Simpozijum „Licem u lice – panteon srpskih scenarista“

Simpozijum, najstariji prateći program Festivala, održava se bez prekida od prvog izdanja, a ovogodišnja tema „Licem u lice: panteon srpskih scenarista“ okupila je ljubitelje i poznavaoce filma.

Moderator događaja koji je održan 14. avgusta u Narodnoj biblioteci „Dr Dušan Radić“ bio je Dejan Dabić, filmski kritičar, umetnički direktor Martovskog festivala i selektor Filmskih susreta u Nišu, dok je uvodničar tema bio Saša Radojević, filmski kritičar, reditelj, scenarista, glumac i producent.

Među učesnicima Simpozijuma bili su i Miroljub Stojanović, Srđan Savić i drugi, dok će pojedini autori, poput Ivana Velisavljevića i Milutina Petrovića, svoje radove dostaviti u pisanoj formi. Prisutni su bili i direktor vrnjačke Biblioteke, Dejan Lučić i direktor Kulturnog centra Vrnjačka Banja, Saša Milenković.

Razgovor je bio posvećen opusu scenarista koji su ostavili dubok trag u domaćoj kinematografiji, Bogdanu Jovanoviću, Nebojši Pajkiću, Branku Vučićeviću, Dušku Kovačeviću, Ljubiši Kozomari, Gordanu Mihiću, Đorđu Milosavljeviću, Srđanu Koljeviću i drugima. Njihov doprinos srpskom filmu je nesumnjiv, neki od njih su režirali filmove ili pisali o njima, ali ono po čemu su ostali najprepoznatljiviji jeste upravo njihov scenaristički rad.

Nakon prošlogodišnjeg Simpozijuma, osmišljen je program za naredne dve godine. Ove godine akcenat je na scenaristima koji su obeležili srpski i jugoslovenski film, a pre svega na onima čija je osnovna vokacija scenario.

– Među njima su i autori koji su se bavili i drugim poslovima, recimo Dušan Kovačević je jedan od najznačajnijih dramskih pisaca i reditelj nekoliko filmova, dok su Đorđe Milisavljević i Srđan Koljević takođe režirali pojedina ostvarenja. Ipak, ovogodišnji izbor usmeren je isključivo na stvaraoce kojima je scenaristički posao osnovni, rekao je Dejan Dabić, ekskluzivno najavivši da se za sledeću godinu priprema priča o rediteljima scenaristima, kao što su Goran Marković, Srđan Karanović i drugi koji imaju i značajne scenarističke radove.

Govora je bilo i o legendarnom Gordanu Mihiću, kao i Ljubiši Kozomari koji su u zajedničkoj režiji i po zajedničkom scenariju odradili značajan film „Vrane“.

Ovogodišnji Simpozijum uspeo je da postigne ravnotežu između već priznatih i poznatih scenarista i onih koji su značajni, ali su, nažalost, delimično zaboravljeni i stavljeni u drugi plan.

– Odlučili smo da ovog puta predstavimo i neke značajne scenariste koji su delimično potisnuti, iako nisu nepoznati. Među njima je Bogdan Jovanović, koji je napisao scenario za film „Licem u lice“ Branka Bauera, kao i za film „Zenica“ i „Pogon B“. On nije nepoznat, iako njegovo ime možda nije široko prepoznato u krugovima istorije domaće kinematografije, ali nesumnjivo je reč o značajnom scenaristi, istakao je Dabić.

Kruna ovogodišnjeg Simpozijuma bila je pojava scenariste i profesora Fakulteta dramskih umetnosti Nebojše Pajkića, koji je govorio o svom stvaralaštvu. To je bila prilika da se obnovi sećanje na neka od njegovih najznačajnijih dela, poput filmova „Dečko koji obećava“ i „Davitelj protiv davitelja“, kao i na neke od zanimljivih scenarija koje je pisao za slovenačku kinematografiju. Za jedan od njih, film „Do konca in naprej(Do kraja i dalje)“ u režiji Jure Pervanja, nagrađen je na Festivalu u Vrnjačkoj Banji. Iako je Pajkić jedan od najistaknutijih scenarista, to je jedna od retkih nagrada koju je dobio isključivo za scenario.

– Scenario nikada nije naročito ozbiljno tretiran i to je jedan od razloga što su scenaristi koji nisu imali dodatne aktivnosti koje bi im donele publicitet ostali malo zaboravljeni. Veoma je dragocen ovaj vaš rad, jer od njega započinje u stvari rehabilitacija struke. Bez priče nema filma, ne može se bez scenarista. Scenario je jedna fleksibilna celina čiju kompoziciju završava tek režiser na snimanju i montaži. Suština filma je dramaturgija, dva lica dramaturgije su scenario i montaža, to su komplementarne stvari koje prave celinu koju kontroliše režiser, izjavio je Pajkić.

U nastojanju da se Simpozion ponovo uspostavi kao važan segment Festivala filmskog scenarija, objavljena je i predstavljena knjiga posvećena prošlogodišnjoj temi „Krimići u regionalnoj kinematografiji: Pavao Pavličić kao paradigma“. Ovom publikacijom oživljava se tradicija istoimene edicije, koju su pre više godina pokrenuli Milan Nikodijević i Dinko Tucaković. Posebna zahvalnost za uspešnu i blagovremenu izradu publikacije upućena je Srđanu Čeperkoviću, čijom zaslugom je ceo proces realizovan u predviđenom roku.

Saša Radojević je istakao značaj tradicije održavanja simpozijuma i izdavanja publikacije koja predstavlja rezultat koji ostaje materijalna beleška.

– Iz ove male akcije može da izraste nešto što ima određenu kulturnu vrednost. Ovogodišnjim simpozijumom dajemo „novi život“ nepravedno zaboravljenim scenaristima, rekao je Radojević.

„Tvitosaurus“, „Prva klasa: Pun gas!“ i „Običaji“

Konferenciju za novinare vodio je Saša Radojević. Njegovi gosti bili su delovi timova filmova prikazanih dan ranije: „Tvitosaurus“, „Prva klasa: Pun gas!“ i „Običaji“.

Ekipu filma „Tvitosaurus“ predstavljali su: Vesna Stanojević, Vladimir Acković i Božidar Knežević, scenarista. Vesna je tumačila ulogu Rade u ovoj komediji. Radojević je predstavio kao junakinju koja ima stabilnost i tradicionalnost, bez straha od novotarija.

– Veliko je zadovoljstvo igrati komediju. Dvadeset godina sam predavala u Londonu i sada sam se praktično vratila u Srbiju. Stavila sam na test da li to što sam predavala mojim studentima mogu i sama da radim. Uživala sam radeći sa Ivicom. Mladen je bio božanstven partner, rekla je Vesna i opisala delić uloge koju je odigrala.

Vladimir Acković govorio je o svom iskustvu i radu na filmu. Rekao je da mu je bila čast da se druži sa celom ekipom i da učestvuje u ovom filmu glumeći Kineza koji slabo govori srpski jezik, što mu nije teško palo jer mu je majka iz Mongolije.

Božidar je film opisao kao standardnu porodičnu priču koji se temelji na nesporazumu, sukobu između dve generacije, a Radojević je zaključio da se mnogi elementi društvenih promena mogu videti u podtekstu.

Na pitanja novinara vezana za film „Prva klasa: Pun gas!“ odgovarali su: scenaristi Zoran Mitrović i Rade Ćosić, Novak Ašković, kompozitor i Ivana Kostić, distributer filma. Oni su na najbolji način opisali komediju, sportsku melodramu.

Zoran Mitrović, koji je završio Netfliks Akademiju, pored rada na scenariju, tumačio je ulogu nemog čoveka, lika koji na neki način opušta situaciju, po Radetovoj ideji.

Prema rečima Radeta Ćosića koji u filmu tumači glavnu ulogu, ovaj film ispunjava sve norme školske melodrame, a da su temu izabrali kao entuzijasti sa željom da podsete ljude da to postoji, kao ljubitelji adrenalina i brze vožnje. On je podsetio da 50 godina nismo imali film o automobilizmu i da je to jedna zaboravljena manifestacija.

Deo ekipe filma „Običaji“ činili su: Vladan Janković, direktor fotografije, Biljana Zaverla (tumačila je ulogu Nine), Teodora Tomašev (uloga Mirjane), Stojan Đorđević, glavna uloga, Saša Đurašević (uloga Radovana) i Jovica Vučković, scenarista.

Jovica Vučković rekao je da nije bilo dilema u pisanju scenarija i da su želeli da iskoče iz klasičnih filmova tako što će napraviti horor film, psihološki triler. Po njegovom mišljenju, uspeli su u tome i svako ko pogleda ovaj film moći će da se uveri u to. Film je u toku emitovanja na Letnjoj pozornici izazvao pozitivne komentare publike. Ovo je specifična horor priča o liku koji se nosi sa svojim strahovima.

Promocija knjige ,,Borba zatvorenih očiju, uticaj književnosti na filmove Stenlija Kjubrika“

Treći dan Festivala filmskog scenarija je u pratećem programu imao promociju knjige ,,Borba zatvorenih očiju, uticaj književnosti na filmove Stenlija Kjubrika“, autora Aleksandra Trbića koja je održana u Narodnoj biblioteci, a u izdanju Niškog kulturnog centra. Govorili su autor, Aleksandar Trbić, Srđan Savić i Dejan Dabić i u svojim izuzetnim izlaganjima sa posetiocima su podelili interesantne storije u vezi sa Kjubrikovim stvaralaštvom.

– Ideja da napišem ovo delo je nastala 2017. godine u Jugoslovenskoj kinoteci tokom prikaza filma ,,Doctor Strangelove”. Nakon projekcije sam analizirao film, i shvatio da je urađen po knjizi, i da treba istražiti koji su sve Kjubrikovi filmovi rađeni po knjigama. Ovim delom želeo sam da prikažem nešto što nije opisivano do tada, iako je bilo jako zahtevno da dođem do relevantnih podataka. Sve sam to činio sa posebnim užitkom i nakon četiri godine, čak i malo više, knjiga je završena i zahvalan sam Niškom kulturnom centru na ovom izdanju, rekao je Aleksandar Trbić.

– Imamo mogućnost da analiziramo stvaralaštvo Stenlija Kjubrika iz različitih uglova koji je sve samo ne običan reditelj. Meni je bilo pre svega zanimljivo da pratim Kjubrikov odnos prema književnosti od najranijeg detinjstva, pa onda tokom karijere. Čitanje iz zadovoljstva otpočinje oko njegove devetnaeste godine kada se i rađa njegovo interesovanje za umetnošću, što se kasnije materijalizovalo u svetu kinematografije, izneo je u svom izlaganju Dejan Dabić.

– Niški kulturni centar inače insistira na filmskoj literaturi, i to je jedno od obeležja našeg Kulturnog centra kao izdavača. U tom smislu, imamo ediciju u kojoj objavljujemo knjige kao što je ova. U pitanju je jedan pogled na Stenlija Kjubrika kao autora iz specifične vizure, i može se reći da je zaokružena studija koja govori o tome kako je on interpretirao književnost na filmu. Može se zaključiti da je Kjubrik pokazao šta znači biti vrhunski filmski stvaralac, rekao je Srđan Savić.

Završnica treće večeri Festivala filmskog scenarija

Treći dan Jedinog pravog 49. Festivala filmskog scenarija – Gorki List ponudio je različita filmska ostvarenja za svačiji ukus. U sali Bioskopa tokom dana prikazani su filmovi van konkurencije. Muzički dokumentarac „Zvonceku u pohode – Anarhija u KPSS“ Miroslava Stašića i Nebojše Stankovića, o 35 godina rada pank rok grupe „Zvoncekova Bilježnica“, i istorijska saga „Drava se ne predaje“ Nikole Lorencina po scenariju Dragana Spasojevića, koja prenosi snažnu poruku o očuvanju sećanja na heroje i junačko nasleđe.

Pre večernjih projekcija, na amfiteatru ispred filma „Zvonceku u pohode – Anarhija u ,,KPSS“ publici su se poklonili Toza Rabasa, Saša Vujić i Petar Janjatović, dok su ispred filma „Drava se ne predaje“ to učinili Stefan Milivojević, Rade Ćosić, Aleksandar Trmčić i Zoran Mitrović.

Večernji program na amfiteatru nastavljen je projekcijom filma „Volja sinovljeva“ scenariste Strahinje Madžarevića i reditelja Nemanje Ćeranića. Ova epska avantura, inspirisana srpskom tradicijom, smeštena je u budućnost posle nuklearne katastrofe, u svetu haosa i anarhije. Završnicu treće festivalske večeri obeležilo je prikazivanje filma „Izolacija“, u režiji Marka Backovića, koji je scenario napisao zajedno sa Markom Jocićem. Pre same projekcije filma publici su se poklonili Milena Predić, kao i producent i scenarista filma Marko Jocić. Film prati mladog biologa koji dobija dobro plaćen posao nadgledanja migracija životinja u udaljenoj šumi, a misterija koju otkriva podjednako šokira njega i gledaoce.

Izložba filmskih plakata nagrađenih filmova na Kanskom festivalu

U okviru pratećeg programa Festivala filmskog scenarija, u hotelu „Fontana“ otvorena je izložba filmskih plakata nagrađenih filmova sa Kanskog festivala. Ova postavka poseban akcenat stavlja na portrete glumaca i glumica, bilo kroz fotografije ili ilustracije.

Posetioce izložbe pozdravio je Saša Milenković, direktor Kulturnog centra Vrnjačke Banje, dok je izložbu otvorio autor i vlasnik kolekcije filmskih plakata Nebojša Bošnjak, podsetivši prisutne da je palma zaštitni znak grada Kana još od 1846. godine, kada je prvi put doneta i zasađena na Azurnoj obali.

– Dugogodišnji sam kolekcionar i posedujem oko 6.000 filmskih plakata. Živeo sam dugi niz godina u Francuskoj, filmofil sam, pa sam s tim u vezi počeo da skupljam plakate filmova. Kako sam i galerista, posebno me interesuje ilustracija, pa sam vremenom počeo da prikupljam radove značajnih ilustratora, naveo je Bošnjak.

On je dodao da iz domaće kinematografije u svojoj kolekciji ima samo strane plakate, i to za filmove Emira Kusturice „Otac na službenom putu“ i „Podzemlje“, koji su osvojili Zlatnu palmu u Kanu. Izložba predstavlja istorijat evolucije filmskog plakata. Tokom šezdesetih godina dominirale su ilustracije, a plakati su uglavnom bili štampane litografije. Imamo radove poznatih francuskih ilustratora kao što su Žan Mai, Mišel Andi i Roland Topor, koji su uradili preko hiljadu plakata, kao i Amerikanca Boba Pika. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina sve više se koristi fotomontaža, a kasnije se prelazi isključivo na fotografiju, objasnio je Bošnjak.

Konferencija za medije – Tačno u podne 13.avgusta

Prva konferencija za medije u okviru 49. Festivala filmskog scenarija održana je 13. avgusta, tradicionalno u podne, u konferencijskoj sali Hotela „Fontana“. Moderator događaja bio je Saša Radojević.

Film „Vezani“, u režiji Miloša Radunovića i po scenariju Aleksandra Teokarevića,  koji je pobedio na prošlogodišnjem konkursu za najbolji originalni scenario u organizaciji festivala, svečano je premijerno prikazan prve festivalske večeri. Filmska ekipa se predstavila medijima, a pored reditelja prisutni su bili i glumci: Stojan Đorđević, Tamara Milojković, Vesna Paštrović, Kosta Janjić, Danica Ristovski, Jakov Jevtović, Miljana Popović, Miloš Đurović i Spasoje Ž. Milovanović.

Reditelj filma, Miloš Radunović, istakao je snimanje za 13 dana bilo izazovno, ali da je zadovoljan rezultatom. Takođe, veruje da je bolje snimati više manjih filmova nego čekati „epohalne“ projekte koji često ne uspeju.

– Za razliku od klasičnog žanrovskog filma, trudio sam se da ovo delo bude psihoanaliza zla koje nas okružuje. Veoma je lako upasti u njegove zamke, a moj cilj je bio da istražim svaki lik i njegove postupke, kako bih razumeo odakle to zlo potiče. Želeo sam da film bude poučan, da ukaže i roditeljima i deci na to koliko senke iz detinjstva mogu da oblikuju, pa čak i upropaste život. Zato je važno da ih prepoznamo na vreme i ne dozvolimo da nas obeleže, istakao je Radunović.

Glumica Tamara Milojković opisuje Divnu kao slobodoumnu, ali lakovernu devojku koja se bori protiv društvenih ograničenja. Iako pokušavaju da je „zatvore u kavez“, ona nalazi snagu da prati svoj put i ostvari san o odlasku u Beč. Film delimično ima formu mjuzikla, gde pesme, pažljivo odabrane u skladu sa emocijama lika, predstavljaju njenu unutrašnju snagu i trenutke slobode.

Stojan Đorđević, koji u filmu tumači lik Đorđa, istakao je da muzika za njega predstavlja beg iz stana u kome živi sa majkom, iako, kako kaže, već ima „previše godina” za to.

– Harmonika je veza sa ocem koji je napustio nas i otišao u Beč. Tema je teška, ali značajna, ne govori samo o trgovini ljudima, već i o odnosima majke i sina, momka i devojke, i lažnim vezama koje izgledaju lepo, a kriju zlo. Teško je to prikazati brutalno, a da se ne pređe granica ukusa, rekao je Đorđević.

Miljana Popović, koja tumači ulogu Mare, kroz film je dobila priliku za transformaciju, a kako je istakla, njen lik nije potpuno upao u mrak i bila je spremna da se bori za svoje spasenje.

Vesna Paštrović, koja tumači ulogu Anke, istakla je da je Anka žena čiji su snovi i talenat nestali pod teretom nasilja i nesreće, kao i da u svakom vremenu možemo da sretnemo neku „Anku“ koja je prva do nekog nasilnika.

Danica Ristovski smatra da film, iako obrađuje teške životne teme poput prekretnica, socijalnih problema i surove stvarnosti, ne treba da bude izvor negativnosti. Naprotiv, veruje da upravo takvi sadržaji treba da podstaknu čoveka na razmišljanje i borbu.

Jakov Jevtović, koji tumači lik „Crnog“ istakao je da je taj lik jako rano „zasađen“ pogrešnim životnim okolnostima i bez ljubavi u ranom detinjstvu i da svi ljudi koji nose svoju svoju mračnu stranu imaju kasnije problem da je osveste.

– Scene nasilja potiču iz njegovog unutrašnjeg konflikta prema majci koju prezire zbog prostitucije, ali i voli jer ga je othranila, rekao je Jevtović.

Miloš Đurović je ukazao da film ne glorifikuje nasilje, već edukuje i ukazuje na ponašanja i situacije koje treba izbegavati.

Veče otvaranja festivala obeležila je projekcija van konkurencije norveškog filma „Dreams, sex, love“, dobitnika „Zlatnog medveda“ na festivalu u Berlinu. Režiju i scenario potpisuje Dag Johan Haugerud, a pred medijima su bile glumice Ela Everbi, Selome Emnetu i Tuva Holmebakk. Film, deo trilogije „Sex – Dreams – Love“, prati 17-godišnju Johanne zaljubljenu u profesorku, čiji dnevnik uzburkava porodične odnose i otkriva neostvarene snove majke i bake.

Selome Emnetu je izjavila da je film nakon Berlinskog festivala dobio dosta pažnje, kao i da je sa ovim filmom njena popularnost relativno porasla.

Tuva Holmebakk je istakla da je Haugerud je već poznat u Norveškoj, a nagrada mu je donela veću međunarodnu popularnost .

– Svi filmovi govore o ljubavi, seksualnosti i snovima. Homoseksualnost nije glavna tema, već se dovode u pitanje društvene norme i ističe raznolikost ljubavi, rekla je Tuva Holmebakk.

Ela Everbi je rekla da joj je saradnja sa rediteljem pokazala koliko je ljubav važna, a da je zaljubljenost je srž njenog lika. Dodala je da kao početnica još uči i da film istražuje sanjarenje i dozvoljavanje sebi da sanjamo, što njen lik Johanne dobro pokazuje.

Nakon uspeha u Berlinu, film je prodat u brojnim zemljama širom sveta i nastavlja da privlači sve veću međunarodnu pažnju.

Otvaranje izložbe ,,Filmski novi svet: edicija FEST-ovih 50“ Biblioteke grada Beograda

Drugi dan Festivala filmskog scenarija je i ove godine obogaćen programom koji je posvećen filmu i filmskim stvaraocima, pa je u Salonu Narodne blioteke ,,Dr Dušan Radić“ otvorena izložba pod nazivom ,,Filmski novi svet: Edicija Festovih 50“ Biblioteke grada Beograda. Izložbu su svečano otvorili Jasmina Ninkov, direktorka Narodne biblioteke Srbije, Dejan J. Lučić, direktor Narodne biblioteke ,,Dr Dušan Radić“ i autor izložbe, Srđan Čeperković. Posetioci su imali priliku da vide izdanja knjiga iz teorije estetike istorije kritike filma, a uključuju delo Gorana Gocića – ,,Emir Kusturica, Kult margine“, potom ,,Slobodan Novaković, Ličnost kao metafora“, delo koje je priredio Marko Novaković, ,,Dinko“ autora Milana Nikodijevića, delo Ivana Karla ,,HRONOLOGIJA FESTA, Sanjati otvorenih očiju (1971-2022), kao i ,,Zaveštanje od četiri slova“ autorke Une Čolić Banzić, i druga dela.

– U pitanju su knjige koje se bave retrospektivom FEST-a, njegovim fenomenima, ko je sve gostovao na toj manifestaciji, ko je kreirao programe, ko je učestvovao, pobeđivao, a tu su i knjige o značajnim ličnostima naše kinematografije koje su gradile FEST. Edicija je interesantna ne samo zbog odlične tekstualne građe, već i zbog fantastičnih grafičkih rešenja, tako da su knjige lepe i za čitanje i za pogledati, rekao Srđan Čeperković.

– Idejni tvorac ,,Edicije FESTOVIH 50“ je Ivan Karl. U to vreme bio je gradski sekretar u Beogradu, a trenutno je poznati filmski radnik i direktor je Filmskog centra Srbije. Na njegovu inicijativu, ja sam prihvatila da pokrenemo Ediciju koja je naišla na izuzetno topao prijem kulturne javnosti Srbije. Dobili smo i nagradu za tu Ediciju, tačnije Specijalno priznanje 65. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga i Nagradu Šestog festivala knjige ,,FESK – pazi šta čitaš“, istakla je Jasmina Ninkov.

Promocija knjiga o Puriši Đorđeviću i Slobodanu Šijanu

Kako bi i ovaj Festival filmskog scenarija bio privlačan, a pritom i dalje ukazivao poštovanje prema velikanima kinematografije, tokom drugog dana Festivala, u Salonu biblioteke upriličena je promocija monografije u izdanju Filmskog centra Srbije, a koja nosi naziv ,,Puriša“ i govori o Mladomiru Puriši Đorđeviću, scenaristi i reditelju. Monografiju je priredila Maja Nedić, a govorili su Miroljub Stojanović i Milan Nikodijević. Usledila je promocija knjige ,,Slobodan Šijan u ogledalu kritike“ u izdanju Filmskog centra Srbije i Srpske akademije nauke i umetnosti koja predstvalja pažljivo selektovan izbor tekstova koji opisuju lik i delo reditelja Šijana. Miroljub Stojanović i Milan Nikodijević su svoja viđenja i stavove, kada su ova dva filmska stvaraoca u pitanju, izneli na veoma dovitljiv i duhovit način, upotpunjujući ih divnim anegdotama i to sa puno respekta prema kinematografiji i rediteljima, scenaristima.

– Želeo bih da istaknem da je čitanje o filmu podjednako važno kao i gledanje filmova, jer u pitanju su neodvojive kategorije, a barem mojoj generaciji bilo je nezamislivo da samo gledamo filmove, a da ne pratimo ono što se o filmovima piše. Ta vrsta komplemetarnosti je ostala sve do danas, i uvek ću podržati pisanu reč o filmu i filmskim stvaraocima, kao što su ova dva dela koja danas promovišemo, rekao je Miroljub Stojanović.

– Filmsko izdavaštvo je jako značajno za profesionalce i gledaoce, čitaoce, a Filmski centar ima fantastična izdanja u sadržajnom smislu i ozbiljno se bavi i lepotom knjige, to jest grafičkim dizajnom. Generalno, svako delo koje govori o filmu i filmskim stvaraocima je bitno jer ostaje u analima, a u pitanju su vrsni stvaraoci poput Puriše i Šijana, rekao je Milan Nikodijević.

Drugo veče Festivala filmskog scenarija

Drugog dana Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji projekcija filmova počela je prikazivanjem filma „Tvitosaurus“ u vrnjačkom Bioskopu, u režiji Ivice Vidanovića, prema scenariju Aleksandra Miletića. Ovo ostvarenje na duhovit način prikazuje sukob analogne i digitalne generacije, kroz prizmu jedne savremene srpske porodice. U pitanju je parodija savremenog načina života, koja publiku podseća na nerazumevanje među generacijama u dobu društvenih mreža i brzih tehnologija.

Večernji program na Letnjoj pozornici nastavljen je energičnim filmom „Prva klasa pun gas“, u režiji Vladimira Popovića, prema scenariju koji su napisali Zoran Mitrović i Rade Ćosić. Publici su se nakon projekcije poklonili Novak Ašković, Ivana Kostić, Zoran Tomić, Zoran Mitrović i Rade Ćosić. Film je svojom dinamikom i humorom „zapalio“ atmosferu u publici, baš kao što na trkama planu gume njihovih „jugića“.

Kraj druge festivalske večeri obeležila je premijera psihološkog trilera „Običaji“, filma koji kroz elemente horora prodire u najdublje strahove glavnog junaka i njegovo suočavanje s ličnim grehovima. Režiju potpisuje Peđa Marković, dok je scenario napisao Jovica Vučković. Pre projekcije, publici se poklonila filmska ekipa u sastavu: Marko Stojanović, Vladan Janković, Stefan Filipović, Katarina Mićić, Tamara Milojković, Miljan Prljeta, Biljana Zaverla, Saša Đurađević, Danijel Sič i Teodora Tomašev.

Veče je upotpunjeno koncertom filmske muzike u izvođenju benda „Locomotion“ na Trgukulture, koji je svojim nastupom dodatno obogatio festivalski dan.

Kao uvod u 49. Festival filmskog scenarija, poznata glumica izuzetnog glasa JelenaGavrilović, održala je na Trgu kulture koncert posvećen muzici iz čuvenih domaćih i stranih filmova. Publika je uživala u nezaboravnim melodijama, uz snažnu interpretaciju i emociju koju je Jelena donela na scenu. Popularna glumica je izvela muzičke numere domaćih, ali i stranih filmova.

Četrdeset deveto izdanje „Jedinog pravog Festivala filmskog scenarija Gorki list“ otpočelo je svečanim defileom ekipa filmova, plavim tepihom, na Trgu kulture. Dobrodošlicu su poželeli voditelji Vesna Đorđević i Voja Nedeljković. Ovogodišnji festival ima bogat filmski sadržaj. U takmičarskom programu je devet sjajnih filmova, od kojih je čak šest premijera.

– Ovaj festival je svetionik umetnosti scenarija na prostoru bivše Jugoslavije, jedinstven događaj koji od 1977. godine svetlom projektora osvetljava ono što često ostane u senci: scenarista i scenario kao temelj filmske umetnosti. Njegovo poreklo leži u vremenu kada je filmska javnost jasno artikulisala da domaćem filmu nedostaje snažan narativni temelj. Tada se rodila ideja da se scenario ne posmatra kao usputna beleška, već kao srce filma. U tom duhu, Festival je postao prvi i jedini festival posvećen scenaristima i njihovim pričama – onima koje se rađaju u tišini, ali bez kojih nema ni kadra, ni svetla, ni platna, rekao je Voja Nedeljković.

Od svojih početaka na staroj Letnjoj pozornici, pa do sada već kultnog Amfiteatra na Crkvenom brdu, festival je prošao svoj sopstveni put – od ideje do platna. Baš kao što svetlost u kameri budi život na filmu, tako je i ova manifestacija godinama budila poštovanje prema radu scenarista i umetnosti pripovedanja. Zahvaljujući inicijativi ljudi koji su verovali u moć reči i slike Boška Ruđinčanina, Miomira Stamenkovića, Velimira Bate Živojinovića, Vasiljke Bogićević i Dušana Perkovića, festival je začet kao stručno okupljanje, a ubrzo prerastao u manifestaciju od nacionalnog značaja, rekla je Vesna Đorđević najavljujući 49. Festival filmskog scenarija.

– Imam veliku čast da vas pozdravim u ime Opštine Vrnjačka Banja i u svoje lično ime. Dobrodošli u našu i vašu Vrnjačku Banju koja je decenijama unazad centar filmske umetnosti. U ovom periodu ova Letnja pozornica, ceo grad, cela Vrnjačka Banja je u duhu Festivala. Ovde se dešavaju filmski susreti, filmske priče. Festival filmskog scenarija nije samo najznačajniji i najstariji festival ove vrste u ovom delu Evrope. To je dragulj u kruni kulturne ponude Vrnjačke Banje. To je događaj koji se iščekuje cele godine, s nestrpljenjem, rekla je Jasmina Trifunović u ime lokalne samouprave.

Voditelji, Miljan Prljeta i Mirka Vasiljević pozdravili su brojnu publiku. Internacionalizaciju festivala najavio je film „Dreams, sex, love“ dobitnik nagrade „Zlatni medved“ za najbolji film – Berlin 2025. Publika je pozdravila glumice: Tuvu Hornevu, Elu Everbi, Selome Emnetu kojima je Jasmina Trifunović uručila specijalne zahvalnice.

Zlatnik cara Konstantina dodelio je žiri grada domaćina u sastavu: prof. dr Dejan Nešić, predsednik žirija, Jasmina Trifunović i Miomir Mihajlović, posthumno Radenku Rankoviću, profesoru filmske produkcije Fakulteta dramskih umetnosti za izuzetan doprinos afirmaciji, promociji Festivala. Radenkovom sinu Relji Zlatnik je uručila Jasmina Trifunović.

Moj otac je bio jako vezan za ovaj Festival, za Banju i dobar deo svog radnog veka je proveo upravo ovde, radeći, ali u isto vreme i družeći se sa ljudima, što je na neki način jedna od čari Festivala. Drago mi je što u publici vidim veliki broj njegovih prijatelja. Gledajući u vas, osećam da je i on ovde negde sa vama, zahvalio se na nagradi Relja Ranković.

Nagradu „Zlatno pero Gordana Mihića“ za životno delo, Milan Nikodijević uručio je Lordanu Zafranoviću, velikanu kinematografije, citirajući ga: „Da bi se govorilo o zlu koje nama čine drugi, mora se prvo govoriti o zlu u vlastitom narodu.“ – Od prvog ulaska u veličanstveno kraljevstvo filmskog kadra uporno je potencirao da se prvo moramo duboko zagledati u sebe da bismo govorili o drugima, rekao je Nikodijević

Put filma pravi ljude drugačijim. Na ovoj istoj pozornici dobio sam nagradu pre 47 godina i evo me ponovo tu, sa filmom koji ćemo gledati, verovatno iduće godine. Strašno mi je drago da se uspostavila ponovo veza između autora i publike, izjavio je Zafranović.

Vatrometom je označen početak velikog praznika za ljubitelje sedme umetnosti. Premijerno je prikazan film „Vezani“, reditelja Miloša Radunovića, scenariste Aleksandra Teokarevića.

Publici se poklonio deo tima koji je radio na filmu „Vezani“: Marija Radunović, montažerka, Katarina Mićić, organizatorka filma, Stefan Filipović, direktor filma, Miloš Đurović, Spasoje Milovanović, Marko Jovičić, producent filma, Tanja Pavlović, koordinator produkcije, Kosta Janjić, Vesna Paštrović, Danica Ristovski, Miljana Popović, Jakov Jevtović, Tamara Milojković, Stojan Đorđević – glumci i Miloš Radunović, reditelj.

U završnici prve festivalske večeri publika je imala priliku da vidi, premijerno, van konkurencije, film „Dreams, sex, love“ Daga Johana Haugeruda, scenariste i reditelja.

Jedini pravi tradicionalni 49. Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji najavljen je na pres konferenciji održanoj u beogradskoj MTS dvorani.

Festival posvećen scenaristima i njihovom delu, biće održan od 12. do 17. avgusta, a posetioci će tokom šest festivalskih dana imati priliku da uživaju u bogatom i zanimljivom sadržaju – premijeri deset domaćih filmova i pratećim programima, od nezaobilaznog Simpozijuma, pa do dodele nagrada i zatvaranja Festivala koje je osmišljeno kao Boemsko veče kada će glumci pevati nagrađenima u čast.

Predstavnicima medija obratili su se Saša Milenković, direktor Kulturnog centra Vrnjačka Banja, Marko Jovičić, izvršni producent i reditelj Festivala, Ivana Vujić, selektor Festivala, Hadži Aleksandar Đurović,reditelj i član ovogodišnjeg žirija, Milan Prljeta, glumac i voditelj Festivala, kao i Aleksandra Dogandžić, predstavnica Kompanije „Gorki list“ koja je pokrovitelj Festivala. Moderator konferencije bila je Biljana Obradović.

Saša Milenković, direktor Kulturnog centra Vrnjačke Banje, istakao je da Festival, zahvaljujući predanom radu Kulturnog centra i organizacionog tima, ove godine sija punim sjajem, podižući standarde ne samo domaće, već i regionalne festivalske scene.

 — Kontinuitet je nešto što je najbitnije i možda najpresudnije za realizaciju jednog događaja. Spremajući se za ovaj 49, mi obavljamo i pripreme za jubilarni Festival. Inače, Vrnjačka Banja je na sve načine spremna da iznese ovakve događaje. Kada je konkretno o ovom Festivalu reč, pored ozbiljnih smeštajnih kapaciteta, tu su Amfiteatar „Danilo Bata Stojković“ i Bioskop gde će filmovi biti prikazani, Biblioteka u kojoj će biti organizovan Simpozijum „Parteon srpskih scenarista“ i promocije knjiga, rekao je Milenković.

Svaki festival jeste radost i jeste korak dalje ka upoznavanju sebe kroz druge. Interesantno je da su ovoga puta prihvaćeni svi filmovi koji su se prijavili i da su svaki ponaosob interesantni u svom žanru, a da žanrovi variraju od nečeg što se može nazvati epski naučno-fantastični spektakl, preko trilera, do komedija. Znači, široki dijapazon reditelja, široki dijapazon scenarista i u centru svega dobra priča. Biće kina uvek ako bude dobrog mraka, a svetlo će dati dobar scenario, rekla Ivana Vujić, izrazivši posebnu zahvalnost volonterima bez kojih, kako je navela, ne bi bilo ni jedne dobre stvari na svetu.

Festival pred publiku ove godine dovodi i filmove stranih autora i to dobitnika nagrade za najbolji scenario festivala u Kanu film „Mlade majke“ (Young mothers) i dobitnika „Zlatnog Medveda“ nagrade za najbolji film festivala u Berlinu film „Snovi“ (Dreams). Organizatori ističu da će se ove godine oni naći van konkurencije, ali da veruju da će od naredne godine festival imati i posebnu kategoriju za strane filmove, čime se granice festivala pomeraju na novi nivo.

— Naše nastojanje da Festival filmskog scenarija postane internacionalni ove godine daće prve rezultate. Dva najkredibilnija filma koja smo mogli da dovedemo jesu pobednik Berlina i najbolji scenario iz Kana, naveo je Marko Jovičić, producent i reditelj 49. Festivala, a zatim se osvrnuo na kvalitet i teme ovogodišnjih filmskih ostvarenja, kao i na njihov stvaralački put, koji se uklapa u temu Festivala – „Od ideje do platna“.

Predstavljen je sastav stručnog žirija koji će odlučivati o tri najbolja scenarija – Goran Radovanović, Nikola Pejaković i Hadži Aleksandar Đurović. Kao i prethodnih godina, nagradu „Slavko Lazarević” za najbolji scenario dodeliće žiri sastavljen od novinara i filmskih kritičara – Zorica Dragojević, Ljubomir Radanović i Tatjana Gajović, dok će žiri grada domaćina, u sastavu: dr Dejan Nešić, Jasmina Trifunović i Miomir Mihajlović, dodeliti zlatnik sa likom cara Konstantina za izuzetan doprinos afirmaciji Festivala.Takođe, biće uručena i nagrada „Zlatno pero Gordana Mihića“, koju Umetnički savet festivala dodeljuje za doprinos domaćem scenariju. Nagrada „Marko Živić“ za najboljeg mladog glumca – debitanta, koju dodeljuje „Telekom Srbija“ i ove godine neće izostati.

Ovogodišnji takmičarski program otvoriće film „Vezani“ rađen po scenariju koji je  pobedio na prošlogodišnjem konkursu za najbolji originalni scenario u organizaciji Festivala. Narednih dana biće prikazani i: „Tvitosaurus“, „Prva klasa pun gas“, „Običaji“, „Volja sinovljeva“, „Izolacija“, „Tapija“, „Ti si princeza“ i „Čarobna zemlja“. Van konkurencije publika će moći da pogleda filmove „Snovi“, „Mlade majke“, „Drava se ne predaje“, „Čangalović“, „Amići“ i „Zvonceku u pohode“ (Anarhija u KPSS)“.

Po ugledu na evropske galerije i muzeje, Marija Aćimović, upravnica Zamka kulture, osmislila je koncept nesvakidašnjeg višednevnog događaja

Po ugledu na evropske galerije i muzeje, Marija Aćimović, upravnica Zamka kulture, osmislila je koncept nesvakidašnjeg višednevnog događaja koji je okupio veliki broj kreativnih ljudi i dece, turista i meštana i uveo ih u avanturu stvaranja i muzike. „Art tura“ je održana od 1. do 3. avgusta.

– Ova jedinstvena manifestacija, koju čine umetničke radionice i koncerti, osmišljena je kao prostor susreta, igre, stvaranja i povezivanja, kako između roditelja i dece, poznanika i prijatelja, tako i sa umetnošću i muzikom. Kroz tri različite radionice posetioci su imali priliku da zajedno slikaju, oblikuju, osluškuju jedni druge i stvore uspomene koje se ne brišu, rekla nam je Marija Aćimović, autorka projekta.

Radionicu za dekoraciju predmeta od keramike vodila je Snežana Pribaković. Bila je to prilika da svaki pojedinac probudi umetnika u sebi, da uposli svoje ruke i um i aktivira kreativnost dekorišući predmet po svom izboru.

Održana je i radionica na kojoj su polaznici imali priliku da nauče kako se pravi marioneta od  papira. – Papirne lutke za animaciju, poznate kao papirne marionete ili siluete su fascinantne i vizuelno privlačne figure koje se koriste za pravljenje „stop motion“ animacije. Priča o siluetema potiče još iz drevne Kine i Japana, a svoje zlatno doba doživljava u Evropi početkom XIX veka, da bi se kao lutka za animaciju prvi put upotrebila dvadesetih godina XX veka. Lepota ove tehnike  leži u jednostavnosti materijala i složenosti pokreta koji se mogu postići, rekla nam je Katarina Kljajić, akademski slikar, koja je vodila radionicu. Našu umetnicu inspirisao je rad Loti Rajneger, pionirke animacije

Marija Aćimović je održala radionicu cijanotipije koja se odvijala uz muzički program zahvaljujući nastupu Obrada Obradovića na sintisajzeru.

– Cijanotipija je stara fotografska tehnika iz XIX veka, prepoznatljiva po svojim prelepim plavim i belim otiscima. Pomoću ove jednostavne i magične metode preslikavali smo presovane biljke na papir i tkaninu pomoću sunčeve svetlosti. Polaznici su naučili kako se pripremaju površine, postavljaju biljke i razvijaju otisci u vodi, bez upotrebe kamere ili tamne komore, kaže Marija Aćimović.

Radionice su oduševile polaznike i oni nisu skrivali zadovoljstvo zbog učešća. Inače, broj zainteresovanih prevazilazio je kapacitete radionica.

U okviru manifestacije ,,Art tura“ održano je šlager veče, a nastupio je Dušan Zdravković, poznat i kao Šlager majstor, inače urednik radio emisije pod nazivom ,,U ritmu mladosti“ koja se emitovala na Radio Aparatu. Dušan izuzetno ceni ovaj muzički žanr iako nije odrastao u tom vremenu. Nastup je bio u vidu ,,letnje šetnje kroz jugoslovenske popularne šlagere“, a posetioci razne godišnje dobi mogli su da čuju pesme koje su pevali Đorđe Marjanović, Josipa Lisac, Nada Knežević, Radmila Karaklajić, Arsen Dedić, Lola Novaković, Tereza Kesovija, Dragan Stojnić i drugi.