Po ugledu na evropske galerije i muzeje, Marija Aćimović, upravnica Zamka kulture, osmislila je koncept nesvakidašnjeg višednevnog događaja
Po ugledu na evropske galerije i muzeje, Marija Aćimović, upravnica Zamka kulture, osmislila je koncept nesvakidašnjeg višednevnog događaja koji je okupio veliki broj kreativnih ljudi i dece, turista i meštana i uveo ih u avanturu stvaranja i muzike. „Art tura“ je održana od 1. do 3. avgusta.
– Ova jedinstvena manifestacija, koju čine umetničke radionice i koncerti, osmišljena je kao prostor susreta, igre, stvaranja i povezivanja, kako između roditelja i dece, poznanika i prijatelja, tako i sa umetnošću i muzikom. Kroz tri različite radionice posetioci su imali priliku da zajedno slikaju, oblikuju, osluškuju jedni druge i stvore uspomene koje se ne brišu, rekla nam je Marija Aćimović, autorka projekta.
Radionicu za dekoraciju predmeta od keramike vodila je Snežana Pribaković. Bila je to prilika da svaki pojedinac probudi umetnika u sebi, da uposli svoje ruke i um i aktivira kreativnost dekorišući predmet po svom izboru.
Održana je i radionica na kojoj su polaznici imali priliku da nauče kako se pravi marioneta od papira. – Papirne lutke za animaciju, poznate kao papirne marionete ili siluete su fascinantne i vizuelno privlačne figure koje se koriste za pravljenje „stop motion“ animacije. Priča o siluetema potiče još iz drevne Kine i Japana, a svoje zlatno doba doživljava u Evropi početkom XIX veka, da bi se kao lutka za animaciju prvi put upotrebila dvadesetih godina XX veka. Lepota ove tehnike leži u jednostavnosti materijala i složenosti pokreta koji se mogu postići, rekla nam je Katarina Kljajić, akademski slikar, koja je vodila radionicu. Našu umetnicu inspirisao je rad Loti Rajneger, pionirke animacije
Marija Aćimović je održala radionicu cijanotipije koja se odvijala uz muzički program zahvaljujući nastupu Obrada Obradovića na sintisajzeru.
– Cijanotipija je stara fotografska tehnika iz XIX veka, prepoznatljiva po svojim prelepim plavim i belim otiscima. Pomoću ove jednostavne i magične metode preslikavali smo presovane biljke na papir i tkaninu pomoću sunčeve svetlosti. Polaznici su naučili kako se pripremaju površine, postavljaju biljke i razvijaju otisci u vodi, bez upotrebe kamere ili tamne komore, kaže Marija Aćimović.
Radionice su oduševile polaznike i oni nisu skrivali zadovoljstvo zbog učešća. Inače, broj zainteresovanih prevazilazio je kapacitete radionica.
U okviru manifestacije ,,Art tura“ održano je šlager veče, a nastupio je Dušan Zdravković, poznat i kao Šlager majstor, inače urednik radio emisije pod nazivom ,,U ritmu mladosti“ koja se emitovala na Radio Aparatu. Dušan izuzetno ceni ovaj muzički žanr iako nije odrastao u tom vremenu. Nastup je bio u vidu ,,letnje šetnje kroz jugoslovenske popularne šlagere“, a posetioci razne godišnje dobi mogli su da čuju pesme koje su pevali Đorđe Marjanović, Josipa Lisac, Nada Knežević, Radmila Karaklajić, Arsen Dedić, Lola Novaković, Tereza Kesovija, Dragan Stojnić i drugi.
Jubilarni Festival klasične muzike „Vrnjci 2025“ doneo je šest programa
Jubilarni Festival klasične muzike „Vrnjci 2025“ doneo je šest programa u šest festivalskih večeri u vrnjačkom Zamku kulture od 25. do 30. jula u organizaciji Kulturnog centra Vrnjačka Banja, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije. Festival je već dve decenije mesto susreta generacija, kultura i vizija, prostor u kome klasična muzika živi, raste i inspiriše. U ime zahvalnosti umetnicima, institucijama, onima koji su bili deo organizacije od osnivanja Festivala, uručene su posebne zahvalnice.
Kada smo počinjali nije bilo nijedne slične manifestacije u regionu koja se bavi isključivo umetničkom muzikom. Opstali smo zahvaljujući razumevanju krovnih institucija kulture. Da nema pažnje, podržavanja i odobravanja Kulturnog centra i resornog Ministarstva svih ovih godina, i pozitivne evaluacije od strane Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Udruženja muzičkih umetnika Srbije, Udruženja kompozitora, Udruženja muzičkih i baletskih pedagoga, ne bismo tako uspešno prošli ovaj put. Svakako je jako bitna i podrška medijskih i izdavačkih kuća iz inostranstva, iz Amerike i Italije, jer smo zahvaljujući njima publici prezentovali neka najnovija izdanja koja su se tek pojavila. Festival je tako i koncipiran da sva dela budu premijerno izvedena upravo u Vrnjačkoj Banji i da se gostovanje umetnika iz inostranstva svede samo na Festival, odnosno da nikako ne budemo deo neke turneje, a zahvaljujući muzičkim poznanstvima, uspeli smo da dovedemo neka velika imena iz celog sveta. Izuzetno akustičnom i dobrom scenom u Zamku kulture prodefilovala su mnoga značajna imena iz Zapadne Evrope ali i iz Istočnog bloka, iz SAD, Južne Amerike, iz Azije i Afrike, a ove godine i sa Novog Zelanda, rekao nam je umetnički direktor Festivala, gitarista, kompozitor, muzikolog, pedagog i publicista prof. dr Uroš Dojčinović, izražavajući nadu da će koncept opstati i u narednim godinama jer je reč o manifestaciji koja je našla svoje mesto na globalnoj karti sličnih dešavanja.
Tokom godina postojanja Festivala, koji je 2015. proglašen za najperspektivniji regionalni u sferi klasične muzike, najbolji mladi umetnici iz zemlje mogli su da sagledaju svoj potencijal kroz rad sa velikim muzičarima današnjice i njihovim vršnjacima iz celog sveta. Iako je akcenat bio na koncertima koji su promovisali poznata svetska imena, kao i naše značajne mlade umetnike, propratnih aktivnosti koje upotpunjuju i obogaćuju manifestaciju bilo je na pretek – u sferi publicistike objavljena je edicija notnih izdanja, organizovani su seminari, promocije, propratne izložbe, pa tako ovogodišnji Festival prati retrospektivna izložba koja prikazuje prvih dvadeset godina, bogata eksponatima, i postavljena je u Zamku kulture.
Ljubica Vraneš: Veče operskih arija
Operska solistkinja Ljubica Vraneš, uz klavirsku pratnju Milivoja Veljića potpuno je osvojila publiku u Zamku kulture, 26. jula. Na repertoaru su se našle operske arije Čajkovskog, Bizea, Verdija, Sen-Sansa, kao i „Veruj da te ljubim“ i „Sve dok je tvog blagog oka“ Isidora Bajića.
Ljubica Vraneš, mecosopran, solista Beogradske opere, diplomirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Radmile Bakočević, u čijoj klasi je i magistrirala. Dobitnik je prve nagrade, kao i nagrade za najboljeg mecosoprana na takmičenju „Nikola Cvejić“ koju joj je dodelila prof. Biserka Cvejić. Članica je operskog ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu, a bila je i u naslovnoj ulozi u operi „Karmen“ na Velikoj sceni Narodnog pozorišta. Nastupala na koncertima „Put ka Belkantu“ kao i mnogim koncertima u Beogradu i širom naše zemlje. Veoma je priznata i u Rumuniji. Dobitnica je nagrade „Oskar Danon“ i Javne pohvale za rezultate u radu od izuzetnog i posebnog značaja za uspešnu aktivnost beogradskog Narodnog pozorišta za sezonu 2019/2020.
Milivoje Veljić je diplomirao na Katedri za klavir, doktorirao na Katedri za kamernu muziku, a zaposlen je, u zvanju višeg umetničkog saradnika, na Katedri za solo pevanje Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Dobitnik je nagrade Fakulteta iz Fonda Jelene Pavlović za najboljeg diplomca Katedre za klavir. Član je UMUS-a (Udruženje muzičkih umetnika Srbije) i MOTO-a (Muzičko opersko teatarska organizacija).
Metju Maršal: Zvuci gitare
Ljubitelji klasične gitare uživali su u koncertu Metjua Maršala. Novozelandski umetnik pobrao je duge aplauze nakon izvođenja kompozicija čiji su autori Benvenuto Terzi, Kenet Jang, Stiven Gos, Kristofer Blejk, Ejndžel Viloldo. Posebnu pažnju privukla je kompozicija „Srpske narodne igre“ koju je Entoni Riči komponovao upravo za Festival „Vrnjci“. U završnici koncerta Maršal je premijerno izveo ovu kompoziciju u saradnji sa Urošem Dojčinovićem.
Metju Maršal je gitaru učio na Novom Zelandu, u Engleskoj i Americi. Počev od 1988. dobitnik je većeg broja međunarodnih nagrada i priznanja. Do sada je ostvario oko 2.000 koncerata, na četiri kontinenta. Realizovao je više solističkih i kamernih audio albuma. Predavao je na univerzitetima i muzičkim koledžima u Australiji, Velikoj Britaniji i na Novom Zelandu. Umetnički je direktor nekoliko muzičkih festivala i gitarskih manifestacija u Australiji i na Novom Zelandu.
Gitara i tenor jednako raj za dušu
Četvrti dan HH Međunarodnog festivala klasične muzike protekao je u znaku klasične gitare i tenora, pa su Metju Maršal i Kristofer Boven očarali publiku svojim koncertom pod nazivom ,,Rascvetana grana“. Metju Maršal je čuveni gitarista sa pregršt međunarodnih priznanja i nagrada, a Kristofer Boven u svojoj bogatoj biografiji ima niz nastupa u okviru raznih operskih komada, te se ovaj duo publici predstavio u najlepšem svetlu, pa je reakcija publike bila u skladu sa izvođenjem, blago rečeno, odlična.
Nizale su se pesme kompozitora kao što su Bendžamin Briten, Daglas Lilburn, Džon Dauland, Stiven Mek Nef, Malkolm Vilijamson i Antoni Riči. Pesme sadrže metafore, razne teme, duboku emociju, što su perfektno prikazali Metju i Kristofer.
– Prvi put sam u Srbiji, i ovo je divan predeo, okružen je planinama i zadovoljan sam prijemom ljudi ovde. Malo nas je brinulo to da li će publika razumeti određene reči u pesmama, ali muzika je prilično živopisna tako da verujemo da je publika razumela smisao. Nas je muzika i spojila, a ja sam imao želju da nastupam sa gitaristom pa smo se čuli onlajn putem i ostvarili saradnju još pre trinaest godina, rekao je Kristofer Boven.
– I ja sam imao bojazan kada je razumevanje pesama u pitanju jer u velikoj meri govori o Novom Zelandu, i jedino ako ste bili tamo možete razumeti, ali slažem se sa time da je muzika doprinela da publika razume na ispravan način. Drago mi je što smo upravo ove melodije, komponovane za gitaru, izveli ovde, izneo je Metju Maršal.
Rosen Idealov i Nadežda Tcanova – Klarinet i klavir uz emociju
Rosen Idealov koji svira klarinet i pijanistkinja Nadežda Tcanova održali su veoma zanimljiv i obojen emocijom koncert koji je nagrađen aplauzom i krajnje pozitivnim komentarima.
Rosen i Nadežda zajedno nastupaju već šest godina, i ne čudi činjenica da ova dva izuzetna umetnika svojim izvođenjem prikazuju kvalitet, posvećenost, iskustvo i dar. Publika je imala priliku da čuje kompozicije Vagnera, Bramsa, Šumana koje fantastično zvuče kada klarinet za pratnju ima klavir. Rosen i Nadežda su umetnici sa bogatim iskustvom i nizom nagrada, nastupa, tako da publika uvek odreaguje na njihovo izvođenje koje jeste u duhu romantizma, ali ima i lični pečat.
– Prvi put sam ovde, i veoma mi se dopada mesto. Priroda je divna, kao i meštani, a posebno su mi interesantni izvori mineralne vode. Rosen mi je pričao sve najlepše o ovom mestu i zato sam ovde na gostovanju sa njim. Zamak je predivan i akustičan, a nama muzičarima to mnogo znači, rekla je Nadežda Tcanova.
– Veoma mi je drago što sam ponovo ovde i što učestvujem na ovom festivalu. Impresioniran sam ovim zdanjem jer daje perfektan zvuk. Publika razume i učestvuje na neki način, pa imamo divnu komunikaciju. Kreiranje programa je koncipirano tako da zamišljamo da kompozitori, čije kompozicije izvodimo, razgovaraju za stolom. Iako su po pitanju forme i stilu drugačiji, ti ,,razgovori“ su veoma zanimljivi i inspirišu, pa pravljenje ovakvog programa predstavlja posebnu vrstu umetnosti, izneo je Rosen Idealov.
Uroš Dojčinović i „Intermeco“ za kraj i novi početak
Međunarodni festival klasične muzike ,,Vrnjci“ završen je 30. jula fantastičnim nastupom gitariste Uroša Dojčinovića i Gudačkog kvarteta ,,Intermeco“ koji čine Milena Rajković, Tamara Živković, Milena Martinov Stojković i Milica Jakšić. Završni koncert ,,Romansa“ pružio je kompozicije koje su komponovali Paganini, Ferer, Halfter, Dvoržak i drugi. Uroš Dojčinović i kvartet „Intermeco“ publici su podarili jedinstven doživljaj muzike u idealnom ambijentu kao što je Zamak kulture, jer su u pitanju vrsni umetnici koji imaju bogate karijere i gaje ljubav prema muzici koja uvek dopre do ljubitelja ovog žanra. – Zadovoljstvo je što uspevamo već dvadeset godina da održimo ovaj festival, i do sada smo imali nekoliko stotina vrsnih umetnika iz celog sveta, a koncepcija festivala je takva da učesnici imaju sve na raspolaganju i mogu da osmisle lep program, da koncepiraju sve potrebno, a Zamak je divno zdanje koje ima odličnu akustiku, i to svima godi. Imamo i propratni program koji čine promocije, izložbe, jer može uporedo da se prezentuje. Mnogi umetnici su upravo na ovom festivalu predstavljali svoja autorska dela, što im mnogo znači. Ove godine festival smo započeli nastupom Umetničkog ansambla Ministarstva odbrane ,,Stanislav Binički“, a priča se zaokružuje nastupom Gudačkog kvarteta ,,Intermeco“, što daje posebnu čar. Želeo bih da se zahvalim svima koji su doprineli da se i ove godine održi festival, a to su Kulturni centar Vrnjačka Banja, Opština Vrnjačka Banja, Ministarstvo kulture Republike Srbije, i ostalim udruženjima, preduzećima koji su doprineli tome da ovaj festival bude sjajan i da uključuje vrsna imena, pored navedenih, tu su i Ljubica Vraneš, Milivoje Veljić, Metju Maršal, Kristofer Boven, Rosen Idealov, Nadežda Tcanova, rekao je Uroš Dojčinović.
Na sceni Vrnjačkog bioskopa, glumac Aleksandar Kojić, 31. jula maestralno je izveo monodramu „Led“
Na sceni Vrnjačkog bioskopa, glumac Aleksandar Kojić, 31. jula maestralno je izveo monodramu „Led“, delo koje je davne 1975. godine napisao Radoš Bajić, sa svega 23 godine. Ovaj dramski tekst, i danas snažno aktuelan, obeležio je početak Bajićevog umetničkog puta i njegove duboke povezanosti sa srpskim selom i čovekom koji u njemu živi.
Monodrama „Led“ jeste priča o izgubljenoj sreći i snovima, o strahovima, prolaznosti, o nadmoći sudbine i prirodnih zakona, o blagodarnosti i surovosti prirode, o nemoći čoveka da na istu utiče i menja kao što ne može ni svoj životni put da promeni. Svojim univerzalnim porukama Led prikazuje osnovne vrline i vrednosti života, ljubavi, iskrenosti, pravde, dostojanstva, časti, dobrote, poštenja, približava nam sudbinu momka koji se odrekao svojih snova zarad svoje porodice, uspomene na oca i imanja, ali nam i prikazuje kako i zašto selo polako izumire.
Inspiraciju je glumac pronašao u priči o selu, imajući u vidu da i sam potiče sa sela. Istakao je da je Radoš Bajić nakon premijere bio prezadovoljan, istovremeno je i plakao i smejao se. Takođe, uputio je mladom glumcu nekoliko saveta kako bi sve izgledalo još bolje.
– Tekst me je osvojio na prvo čitanje još na prvoj godini fakulteta samom pričom i dubokom porukom koju nosi kompletno delo, ali i svaka napisana, odnosno izgovorena reč u monodrami, priča o snovima, žrtvi, prolaznosti, ljubavi, blagodeti, ali i surovosti prirode, priča o tome kako i zašto propada selo. Inspiraciju sam našao u svom selu, iskustvima i likovima iz mog sela i zapravo postoji dosta sličnosti između tog lika Milivoja i mog sela, ispričao je glumac Aleksandar Kojić.
„Art tura“ biće održana u Zamku kulture od 1. do 3. avgusta 2025. godine.
Ova jedinstvena manifestacija, koju čine umetničke radionice i koncerti, osmišljena je kao prostor susreta, igre, stvaranja i povezivanja, kako između roditelja i dece, poznanika i prijatelja, tako i sa umetnošću i muzikom.
Kroz tri različite radionice posetioci će imati priliku da zajedno slikaju, oblikuju, osluškuju jedni druge i stvore uspomene koje se ne brišu.
Radionica za dekoraciju predmeta od keramike, koju će voditi Snežana Pribaković, biće održana 1. avgusta 2025. godine, od 15 časova. Ovo je prilika da svaki pojedinac probudi umetnika u sebi tako što ćete uposliti svoje ruke i um i aktivirati kreativnost dekorišući predmet po svom izboru. Na raspolaganju će biti različiti predmeti od gline koje će biti podložni oslikavanju, šaranju, ukrašavanju, crtanju, a može se i pisati po njima podglazurnim bojama ili pigmentima i na taj način svako može stvoriti svoje malo umetničko delo.
Već 2. avgusta, od 10 časova biće održana radionica na kojoj će polaznici moći da nauče kako da naprave marionetu od papira. Radionicu će voditi Katarina Kljajić, akademski slikar. Papirne lutke za animaciju, poznate kao papirne marionete ili siluete su fascinantne i vizuelno privlačne figure koje se koriste za pravljenje „stop motion“ animacije. Priča o siluetema potiče još iz drevne Kine i Japana, a svoje zlatno doba doživljava u Evropi početkom XIX veka, da bi se kao lutka za animaciju prvi put upotrebila dvadesetih godina XX veka. Na radionici će polaznici imati priliku da se upoznaju sa materijalima i tehnikom izrade, da dizajniraju i naprave svoju originalnu papirnu marionetu . Tako napravljena lutka može se zatim koristiti za pravljenje animacije. Lepota ove tehnike leži u jednostavnosti materijala i složenosti pokreta koji se mogu postići.
Marija Aćimović će 3. avgusta od 10 časova, održati radionicu cijanotipije. Cijanotipija je stara fotografska tehnika iz XIX veka, prepoznatljiva po svojim prelepim plavim i belim otiscima. Na radionici će biti upotrebljena ova jednostavna i magična metoda da se preslikaju presovane biljke na papir i tkaninu pomoću sunčeve svetlosti. Polaznici će biti u prilici da nauče kako se pripremaju površine, postavljaju biljke i razvijaju otisci u vodi, bez upotrebe kamere ili tamne komore.
Zainteresovani mogu da se prijave na broj telefona 036612144 ili putem fejsbuk profila Zamak Belimarkovic.
U Zamku kulture 23. jula održano je prvo poetsko veče u okviru manifestacije naziva ,,Veliki miting poezije“ pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture, a u znak sećanja na osnivača Boška Ruđinčanina. Veliki miting poezije održavao se od 1970-1991. godine i to ispod Crkvenog brda, a gosti i meštani imali su prilike da čuju stihove i vide najveće pesnike bivše SFRJ. U znak poštovanja, postavljena je Euterpa-muza poezije, rad akademskog vajara Dragiše Obradovića.
Mnogobrojni posetioci čuli su pesnike i njihove stihove, a pesnici koji su publiku oduševili svojim stvaralaštvom su: Vladimir Kopicl, Bojan Samason, Gordana Đilas, Radomir Andrić Roko, Jana Aleksić, Radoman Kanjevac, Miodrag Mića Jakšić, Petar Miloradović, Živorad Nedeljković, Nebojša Lapčević, Milan Vučićević, Aleksandar Đoković, Kristina Kljajić, Vladimir Vukomanović Rastogorac, Dimitrije Dmitrović i Srđan Čeperković koji je i bio moderator večeri.
– Dolazeći u Vrnjačku Banju na Veliki miting poezije smatrao sam, tada kao mlad pesnik, a i sada, kao jedan od najznačajnijih događaja koji su se dešavali na ovim prostorima. Nas mlade je zanimala poezija, a Banja je pružala priliku da se pokažemo jer poezija je tada imala drugi ugled u narodu, nije bila skrajnuta, a mi danas imamo pisce koji u manjini žive od knjige, dok većina živi za knjigu. Drago mi je da je Veliki miting obnovljen i jedino Boško je mogao ovako nešto da skroji jer je bio posvećenik književnosti i kulturi i sve to je zdušno radio i zhavalni smo mu na tome, rekao je pesnik, Radomir Andrić Roko.
– Na simboličkom planu, obzirom da je Euterpina skulptura, muze poezije, postavljena 1984. godine, a ja sam rođena te godine, meni je veoma značajno što sam večeras ovde i deo Velikog mitinga, i imam priliku da afirmišem pesničku reč, iako poezija nema onaj status kao ranije, meni je zaista drago što je Miting obnovljen, istakla je pesnikinja, Jana Aleksić.
Savremena poezija je ovim putem uspela da dopre do onih koji cene stih, te je publika svaki nastup nagradila aplauzom, a nakon večeri vodila se diskusija na temu čutih stihova.
PROMOCIJA KNJIGE ,,GRADOVI KOSOVA I METOHIJE 1878-1941“
Drugo veče pesničkog mitinga prošlo je u znaku promocije fotomonografije ,,Gradovi Kosova i Metohije 1878-1941“ u Narodnoj biblioteci ,,Dr Dušan Radić“ 24. jula tokom koje su govorili profesor dr Slaviša Nedeljković, direktor Arhiva KiM, Marko Marković i pprofesor dr i državni sekretar u Ministarstvu kulture Republike Srbije, Dejan Antić. Sva tri govornika posetiocima su iznela veoma važne istorijske činjenice i dali na značaju tome da fotomonografija predstavlja prošlost Kosova i Metohije i da je potrebno imati ovakvu ediciju.
– Cilj ove fotomonografije je da predstavi gradove i varoši Kosova i Metohije iz jednog zanimljivog i nesvakidašnjeg ugla, to jest da kroz fotografije i razglednice prikaže duh tih mesta i vremena. Živimo u periodu kada se sve manje čita, tako da je ova fotomonografija dobra jer će i onaj ko nema vremena da čita, moći da izdvoji vreme da pogleda fotografije i razglednice, a slika govori više od hiljadu reči. Svaka fotografija nosi pečat srpskog identiteta Kosova i Metohije, a istraživački rad trajao je oko godinu dana, i tada smo obišli najeminentnije ustanove kulture, mislim na arhive, muzeje i biblioteke, i u depoima pronašli odličnu fotodokumentaciju, rekao je direktor Arhiva KiM i autor monografije, Marko Marković.
Slaviša Nedeljković istakao je da ovo fotomonografija za cilj ima da se stručna i šira javnost upoznaju sa autentičnim prikazom ovih predela i iz razloga što ima veliki značaj, da se trajno sačuva od zaborava, a zanimljivo je što se velika pažnja posvetila trgovačkim čaršijama koje su bile epicentar ekonomskog i društvenog života Srba na tom području. – Velika mi je čast što ovu fotomonografiju promovišem upravo u Vrnjačkoj Banji, u mestu koje tradicionalno okuplja ljude posvećene kulturi i identitetskom pamćenju. Ovaj izdavački poduhvat predstavlja nacionalni projekat od posebnog značaja, koji je dobio institucionalnu podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, upravo zbog svog karaktera orijentisanog ka očuvanju i afirmaciji kolektivnog identiteta srpskog naroda. Reč je o jednoj u nizu inicijativa koje realizuje naš Pokrajinski arhiv, a koje su usmerene na kulturno-istorijsku valorizaciju prošlosti. Fotomonografija, kao dokumentarno-vizuelna forma, obrađuje značajne segmente srpske istorijske baštine na Kosovu i Metohiji, pružajući uvid u procese koji su oblikovali našu nacionalnu samosvest. Izdanje je dvojezično, na srpskom i engleskom jeziku, što nije slučajno, već sa namerom da se sadržaj učini dostupnim širem međunarodnom auditorijumu. Engleski, kao globalni jezik komunikacije, omogućava da se narativ o srpskoj istoriji prenese i van okvira nacionalnog kulturnog prostora, i da se dopre do istraživača, studenata i čitalaca širom sveta. Fotomonografija je već predstavljena na više reprezentativnih državnih sajmova i biće promovisana i u drugim zemljama, čime se ostvaruje svojevrsna kulturna diplomatija i širenje istorijske svesti o snažnom srpskom karakteru naše južne pokrajine. Poseban akcenat stavljamo na mlade, jer je upravo njima ova knjiga namenjena kao sredstvo edukacije i podsticaj za izgradnju autentične nacionalne samosvesti, kao i za razvoj poštovanja prema istorijskom nasleđu, istakao je profesor dr, Dejan Antić, istoričar i državni sekretar u Ministarstvu kulture Republike Srbije.
KONCERT MIĆE JAKŠIĆA I ORIENDA,,U ZAGRLJAJU MUZIKE I POEZIJE“
,,Veliki miting poezije“ završen je fantastičnim koncertom na kome su nastupili Miodrag Mića Jakšić i članovi grupe Oriendo, Miško Končar i Nenad Manojlović. Posetioci su mogli da čuju stihove raznih pesnika, uključujući i pesme koje je napisao pesnik Mića Jakšić, a stihovi su obogaćeni zvucima gitare i hitovima koje svako rado sluša.
– Ovo veče je u stilu muzike, pesama naših pesnika koje su dobile muzičku podlogu i podršku, a Mića Jakšić govori svoje stihove i vodi program ove večeri. Čast nam je što učestvujemo na Mitingu poezije i nastojaćemo da i dalje učestvujemo u ovoj manifestaciji. Interesantno je reći da je selekcija pesama poznatih pesnika zasnovana na metrici i uklopljivosti sa muzikom, a potrudili smo se da uvrstimo najbolje pesnike poput Crnjanskog, Disa i ostalih, rekao je Nenad Manojlović.
– Program se sastoji iz kombinacije poezije velikih srpskih pesnika, moje poezije i komopzicija koje smo komponovali na stihove naših velikih pesnika. Pored toga, izvodimo i popularne pesme svih žanrova muzike u oriendo stilu koji smo aranžirali. U tom smislu ovo veče je neobično jer smo, verujem, prvi na ovim prostorima koji sviramo u stilu koji podrazumeva kombinovanje flamenga, grčkog melosa i autentičnih zvukova, rekao je pesnik, Miodrag Mića Jakšić.
Veliki miting poezije protekao je u krajnjem zadovoljstvu, stihovima, muzici, istorijskim osvrtima na važne događaje, druženju i razmenjivanju anegdota, a posetioci puni utisaka mogu očekivati da se i naredne godine okupe i prisustvuju grandioznoj manifestaciji kao što je ova. Bitno je istaći i da je program tokom obe večeri pratio Boškov sin, Dane Stanojčić, koji nije krio oduševljenje onim što je prikazano.
