Koncert mlade pijanistkinje Jovane Krstić biće upriličen u četvrtak 21. avgusta 2025. godine, od 17 časova u Zamku kulture.

Na programu će se naći dela Baha, Betovena, Šopena, Vebera.

Jovana Krstić rođena je 2004. godine u Kruševcu.  Završila je osnovno muzičko obrazovanje u muzičkoj školi Trstenik, u klasi Nadežde Popović, da bi 2017. godine ponela titulu Đak generacije sa ukupno osvojenih 28. državnih i međunarodnih nagrada tokom formalnog šestogodišnjeg školovanja .

Srednje obrazovanje završila u muzičkoj školi u Nišu u klasi Spomenke Špirić, Borivoja Mladenovića i Danijela Dojčinovića.

Sada završava treću godinu na Muzičkoj akademiji u Istočnom Sarajevu u klasi Nevene Ćeklić.

Više puta je dobijala Nagradu Fonda za mlade talente opštine Trstenik.

Ulaz na koncert je besplatan.

Završna pres konferencija

Završna pres konferencija 49. Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji održana je u Hotelu ,,Fontana“ i uključivala je rubriku bilten i predstavljanje filmova koji su prikazani prethodno veče i one koji će biti prikazani na završnoj večeri. Konferenciji su prisustvovale ekipe filmova ,,Amići“, ,,Čangalović“, ,,Tapija“ i ,,Ti si princeza“ koje su imale priliku da predstave svoja dela i odgovore na pitanja novinara. Razgovore je vodio moderator, Saša Radojević.

Prvobitno se prisutnima obratio Ivan Sokač, scenarist filma ,,Amići“ koji je istakao da je u pitanju neka vrsta dokumentarnog filma, omaž grupi ,,Bijelo dugme“.

Usledilo je predstavljanje ekipe filma ,,Čangalović“ a prisutni su bili Nada Savić, koja potpisuje scenario i režiju, zatim Dragutin Ćirković, dizajner zvuka i Matija Munjiza Petrović, direktor fotografije. Film je rađen u produkciji Nade Savić.

Zatim se predstavila ekipa filma ,,Tapija“ koju su činili scenarista i reditelj filma, Luka Mihailović, i glumci Marko Marković, Stefan Milivojević i Miloš Đurović.

Na kraju se predstavila ekipa filma ,,Ti si princeza“ reditelja Petra Pašića, a ekipu su činili Vladan Janković, direktor fotografije,  kao i glumci Marija Gašić, Nemanja Janičić, i glumački podmladak Iskra Radović, Teodora Vasić, Lara Vukojičić i Petar Vasiljević. Scenario su pisali Dušan Bulić, Katarina Nikolić i Stefan Andrejić, a produkciju potpisuju Telekom Srbija, Pink Media Grupa i Apolon.

Usledilo je proglašenje pobednika, pa su pobednike proglasili članovi žirija u sastavu: Nikola Kolja Pejaković, predsednik žirija, Goran Radovanović i Hadži Aleksandar Đurović, članovi žirija.

Odluke žirija 49. Festivala filmskog scenarija i obrazloženja

PRVA NAGRADA dodeljuje se scenariju Marka Backovića i Marka Jocića, za film ,,IZOLACIJA“. U vremenu kada se svaki pojedinac može zapitati šta je oko nas istinito, a šta izrežirana stvarnost, možemo li verovati svojim očima i zdravom razumu, ili ćemo biti samo eksperiment i zamorčići medija, scenaristi filma ,,Izolacija“, kroz formu žanrovskog filma, sa nesvakidašnjim obrtom, pred glavnog junaka, kao i pred gledaoca postavljaju moralne dileme i pitanja svesti, savesti i saučesništva pojedinca u toj manipulaciji.
DRUGA NAGRADA dodeljuje se scenariju Staše Koprivice, za film „ČAROBNA ZEMLJA“.  Nepretencioznim i naizgled jednostavnim pristupom temi, scenaristkinja filma „Čarobna zemlja“ nam otkriva dublje sukobe kroz koje junaci prolaze kako sa samima sobom, tako i u svojim međusobnim odnosima, ali i sa današnjim društvom uopšte. Kroz sudbine aktera, suočavamo se ne samo sa teškoćama glumačkog poziva, već i roditeljstva, ali i borbe sa porocima, a priča smeštena u milje dečjeg rijaliti programa, na metaforički način upozorava da smo svi zamađijani u „čarobnoj zemlji“, u kojoj se gube empatija i iskrenost zarad rejtinga i popularnosti.
TREĆA NAGRADA dodeljuje se scenariju Radeta Ćosića i Zorana Mitrovića za film „PRVA KLASA: PUN GAS!“. Veoma duhovita i strukturalno jasna priča nas vešto i dimanično vodi kroz životnu trku glavnog lika. Ova komedija o rivalstvu, idolima, snovima i motivaciji njenih junaka nas vraća u žanr porodičnog filma, nakon koga se osećamo pozitivno, što je retkost u savremenoj srpskoj kinematografiji. I pored komičnih situacija, saosećamo se sa dramom koju proživljavaju likovi i navijamo za srećan završetak. Scenarista filma ,,Prva klasa – pun gas!“ se pričom o automobilizmu, u interesantnom spoju veoma vešto naslanja na kultnu kinematografiju bivše Jugoslavije, kao i na američki žanrovski film, kroz naizgled lokalnu, ali zapravo univerzalnu priču.

Žiri novinara i filmskih kritičara 49. Festivala filmskog scenarija dodeljuje nagradu Ilustrovane Politike ,,Slavko Lazarević“ za najbolji scenario Aleksandru Miletiću za scenario filma ,,Tvitosaurus“, Žiri grada domaćina na 49. Festivalu filmskog scenarija dodeljuje ,,Zlatnik sa likom cara Konstantina“ posthumno Radenku Rankoviću za izuzetan doprinos afirmaciji i promociji Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, Umetnički savet 49. Festivala filmskog scenarija dodeljuje nagradu ,,Zlatno pero Gordana Mihića“ Lordanu Zafranoviću za izuzetan doprinos scenariju i nacionalnoj kinematografiji, a ,,Telekom Srbija“ dodeljuje nagradu ,,Marko Živić“ za najboljeg mladog glumca – debitanta Festivala Tamari Milojković za ulogu u filmu ,,Vezani“ i Teodori Dragićević za ulogu u filmu ,,Tapija“.

Svečana dodela nagrada

U popodnevnom terminu publika je imala priliku da pogleda premijernu projekciju filma „Ti si princeza“ čiji scenario potpisuje Katarina Nikolić, a režiju Petar Pašić. Na Amfiteatru „Danilo Bata Stojković“ publici su se poklonili glumci filma „Ti si princeza“: Teodora Vasić, Petar Vasiljević, Lara Vukojčić, Iskra Radović, Mila Sredojević, Nemanja Janičić, Marija Gašić i direktor fotografije Vladan Janković.

U nastavku večeri prikazana je premijera filma „Čarobna zemlja“, a publici se poklonila šminkerka ovog filma Nevena Mijatović.

Mirka Vasiljević i Miljan Prljeta predstavili su odluke žirija i dobitnike nagrada ovogodišnjeg Fesivala.

Žiri novinara i filmskih kritičara u sastavu: Zorica Dragojević, Ljubomir Radanović, Tatjana Gajović, dodelio je nagradu „Slavko Lazarević“ za najbolji scenario Aleksandru Miletiću i Božidaru Kneževiću za film „Tvitosaurus“ u režiji Ivice Vidanovića. Zorica Dragojević uručila je nagradu Božidaru Kneževiću.

-Hvala još jednom Vrnjačkoj Banji, hvala svima na divnoj organizaciji, uživali smo kao i svake godine do sada. Scenario nam se svideo, jer mi smo prosto jednostavno tražili sreću, onu istinsku nepatvorenu komediju bez preterivanja, scenario koji teče, drži pažnju i ne skreće misli, rekla je Zorica Dragojević obrazlažući odluku žirija.

Žiri za dodelu nagrada za najbolje napisane scenarije ovogodišnjeg Festivala filmskog scenarija radio je u sastavu: Nikola Kolja Pejaković, Goran Radovanović i Hadži Aleksandar Đurović. Treću nagradu žiri je dodelio scenariju Zorana Mitrovića i Radeta Ćosića za film „Prva klasa: Pun gas!“ u režiji Vladimira Miće Popovića. Hadži Aleksandar Đurović uručio je nagradu scenaristima ovog filma.

-Hvala vama što sedite tu, koji gledate i koji reagujete na scenario. Ova nagrada u stvari ide vama i posvetio bih je Debelom, Miloradu Milinkoviću koji je na početku ovog projekta bio sa nama i posle je otišao na neke druge projekte, rekao je Rade Ćosić.

Druga nagrada za scenario, po odluci žirija, pripala je Staši Koprivici za scenario filma „Čarobna zemlja“ u režiji Milorada Milinkovića. Goran Radovanović uručio je nagradu producentu ovog filma, Željku Mitroviću koji je nagradu uručio Milinkovićevoj supruzi i ćerki.

Prva nagrada dodeljena je scenariju Marka Backovića i Marka Jocića, za film „Izolacija“ u režiji Marka Backovića. Hadži Aleksandar Đurović obrazložio je odluku žirija. On je rekao da je prva nagrada otišla u ruke za film koji je prepoznat od publike ne samo u bioskopima već i na festivalima.

– Ovaj film se istakao u odnosu na ostale, upravo po svojoj tematici, po angažovanosti prema trenutnom društvenom trenutku i upravo govori o jednoj temi koja je duboka i koja nas tera da se zapitamo, kao i glavni lik ovog filma, šta je oko nas stvarno, šta je rijaliti i kakav je odnos zapravo, nas prema medijima, medija prema nama i empatije koju treba da imamo prema ljudima,  rekao je Đurović.

Boemsko veče nagrađenima u čast

Na Trgu kulture u okviru „Boemske večeri“ dodeljena je nagrada „Marko Živić“ za najboljeg mladog glumca debitanta na Festivalu, i to, Tamari Milojković za ulogu u filmu „Vezani“ i Teodori Dragićević za ulogu u filmu „Tapija“. Nagrada publike „Gorki list, jedini pravi“ pripala je filmu „Prva klasa: Pun gas!“.

„Boemsko veče nagrađenima u čast“ okupilo je tridesetak glumaca koji su pevali numere iz domaćih filmova i serija. U veče filmske muzike uvod su bili instrumentali, teme iz filmova „Balkan ekspres“, „Tito i ja“, serije „Grlom u jagode“… Maja Marinković otpevala je pesmu „Dukat“ (Nemoj da brigaš). Usledile su pesme plejade glumaca: Žarko Stepanov, Teodora Tomašev, Snežana Savić, Žarko Dimoski, Vesna Paštrović, Saša Đurašević,  Marko Marković i Milanče, Ljilja Stjepa, Anastasija Knežević, Predrag Miletić, Dušan Svilar, Tamara Milojković, Marko Jovičić, Đorđe Kreća, Miljana Gavrilović, Vesna Šaštrović, Stefan Milivojević… U završnici večeri, svi glumci otpevali su „A sad adio“.

Gosti konferencije za medije, održane 15. avgusta bili su članovi timova filmova prikazanih prethodnog dana: „Zvonceku u pohode – Anarhija u KPSS“, „Drava se ne predaje“ i „Izolacija“.

Na početku konferencije predstavljen je dramski triptih „Tri drame za njeno rame“ Aleksandra Gajovića, u kojem se prošlost, savest i identitet sudaraju u vanvremenskom prostoru. O delu je, pored autora, govorila i Ivana Vujić,  pozorišna rediteljka, profesorka FDU u Beogradu, dramski pisac i selektorka 49. FFS-a. Ovo delo čitaoca uvodi u duboku unutrašnju raspravu, kao da je sam svedok i porotnik.

Ispred filma „Zvonceku u pohode – Anarhija u KPSS“, govorio je Miroslav Stašić, koautor filma, koji je istakao da film govori o srpskoj muzičkoj sceni 90-ih godina, i da su Zvončekovi bilježnici  jedan od bendova koji su obeležili tadašnju srpsku rok scenu.

– Specifični su jer dolaze iz Aranđelovca, grada bez muzičkih predstavnika do tada. Bili su originalni jer su koncerte pretvarali u prave male predstave, sa skečevima i scenskim nastupima. Grupa je imala veoma zanimljivu karijeru i jasno pravilo kako bend treba da se razvija, prvo kultni status u svom gradu, zatim demo kasete, pa tek albumi. To je bilo vreme kada su muzičke emisije postojale na radiju i televiziji. Neki članovi su se pored muzike bavili i medijskim radom, rekao je Stašić.

Stašić je dodao da ovaj bend nikada  nije napravio taj iskorak poput drugih bendova, iako su imali dovoljno prostora.

– Oni su primer undergroundbenda koji je, svojom svesnom odlukom, ostao upravo u tom underground-u, birajući marginu umesto scene, naglasio je Stašić.

O filmu „Drava se ne predaje“ govorili su Aleksandar Trmčić, Rade Ćosić i Stefan Milivojević.

Aleksandar Trmčić je istakao da je tehnologija danas znatno olakšala rad filmskim radnicima kako bi određene scene i radnje u filmu mogle da se prikažu mnogo lakše i uverljivije.

– Zahvaljujući tome, uspeli smo da prikažemo zaboravljenu borbu iz „Šestodnevnog rata“ pre skoro 80 godina. Manje poznata istinita činjenica je da je kapetan Kraljevske ratne mornarice 6. aprila 1941. odbio naređenje o predaji i nastavio borbu. Njegov brod bio je jedini koji se suprotstavio agresoru tokom bombardovanja Srbije i Beograda, rekao je Trmčić.

Rade Ćosić je naveo da film postoji u četiri verzije, ali da je najbolja po njegovom mišljenju producentska verzija. Takođe je predložio inicijativu za snimanje više istorijskih filmova.

Stefan Milivojević je istakao da mu je velika čast što je deo ovog filma, posebno jer lik koji igra potiče iz Crne Gore, gde je čast najvrednija vrlina, kao i da je tužno što mnogi ne znaju ko je Aleksandar Berić.

Film pokazuje da je većina posade, 76 ljudi poginulo, dok je 13 preživelo. Brod je uništio preko 30 nemačkih štuka, tri ratna broda i razorio aerodrom Mohač, odakle su poletali bombarderi koji su gađali Beograd.

Konferencija za štampu završena je razgovorom sa članovima ekipe filma „Izolacija“ ,Milenom Predić, koja tumači ulogu psihijatrice, i Markom Jocićem, koscenaristom, producentom i jednim od glumaca u filmu.

Ovaj triler sa elementima horora i misterije prati priču mladog biologa Jovana (Miloš Biković) koji dobija dobro plaćen posao u šumi, na planini Tari. Daleko od civilizacije, on postaje svedok noćnih poseta, čudnih telefonskih poziva i neobjašnjivih zvukova koji u njemu bude paranoju i strah.

Marko Jocić je istakao da je inicijalna ideja za projekat „Izolacija“ nastala pre sedam godina, da su on i Marko Backović na ovom filmu radili paralelno sa filmom „Taksi bluz“ što im je značajno pomoglo u kreiranju scenarija.

– Od početne verzije scenarija nismo mnogo odstupali, iako se rijaliti format razvijao. Snimanje je trajalo skoro tri godine, a dodatak lika psihijatrice produbio je prikaz samog čoveka u šumi i učinio film još hermetičnijim, rekao je Jocić.

– Marketing je namerno predstavljao film kao horor da privuče ljubitelje žanra, ali je on ujedno i kritika društva Zbog toga je izbor glavnog glumca bio ključan za široku publiku, dodao je Jocić.

Milena Predić je, osvrćući se na svoju ulogu, istakla da sve scene u zatvorskoj ćeliji predstavljaju svojevrstan kontrapunkt i mesto predaha od šume i saspensa koji se gradi oko glavne uloge.

– Tek na kraju filma postaje jasno da je moj lik možda deo „duple igre“, pa sam ga morala sačuvati rezervisanim i odsečnim, istakla je Milena Predić.

Promocija knjige ,,Mali ekran na tekućoj traci“

U okviru pratećeg programa uvrštena je i promocija knjige ,,Mali ekran na tekućoj traci“ u izdanju RTS-a, a povodom 100 godina Radio Beograda. Na promociji su govorili Marko Misirača, Ana Maria Simonović, Biljana Bošnjak i Saša Radojević. Knjiga predstavlja set pažljivo odabranih kritika Olge Božičković, a kritike je sakupio i priredio Marko Misirača.

– RTS izdavaštvo već tradicionalno predstavlja svoja izdanja u okviru Festivala filmskog scenarija, a to čini sa velikim zadovoljstvom. Ove godine predstavljamo knjigu ,,Mali ekran na tekućoj traci“, a u znak obeležavanja stogodišnjice rada Radio Beograda, rekla je Ana Maria Simonović.

– Knjiga koju predstavljamo koncipirana je tako da u sedam celina sagledava program Televizije Beograd. Prvenstvo smo dali nesačuvanim emisijama, pre svega onim prvim emisijama koje su emitovane uživo. Knjiga je bogatija jer uz svaki tekst Olge Božičković stoje prateći podaci, i Marko je bio zaslužan za to, kao i za prikupljanje tekstova koje je revnosno i pedantno prikupljao, rekla je Biljana Bošnjak Draganović.

– Olga je još više potencirala na tome da su čitave generacije zavisile od toga kakav će biti njen sud o delima koja su prikazivana na televiziji. Tada nije postojao aparat za merljivost gledanosti, već je bilo bitno šta će reći kritika, tačnije Olga Božičković, izjavio je Saša Radojević.

– Bojana Andrić i njen ,,Trezor“ koji je radila sa svojim saradnicima predstavlja neki virtuelni muzej televizije, i ako je ova knjiga kamičak u tom monumentalnom zdanju koji je Bojana pokrenula kroz taj projekat istorijografije, ja sam jako srećan jer je to moj inicijalni poriv da ovako nešto uradimo. Ja jesam po vokaciji pozorišni reditelj, ali se bavim istorijografijom, rekao je priređivač ovog dela, Marko Misirača.

Projekcije filmova „Čangalović“, „Amići“, „Tapija“ i „Young mothers“

Četvrtog dana Festivala filmskog scenarija, u sali Bioskopa prikazana su dva filma van zvanične konkurencije. Publika je imala priliku da pogleda film „Čangalović“ u režiji Nade Savić, koja je sa Grigorijem Jakšićem potpisala i scenario. Ostvarenje donosi priču o operskom pevaču Miroslavu Čangaloviću.

Drugi film prikazan tog dana bio je „Amići“ reditelja Dušana Popovića i Aleksandra Jakovljevića, po scenariju Ivana Sokača. Film prati dvojicu penzionisanih rokera koji se redovno sreću u beogradskom restoranu Amići, prisećajući se mladosti i najavljujući pesme Bijelog dugmeta nakon svakog dijaloga.

Ispred filma „Čangalović“ publici su se u Amfiteatru, u okviru večernjeg termina projekcija, poklonili Dragutin Ćirković, Matija Munjiza Petrović, Mirjana Čangalović, Jovan Belenzada i autorka filma Nada Savić. U ime ekipe filma „Amići“ publiku je pozdravio scenarista Ivan Sokač.

U večernjem programu premijerno je prikazan horor film „Tapija“, delo scenariste i reditelja Luke Mihailovića. Priča prati Lakija, mladog diplomiranog istoričara umetnosti, koji odlučuje da se povuče iz gradske gužve i potraži mir u staroj vikendici svog pradede. Ipak, mir se brzo pretvara u napetost, a dom u zamku.

Na sceni se predstavila brojna ekipa filma, predvođena rediteljem i scenaristom, dok su ostatak činili: Elsan Jašarović, Marija Milekić, Stefan Milivojević, Vesna Paštrović, Miloš Đurović, Ljiljana Stjepanović, Marko Marković, Deana Kostić, Tanja Pavlović, Katarina Mićić, direktor filma Stefan Filipović i izvršni producent Marko Jovičić.

Kraj festivalske večeri bio je rezervisan za film „Young mothers“ (Mlade majke) koji je prikazan van konkurencije. Film čiju režiju i scenario potpisuju Jean-Pierre Dardenne i Luc Dardenne, dobitnik je nagrade za najbolji scenario na ovogodišnjem Kanskom festivalu, a govori o mladim majkama koje iako su smeštene u skloništu i odrasle u teškim uslovima, bore se da obezbede bolji život za sebe i svoju decu.

Simpozijum „Licem u lice – panteon srpskih scenarista“

Simpozijum, najstariji prateći program Festivala, održava se bez prekida od prvog izdanja, a ovogodišnja tema „Licem u lice: panteon srpskih scenarista“ okupila je ljubitelje i poznavaoce filma.

Moderator događaja koji je održan 14. avgusta u Narodnoj biblioteci „Dr Dušan Radić“ bio je Dejan Dabić, filmski kritičar, umetnički direktor Martovskog festivala i selektor Filmskih susreta u Nišu, dok je uvodničar tema bio Saša Radojević, filmski kritičar, reditelj, scenarista, glumac i producent.

Među učesnicima Simpozijuma bili su i Miroljub Stojanović, Srđan Savić i drugi, dok će pojedini autori, poput Ivana Velisavljevića i Milutina Petrovića, svoje radove dostaviti u pisanoj formi. Prisutni su bili i direktor vrnjačke Biblioteke, Dejan Lučić i direktor Kulturnog centra Vrnjačka Banja, Saša Milenković.

Razgovor je bio posvećen opusu scenarista koji su ostavili dubok trag u domaćoj kinematografiji, Bogdanu Jovanoviću, Nebojši Pajkiću, Branku Vučićeviću, Dušku Kovačeviću, Ljubiši Kozomari, Gordanu Mihiću, Đorđu Milosavljeviću, Srđanu Koljeviću i drugima. Njihov doprinos srpskom filmu je nesumnjiv, neki od njih su režirali filmove ili pisali o njima, ali ono po čemu su ostali najprepoznatljiviji jeste upravo njihov scenaristički rad.

Nakon prošlogodišnjeg Simpozijuma, osmišljen je program za naredne dve godine. Ove godine akcenat je na scenaristima koji su obeležili srpski i jugoslovenski film, a pre svega na onima čija je osnovna vokacija scenario.

– Među njima su i autori koji su se bavili i drugim poslovima, recimo Dušan Kovačević je jedan od najznačajnijih dramskih pisaca i reditelj nekoliko filmova, dok su Đorđe Milisavljević i Srđan Koljević takođe režirali pojedina ostvarenja. Ipak, ovogodišnji izbor usmeren je isključivo na stvaraoce kojima je scenaristički posao osnovni, rekao je Dejan Dabić, ekskluzivno najavivši da se za sledeću godinu priprema priča o rediteljima scenaristima, kao što su Goran Marković, Srđan Karanović i drugi koji imaju i značajne scenarističke radove.

Govora je bilo i o legendarnom Gordanu Mihiću, kao i Ljubiši Kozomari koji su u zajedničkoj režiji i po zajedničkom scenariju odradili značajan film „Vrane“.

Ovogodišnji Simpozijum uspeo je da postigne ravnotežu između već priznatih i poznatih scenarista i onih koji su značajni, ali su, nažalost, delimično zaboravljeni i stavljeni u drugi plan.

– Odlučili smo da ovog puta predstavimo i neke značajne scenariste koji su delimično potisnuti, iako nisu nepoznati. Među njima je Bogdan Jovanović, koji je napisao scenario za film „Licem u lice“ Branka Bauera, kao i za film „Zenica“ i „Pogon B“. On nije nepoznat, iako njegovo ime možda nije široko prepoznato u krugovima istorije domaće kinematografije, ali nesumnjivo je reč o značajnom scenaristi, istakao je Dabić.

Kruna ovogodišnjeg Simpozijuma bila je pojava scenariste i profesora Fakulteta dramskih umetnosti Nebojše Pajkića, koji je govorio o svom stvaralaštvu. To je bila prilika da se obnovi sećanje na neka od njegovih najznačajnijih dela, poput filmova „Dečko koji obećava“ i „Davitelj protiv davitelja“, kao i na neke od zanimljivih scenarija koje je pisao za slovenačku kinematografiju. Za jedan od njih, film „Do konca in naprej(Do kraja i dalje)“ u režiji Jure Pervanja, nagrađen je na Festivalu u Vrnjačkoj Banji. Iako je Pajkić jedan od najistaknutijih scenarista, to je jedna od retkih nagrada koju je dobio isključivo za scenario.

– Scenario nikada nije naročito ozbiljno tretiran i to je jedan od razloga što su scenaristi koji nisu imali dodatne aktivnosti koje bi im donele publicitet ostali malo zaboravljeni. Veoma je dragocen ovaj vaš rad, jer od njega započinje u stvari rehabilitacija struke. Bez priče nema filma, ne može se bez scenarista. Scenario je jedna fleksibilna celina čiju kompoziciju završava tek režiser na snimanju i montaži. Suština filma je dramaturgija, dva lica dramaturgije su scenario i montaža, to su komplementarne stvari koje prave celinu koju kontroliše režiser, izjavio je Pajkić.

U nastojanju da se Simpozion ponovo uspostavi kao važan segment Festivala filmskog scenarija, objavljena je i predstavljena knjiga posvećena prošlogodišnjoj temi „Krimići u regionalnoj kinematografiji: Pavao Pavličić kao paradigma“. Ovom publikacijom oživljava se tradicija istoimene edicije, koju su pre više godina pokrenuli Milan Nikodijević i Dinko Tucaković. Posebna zahvalnost za uspešnu i blagovremenu izradu publikacije upućena je Srđanu Čeperkoviću, čijom zaslugom je ceo proces realizovan u predviđenom roku.

Saša Radojević je istakao značaj tradicije održavanja simpozijuma i izdavanja publikacije koja predstavlja rezultat koji ostaje materijalna beleška.

– Iz ove male akcije može da izraste nešto što ima određenu kulturnu vrednost. Ovogodišnjim simpozijumom dajemo „novi život“ nepravedno zaboravljenim scenaristima, rekao je Radojević.

„Tvitosaurus“, „Prva klasa: Pun gas!“ i „Običaji“

Konferenciju za novinare vodio je Saša Radojević. Njegovi gosti bili su delovi timova filmova prikazanih dan ranije: „Tvitosaurus“, „Prva klasa: Pun gas!“ i „Običaji“.

Ekipu filma „Tvitosaurus“ predstavljali su: Vesna Stanojević, Vladimir Acković i Božidar Knežević, scenarista. Vesna je tumačila ulogu Rade u ovoj komediji. Radojević je predstavio kao junakinju koja ima stabilnost i tradicionalnost, bez straha od novotarija.

– Veliko je zadovoljstvo igrati komediju. Dvadeset godina sam predavala u Londonu i sada sam se praktično vratila u Srbiju. Stavila sam na test da li to što sam predavala mojim studentima mogu i sama da radim. Uživala sam radeći sa Ivicom. Mladen je bio božanstven partner, rekla je Vesna i opisala delić uloge koju je odigrala.

Vladimir Acković govorio je o svom iskustvu i radu na filmu. Rekao je da mu je bila čast da se druži sa celom ekipom i da učestvuje u ovom filmu glumeći Kineza koji slabo govori srpski jezik, što mu nije teško palo jer mu je majka iz Mongolije.

Božidar je film opisao kao standardnu porodičnu priču koji se temelji na nesporazumu, sukobu između dve generacije, a Radojević je zaključio da se mnogi elementi društvenih promena mogu videti u podtekstu.

Na pitanja novinara vezana za film „Prva klasa: Pun gas!“ odgovarali su: scenaristi Zoran Mitrović i Rade Ćosić, Novak Ašković, kompozitor i Ivana Kostić, distributer filma. Oni su na najbolji način opisali komediju, sportsku melodramu.

Zoran Mitrović, koji je završio Netfliks Akademiju, pored rada na scenariju, tumačio je ulogu nemog čoveka, lika koji na neki način opušta situaciju, po Radetovoj ideji.

Prema rečima Radeta Ćosića koji u filmu tumači glavnu ulogu, ovaj film ispunjava sve norme školske melodrame, a da su temu izabrali kao entuzijasti sa željom da podsete ljude da to postoji, kao ljubitelji adrenalina i brze vožnje. On je podsetio da 50 godina nismo imali film o automobilizmu i da je to jedna zaboravljena manifestacija.

Deo ekipe filma „Običaji“ činili su: Vladan Janković, direktor fotografije, Biljana Zaverla (tumačila je ulogu Nine), Teodora Tomašev (uloga Mirjane), Stojan Đorđević, glavna uloga, Saša Đurašević (uloga Radovana) i Jovica Vučković, scenarista.

Jovica Vučković rekao je da nije bilo dilema u pisanju scenarija i da su želeli da iskoče iz klasičnih filmova tako što će napraviti horor film, psihološki triler. Po njegovom mišljenju, uspeli su u tome i svako ko pogleda ovaj film moći će da se uveri u to. Film je u toku emitovanja na Letnjoj pozornici izazvao pozitivne komentare publike. Ovo je specifična horor priča o liku koji se nosi sa svojim strahovima.

Promocija knjige ,,Borba zatvorenih očiju, uticaj književnosti na filmove Stenlija Kjubrika“

Treći dan Festivala filmskog scenarija je u pratećem programu imao promociju knjige ,,Borba zatvorenih očiju, uticaj književnosti na filmove Stenlija Kjubrika“, autora Aleksandra Trbića koja je održana u Narodnoj biblioteci, a u izdanju Niškog kulturnog centra. Govorili su autor, Aleksandar Trbić, Srđan Savić i Dejan Dabić i u svojim izuzetnim izlaganjima sa posetiocima su podelili interesantne storije u vezi sa Kjubrikovim stvaralaštvom.

– Ideja da napišem ovo delo je nastala 2017. godine u Jugoslovenskoj kinoteci tokom prikaza filma ,,Doctor Strangelove”. Nakon projekcije sam analizirao film, i shvatio da je urađen po knjizi, i da treba istražiti koji su sve Kjubrikovi filmovi rađeni po knjigama. Ovim delom želeo sam da prikažem nešto što nije opisivano do tada, iako je bilo jako zahtevno da dođem do relevantnih podataka. Sve sam to činio sa posebnim užitkom i nakon četiri godine, čak i malo više, knjiga je završena i zahvalan sam Niškom kulturnom centru na ovom izdanju, rekao je Aleksandar Trbić.

– Imamo mogućnost da analiziramo stvaralaštvo Stenlija Kjubrika iz različitih uglova koji je sve samo ne običan reditelj. Meni je bilo pre svega zanimljivo da pratim Kjubrikov odnos prema književnosti od najranijeg detinjstva, pa onda tokom karijere. Čitanje iz zadovoljstva otpočinje oko njegove devetnaeste godine kada se i rađa njegovo interesovanje za umetnošću, što se kasnije materijalizovalo u svetu kinematografije, izneo je u svom izlaganju Dejan Dabić.

– Niški kulturni centar inače insistira na filmskoj literaturi, i to je jedno od obeležja našeg Kulturnog centra kao izdavača. U tom smislu, imamo ediciju u kojoj objavljujemo knjige kao što je ova. U pitanju je jedan pogled na Stenlija Kjubrika kao autora iz specifične vizure, i može se reći da je zaokružena studija koja govori o tome kako je on interpretirao književnost na filmu. Može se zaključiti da je Kjubrik pokazao šta znači biti vrhunski filmski stvaralac, rekao je Srđan Savić.

Završnica treće večeri Festivala filmskog scenarija

Treći dan Jedinog pravog 49. Festivala filmskog scenarija – Gorki List ponudio je različita filmska ostvarenja za svačiji ukus. U sali Bioskopa tokom dana prikazani su filmovi van konkurencije. Muzički dokumentarac „Zvonceku u pohode – Anarhija u KPSS“ Miroslava Stašića i Nebojše Stankovića, o 35 godina rada pank rok grupe „Zvoncekova Bilježnica“, i istorijska saga „Drava se ne predaje“ Nikole Lorencina po scenariju Dragana Spasojevića, koja prenosi snažnu poruku o očuvanju sećanja na heroje i junačko nasleđe.

Pre večernjih projekcija, na amfiteatru ispred filma „Zvonceku u pohode – Anarhija u ,,KPSS“ publici su se poklonili Toza Rabasa, Saša Vujić i Petar Janjatović, dok su ispred filma „Drava se ne predaje“ to učinili Stefan Milivojević, Rade Ćosić, Aleksandar Trmčić i Zoran Mitrović.

Večernji program na amfiteatru nastavljen je projekcijom filma „Volja sinovljeva“ scenariste Strahinje Madžarevića i reditelja Nemanje Ćeranića. Ova epska avantura, inspirisana srpskom tradicijom, smeštena je u budućnost posle nuklearne katastrofe, u svetu haosa i anarhije. Završnicu treće festivalske večeri obeležilo je prikazivanje filma „Izolacija“, u režiji Marka Backovića, koji je scenario napisao zajedno sa Markom Jocićem. Pre same projekcije filma publici su se poklonili Milena Predić, kao i producent i scenarista filma Marko Jocić. Film prati mladog biologa koji dobija dobro plaćen posao nadgledanja migracija životinja u udaljenoj šumi, a misterija koju otkriva podjednako šokira njega i gledaoce.

Izložba filmskih plakata nagrađenih filmova na Kanskom festivalu

U okviru pratećeg programa Festivala filmskog scenarija, u hotelu „Fontana“ otvorena je izložba filmskih plakata nagrađenih filmova sa Kanskog festivala. Ova postavka poseban akcenat stavlja na portrete glumaca i glumica, bilo kroz fotografije ili ilustracije.

Posetioce izložbe pozdravio je Saša Milenković, direktor Kulturnog centra Vrnjačke Banje, dok je izložbu otvorio autor i vlasnik kolekcije filmskih plakata Nebojša Bošnjak, podsetivši prisutne da je palma zaštitni znak grada Kana još od 1846. godine, kada je prvi put doneta i zasađena na Azurnoj obali.

– Dugogodišnji sam kolekcionar i posedujem oko 6.000 filmskih plakata. Živeo sam dugi niz godina u Francuskoj, filmofil sam, pa sam s tim u vezi počeo da skupljam plakate filmova. Kako sam i galerista, posebno me interesuje ilustracija, pa sam vremenom počeo da prikupljam radove značajnih ilustratora, naveo je Bošnjak.

On je dodao da iz domaće kinematografije u svojoj kolekciji ima samo strane plakate, i to za filmove Emira Kusturice „Otac na službenom putu“ i „Podzemlje“, koji su osvojili Zlatnu palmu u Kanu. Izložba predstavlja istorijat evolucije filmskog plakata. Tokom šezdesetih godina dominirale su ilustracije, a plakati su uglavnom bili štampane litografije. Imamo radove poznatih francuskih ilustratora kao što su Žan Mai, Mišel Andi i Roland Topor, koji su uradili preko hiljadu plakata, kao i Amerikanca Boba Pika. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina sve više se koristi fotomontaža, a kasnije se prelazi isključivo na fotografiju, objasnio je Bošnjak.

Konferencija za medije – Tačno u podne 13.avgusta

Prva konferencija za medije u okviru 49. Festivala filmskog scenarija održana je 13. avgusta, tradicionalno u podne, u konferencijskoj sali Hotela „Fontana“. Moderator događaja bio je Saša Radojević.

Film „Vezani“, u režiji Miloša Radunovića i po scenariju Aleksandra Teokarevića,  koji je pobedio na prošlogodišnjem konkursu za najbolji originalni scenario u organizaciji festivala, svečano je premijerno prikazan prve festivalske večeri. Filmska ekipa se predstavila medijima, a pored reditelja prisutni su bili i glumci: Stojan Đorđević, Tamara Milojković, Vesna Paštrović, Kosta Janjić, Danica Ristovski, Jakov Jevtović, Miljana Popović, Miloš Đurović i Spasoje Ž. Milovanović.

Reditelj filma, Miloš Radunović, istakao je snimanje za 13 dana bilo izazovno, ali da je zadovoljan rezultatom. Takođe, veruje da je bolje snimati više manjih filmova nego čekati „epohalne“ projekte koji često ne uspeju.

– Za razliku od klasičnog žanrovskog filma, trudio sam se da ovo delo bude psihoanaliza zla koje nas okružuje. Veoma je lako upasti u njegove zamke, a moj cilj je bio da istražim svaki lik i njegove postupke, kako bih razumeo odakle to zlo potiče. Želeo sam da film bude poučan, da ukaže i roditeljima i deci na to koliko senke iz detinjstva mogu da oblikuju, pa čak i upropaste život. Zato je važno da ih prepoznamo na vreme i ne dozvolimo da nas obeleže, istakao je Radunović.

Glumica Tamara Milojković opisuje Divnu kao slobodoumnu, ali lakovernu devojku koja se bori protiv društvenih ograničenja. Iako pokušavaju da je „zatvore u kavez“, ona nalazi snagu da prati svoj put i ostvari san o odlasku u Beč. Film delimično ima formu mjuzikla, gde pesme, pažljivo odabrane u skladu sa emocijama lika, predstavljaju njenu unutrašnju snagu i trenutke slobode.

Stojan Đorđević, koji u filmu tumači lik Đorđa, istakao je da muzika za njega predstavlja beg iz stana u kome živi sa majkom, iako, kako kaže, već ima „previše godina” za to.

– Harmonika je veza sa ocem koji je napustio nas i otišao u Beč. Tema je teška, ali značajna, ne govori samo o trgovini ljudima, već i o odnosima majke i sina, momka i devojke, i lažnim vezama koje izgledaju lepo, a kriju zlo. Teško je to prikazati brutalno, a da se ne pređe granica ukusa, rekao je Đorđević.

Miljana Popović, koja tumači ulogu Mare, kroz film je dobila priliku za transformaciju, a kako je istakla, njen lik nije potpuno upao u mrak i bila je spremna da se bori za svoje spasenje.

Vesna Paštrović, koja tumači ulogu Anke, istakla je da je Anka žena čiji su snovi i talenat nestali pod teretom nasilja i nesreće, kao i da u svakom vremenu možemo da sretnemo neku „Anku“ koja je prva do nekog nasilnika.

Danica Ristovski smatra da film, iako obrađuje teške životne teme poput prekretnica, socijalnih problema i surove stvarnosti, ne treba da bude izvor negativnosti. Naprotiv, veruje da upravo takvi sadržaji treba da podstaknu čoveka na razmišljanje i borbu.

Jakov Jevtović, koji tumači lik „Crnog“ istakao je da je taj lik jako rano „zasađen“ pogrešnim životnim okolnostima i bez ljubavi u ranom detinjstvu i da svi ljudi koji nose svoju svoju mračnu stranu imaju kasnije problem da je osveste.

– Scene nasilja potiču iz njegovog unutrašnjeg konflikta prema majci koju prezire zbog prostitucije, ali i voli jer ga je othranila, rekao je Jevtović.

Miloš Đurović je ukazao da film ne glorifikuje nasilje, već edukuje i ukazuje na ponašanja i situacije koje treba izbegavati.

Veče otvaranja festivala obeležila je projekcija van konkurencije norveškog filma „Dreams, sex, love“, dobitnika „Zlatnog medveda“ na festivalu u Berlinu. Režiju i scenario potpisuje Dag Johan Haugerud, a pred medijima su bile glumice Ela Everbi, Selome Emnetu i Tuva Holmebakk. Film, deo trilogije „Sex – Dreams – Love“, prati 17-godišnju Johanne zaljubljenu u profesorku, čiji dnevnik uzburkava porodične odnose i otkriva neostvarene snove majke i bake.

Selome Emnetu je izjavila da je film nakon Berlinskog festivala dobio dosta pažnje, kao i da je sa ovim filmom njena popularnost relativno porasla.

Tuva Holmebakk je istakla da je Haugerud je već poznat u Norveškoj, a nagrada mu je donela veću međunarodnu popularnost .

– Svi filmovi govore o ljubavi, seksualnosti i snovima. Homoseksualnost nije glavna tema, već se dovode u pitanje društvene norme i ističe raznolikost ljubavi, rekla je Tuva Holmebakk.

Ela Everbi je rekla da joj je saradnja sa rediteljem pokazala koliko je ljubav važna, a da je zaljubljenost je srž njenog lika. Dodala je da kao početnica još uči i da film istražuje sanjarenje i dozvoljavanje sebi da sanjamo, što njen lik Johanne dobro pokazuje.

Nakon uspeha u Berlinu, film je prodat u brojnim zemljama širom sveta i nastavlja da privlači sve veću međunarodnu pažnju.

Otvaranje izložbe ,,Filmski novi svet: edicija FEST-ovih 50“ Biblioteke grada Beograda

Drugi dan Festivala filmskog scenarija je i ove godine obogaćen programom koji je posvećen filmu i filmskim stvaraocima, pa je u Salonu Narodne blioteke ,,Dr Dušan Radić“ otvorena izložba pod nazivom ,,Filmski novi svet: Edicija Festovih 50“ Biblioteke grada Beograda. Izložbu su svečano otvorili Jasmina Ninkov, direktorka Narodne biblioteke Srbije, Dejan J. Lučić, direktor Narodne biblioteke ,,Dr Dušan Radić“ i autor izložbe, Srđan Čeperković. Posetioci su imali priliku da vide izdanja knjiga iz teorije estetike istorije kritike filma, a uključuju delo Gorana Gocića – ,,Emir Kusturica, Kult margine“, potom ,,Slobodan Novaković, Ličnost kao metafora“, delo koje je priredio Marko Novaković, ,,Dinko“ autora Milana Nikodijevića, delo Ivana Karla ,,HRONOLOGIJA FESTA, Sanjati otvorenih očiju (1971-2022), kao i ,,Zaveštanje od četiri slova“ autorke Une Čolić Banzić, i druga dela.

– U pitanju su knjige koje se bave retrospektivom FEST-a, njegovim fenomenima, ko je sve gostovao na toj manifestaciji, ko je kreirao programe, ko je učestvovao, pobeđivao, a tu su i knjige o značajnim ličnostima naše kinematografije koje su gradile FEST. Edicija je interesantna ne samo zbog odlične tekstualne građe, već i zbog fantastičnih grafičkih rešenja, tako da su knjige lepe i za čitanje i za pogledati, rekao Srđan Čeperković.

– Idejni tvorac ,,Edicije FESTOVIH 50“ je Ivan Karl. U to vreme bio je gradski sekretar u Beogradu, a trenutno je poznati filmski radnik i direktor je Filmskog centra Srbije. Na njegovu inicijativu, ja sam prihvatila da pokrenemo Ediciju koja je naišla na izuzetno topao prijem kulturne javnosti Srbije. Dobili smo i nagradu za tu Ediciju, tačnije Specijalno priznanje 65. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga i Nagradu Šestog festivala knjige ,,FESK – pazi šta čitaš“, istakla je Jasmina Ninkov.

Promocija knjiga o Puriši Đorđeviću i Slobodanu Šijanu

Kako bi i ovaj Festival filmskog scenarija bio privlačan, a pritom i dalje ukazivao poštovanje prema velikanima kinematografije, tokom drugog dana Festivala, u Salonu biblioteke upriličena je promocija monografije u izdanju Filmskog centra Srbije, a koja nosi naziv ,,Puriša“ i govori o Mladomiru Puriši Đorđeviću, scenaristi i reditelju. Monografiju je priredila Maja Nedić, a govorili su Miroljub Stojanović i Milan Nikodijević. Usledila je promocija knjige ,,Slobodan Šijan u ogledalu kritike“ u izdanju Filmskog centra Srbije i Srpske akademije nauke i umetnosti koja predstvalja pažljivo selektovan izbor tekstova koji opisuju lik i delo reditelja Šijana. Miroljub Stojanović i Milan Nikodijević su svoja viđenja i stavove, kada su ova dva filmska stvaraoca u pitanju, izneli na veoma dovitljiv i duhovit način, upotpunjujući ih divnim anegdotama i to sa puno respekta prema kinematografiji i rediteljima, scenaristima.

– Želeo bih da istaknem da je čitanje o filmu podjednako važno kao i gledanje filmova, jer u pitanju su neodvojive kategorije, a barem mojoj generaciji bilo je nezamislivo da samo gledamo filmove, a da ne pratimo ono što se o filmovima piše. Ta vrsta komplemetarnosti je ostala sve do danas, i uvek ću podržati pisanu reč o filmu i filmskim stvaraocima, kao što su ova dva dela koja danas promovišemo, rekao je Miroljub Stojanović.

– Filmsko izdavaštvo je jako značajno za profesionalce i gledaoce, čitaoce, a Filmski centar ima fantastična izdanja u sadržajnom smislu i ozbiljno se bavi i lepotom knjige, to jest grafičkim dizajnom. Generalno, svako delo koje govori o filmu i filmskim stvaraocima je bitno jer ostaje u analima, a u pitanju su vrsni stvaraoci poput Puriše i Šijana, rekao je Milan Nikodijević.

Drugo veče Festivala filmskog scenarija

Drugog dana Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji projekcija filmova počela je prikazivanjem filma „Tvitosaurus“ u vrnjačkom Bioskopu, u režiji Ivice Vidanovića, prema scenariju Aleksandra Miletića. Ovo ostvarenje na duhovit način prikazuje sukob analogne i digitalne generacije, kroz prizmu jedne savremene srpske porodice. U pitanju je parodija savremenog načina života, koja publiku podseća na nerazumevanje među generacijama u dobu društvenih mreža i brzih tehnologija.

Večernji program na Letnjoj pozornici nastavljen je energičnim filmom „Prva klasa pun gas“, u režiji Vladimira Popovića, prema scenariju koji su napisali Zoran Mitrović i Rade Ćosić. Publici su se nakon projekcije poklonili Novak Ašković, Ivana Kostić, Zoran Tomić, Zoran Mitrović i Rade Ćosić. Film je svojom dinamikom i humorom „zapalio“ atmosferu u publici, baš kao što na trkama planu gume njihovih „jugića“.

Kraj druge festivalske večeri obeležila je premijera psihološkog trilera „Običaji“, filma koji kroz elemente horora prodire u najdublje strahove glavnog junaka i njegovo suočavanje s ličnim grehovima. Režiju potpisuje Peđa Marković, dok je scenario napisao Jovica Vučković. Pre projekcije, publici se poklonila filmska ekipa u sastavu: Marko Stojanović, Vladan Janković, Stefan Filipović, Katarina Mićić, Tamara Milojković, Miljan Prljeta, Biljana Zaverla, Saša Đurađević, Danijel Sič i Teodora Tomašev.

Veče je upotpunjeno koncertom filmske muzike u izvođenju benda „Locomotion“ na Trgukulture, koji je svojim nastupom dodatno obogatio festivalski dan.