promene kroz koje prolazi filmska scena, ističući da festival budućnost mora da gradi u skladu sa vremenom, ali i da zadrži prostor za autorski i umetnički film. Ona je naglasila značaj praćenja različitih filmskih tokova i promišljanja načina na koji festival može da utiče na formiranje ukusa publike. Kao jedan od mogućih pravaca razvoja izdvojila je obnavljanje škole scenarija i filmske kritike, ali i pokretanje rezidencije za mlade scenariste, po uzoru na slične programe u svetu.

Srđan Savić, kao dugogodišnji posetilac i veliki poštovalac festivala, istakao je njegov snažan intelektualni i kulturni uticaj na generacije filmskih kritičara, teoretičara, scenarista i reditelja. Posebno je naglasio značaj očuvanja filmske istorije i pratećih programa koji doprinose razumevanju i očuvanju filmskog nasleđa.

Govoreći o budućnosti festivala, Savić je poručio da se treba osloniti na njegovu tradiciju i obnoviti programe koji su vremenom izostali, poput Letnje škole dramaturgije. Po njegovom mišljenju, istorija festivala može biti važan putokaz za njegov dalji razvoj, jer je tokom pola veka predstavljao značajno mesto susreta i podsticaja za različite generacije filmskih stvaralaca.

Srđan Čeperković predstavio je značaj „Kuće scenarija“, bibliotečkog odeljenja Narodne biblioteke „Dr Dušan Radić“, koje prikuplja, čuva i javnosti predstavlja vrednu građu o Festivalu filmskog scenarija, ali i materijale sa brojnih domaćih i svetskih filmskih festivala.

Posebno je istakao video-arhiv „Razgovori u Kući scenarija“, koji do sada broji 101 emisiju, kao i izdavačku delatnost posvećenu filmskoj misli. Do sada su objavljene knjige „Gordan Mihić – hroničar margine“i„Krimići u regionalnoj kinematografiji: Pavao Pavličić kao paradigma“. Čeperković je najavio i pripremu još dva zbornika, koji će obuhvatiti izlaganja i najvažnije zaključke sa prošlogodišnjeg i ovogodišnjeg Simpozijuma, posvećenih srpskim scenaristima i velikom jubileju – 50 godina Festivala filmskog scenarija.

„BOŽIĆNA AVANTURA“ I „I U DOBRU I U ZLU“

Na konferenciji za novinare koju je vodio Saša Radojević, filmski kritičar, scenarista, reditelj, glumac i producent, predstavili su se članovi ekipa filmskih ostvarenja „Božićna avantura“ i „I u dobru i u zlu“. O filmu „Božićna avantura“ koji je premijerno prikazan govorili su: Rok Radiša, scenarista, Marko Jovičić, koji je debitovao kao reditelj, glumci Dimitrije Ilić, Saša Đurašević, Anastasija Knežević, Miljan Prljeta, Stefan Đoković i Mladen Marković. Odgovarajući na pitanja oni su predstavili autentičan film, porodičnu komediju koja je slojevita i nije puki niz skečeva. Film će u Beogradu premijerno biti prikazan početkom decembra, a u međuvremenu, snimljen je i drugi deo „Uskršnji spektakl“, a završen je scenario i za treći deo, „Makedonska rapsodija“.

– Mi smo se kao narod udaljili od žanra koji naša publika obožava, a to je komedija. Mi nismo imali božićni film. Pročitao sam negde da Amerikanci imaju timove ljudi koji se bave isključivo božićnim filmovima, a zašto mi to nismo iskoristili do sada, ne znam, izjavio je Rok Radiša.

– Birali smo da budu što lepši predeli za snimanje. Imali smo veliku pomoć Turističke organizacije i Opštine Čajetina, tako da zahaljujući njima smo uspeli da realizujemo ovaj film koji nije u standardnim okvirima produkcijske kuće. Mislim da konačno imamo film gde će publika izaći sa osmehom i da su se protekla dva sata smejali u kontinuitetu, film koji će svakog Božića verovatno biti emitovan na nekoj nacionalnoj televiziji kao rekapitulacija protekle godine, kaže Marko Jovičić.

– Meni je ovo prvo filmsko ostvarenje i bilo je vrlo zahtevno za mene, ali sigurna sam  da će to ostaviti večni trag na moj život i sećaću se vrlo rado tog dela života gde smo svi zajedno provodili dane na Mačkatu. Bilo je puno života, avantura, novih iskustava, ljudi koje sam upoznala i zaista sam presrećna što sam bila deo ovog projekta, Dugo smo iščekivali reakciju publike i mislim da su sinoć prevaziđena naša očekivanja. Hvala Vrnjaačkoj Banji što je prepoznala potencijal ovog filma, rekla je Anastasija Knežević.

Film „I u dobru i u zlu“, koji je takođe u takmičarskom programu, predstavili su: Milica Konstantinović, scenaristkinja, Vladimir Aleksić, reditelj i glumci Saša Đurašević, Gala Videnović i Snežana Jeremić Nešković. Topla, duhovita i haotična porodična drama govori o ljubavi, raskidima koji možda nisu konačni i o majkama koje znaju šta je najbolje. Pozorišna predstava iz 2012. godine pretočena je u scenario ovog kamernog filma.

– Iz realnih problema su izašle najkomičnije stvari i to mi je nekako u ovom filmu jako drago. Nismo jurili da postignemo fazon radi fazona, nego smo iz nekih iskrenih odnosa i problema uspeli da dobijemo životnu, tačnu i veoma komičnu priču, kaže Saša Đurašević, zadovoljan ostvarenom ulogom.

– Dramu smo pretvorili u komediju, da ne bude teška priča o životu umetnika, da ljudima bude prijemčivo. Ima dve linije priče: ozbiljnu o razvodu, realističnu i drugu kada dođu mame koje su nosioci komedije. Vlada i ja smo došli na ideju da se to pretoči u scenario. To je bio veliki zadatak zato što je pozorište jedan medij u kome vi možete da imate geg i preterivanje, a film to ne trpi, rekla je Milica Konstantinović.

– Smatram da naša kinematografija treba da proizvodi lepe male životne priče u kojima ljubav pobeđuje na kraju, kao što to rade u belom svetu. Naravno veliki je posao da se pozorišna realnost pretvori u filmski scenario i mislim da smo to jako lepo uradili, kaže Vladimir Aleksić.

– Meni se film jako dopao i prezadovoljna sam rezultatom. To je jedna fina, suptilna komedija, bez ikakvih vulgarnosti, sa merom, dinamika je postignuta i jako sam srećna da sam deo jednog tako kvalitetnog i lepog projekta. Moram da kažem i to, kad bi svaki glumac imao ovakvog reditelja, Vlada je bez premca, izjavila je Snežana Jeremić Nešković.

PREDSTAVLJENA IZDANJA FILMSKOG CENTRA SRBIJE

Da je Festival filmskog scenarija i prostor u kom se čuvaju sećanja, otvaraju arhive i iznova čita istorija domaće kinematografije, pokazala je i promocija izdanja Filmskog centra Srbije, „Jutro u mraku“ Miloša Čolića i „Srpski film: šezdesete“ Saše Radojevića.

Kroz ova dela, predstavljena u okviru pratećeg programa, trećeg dana jubilarnog, 50. Festivala filmskog scenarija, autori su publici u vrnjačkoj Biblioteci približili različite, ali podjednako važne poglede na domaću kinematografiju. Jedan kroz filmske priče, anegdote i zaboravljene tragove prošlosti, a drugi kroz analizu jedne od najznačajnijih decenija srpskog filma.

Čolićevo delo donosi paralelnu istoriju jugoslovenskog i srpskog filma i kulture, ispričanu u 14 ciklusa, sa oko 70 priča, zasnovanu na arhivskim istraživanjima, zaboravljenim biografijama i pričama koje su ostale van glavnih tokova filmske istorije. Među temama su bombardovanje Beograda, Goli otok, filmski festivali, kao i priče o Danilu Kišu, Borislavu Pekiću, Stivu Tešiću i drugima. Govoreći o nastanku knjige, Čolić ističe da je ona zapravo nastala štamparskom greškom, objašnjavajući da ga je pogrešno naveden podatak o filmu „Jutro“ Puriše Đorđevića odveo do višegodišnjeg istraživanja arhivske građe širom Srbije. Naime, u jednoj monografiji, glavna uloga Milene Dravić pogrešno je povezana sa Slobodankom Stefanović, što je autora podstaklo da istraži ko je bila žena koja se pojavila u toj pogrešnoj belešci.

Drugo predstavljeno izdanje, „Srpski film: šezdesete“ Saše Radojevića, posvećeno je srpskoj kinematografiji od 1960. do 1969. godine, mada autor knjigu ne posmatra isključivo kao pregled filmske produkcije šezdesetih godina, već kao nastavak šireg istraživanja srpske kinematografije i pokušaj da se kroz film sagledaju društvene i kulturne promene tog perioda.

– Moja osnovna namera je bila da napravim jedan mali lični inventar srpske kinematografije, rekao je Saša Radojević objašnjavajući da je knjiga o šezdesetim nastavak publikacije „Srpski film pedesete“, objavljene pre tri godine. Autor ističe da knjiga nije samo istoriografski pregled jedne decenije, već deo šireg poduhvata posvećenog srpskoj kinematografiji. Šezdesete, prema njegovim rečima, predstavljaju jedan od najznačajnijih perioda domaće kinematografije, sa velikom koncentracijom kvalitetnih filmskih ostvarenja. Poseban značaj šezdesetih vidi i u promenama koje su se dešavale van samog filma. Razvoj televizije, pojava popularnih serija, mjuzikala i muzičkih komedija, kao i jačanje urbane kulture, uticali su na teme i estetiku tadašnje kinematografije. Istovremeno, snažan talas ratnih filmova imao je važnu ulogu u izgradnji društvenog i državnog narativa, dok je posebno mesto zauzimao crni talas, koji je, kako je istakao, ostao uticajan do danas.

TREĆE VEČE 50. FESTIVALA FILMSKOG SCENARIJA

Treći dan jubilarnog 50. Festivala filmskog scenarija – Gorki list protekao je u znaku raznovrsnih filmskih ostvarenja.

U sali „Bioskopa“ tokom dana prikazan je film „Mileva Ajnštajn“, scenaristkinje Selene Stanković i rediteljke Andrijane Stojković, koji kroz priču o Milevi Marić osvetljava njen život, naučni rad i odnos sa Albertom Ajnštajnom. Povodom 150 godina od njenog rođenja, film nastoji da ispravi istorijsku nepravdu i sačuva sećanje na jednu od najznačajnijih naučnica svog vremena. Uoči večernje projekcije, na amfiteatru publiku su pozdravili scenaristkinja filma Selena Stanković, producentkinja Danka Milošević i glumica Staša Nikolić.

Predstavnici ekipa filmova prikazanih trećeg dana festivala prošetali su crvenim tepihom na Trgu kulture, odakle su se uputili ka Amfiteatru „Danilo Bata Stojković“, gde su ih dočekali brojni gledaoci pred početak projekcija.

Večernji program na amfiteatru nastavljen je premijerom filma „Duplikat“ scenariste Borisa Lukmana i reditelja Marka Glušića. Film je snimljen po scenariju koji je osvojio prvu nagradu na konkursu Festivala filmskog scenarija za najbolji originalni scenario 2025. godine. Film prati povučenog programera Jana, čiju svakodnevicu remeti dolazak kolege koji izgleda potpuno isto kao on i postepeno preuzima njegov život. U potrazi za istinom, Jan se suočava sa sve nejasnijom granicom između stvarnosti i sopstvene paranoje.

Nakon projekcije filma, publiku su pozdravili scenarista i reditelj filma, asistent kostima Aleksandra Vučković, drugi asistent reditelja Marija Glušić, organizator Nikola Lakić, prvi asistent reditelja Anđela Đurović, montažer Andrej Križan, izvršni producent i glumac Đorđe Kreća, kao i glumci Andrej Lukman, Anastasija Knežević, Miljan Prljeta, Ana Lazarević, Dimitrije Mita Ilić, Snežana Jeremić, Anđela Janković.

Završnicu treće festivalske večeri obeležilo je prikazivanje filma „Mačji krik“ čiji su kooscenaristi Goran Paskaljević i Đorđe Sibinović, a reditelj Sanja Živković. Film prati Milenu, čiji se snovi o slavi ruše nakon rođenja deteta sa retkim genetskim oboljenjem. Dok njena porodica vodi borbu za starateljstvo nad unukom, Milena pokušava da pronađe svoj put i izbori se sa teretom sopstvenih odluka. Pred festivalskom publikom su se našli scenarista Đorđe Sibinović, producent Petar Paskaljević i glumica Sanja Mikitišin.

Treće festivalsko veče bilo je i veče sećanja. Na dan kada bi Danilu Bati Stojkoviću bio rođendan, sa posebnom emocijom publika je mogla da se priseti velikana srpskog glumišta, čiji umetnički trag i danas živi kroz njegove nezaboravne uloge, ali i kroz Amfiteatar „Danilo Bato Stojković“, manifestaciju „Dani Danila Bate Stojkovića“ i „Spomen-sobu“ posvećenu njegovom životu i delu.

Program je treće večeri upotpunio koncert „Muzika iz filmova“ na Trgu kulture, u izvođenju benda „Locomotion“.