Симпозијум „Лицем у лице – пантеон српских сценариста“

Симпозијум, најстарији пратећи програм Фестивала, одржава се без прекида од првог издања, а овогoдишња тема „Лицем у лице: пантеон српских сценариста“ окупила је љубитеље и познаваоце филма.

Модератор догађаја који је одржан 14. августа у Народној библиотеци „Др Душан Радић“ био је Дејан Дабић, филмски критичар, уметнички директор Мартовског фестивала и селектор Филмских сусрета у Нишу, док је уводничар тема био Саша Радојевић, филмски критичар, редитељ, сценариста, глумац и продуцент.

Међу учесницима Симпозијума били су и Мирољуб Стојановић, Срђан Савић и други, док ће поједини аутори, попут Ивана Велисављевића и Милутина Петровића, своје радове доставити у писаној форми. Присутни су били и директор врњачке Библиотеке, Дејан Лучић и директор Културног центра Врњачка Бања, Саша Миленковић.

Разговор је био посвећен опусу сценариста који су оставили дубок траг у домаћој кинематографији, Богдану Јовановићу, Небојши Пајкићу, Бранку Вучићевићу, Душку Ковачевићу, Љубиши Козомари, Гордану Михићу, Ђорђу Милосављевићу, Срђану Кољевићу и другима. Њихов допринос српском филму је несумњив, неки од њих су режирали филмове или писали о њима, али оно по чему су остали најпрепознатљивији јесте управо њихов сценаристички рад.

Након прошлогодишњег Симпозијума, осмишљен је програм за наредне две године. Ове године акценат је на сценаристима који су обележили српски и југословенски филм, а пре свега на онима чија је основна вокација сценарио.

– Међу њима су и аутори који су се бавили и другим пословима, рецимо Душан Ковачевић је један од најзначајнијих драмских писаца и редитељ неколико филмова, док су Ђорђе Милисављевић и Срђан Кољевић такође режирали поједина остварења. Ипак, овогодишњи избор усмерен је искључиво на ствараоце којима је сценаристички посао основни, рекао је Дејан Дабић, ексклузивно најавивши да се за следећу годину припрема прича о редитељима сценаристима, као што су Горан Марковић, Срђан Карановић и други који имају и значајне сценаристичке радове.

Говора је било и о легендарном Гордану Михићу, као и Љубиши Козомари који су у заједничкој режији и по заједничком сценарију одрадили значајан филм „Вране“.

Овогодишњи Симпозијум успео је да постигне равнотежу између већ признатих и познатих сценариста и оних који су значајни, али су, нажалост, делимично заборављени и стављени у други план.

– Одлучили смо да овог пута представимо и неке значајне сценarисте који су делимично потиснути, иако нису непознати. Међу њима је Богдан Јовановић, који је написао сценарио за филм „Лицем у лице“ Бранка Бауера, као и за филм „Зеница“ и „Погон Б“. Он није непознат, иако његово име можда није широко препознато у круговима историје домаће кинематографије, али несумњиво је реч о значајном сценaристи, истакао је Дабић.

Круна овогодишњег Симпозијума била је појава сценаристе и професора Факултета драмских уметности Небојше Пајкића, који је говорио о свом стваралаштву. То је била прилика да се обнови сећање на нека од његових најзначајнијих дела, попут филмова „Дечко који обећава“ и „Давитељ против давитеља“, као и на неке од занимљивих сценарија које је писао за словеначку кинематографију. За један од њих, филм „Do konca in naprej(До краја и даље)“ у режији Јуре Первања, награђен је на Фестивалу у Врњачкој Бањи. Иако је Пајкић један од најистакнутијих сценариста, то је једна од ретких награда коју је добио искључиво за сценарио.

– Сценарио никада није нарочито озбиљно третиран и то је један од разлога што су сценаристи који нису имали додатне активности које би им донеле публицитет остали мало заборављени. Веома је драгоцен овај ваш рад, јер од њега започиње у ствари рехабилитација струке. Без приче нема филма, не може се без сценариста. Сценарио је једна флексибилна целина чију композицију завршава тек режисер на снимању и монтажи. Суштина филма је драматургија, два лица драматургије су сценарио и монтажа, то су комплементарне ствари које праве целину коју контролише режисер, изјавио је Пајкић.

У настојању да се Симпозион поново успостави као важан сегмент Фестивала филмског сценарија, објављена је и представљена књига посвећена прошлогодишњој теми „Кримићи у регионалној кинематографији: Павао Павличић као парадигма“. Овом публикацијом оживљава се традиција истоимене едиције, коју су пре више година покренули Милан Никодијевић и Динко Туцаковић. Посебна захвалност за успешну и благовремену израду публикације упућена је Срђану Чеперковићу, чијом заслугом је цео процес реализован у предвиђеном року.

Саша Радојевић је истакао значај традиције одржавања симпозијума и издавања публикације која представља резултат који остаје материјална белешка.

– Из ове мале акције може да израсте нешто што има одређену културну вредност. Овогодишњим симпозијумом дајемо „нови живот“ неправедно заборављеним сценаристима, рекао је Радојевић.

„Твитосаурус“, „Прва класа: Пун гас!“ и „Обичаји“

Конференцију за новинаре водио је Саша Радојевић. Његови гости били су делови тимова филмова приказаних дан раније: „Твитосаурус“, „Прва класа: Пун гас!“ и „Обичаји“.

Екипу филма „Твитосаурус“ представљали су: Весна Станојевић, Владимир Ацковић и Божидар Кнежевић, сценариста. Весна је тумачила улогу Раде у овој комедији. Радојевић је представио као јунакињу која има стабилност и традиционалност, без страха од новотарија.

– Велико је задовољство играти комедију. Двадесет година сам предавала у Лондону и сада сам се практично вратила у Србију. Ставила сам на тест да ли то што сам предавала мојим студентима могу и сама да радим. Уживала сам радећи са Ивицом. Младен је био божанствен партнер, рекла је Весна и описала делић улоге коју је одиграла.

Владимир Ацковић говорио је о свом искуству и раду на филму. Рекао је да му је била част да се дружи са целом екипом и да учествује у овом филму глумећи Кинеза који слабо говори српски језик, што му није тешко пало јер му је мајка из Монголије.

Божидар је филм описао као стандардну породичну причу који се темељи на неспоразуму, сукобу између две генерације, а Радојевић је закључио да се многи елементи друштвених промена могу видети у подтексту.

На питања новинара везана за филм „Прва класа: Пун гас!“ одговарали су: сценаристи Зоран Митровић и Раде Ћосић, Новак Ашковић, композитор и Ивана Костић, дистрибутер филма. Они су на најбољи начин описали комедију, спортску мелодраму.

Зоран Митровић, који је завршио Нетфликс Академију, поред рада на сценарију, тумачио је улогу немог човека, лика који на неки начин опушта ситуацију, по Радетовој идеји.

Према речима Радета Ћосића који у филму тумачи главну улогу, овај филм испуњава све норме школске мелодраме, а да су тему изабрали као ентузијасти са жељом да подсете људе да то постоји, као љубитељи адреналина и брзе вожње. Он је подсетио да 50 година нисмо имали филм о аутомобилизму и да је то једна заборављена манифестација.

Део екипе филма „Обичаји“ чинили су: Владан Јанковић, директор фотографије, Биљана Заверла (тумачила је улогу Нине), Теодора Томашев (улога Мирјане), Стојан Ђорђевић, главна улога, Саша Ђурашевић (улога Радована) и Јовица Вучковић, сценариста.

Јовица Вучковић рекао је да није било дилема у писању сценарија и да су желели да искоче из класичних филмова тако што ће направити хорор филм, психолошки трилер. По његовом мишљењу, успели су у томе и свако ко погледа овај филм моћи ће да се увери у то. Филм је у току емитовања на Летњој позорници изазвао позитивне коментаре публике. Ово је специфична хорор прича о лику који се носи са својим страховима.

Промоција књиге ,,Борба затворених очију, утицај књижевности на филмове Стенлија Кјубрика“

Трећи дан Фестивала филмског сценарија је у пратећем програму имао промоцију књиге ,,Борба затворених очију, утицај књижевности на филмове Стенлија Кјубрика“, аутора Александра Трбића која је одржана у Народној библиотеци, а у издању Нишког културног центра. Говорили су аутор, Александар Трбић, Срђан Савић и Дејан Дабић и у својим изузетним излагањима са посетиоцима су поделили интересантне сторије у вези са Кјубриковим стваралаштвом.

– Идеја да напишем ово дело је настала 2017. године у Југословенској кинотеци током приказа филма ,,Doctor Strangelove”. Након пројекције сам анализирао филм, и схватио да је урађен по књизи, и да треба истражити који су све Кјубрикови филмови рађени по књигама. Овим делом желео сам да прикажем нешто што није описивано до тада, иако је било јако захтевно да дођем до релевантних података. Све сам то чинио са посебним ужитком и након четири године, чак и мало више, књига је завршена и захвалан сам Нишком културном центру на овом издању, рекао је Александар Трбић.

– Имамо могућност да анализирамо стваралаштво Стенлија Кјубрика из различитих углова који је све само не обичан редитељ. Мени је било пре свега занимљиво да пратим Кјубриков однос према књижевности од најранијег детињства, па онда током каријере. Читање из задовољства отпочиње око његове деветнаесте године када се и рађа његово интересовање за уметношћу, што се касније материјализовало у свету кинематографије, изнео је у свом излагању Дејан Дабић.

– Нишки културни центар иначе инсистира на филмској литератури, и то је једно од обележја нашег Културног центра као издавача. У том смислу, имамо едицију у којој објављујемо књиге као што је ова. У питању је један поглед на Стенлија Кјубрика као аутора из специфичне визуре, и може се рећи да је заокружена студија која говори о томе како је он интерпретирао књижевност на филму. Може се закључити да је Кјубрик показао шта значи бити врхунски филмски стваралац, рекао је Срђан Савић.

Завршница трећe вечери Фестивала филмског сценарија

Трећи дан Јединог правог 49. Фестивала филмског сценарија – Горки Лист понудио је различита филмска остварења за свачији укус. У сали Биоскопа током дана приказани су филмови ван конкуренције. Музички документарац „Звонцеку у походе – Анархија у КПСС“ Мирослава Сташића и Небојше Станковића, о 35 година рада панк рок групе „Звонцекова Биљежница“, и историјска сага „Драва се не предаје“ Николе Лоренцина по сценарију Драгана Спасојевића, која преноси снажну поруку о очувању сећања на хероје и јуначко наслеђе.

Пре вечерњих пројекција, на амфитеатру испред филма „Звонцеку у походе – Анархија у ,,КПСС“ публици су се поклонили Тоза Рабаса, Саша Вујић и Петар Јањатовић, док су испред филма „Драва се не предаје“ то учинили Стефан Миливојевић, Раде Ћосић, Александар Трмчић и Зоран Митровић.

Вечерњи програм на амфитеатру настављен је пројекцијом филма „Воља синовљева“ сценаристе Страхиње Маџаревића и редитеља Немање Ћеранића. Ова епска авантура, инспирисана српском традицијом, смештена је у будућност после нуклеарне катастрофе, у свету хаоса и анархије. Завршницу треће фестивалске вечери обележило је приказивање филма „Изолација“, у режији Марка Бацковића, који је сценарио написао заједно са Марком Јоцићем. Пре саме пројекције филма публици су се поклонили Милена Предић, као и продуцент и сценариста филма Марко Јоцић. Филм прати младог биолога који добија добро плаћен посао надгледања миграција животиња у удаљеној шуми, а мистерија коју открива подједнако шокира њега и гледаоце.

Изложба филмских плаката награђених филмова на Канском фестивалу

У оквиру пратећег програма Фестивала филмског сценарија, у хотелу „Фонтана“ отворена је изложба филмских плаката награђених филмова са Канског фестивала. Ова поставка посебан акценат ставља на портрете глумаца и глумица, било кроз фотографије или илустрације.

Посетиоце изложбе поздравио је Саша Миленковић, директор Културног центра Врњачке Бање, док је изложбу отворио аутор и власник колекције филмских плаката Небојша Бошњак, подсетивши присутне да је палма заштитни знак града Кана још од 1846. године, када је први пут донета и засађена на Азурној обали.

– Дугогодишњи сам колекционар и поседујем око 6.000 филмских плаката. Живео сам дуги низ година у Француској, филмофил сам, па сам с тим у вези почео да скупљам плакате филмова. Како сам и галериста, посебно ме интересује илустрација, па сам временом почео да прикупљам радове значајних илустратора, навео је Бошњак.

Он је додао да из домаће кинематографије у својој колекцији има само стране плакате, и то за филмове Емира Кустурице „Отац на службеном путу“ и „Подземље“, који су освојили Златну палму у Кану. Изложба представља историјат еволуције филмског плаката. Током шездесетих година доминирале су илустрације, а плакати су углавном били штампане литографије. Имамо радове познатих француских илустратора као што су Жан Маи, Мишел Анди и Роланд Топор, који су урадили преко хиљаду плаката, као и Американца Боба Пика. Током седамдесетих и осамдесетих година све више се користи фотомонтажа, а касније се прелази искључиво на фотографију, објаснио је Бошњак.

Конференција за медије – Тачно у подне 13.августа

Прва конференција за медије у оквиру 49. Фестивала филмског сценарија одржана је 13. августа, традиционално у подне, у конференцијској сали Хотела „Фонтана“. Модератор догађаја био је Саша Радојевић.

Филм „Везани“, у режији Милоша Радуновића и по сценарију Александра Теокаревића,  који је победио на прошлогодишњем конкурсу за најбољи оригинални сценарио у организацији фестивала, свечано је премијерно приказан прве фестивалске вечери. Филмска екипа се представила медијима, а поред редитеља присутни су били и глумци: Стојан Ђорђевић, Тамара Милојковић, Весна Паштровић, Коста Јањић, Даница Ристовски, Јаков Јевтовић, Миљана Поповић, Милош Ђуровић и Спасоје Ж. Миловановић.

Редитељ филма, Милош Радуновић, истакао је снимање за 13 дана било изазовно, али да је задовољан резултатом. Такође, верује да је боље снимати више мањих филмова него чекати „епохалне“ пројекте који често не успеју.

– За разлику од класичног жанровског филма, трудио сам се да ово дело буде психоанализа зла које нас окружује. Веома је лако упасти у његове замке, а мој циљ је био да истражим сваки лик и његове поступке, како бих разумео одакле то зло потиче. Желeо сам да филм буде поучан, да укаже и родитељима и деци на то колико сенке из детињства могу да обликују, па чак и упропасте живот. Зато је важно да их препознамо на време и не дозволимо да нас обележе, истакао је Радуновић.

Глумица Тамара Милојковић описује Дивну као слободоумну, али лаковерну девојку која се бори против друштвених ограничења. Иако покушавају да је „затворе у кавез“, она налази снагу да прати свој пут и оствари сан о одласку у Беч. Филм делимично има форму мјузикла, где песме, пажљиво одабране у складу са емоцијама лика, представљају њену унутрашњу снагу и тренутке слободе.

Стојан Ђорђевић, који у филму тумачи лик Ђорђа, истакао је да музика за њега представља бег из стана у коме живи са мајком, иако, како каже, већ има „превише година” за то.

– Хармоника је веза са оцем који је напустио нас и отишао у Беч. Тема је тешка, али значајна, не говори само о трговини људима, већ и о односима мајке и сина, момка и девојке, и лажним везама које изгледају лепо, а крију зло. Тешко је то приказати брутално, а да се не пређе граница укуса, рекао је Ђорђевић.

Миљана Поповић, која тумачи улогу Маре, кроз филм је добила прилику за трансформацију, а како је истакла, њен лик није потпуно упао у мрак и била је спремна да се бори за своје спасење.

Весна Паштровић, која тумачи улогу Анке, истакла је да је Анка жена чији су снови и таленат нестали под теретом насиља и несреће, као и да у сваком времену можемо да сретнемо неку „Анку“ која је прва до неког насилника.

Даница Ристовски сматра да филм, иако обрађује тешке животне теме попут прекретница, социјалних проблема и сурове стварности, не треба да буде извор негативности. Напротив, верује да управо такви садржаји треба да подстакну човека на размишљање и борбу.

Јаков Јевтовић, који тумачи лик „Црног“ истакао је да је тај лик јако рано „засађен“ погрешним животним околностима и без љубави у раном детињству и да сви људи који носе своју своју мрачну страну имају касније проблем да је освесте.

– Сцене насиља потичу из његовог унутрашњег конфликта према мајци коју презире због проституције, али и воли јер га је отхранила, рекао је Јевтовић.

Милош Ђуровић је указао да филм не глорификује насиље, већ едукује и указује на понашања и ситуације које треба избегавати.

Вече отварања фестивала обележила је пројекција ван конкуренције норвешког филма „Dreams, sex, love“, добитника „Златног медведа“ на фестивалу у Берлину. Режију и сценарио потписује Dag Johan Haugerud, а пред медијима су биле глумице Ela Everbi, Selome Emnetu и Tuva Holmebakk. Филм, део трилогије „Sex – Dreams – Love“, прати 17-годишњу Johanne заљубљену у професорку, чији дневник узбуркава породичне односе и открива неостварене снове мајке и баке.

Selome Emnetu је изјавила да је филм након Берлинског фестивала добио доста пажње, као и да је са овим филмом њена популарност релативно порасла.

Tuva Holmebakk је истакла да је Haugerud је већ познат у Норвешкој, а награда му је донела већу међународну популарност .

– Сви филмови говоре о љубави, сексуалности и сновима. Хомосексуалност није главна тема, већ се доводе у питање друштвене норме и истиче разноликост љубави, рекла је Tuva Holmebakk.

Ela Everbi је рекла да јој је сарадња са редитељем показала колико је љубав важна, а да је заљубљеност је срж њеног лика. Додала је да као почетница још учи и да филм истражује сањарење и дозвољавање себи да сањамо, што њен лик Johanne добро показује.

Након успеха у Берлину, филм је продат у бројним земљама широм света и наставља да привлачи све већу међународну пажњу.

Отварање изложбе ,,Филмски нови свет: едиција ФЕСТ-ових 50“ Библиотеке града Београда

Други дан Фестивала филмског сценарија је и ове године обогаћен програмом који је посвећен филму и филмским ствараоцима, па је у Салону Народне блиотеке ,,Др Душан Радић“ отворена изложба под називом ,,Филмски нови свет: Едиција Фестових 50“ Библиотеке града Београда. Изложбу су свечано отворили Јасмина Нинков, директорка Народне библиотеке Србије, Дејан Ј. Лучић, директор Народне библиотеке ,,Др Душан Радић“ и аутор изложбе, Срђан Чеперковић. Посетиоци су имали прилику да виде издања књига из теорије естетике историје критике филма, а укључују дело Горана Гоцића – ,,Емир Кустурица, Култ маргине“, потом ,,Слободан Новаковић, Личност као метафора“, дело које је приредио Марко Новаковић, ,,Динко“ аутора Милана Никодијевића, дело Ивана Карла ,,ХРОНОЛОГИЈА ФЕСТА, Сањати отворених очију (1971-2022), као и ,,Завештање од четири слова“ ауторке Уне Чолић Банзић, и друга дела.

– У питању су књиге које се баве ретроспективом ФЕСТ-а, његовим феноменима, ко је све гостовао на тој манифестацији, ко је креирао програме, ко је учествовао, побеђивао, а ту су и књиге о значајним личностима наше кинематографије које су градиле ФЕСТ. Едиција је интересантна не само због одличне текстуалне грађе, већ и због фантастичних графичких решења, тако да су књиге лепе и за читање и за погледати, рекао Срђан Чеперковић.

– Идејни творац ,,Едиције ФЕСТОВИХ 50“ је Иван Карл. У то време био је градски секретар у Београду, а тренутно је познати филмски радник и директор је Филмског центра Србије. На његову иницијативу, ја сам прихватила да покренемо Едицију која је наишла на изузетно топао пријем културне јавности Србије. Добили смо и награду за ту Едицију, тачније Специјално признање 65. Међународног београдског сајма књига и Награду Шестог фестивала књиге ,,ФЕСК – пази шта читаш“, истакла је Јасмина Нинков.

Промоција књига о Пуриши Ђорђевићу и Слободану Шијану

Како би и овај Фестивал филмског сценарија био привлачан, а притом и даље указивао поштовање према великанима кинематографије, током другог дана Фестивала, у Салону библиотеке уприличена је промоција монографије у издању Филмског центра Србије, а која носи назив ,,Пуриша“ и говори о Младомиру Пуриши Ђорђевићу, сценаристи и редитељу. Монографију је приредила Маја Недић, а говорили су Мирољуб Стојановић и Милан Никодијевић. Уследила је промоција књиге ,,Слободан Шијан у огледалу критике“ у издању Филмског центра Србије и Српске академије науке и уметности која предстваља пажљиво селектован избор текстова који описују лик и дело редитеља Шијана. Мирољуб Стојановић и Милан Никодијевић су своја виђења и ставове, када су ова два филмска ствараоца у питању, изнели на веома довитљив и духовит начин, употпуњујући их дивним анегдотама и то са пуно респекта према кинематографији и редитељима, сценаристима.

– Желео бих да истакнем да је читање о филму подједнако важно као и гледање филмова, јер у питању су неодвојиве категорије, а барем мојој генерацији било је незамисливо да само гледамо филмове, а да не пратимо оно што се о филмовима пише. Та врста комплеметарности је остала све до данас, и увек ћу подржати писану реч о филму и филмским ствараоцима, као што су ова два дела која данас промовишемо, рекао је Мирољуб Стојановић.

– Филмско издаваштво је јако значајно за професионалце и гледаоце, читаоце, а Филмски центар има фантастична издања у садржајном смислу и озбиљно се бави и лепотом књиге, то јест графичким дизајном. Генерално, свако дело које говори о филму и филмским ствараоцима је битно јер остаје у аналима, а у питању су врсни ствараоци попут Пурише и Шијана, рекао је Милан Никодијевић.

Друго вече Фестивала филмског сценарија

Другог дана Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи пројекција филмова почела је приказивањем филма „Tvitosaurus“ у врњачком Биоскопу, у режији Ивице Видановића, према сценарију Александра Милетића. Ово остварење на духовит начин приказује сукоб аналогне и дигиталне генерације, кроз призму једне савремене српске породице. У питању је пародија савременог начина живота, која публику подсећа на неразумевање међу генерацијама у добу друштвених мрежа и брзих технологија.

Вечерњи програм на Летњој позорници настављен је енергичним филмом „Прва класа пун гас“, у режији Владимира Поповића, према сценарију који су написали Зоран Митровић и Раде Ћосић. Публици су се након пројекције поклонили Новак Ашковић, Ивана Костић, Зоран Томић, Зоран Митровић и Раде Ћосић. Филм је својом динамиком и хумором „запалио“ атмосферу у публици, баш као што на тркама плану гуме њихових „југића“.

Крај друге фестивалске вечери обележила је премијера психолошког трилера „Обичаји“, филма који кроз елементе хорора продире у најдубље страхове главног јунака и његово суочавање с личним греховима. Режију потписује Пеђа Марковић, док је сценарио написао Јовица Вучковић. Пре пројекције, публици се поклонила филмска екипа у саставу: Марко Стојановић, Владан Јанковић, Стефан Филиповић, Катарина Мићић, Тамара Милојковић, Миљан Прљета, Биљана Заверла, Саша Ђурађевић, Данијел Сич и Теодора Томашев.

Вече је употпуњено концертом филмске музике у извођењу бенда „Locomotion“ на Тргукултуре, који је својим наступом додатно обогатио фестивалски дан.

Као увод у 49. Фестивал филмског сценарија, позната глумица изузетног гласа ЈеленаГавриловић, одржала је на Тргу културе концерт посвећен музици из чувених домаћих и страних филмова. Публика је уживала у незаборавним мелодијама, уз снажну интерпретацију и емоцију коју је Јелена донела на сцену. Популарна глумица је извела музичке нумере домаћих, али и страних филмова.

Четрдесет девето издање „Јединог правог Фестивала филмског сценарија Горки лист“ отпочело је свечаним дефилеом екипа филмова, плавим тепихом, на Тргу културе. Добродошлицу су пожелели водитељи Весна Ђорђевић и Воја Недељковић. Овогодишњи фестивал има богат филмски садржај. У такмичарском програму је девет сјајних филмова, од којих је чак шест премијера.

– Овај фестивал је светионик уметности сценарија на простору бивше Југославије, јединствен догађај који од 1977. године светлом пројектора осветљава оно што често остане у сенци: сценариста и сценарио као темељ филмске уметности. Његово порекло лежи у времену када је филмска јавност јасно артикулисала да домаћем филму недостаје снажан наративни темељ. Тада се родила идеја да се сценарио не посматра као успутна белешка, већ као срце филма. У том духу, Фестивал је постао први и једини фестивал посвећен сценаристима и њиховим причама – онима које се рађају у тишини, али без којих нема ни кадра, ни светла, ни платна, рекао је Воја Недељковић.

Од својих почетака на старој Летњој позорници, па до сада већ култног Амфитеатра на Црквеном брду, фестивал је прошао свој сопствени пут – од идеје до платна. Баш као што светлост у камери буди живот на филму, тако је и ова манифестација годинама будила поштовање према раду сценариста и уметности приповедања. Захваљујући иницијативи људи који су веровали у моћ речи и слике Бошка Руђинчанина, Миомира Стаменковића, Велимира Бате Живојиновића, Васиљке Богићевић и Душана Перковића, фестивал је зачет као стручно окупљање, а убрзо прерастао у манифестацију од националног значаја, рекла је Весна Ђорђевић најављујући 49. Фестивал филмског сценарија.

– Имам велику част да вас поздравим у име Општине Врњачка Бања и у своје лично име. Добродошли у нашу и вашу Врњачку Бању која је деценијама уназад центар филмске уметности. У овом периоду ова Летња позорница, цео град, цела Врњачка Бања је у духу Фестивала. Овде се дешавају филмски сусрети, филмске приче. Фестивал филмског сценарија није само најзначајнији и најстарији фестивал ове врсте у овом делу Европе. То је драгуљ у круни културне понуде Врњачке Бање. То је догађај који се ишчекује целе године, с нестрпљењем, рекла је Јасмина Трифуновић у име локалне самоуправе.

Водитељи, Миљан Прљета и Мирка Васиљевић поздравили су бројну публику. Интернационализацију фестивала најавио је филм „Dreams, sex, love“ добитник награде „Златни медвед“ за најбољи филм – Берлин 2025. Публика је поздравила глумице: Туву Хорневу, Елу Еверби, Селоме Емнету којима је Јасмина Трифуновић уручила специјалне захвалнице.

Златник цара Константина доделио је жири града домаћина у саставу: проф. др Дејан Нешић, председник жирија, Јасмина Трифуновић и Миомир Михајловић, постхумно Раденку Ранковићу, професору филмске продукције Факултета драмских уметности за изузетан допринос афирмацији, промоцији Фестивала. Раденковом сину Рељи Златник је уручила Јасмина Трифуновић.

Мој отац је био јако везан за овај Фестивал, за Бању и добар део свог радног века је провео управо овде, радећи, али у исто време и дружећи се са људима, што је на неки начин једна од чари Фестивала. Драго ми је што у публици видим велики број његових пријатеља. Гледајући у вас, осећам да је и он овде негде са вама, захвалио се на награди Реља Ранковић.

Награду „Златно перо Гордана Михића“ за животно дело, Милан Никодијевић уручио је Лордану Зафрановићу, великану кинематографије, цитирајући га: „Да би се говорило о злу које нама чине други, мора се прво говорити о злу у властитом народу.“ – Од првог уласка у величанствено краљевство филмског кадра упорно је потенцирао да се прво морамо дубоко загледати у себе да бисмо говорили о другима, рекао је Никодијевић

Пут филма прави људе другачијим. На овој истој позорници добио сам награду пре 47 година и ево ме поново ту, са филмом који ћемо гледати, вероватно идуће године. Страшно ми је драго да се успоставила поново веза између аутора и публике, изјавио је Зафрановић.

Ватрометом је означен почетак великог празника за љубитеље седме уметности. Премијерно је приказан филм „Везани“, редитеља Милоша Радуновића, сценаристе Александра Теокаревића.

Публици се поклонио део тима који је радио на филму „Везани“: Марија Радуновић, монтажерка, Катарина Мићић, организаторка филма, Стефан Филиповић, директор филма, Милош Ђуровић, Спасоје Миловановић, Марко Јовичић, продуцент филма, Тања Павловић, координатор продукције, Коста Јањић, Весна Паштровић, Даница Ристовски, Миљана Поповић, Јаков Јевтовић, Тамара Милојковић, Стојан Ђорђевић – глумци и Милош Радуновић, редитељ.

У завршници прве фестивалске вечери публика је имала прилику да види, премијерно, ван конкуренције, филм „Dreams, sex, love“ Дага Јохана Хаугеруда, сценаристе и редитеља.

Једини прави традиционални 49. Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи најављен је на прес конференцији одржаној у београдској МТС дворани.

Фестивал посвећен сценаристима и њиховом делу, биће одржан од 12. до 17. августа, а посетиоци ће током шест фестивалских дана имати прилику да уживају у богатом и занимљивом садржају – премијери десет домаћих филмова и пратећим програмима, од незаобилазног Симпозијума, па до доделе награда и затварања Фестивала које је осмишљено као Боемско вече када ће глумци певати награђенима у част.

Представницима медија обратили су се Саша Миленковић, директор Културног центра Врњачка Бања, Марко Јовичић, извршни продуцент и редитељ Фестивала, Ивана Вујић, селектор Фестивала, Хаџи Александар Ђуровић,редитељ и члан овогодишњег жирија, Милан Прљета, глумац и водитељ Фестивала, као и Александра Доганџић, представница Компаније „Горки лист“ која је покровитељ Фестивала. Модератор конференције била је Биљана Обрадовић.

Саша Миленковић, директор Културног центра Врњачке Бање, истакао је да Фестивал, захваљујући преданом раду Културног центра и организационог тима, ове године сија пуним сјајем, подижући стандарде не само домаће, већ и регионалне фестивалске сцене.

 — Континуитет је нешто што је најбитније и можда најпресудније за реализацију једног догађаја. Спремајући се за овај 49, ми обављамо и припреме за јубиларни Фестивал. Иначе, Врњачка Бања је на све начине спремна да изнесе овакве догађаје. Када је конкретно о овом Фестивалу реч, поред озбиљних смештајних капацитета, ту су Амфитеатар „Данило Бата Стојковић“ и Биоскоп где ће филмови бити приказани, Библиотека у којој ће бити организован Симпозијум „Партеон српских сценариста“ и промоције књига, рекао је Миленковић.

Сваки фестивал јесте радост и јесте корак даље ка упознавању себе кроз друге. Интересантно је да су овога пута прихваћени сви филмови који су се пријавили и да су сваки понаособ интересантни у свом жанру, а да жанрови варирају од нечег што се може назвати епски научно-фантастични спектакл, преко трилера, до комедија. Значи, широки дијапазон редитеља, широки дијапазон сценариста и у центру свега добра прича. Биће кина увек ако буде доброг мрака, а светло ће дати добар сценарио, рекла Ивана Вујић, изразивши посебну захвалност волонтерима без којих, како је навела, не би било ни једне добре ствари на свету.

Фестивал пред публику ове године доводи и филмове страних аутора и то добитника награде за најбољи сценарио фестивала у Кану филм „Младе мајке“ (Young mothers) и добитника „Златног Медведа“ награде за најбољи филм фестивала у Берлину филм „Снови“ (Dreams). Организатори истичу да ће се ове године они наћи ван конкуренције, али да верују да ће од наредне године фестивал имати и посебну категорију за стране филмове, чиме се границе фестивала померају на нови ниво.

— Наше настојање да Фестивал филмског сценарија постане интернационални ове године даће прве резултате. Два најкредибилнија филма која смо могли да доведемо јесу победник Берлина и најбољи сценарио из Кана, навео је Марко Јовичић, продуцент и редитељ 49. Фестивала, а затим се осврнуо на квалитет и теме овогодишњих филмских остварења, као и на њихов стваралачки пут, који се уклапа у тему Фестивала – „Од идеје до платна“.

Представљен је састав стручног жирија који ће одлучивати о три најбоља сценарија – Горан Радовановић, Никола Пејаковић и Хаџи Александар Ђуровић. Као и претходних година, награду „Славко Лазаревић” за најбољи сценарио доделиће жири састављен од новинара и филмских критичара – Зорица Драгојевић, Љубомир Радановић и Татјана Гајовић, док ће жири града домаћина, у саставу: др Дејан Нешић, Јасмина Трифуновић и Миомир Михајловић, доделити златник са ликом цара Константина за изузетан допринос афирмацији Фестивала.Такође, биће уручена и награда „Златно перо Гордана Михића“, коју Уметнички савет фестивала додељује за допринос домаћем сценарију. Награда „Марко Живић“ за најбољег младог глумца – дебитанта, коју додељује „Телеком Србија“ и ове године неће изостати.

Овогодишњи такмичарски програм отвориће филм „Везани“ рађен по сценарију који је  победио на прошлогодишњем конкурсу за најбољи оригинални сценарио у организацији Фестивала. Наредних дана биће приказани и: „Твитосаурус“, „Прва класа пун гас“, „Обичаји“, „Воља синовљева“, „Изолација“, „Тапија“, „Ти си принцеза“ и „Чаробна земља“. Ван конкуренције публика ће моћи да погледа филмове „Снови“, „Младе мајке“, „Драва се не предаје“, „Чангаловић“, „Амићи“ и „Звонцеку у походе“ (Анархија у КПСС)“.

По угледу на европске галерије и музеје, Марија Аћимовић, управница Замка културе, осмислила је концепт несвакидашњег вишедневног догађаја

По угледу на европске галерије и музеје, Марија Аћимовић, управница Замка културе, осмислила је концепт несвакидашњег вишедневног догађаја који је окупио велики број креативних људи и деце, туриста и мештана и увео их у авантуру стварања и музике. „Арт тура“ је одржана од 1. до 3. августа.

– Ова јединствена манифестација, коју чине уметничке радионице и концерти, осмишљена је као простор сусрета, игре, стварања и повезивања, како између родитеља и деце, познаника и пријатеља, тако и са уметношћу и музиком. Кроз три различите радионице посетиоци су имали прилику да заједно сликају, обликују, ослушкују једни друге и створе успомене које се не бришу, рекла нам је Марија Аћимовић, ауторка пројекта.

Радионицу за декорацију предмета од керамике водила је Снежана Прибаковић. Била је то прилика да сваки појединац пробуди уметника у себи, да упосли своје руке и ум и активира креативност декоришући предмет по свом избору.

Одржана је и радионица на којој су полазници имали прилику да науче како се прави марионета од  папира. – Папирне лутке за анимацију, познате као папирне марионете или силуете су фасцинантне и визуелно привлачне фигуре које се користе за прављење „stop motion“ анимације. Прича о силуетема потиче још из древне Кине и Јапана, а своје златно доба доживљава у Европи почетком XIX века, да би се као лутка за анимацију први пут употребила двадесетих година XX века. Лепота ове технике  лежи у једноставности материјала и сложености покрета који се могу постићи, рекла нам је Катарина Кљајић, академски сликар, која је водила радионицу. Нашу уметницу инспирисао је рад Лоти Рајнегер, пионирке анимације

Марија Аћимовић је одржала радионицу цијанотипије која се одвијала уз музички програм захваљујући наступу Обрада Обрадовића на синтисајзеру.

– Цијанотипија је стара фотографска техника из XIX века, препознатљива по својим прелепим плавим и белим отисцима. Помоћу ове једноставне и магичне методе пресликавали смо пресоване биљке на папир и тканину помоћу сунчеве светлости. Полазници су научили како се припремају површине, постављају биљке и развијају отисци у води, без употребе камере или тамне коморе, каже Марија Аћимовић.

Радионице су одушевиле полазнике и они нису скривали задовољство због учешћа. Иначе, број заинтересованих превазилазио је капацитете радионица.

У оквиру манифестације ,,Арт тура“ одржано је шлагер вече, а наступио је Душан Здравковић, познат и као Шлагер мајстор, иначе уредник радио емисије под називом ,,У ритму младости“ која се емитовала на Радио Апарату. Душан изузетно цени овај музички жанр иако није одрастао у том времену. Наступ је био у виду ,,летње шетње кроз југословенске популарне шлагере“, а посетиоци разне годишње доби могли су да чују песме које су певали Ђорђе Марјановић, Јосипа Лисац, Нада Кнежевић, Радмила Караклајић, Арсен Дедић, Лола Новаковић, Тереза Кесовија, Драган Стојнић и други.