Izložba filmskih plakata nagrađenih filmova na Kanskom festivalu

U okviru pratećeg programa Festivala filmskog scenarija, u hotelu „Fontana“ otvorena je izložba filmskih plakata nagrađenih filmova sa Kanskog festivala. Ova postavka poseban akcenat stavlja na portrete glumaca i glumica, bilo kroz fotografije ili ilustracije.

Posetioce izložbe pozdravio je Saša Milenković, direktor Kulturnog centra Vrnjačke Banje, dok je izložbu otvorio autor i vlasnik kolekcije filmskih plakata Nebojša Bošnjak, podsetivši prisutne da je palma zaštitni znak grada Kana još od 1846. godine, kada je prvi put doneta i zasađena na Azurnoj obali.

– Dugogodišnji sam kolekcionar i posedujem oko 6.000 filmskih plakata. Živeo sam dugi niz godina u Francuskoj, filmofil sam, pa sam s tim u vezi počeo da skupljam plakate filmova. Kako sam i galerista, posebno me interesuje ilustracija, pa sam vremenom počeo da prikupljam radove značajnih ilustratora, naveo je Bošnjak.

On je dodao da iz domaće kinematografije u svojoj kolekciji ima samo strane plakate, i to za filmove Emira Kusturice „Otac na službenom putu“ i „Podzemlje“, koji su osvojili Zlatnu palmu u Kanu. Izložba predstavlja istorijat evolucije filmskog plakata. Tokom šezdesetih godina dominirale su ilustracije, a plakati su uglavnom bili štampane litografije. Imamo radove poznatih francuskih ilustratora kao što su Žan Mai, Mišel Andi i Roland Topor, koji su uradili preko hiljadu plakata, kao i Amerikanca Boba Pika. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina sve više se koristi fotomontaža, a kasnije se prelazi isključivo na fotografiju, objasnio je Bošnjak.

Konferencija za medije – Tačno u podne 13.avgusta

Prva konferencija za medije u okviru 49. Festivala filmskog scenarija održana je 13. avgusta, tradicionalno u podne, u konferencijskoj sali Hotela „Fontana“. Moderator događaja bio je Saša Radojević.

Film „Vezani“, u režiji Miloša Radunovića i po scenariju Aleksandra Teokarevića,  koji je pobedio na prošlogodišnjem konkursu za najbolji originalni scenario u organizaciji festivala, svečano je premijerno prikazan prve festivalske večeri. Filmska ekipa se predstavila medijima, a pored reditelja prisutni su bili i glumci: Stojan Đorđević, Tamara Milojković, Vesna Paštrović, Kosta Janjić, Danica Ristovski, Jakov Jevtović, Miljana Popović, Miloš Đurović i Spasoje Ž. Milovanović.

Reditelj filma, Miloš Radunović, istakao je snimanje za 13 dana bilo izazovno, ali da je zadovoljan rezultatom. Takođe, veruje da je bolje snimati više manjih filmova nego čekati „epohalne“ projekte koji često ne uspeju.

– Za razliku od klasičnog žanrovskog filma, trudio sam se da ovo delo bude psihoanaliza zla koje nas okružuje. Veoma je lako upasti u njegove zamke, a moj cilj je bio da istražim svaki lik i njegove postupke, kako bih razumeo odakle to zlo potiče. Želeo sam da film bude poučan, da ukaže i roditeljima i deci na to koliko senke iz detinjstva mogu da oblikuju, pa čak i upropaste život. Zato je važno da ih prepoznamo na vreme i ne dozvolimo da nas obeleže, istakao je Radunović.

Glumica Tamara Milojković opisuje Divnu kao slobodoumnu, ali lakovernu devojku koja se bori protiv društvenih ograničenja. Iako pokušavaju da je „zatvore u kavez“, ona nalazi snagu da prati svoj put i ostvari san o odlasku u Beč. Film delimično ima formu mjuzikla, gde pesme, pažljivo odabrane u skladu sa emocijama lika, predstavljaju njenu unutrašnju snagu i trenutke slobode.

Stojan Đorđević, koji u filmu tumači lik Đorđa, istakao je da muzika za njega predstavlja beg iz stana u kome živi sa majkom, iako, kako kaže, već ima „previše godina” za to.

– Harmonika je veza sa ocem koji je napustio nas i otišao u Beč. Tema je teška, ali značajna, ne govori samo o trgovini ljudima, već i o odnosima majke i sina, momka i devojke, i lažnim vezama koje izgledaju lepo, a kriju zlo. Teško je to prikazati brutalno, a da se ne pređe granica ukusa, rekao je Đorđević.

Miljana Popović, koja tumači ulogu Mare, kroz film je dobila priliku za transformaciju, a kako je istakla, njen lik nije potpuno upao u mrak i bila je spremna da se bori za svoje spasenje.

Vesna Paštrović, koja tumači ulogu Anke, istakla je da je Anka žena čiji su snovi i talenat nestali pod teretom nasilja i nesreće, kao i da u svakom vremenu možemo da sretnemo neku „Anku“ koja je prva do nekog nasilnika.

Danica Ristovski smatra da film, iako obrađuje teške životne teme poput prekretnica, socijalnih problema i surove stvarnosti, ne treba da bude izvor negativnosti. Naprotiv, veruje da upravo takvi sadržaji treba da podstaknu čoveka na razmišljanje i borbu.

Jakov Jevtović, koji tumači lik „Crnog“ istakao je da je taj lik jako rano „zasađen“ pogrešnim životnim okolnostima i bez ljubavi u ranom detinjstvu i da svi ljudi koji nose svoju svoju mračnu stranu imaju kasnije problem da je osveste.

– Scene nasilja potiču iz njegovog unutrašnjeg konflikta prema majci koju prezire zbog prostitucije, ali i voli jer ga je othranila, rekao je Jevtović.

Miloš Đurović je ukazao da film ne glorifikuje nasilje, već edukuje i ukazuje na ponašanja i situacije koje treba izbegavati.

Veče otvaranja festivala obeležila je projekcija van konkurencije norveškog filma „Dreams, sex, love“, dobitnika „Zlatnog medveda“ na festivalu u Berlinu. Režiju i scenario potpisuje Dag Johan Haugerud, a pred medijima su bile glumice Ela Everbi, Selome Emnetu i Tuva Holmebakk. Film, deo trilogije „Sex – Dreams – Love“, prati 17-godišnju Johanne zaljubljenu u profesorku, čiji dnevnik uzburkava porodične odnose i otkriva neostvarene snove majke i bake.

Selome Emnetu je izjavila da je film nakon Berlinskog festivala dobio dosta pažnje, kao i da je sa ovim filmom njena popularnost relativno porasla.

Tuva Holmebakk je istakla da je Haugerud je već poznat u Norveškoj, a nagrada mu je donela veću međunarodnu popularnost .

– Svi filmovi govore o ljubavi, seksualnosti i snovima. Homoseksualnost nije glavna tema, već se dovode u pitanje društvene norme i ističe raznolikost ljubavi, rekla je Tuva Holmebakk.

Ela Everbi je rekla da joj je saradnja sa rediteljem pokazala koliko je ljubav važna, a da je zaljubljenost je srž njenog lika. Dodala je da kao početnica još uči i da film istražuje sanjarenje i dozvoljavanje sebi da sanjamo, što njen lik Johanne dobro pokazuje.

Nakon uspeha u Berlinu, film je prodat u brojnim zemljama širom sveta i nastavlja da privlači sve veću međunarodnu pažnju.

Otvaranje izložbe ,,Filmski novi svet: edicija FEST-ovih 50“ Biblioteke grada Beograda

Drugi dan Festivala filmskog scenarija je i ove godine obogaćen programom koji je posvećen filmu i filmskim stvaraocima, pa je u Salonu Narodne blioteke ,,Dr Dušan Radić“ otvorena izložba pod nazivom ,,Filmski novi svet: Edicija Festovih 50“ Biblioteke grada Beograda. Izložbu su svečano otvorili Jasmina Ninkov, direktorka Narodne biblioteke Srbije, Dejan J. Lučić, direktor Narodne biblioteke ,,Dr Dušan Radić“ i autor izložbe, Srđan Čeperković. Posetioci su imali priliku da vide izdanja knjiga iz teorije estetike istorije kritike filma, a uključuju delo Gorana Gocića – ,,Emir Kusturica, Kult margine“, potom ,,Slobodan Novaković, Ličnost kao metafora“, delo koje je priredio Marko Novaković, ,,Dinko“ autora Milana Nikodijevića, delo Ivana Karla ,,HRONOLOGIJA FESTA, Sanjati otvorenih očiju (1971-2022), kao i ,,Zaveštanje od četiri slova“ autorke Une Čolić Banzić, i druga dela.

– U pitanju su knjige koje se bave retrospektivom FEST-a, njegovim fenomenima, ko je sve gostovao na toj manifestaciji, ko je kreirao programe, ko je učestvovao, pobeđivao, a tu su i knjige o značajnim ličnostima naše kinematografije koje su gradile FEST. Edicija je interesantna ne samo zbog odlične tekstualne građe, već i zbog fantastičnih grafičkih rešenja, tako da su knjige lepe i za čitanje i za pogledati, rekao Srđan Čeperković.

– Idejni tvorac ,,Edicije FESTOVIH 50“ je Ivan Karl. U to vreme bio je gradski sekretar u Beogradu, a trenutno je poznati filmski radnik i direktor je Filmskog centra Srbije. Na njegovu inicijativu, ja sam prihvatila da pokrenemo Ediciju koja je naišla na izuzetno topao prijem kulturne javnosti Srbije. Dobili smo i nagradu za tu Ediciju, tačnije Specijalno priznanje 65. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga i Nagradu Šestog festivala knjige ,,FESK – pazi šta čitaš“, istakla je Jasmina Ninkov.

Promocija knjiga o Puriši Đorđeviću i Slobodanu Šijanu

Kako bi i ovaj Festival filmskog scenarija bio privlačan, a pritom i dalje ukazivao poštovanje prema velikanima kinematografije, tokom drugog dana Festivala, u Salonu biblioteke upriličena je promocija monografije u izdanju Filmskog centra Srbije, a koja nosi naziv ,,Puriša“ i govori o Mladomiru Puriši Đorđeviću, scenaristi i reditelju. Monografiju je priredila Maja Nedić, a govorili su Miroljub Stojanović i Milan Nikodijević. Usledila je promocija knjige ,,Slobodan Šijan u ogledalu kritike“ u izdanju Filmskog centra Srbije i Srpske akademije nauke i umetnosti koja predstvalja pažljivo selektovan izbor tekstova koji opisuju lik i delo reditelja Šijana. Miroljub Stojanović i Milan Nikodijević su svoja viđenja i stavove, kada su ova dva filmska stvaraoca u pitanju, izneli na veoma dovitljiv i duhovit način, upotpunjujući ih divnim anegdotama i to sa puno respekta prema kinematografiji i rediteljima, scenaristima.

– Želeo bih da istaknem da je čitanje o filmu podjednako važno kao i gledanje filmova, jer u pitanju su neodvojive kategorije, a barem mojoj generaciji bilo je nezamislivo da samo gledamo filmove, a da ne pratimo ono što se o filmovima piše. Ta vrsta komplemetarnosti je ostala sve do danas, i uvek ću podržati pisanu reč o filmu i filmskim stvaraocima, kao što su ova dva dela koja danas promovišemo, rekao je Miroljub Stojanović.

– Filmsko izdavaštvo je jako značajno za profesionalce i gledaoce, čitaoce, a Filmski centar ima fantastična izdanja u sadržajnom smislu i ozbiljno se bavi i lepotom knjige, to jest grafičkim dizajnom. Generalno, svako delo koje govori o filmu i filmskim stvaraocima je bitno jer ostaje u analima, a u pitanju su vrsni stvaraoci poput Puriše i Šijana, rekao je Milan Nikodijević.

Drugo veče Festivala filmskog scenarija

Drugog dana Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji projekcija filmova počela je prikazivanjem filma „Tvitosaurus“ u vrnjačkom Bioskopu, u režiji Ivice Vidanovića, prema scenariju Aleksandra Miletića. Ovo ostvarenje na duhovit način prikazuje sukob analogne i digitalne generacije, kroz prizmu jedne savremene srpske porodice. U pitanju je parodija savremenog načina života, koja publiku podseća na nerazumevanje među generacijama u dobu društvenih mreža i brzih tehnologija.

Večernji program na Letnjoj pozornici nastavljen je energičnim filmom „Prva klasa pun gas“, u režiji Vladimira Popovića, prema scenariju koji su napisali Zoran Mitrović i Rade Ćosić. Publici su se nakon projekcije poklonili Novak Ašković, Ivana Kostić, Zoran Tomić, Zoran Mitrović i Rade Ćosić. Film je svojom dinamikom i humorom „zapalio“ atmosferu u publici, baš kao što na trkama planu gume njihovih „jugića“.

Kraj druge festivalske večeri obeležila je premijera psihološkog trilera „Običaji“, filma koji kroz elemente horora prodire u najdublje strahove glavnog junaka i njegovo suočavanje s ličnim grehovima. Režiju potpisuje Peđa Marković, dok je scenario napisao Jovica Vučković. Pre projekcije, publici se poklonila filmska ekipa u sastavu: Marko Stojanović, Vladan Janković, Stefan Filipović, Katarina Mićić, Tamara Milojković, Miljan Prljeta, Biljana Zaverla, Saša Đurađević, Danijel Sič i Teodora Tomašev.

Veče je upotpunjeno koncertom filmske muzike u izvođenju benda „Locomotion“ na Trgukulture, koji je svojim nastupom dodatno obogatio festivalski dan.

Kao uvod u 49. Festival filmskog scenarija, poznata glumica izuzetnog glasa JelenaGavrilović, održala je na Trgu kulture koncert posvećen muzici iz čuvenih domaćih i stranih filmova. Publika je uživala u nezaboravnim melodijama, uz snažnu interpretaciju i emociju koju je Jelena donela na scenu. Popularna glumica je izvela muzičke numere domaćih, ali i stranih filmova.

Četrdeset deveto izdanje „Jedinog pravog Festivala filmskog scenarija Gorki list“ otpočelo je svečanim defileom ekipa filmova, plavim tepihom, na Trgu kulture. Dobrodošlicu su poželeli voditelji Vesna Đorđević i Voja Nedeljković. Ovogodišnji festival ima bogat filmski sadržaj. U takmičarskom programu je devet sjajnih filmova, od kojih je čak šest premijera.

– Ovaj festival je svetionik umetnosti scenarija na prostoru bivše Jugoslavije, jedinstven događaj koji od 1977. godine svetlom projektora osvetljava ono što često ostane u senci: scenarista i scenario kao temelj filmske umetnosti. Njegovo poreklo leži u vremenu kada je filmska javnost jasno artikulisala da domaćem filmu nedostaje snažan narativni temelj. Tada se rodila ideja da se scenario ne posmatra kao usputna beleška, već kao srce filma. U tom duhu, Festival je postao prvi i jedini festival posvećen scenaristima i njihovim pričama – onima koje se rađaju u tišini, ali bez kojih nema ni kadra, ni svetla, ni platna, rekao je Voja Nedeljković.

Od svojih početaka na staroj Letnjoj pozornici, pa do sada već kultnog Amfiteatra na Crkvenom brdu, festival je prošao svoj sopstveni put – od ideje do platna. Baš kao što svetlost u kameri budi život na filmu, tako je i ova manifestacija godinama budila poštovanje prema radu scenarista i umetnosti pripovedanja. Zahvaljujući inicijativi ljudi koji su verovali u moć reči i slike Boška Ruđinčanina, Miomira Stamenkovića, Velimira Bate Živojinovića, Vasiljke Bogićević i Dušana Perkovića, festival je začet kao stručno okupljanje, a ubrzo prerastao u manifestaciju od nacionalnog značaja, rekla je Vesna Đorđević najavljujući 49. Festival filmskog scenarija.

– Imam veliku čast da vas pozdravim u ime Opštine Vrnjačka Banja i u svoje lično ime. Dobrodošli u našu i vašu Vrnjačku Banju koja je decenijama unazad centar filmske umetnosti. U ovom periodu ova Letnja pozornica, ceo grad, cela Vrnjačka Banja je u duhu Festivala. Ovde se dešavaju filmski susreti, filmske priče. Festival filmskog scenarija nije samo najznačajniji i najstariji festival ove vrste u ovom delu Evrope. To je dragulj u kruni kulturne ponude Vrnjačke Banje. To je događaj koji se iščekuje cele godine, s nestrpljenjem, rekla je Jasmina Trifunović u ime lokalne samouprave.

Voditelji, Miljan Prljeta i Mirka Vasiljević pozdravili su brojnu publiku. Internacionalizaciju festivala najavio je film „Dreams, sex, love“ dobitnik nagrade „Zlatni medved“ za najbolji film – Berlin 2025. Publika je pozdravila glumice: Tuvu Hornevu, Elu Everbi, Selome Emnetu kojima je Jasmina Trifunović uručila specijalne zahvalnice.

Zlatnik cara Konstantina dodelio je žiri grada domaćina u sastavu: prof. dr Dejan Nešić, predsednik žirija, Jasmina Trifunović i Miomir Mihajlović, posthumno Radenku Rankoviću, profesoru filmske produkcije Fakulteta dramskih umetnosti za izuzetan doprinos afirmaciji, promociji Festivala. Radenkovom sinu Relji Zlatnik je uručila Jasmina Trifunović.

Moj otac je bio jako vezan za ovaj Festival, za Banju i dobar deo svog radnog veka je proveo upravo ovde, radeći, ali u isto vreme i družeći se sa ljudima, što je na neki način jedna od čari Festivala. Drago mi je što u publici vidim veliki broj njegovih prijatelja. Gledajući u vas, osećam da je i on ovde negde sa vama, zahvalio se na nagradi Relja Ranković.

Nagradu „Zlatno pero Gordana Mihića“ za životno delo, Milan Nikodijević uručio je Lordanu Zafranoviću, velikanu kinematografije, citirajući ga: „Da bi se govorilo o zlu koje nama čine drugi, mora se prvo govoriti o zlu u vlastitom narodu.“ – Od prvog ulaska u veličanstveno kraljevstvo filmskog kadra uporno je potencirao da se prvo moramo duboko zagledati u sebe da bismo govorili o drugima, rekao je Nikodijević

Put filma pravi ljude drugačijim. Na ovoj istoj pozornici dobio sam nagradu pre 47 godina i evo me ponovo tu, sa filmom koji ćemo gledati, verovatno iduće godine. Strašno mi je drago da se uspostavila ponovo veza između autora i publike, izjavio je Zafranović.

Vatrometom je označen početak velikog praznika za ljubitelje sedme umetnosti. Premijerno je prikazan film „Vezani“, reditelja Miloša Radunovića, scenariste Aleksandra Teokarevića.

Publici se poklonio deo tima koji je radio na filmu „Vezani“: Marija Radunović, montažerka, Katarina Mićić, organizatorka filma, Stefan Filipović, direktor filma, Miloš Đurović, Spasoje Milovanović, Marko Jovičić, producent filma, Tanja Pavlović, koordinator produkcije, Kosta Janjić, Vesna Paštrović, Danica Ristovski, Miljana Popović, Jakov Jevtović, Tamara Milojković, Stojan Đorđević – glumci i Miloš Radunović, reditelj.

U završnici prve festivalske večeri publika je imala priliku da vidi, premijerno, van konkurencije, film „Dreams, sex, love“ Daga Johana Haugeruda, scenariste i reditelja.

Jedini pravi tradicionalni 49. Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji najavljen je na pres konferenciji održanoj u beogradskoj MTS dvorani.

Festival posvećen scenaristima i njihovom delu, biće održan od 12. do 17. avgusta, a posetioci će tokom šest festivalskih dana imati priliku da uživaju u bogatom i zanimljivom sadržaju – premijeri deset domaćih filmova i pratećim programima, od nezaobilaznog Simpozijuma, pa do dodele nagrada i zatvaranja Festivala koje je osmišljeno kao Boemsko veče kada će glumci pevati nagrađenima u čast.

Predstavnicima medija obratili su se Saša Milenković, direktor Kulturnog centra Vrnjačka Banja, Marko Jovičić, izvršni producent i reditelj Festivala, Ivana Vujić, selektor Festivala, Hadži Aleksandar Đurović,reditelj i član ovogodišnjeg žirija, Milan Prljeta, glumac i voditelj Festivala, kao i Aleksandra Dogandžić, predstavnica Kompanije „Gorki list“ koja je pokrovitelj Festivala. Moderator konferencije bila je Biljana Obradović.

Saša Milenković, direktor Kulturnog centra Vrnjačke Banje, istakao je da Festival, zahvaljujući predanom radu Kulturnog centra i organizacionog tima, ove godine sija punim sjajem, podižući standarde ne samo domaće, već i regionalne festivalske scene.

 — Kontinuitet je nešto što je najbitnije i možda najpresudnije za realizaciju jednog događaja. Spremajući se za ovaj 49, mi obavljamo i pripreme za jubilarni Festival. Inače, Vrnjačka Banja je na sve načine spremna da iznese ovakve događaje. Kada je konkretno o ovom Festivalu reč, pored ozbiljnih smeštajnih kapaciteta, tu su Amfiteatar „Danilo Bata Stojković“ i Bioskop gde će filmovi biti prikazani, Biblioteka u kojoj će biti organizovan Simpozijum „Parteon srpskih scenarista“ i promocije knjiga, rekao je Milenković.

Svaki festival jeste radost i jeste korak dalje ka upoznavanju sebe kroz druge. Interesantno je da su ovoga puta prihvaćeni svi filmovi koji su se prijavili i da su svaki ponaosob interesantni u svom žanru, a da žanrovi variraju od nečeg što se može nazvati epski naučno-fantastični spektakl, preko trilera, do komedija. Znači, široki dijapazon reditelja, široki dijapazon scenarista i u centru svega dobra priča. Biće kina uvek ako bude dobrog mraka, a svetlo će dati dobar scenario, rekla Ivana Vujić, izrazivši posebnu zahvalnost volonterima bez kojih, kako je navela, ne bi bilo ni jedne dobre stvari na svetu.

Festival pred publiku ove godine dovodi i filmove stranih autora i to dobitnika nagrade za najbolji scenario festivala u Kanu film „Mlade majke“ (Young mothers) i dobitnika „Zlatnog Medveda“ nagrade za najbolji film festivala u Berlinu film „Snovi“ (Dreams). Organizatori ističu da će se ove godine oni naći van konkurencije, ali da veruju da će od naredne godine festival imati i posebnu kategoriju za strane filmove, čime se granice festivala pomeraju na novi nivo.

— Naše nastojanje da Festival filmskog scenarija postane internacionalni ove godine daće prve rezultate. Dva najkredibilnija filma koja smo mogli da dovedemo jesu pobednik Berlina i najbolji scenario iz Kana, naveo je Marko Jovičić, producent i reditelj 49. Festivala, a zatim se osvrnuo na kvalitet i teme ovogodišnjih filmskih ostvarenja, kao i na njihov stvaralački put, koji se uklapa u temu Festivala – „Od ideje do platna“.

Predstavljen je sastav stručnog žirija koji će odlučivati o tri najbolja scenarija – Goran Radovanović, Nikola Pejaković i Hadži Aleksandar Đurović. Kao i prethodnih godina, nagradu „Slavko Lazarević” za najbolji scenario dodeliće žiri sastavljen od novinara i filmskih kritičara – Zorica Dragojević, Ljubomir Radanović i Tatjana Gajović, dok će žiri grada domaćina, u sastavu: dr Dejan Nešić, Jasmina Trifunović i Miomir Mihajlović, dodeliti zlatnik sa likom cara Konstantina za izuzetan doprinos afirmaciji Festivala.Takođe, biće uručena i nagrada „Zlatno pero Gordana Mihića“, koju Umetnički savet festivala dodeljuje za doprinos domaćem scenariju. Nagrada „Marko Živić“ za najboljeg mladog glumca – debitanta, koju dodeljuje „Telekom Srbija“ i ove godine neće izostati.

Ovogodišnji takmičarski program otvoriće film „Vezani“ rađen po scenariju koji je  pobedio na prošlogodišnjem konkursu za najbolji originalni scenario u organizaciji Festivala. Narednih dana biće prikazani i: „Tvitosaurus“, „Prva klasa pun gas“, „Običaji“, „Volja sinovljeva“, „Izolacija“, „Tapija“, „Ti si princeza“ i „Čarobna zemlja“. Van konkurencije publika će moći da pogleda filmove „Snovi“, „Mlade majke“, „Drava se ne predaje“, „Čangalović“, „Amići“ i „Zvonceku u pohode“ (Anarhija u KPSS)“.

Po ugledu na evropske galerije i muzeje, Marija Aćimović, upravnica Zamka kulture, osmislila je koncept nesvakidašnjeg višednevnog događaja

Po ugledu na evropske galerije i muzeje, Marija Aćimović, upravnica Zamka kulture, osmislila je koncept nesvakidašnjeg višednevnog događaja koji je okupio veliki broj kreativnih ljudi i dece, turista i meštana i uveo ih u avanturu stvaranja i muzike. „Art tura“ je održana od 1. do 3. avgusta.

– Ova jedinstvena manifestacija, koju čine umetničke radionice i koncerti, osmišljena je kao prostor susreta, igre, stvaranja i povezivanja, kako između roditelja i dece, poznanika i prijatelja, tako i sa umetnošću i muzikom. Kroz tri različite radionice posetioci su imali priliku da zajedno slikaju, oblikuju, osluškuju jedni druge i stvore uspomene koje se ne brišu, rekla nam je Marija Aćimović, autorka projekta.

Radionicu za dekoraciju predmeta od keramike vodila je Snežana Pribaković. Bila je to prilika da svaki pojedinac probudi umetnika u sebi, da uposli svoje ruke i um i aktivira kreativnost dekorišući predmet po svom izboru.

Održana je i radionica na kojoj su polaznici imali priliku da nauče kako se pravi marioneta od  papira. – Papirne lutke za animaciju, poznate kao papirne marionete ili siluete su fascinantne i vizuelno privlačne figure koje se koriste za pravljenje „stop motion“ animacije. Priča o siluetema potiče još iz drevne Kine i Japana, a svoje zlatno doba doživljava u Evropi početkom XIX veka, da bi se kao lutka za animaciju prvi put upotrebila dvadesetih godina XX veka. Lepota ove tehnike  leži u jednostavnosti materijala i složenosti pokreta koji se mogu postići, rekla nam je Katarina Kljajić, akademski slikar, koja je vodila radionicu. Našu umetnicu inspirisao je rad Loti Rajneger, pionirke animacije

Marija Aćimović je održala radionicu cijanotipije koja se odvijala uz muzički program zahvaljujući nastupu Obrada Obradovića na sintisajzeru.

– Cijanotipija je stara fotografska tehnika iz XIX veka, prepoznatljiva po svojim prelepim plavim i belim otiscima. Pomoću ove jednostavne i magične metode preslikavali smo presovane biljke na papir i tkaninu pomoću sunčeve svetlosti. Polaznici su naučili kako se pripremaju površine, postavljaju biljke i razvijaju otisci u vodi, bez upotrebe kamere ili tamne komore, kaže Marija Aćimović.

Radionice su oduševile polaznike i oni nisu skrivali zadovoljstvo zbog učešća. Inače, broj zainteresovanih prevazilazio je kapacitete radionica.

U okviru manifestacije ,,Art tura“ održano je šlager veče, a nastupio je Dušan Zdravković, poznat i kao Šlager majstor, inače urednik radio emisije pod nazivom ,,U ritmu mladosti“ koja se emitovala na Radio Aparatu. Dušan izuzetno ceni ovaj muzički žanr iako nije odrastao u tom vremenu. Nastup je bio u vidu ,,letnje šetnje kroz jugoslovenske popularne šlagere“, a posetioci razne godišnje dobi mogli su da čuju pesme koje su pevali Đorđe Marjanović, Josipa Lisac, Nada Knežević, Radmila Karaklajić, Arsen Dedić, Lola Novaković, Tereza Kesovija, Dragan Stojnić i drugi.

Jubilarni Festival klasične muzike „Vrnjci 2025“ doneo je šest programa

Jubilarni Festival klasične muzike „Vrnjci 2025“ doneo je šest programa u šest festivalskih večeri u vrnjačkom Zamku kulture od 25. do 30. jula u organizaciji Kulturnog centra Vrnjačka Banja, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije. Festival je već dve decenije mesto susreta generacija, kultura i vizija, prostor u kome klasična muzika živi, raste i inspiriše. U ime zahvalnosti umetnicima, institucijama, onima koji su bili deo organizacije od osnivanja Festivala, uručene su posebne zahvalnice.  

Kada smo počinjali nije bilo nijedne slične manifestacije u regionu koja se bavi isključivo umetničkom muzikom. Opstali smo zahvaljujući razumevanju krovnih institucija kulture. Da nema pažnje, podržavanja i odobravanja Kulturnog centra i resornog Ministarstva svih ovih godina, i pozitivne evaluacije od strane Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Udruženja muzičkih umetnika Srbije, Udruženja kompozitora, Udruženja muzičkih i baletskih pedagoga, ne bismo tako uspešno prošli ovaj put. Svakako je jako bitna i podrška medijskih i izdavačkih kuća iz inostranstva, iz Amerike i Italije, jer smo zahvaljujući njima publici prezentovali neka najnovija izdanja koja su se tek pojavila. Festival je tako i koncipiran da sva dela budu premijerno izvedena upravo u Vrnjačkoj Banji i da se gostovanje umetnika iz inostranstva svede samo na Festival, odnosno da nikako ne budemo deo neke turneje, a zahvaljujući muzičkim poznanstvima, uspeli smo da dovedemo neka velika imena iz celog sveta. Izuzetno akustičnom i dobrom scenom u Zamku kulture prodefilovala su mnoga značajna imena iz Zapadne Evrope ali i iz Istočnog bloka, iz SAD, Južne Amerike, iz Azije i Afrike, a ove godine i sa Novog Zelanda, rekao nam je umetnički direktor Festivala, gitarista, kompozitor, muzikolog, pedagog i publicista prof. dr Uroš Dojčinović, izražavajući nadu da će koncept opstati i u narednim godinama jer je reč o manifestaciji koja je našla svoje mesto na globalnoj karti sličnih dešavanja.

Tokom godina postojanja Festivala, koji je 2015. proglašen za najperspektivniji regionalni u sferi klasične muzike, najbolji mladi umetnici iz zemlje mogli su da sagledaju svoj potencijal kroz rad sa velikim muzičarima današnjice i njihovim vršnjacima iz celog sveta. Iako je akcenat bio na koncertima koji su promovisali poznata svetska imena, kao i naše značajne mlade umetnike, propratnih aktivnosti koje upotpunjuju i obogaćuju manifestaciju bilo je na pretek – u sferi publicistike objavljena je edicija notnih izdanja, organizovani su seminari, promocije, propratne izložbe, pa tako ovogodišnji Festival prati retrospektivna izložba koja prikazuje prvih dvadeset godina, bogata eksponatima, i postavljena je u Zamku kulture.

Ljubica Vraneš: Veče operskih arija

Operska solistkinja Ljubica Vraneš, uz klavirsku pratnju Milivoja Veljića potpuno je osvojila publiku u Zamku kulture, 26. jula. Na repertoaru su se našle operske arije Čajkovskog, Bizea, Verdija, Sen-Sansa, kao i „Veruj da te ljubim“ i „Sve dok je tvog blagog oka“ Isidora Bajića.

Ljubica Vraneš, mecosopran, solista Beogradske opere, diplomirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Radmile Bakočević, u čijoj klasi je i magistrirala. Dobitnik je prve nagrade, kao i nagrade za najboljeg mecosoprana na takmičenju „Nikola Cvejić“ koju joj je dodelila prof. Biserka Cvejić. Članica je operskog ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu, a bila je i u naslovnoj ulozi u operi „Karmen“ na Velikoj sceni Narodnog pozorišta. Nastupala na koncertima „Put ka Belkantu“ kao i mnogim koncertima u Beogradu i širom naše zemlje. Veoma je priznata i u Rumuniji. Dobitnica je nagrade „Oskar Danon“ i Javne pohvale za rezultate u radu od izuzetnog i posebnog značaja za uspešnu aktivnost beogradskog Narodnog pozorišta za sezonu 2019/2020.

Milivoje Veljić je diplomirao na Katedri za klavir, doktorirao na Katedri za kamernu muziku, a zaposlen je, u zvanju višeg umetničkog saradnika, na Katedri za solo pevanje Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Dobitnik je nagrade Fakulteta iz Fonda Jelene Pavlović za najboljeg diplomca Katedre za klavir. Član je UMUS-a (Udruženje muzičkih umetnika Srbije) i MOTO-a (Muzičko opersko teatarska organizacija).

Metju Maršal: Zvuci gitare

Ljubitelji klasične gitare uživali su u koncertu Metjua Maršala. Novozelandski umetnik pobrao je duge aplauze nakon izvođenja kompozicija čiji su autori Benvenuto Terzi, Kenet Jang, Stiven Gos, Kristofer Blejk, Ejndžel Viloldo. Posebnu pažnju privukla je kompozicija „Srpske narodne igre“ koju je Entoni Riči komponovao upravo za Festival „Vrnjci“. U završnici koncerta Maršal je premijerno izveo ovu kompoziciju u saradnji sa Urošem Dojčinovićem.

Metju Maršal je gitaru učio na Novom Zelandu, u Engleskoj i Americi. Počev od 1988. dobitnik je većeg broja međunarodnih nagrada i priznanja. Do sada je ostvario oko 2.000 koncerata, na četiri kontinenta. Realizovao je više solističkih i kamernih audio albuma. Predavao je na univerzitetima i muzičkim koledžima u Australiji, Velikoj Britaniji i na Novom Zelandu. Umetnički je direktor nekoliko muzičkih festivala i gitarskih manifestacija u Australiji i na Novom Zelandu.

Gitara i tenor jednako raj za dušu

Četvrti dan HH Međunarodnog festivala klasične muzike protekao je u znaku klasične gitare i tenora, pa su Metju Maršal i Kristofer Boven očarali publiku svojim koncertom pod nazivom ,,Rascvetana grana“. Metju Maršal je čuveni gitarista sa pregršt međunarodnih priznanja i nagrada,  a Kristofer Boven u svojoj bogatoj biografiji ima niz nastupa u okviru raznih operskih komada, te se ovaj duo publici predstavio u najlepšem svetlu, pa je reakcija publike bila u skladu sa izvođenjem, blago rečeno, odlična.

Nizale su se pesme kompozitora kao što su Bendžamin Briten, Daglas Lilburn, Džon Dauland, Stiven Mek Nef, Malkolm Vilijamson i Antoni Riči. Pesme sadrže metafore, razne teme, duboku emociju, što su perfektno prikazali Metju i Kristofer.

– Prvi put sam u Srbiji, i ovo je divan predeo, okružen je planinama i zadovoljan sam prijemom ljudi ovde. Malo nas je brinulo to da li će publika razumeti određene reči u pesmama, ali muzika je prilično živopisna tako da verujemo da je publika razumela smisao. Nas je muzika i spojila, a ja sam imao želju da nastupam sa gitaristom pa smo se čuli onlajn putem i ostvarili saradnju još pre trinaest godina, rekao je Kristofer Boven.

– I ja sam imao bojazan kada je razumevanje pesama u pitanju jer u velikoj meri govori o Novom Zelandu, i jedino ako ste bili tamo možete razumeti, ali slažem se sa time da je muzika doprinela da publika razume na ispravan način. Drago mi je što smo upravo ove melodije, komponovane za gitaru, izveli ovde, izneo je Metju Maršal.

Rosen Idealov i Nadežda Tcanova – Klarinet i klavir uz emociju

Rosen Idealov koji svira klarinet i pijanistkinja Nadežda Tcanova održali su veoma zanimljiv i obojen emocijom koncert koji je nagrađen aplauzom i krajnje pozitivnim komentarima.

Rosen i Nadežda zajedno nastupaju već šest godina, i ne čudi činjenica da ova dva izuzetna umetnika svojim izvođenjem prikazuju kvalitet, posvećenost, iskustvo i dar. Publika je imala priliku da čuje kompozicije Vagnera, Bramsa, Šumana koje fantastično zvuče kada klarinet za pratnju ima klavir. Rosen i Nadežda su umetnici sa bogatim iskustvom i nizom nagrada, nastupa, tako da publika uvek odreaguje na njihovo izvođenje koje jeste u duhu romantizma, ali ima i lični pečat.

– Prvi put sam ovde, i veoma mi se dopada mesto. Priroda je divna, kao i meštani, a posebno su mi interesantni izvori mineralne vode. Rosen mi je pričao sve najlepše o ovom mestu i zato sam ovde na gostovanju sa njim. Zamak je predivan i akustičan, a nama muzičarima to mnogo znači, rekla je Nadežda Tcanova.

– Veoma mi je drago što sam ponovo ovde i što učestvujem na ovom festivalu. Impresioniran sam ovim zdanjem jer daje perfektan zvuk. Publika razume i učestvuje na neki način, pa imamo divnu komunikaciju. Kreiranje programa je koncipirano tako da zamišljamo da kompozitori, čije kompozicije izvodimo, razgovaraju za stolom. Iako su po pitanju forme i stilu drugačiji, ti ,,razgovori“ su veoma zanimljivi i inspirišu, pa  pravljenje ovakvog programa predstavlja posebnu vrstu umetnosti, izneo je Rosen Idealov.

Uroš Dojčinović i „Intermeco“ za kraj i novi početak

Međunarodni festival klasične muzike ,,Vrnjci“ završen je 30. jula fantastičnim nastupom gitariste Uroša Dojčinovića i Gudačkog kvarteta ,,Intermeco“ koji čine Milena Rajković, Tamara Živković, Milena Martinov Stojković i Milica Jakšić. Završni koncert ,,Romansa“ pružio je kompozicije koje su komponovali Paganini, Ferer, Halfter, Dvoržak i drugi. Uroš Dojčinović i kvartet „Intermeco“ publici su podarili jedinstven doživljaj muzike u idealnom ambijentu kao što je Zamak kulture, jer su u pitanju vrsni umetnici koji imaju bogate karijere i gaje ljubav prema muzici koja uvek dopre do ljubitelja ovog žanra. – Zadovoljstvo je što uspevamo već dvadeset godina da održimo ovaj festival, i do sada smo imali nekoliko stotina vrsnih umetnika iz celog sveta, a koncepcija festivala je takva da učesnici imaju sve na raspolaganju i mogu da osmisle lep program, da koncepiraju sve potrebno, a Zamak je divno zdanje koje ima odličnu akustiku, i to svima godi. Imamo i propratni program koji čine promocije, izložbe, jer može uporedo da se prezentuje. Mnogi umetnici su upravo na ovom festivalu predstavljali svoja autorska dela, što im mnogo znači. Ove godine festival smo započeli nastupom Umetničkog ansambla Ministarstva odbrane ,,Stanislav Binički“, a priča se zaokružuje nastupom Gudačkog kvarteta ,,Intermeco“, što daje posebnu čar. Želeo bih da se zahvalim svima koji su doprineli da se i ove godine održi festival, a to su Kulturni centar Vrnjačka Banja, Opština Vrnjačka Banja, Ministarstvo kulture Republike Srbije, i ostalim udruženjima, preduzećima koji su doprineli tome da ovaj festival bude sjajan i da uključuje vrsna imena, pored navedenih, tu su i Ljubica Vraneš, Milivoje Veljić, Metju Maršal, Kristofer Boven, Rosen Idealov, Nadežda Tcanova, rekao je Uroš Dojčinović.