Kao uvod u 49. Festival filmskog scenarija, poznata glumica izuzetnog glasa JelenaGavrilović, održala je na Trgu kulture koncert posvećen muzici iz čuvenih domaćih i stranih filmova. Publika je uživala u nezaboravnim melodijama, uz snažnu interpretaciju i emociju koju je Jelena donela na scenu. Popularna glumica je izvela muzičke numere domaćih, ali i stranih filmova.

Četrdeset deveto izdanje „Jedinog pravog Festivala filmskog scenarija Gorki list“ otpočelo je svečanim defileom ekipa filmova, plavim tepihom, na Trgu kulture. Dobrodošlicu su poželeli voditelji Vesna Đorđević i Voja Nedeljković. Ovogodišnji festival ima bogat filmski sadržaj. U takmičarskom programu je devet sjajnih filmova, od kojih je čak šest premijera.

– Ovaj festival je svetionik umetnosti scenarija na prostoru bivše Jugoslavije, jedinstven događaj koji od 1977. godine svetlom projektora osvetljava ono što često ostane u senci: scenarista i scenario kao temelj filmske umetnosti. Njegovo poreklo leži u vremenu kada je filmska javnost jasno artikulisala da domaćem filmu nedostaje snažan narativni temelj. Tada se rodila ideja da se scenario ne posmatra kao usputna beleška, već kao srce filma. U tom duhu, Festival je postao prvi i jedini festival posvećen scenaristima i njihovim pričama – onima koje se rađaju u tišini, ali bez kojih nema ni kadra, ni svetla, ni platna, rekao je Voja Nedeljković.

Od svojih početaka na staroj Letnjoj pozornici, pa do sada već kultnog Amfiteatra na Crkvenom brdu, festival je prošao svoj sopstveni put – od ideje do platna. Baš kao što svetlost u kameri budi život na filmu, tako je i ova manifestacija godinama budila poštovanje prema radu scenarista i umetnosti pripovedanja. Zahvaljujući inicijativi ljudi koji su verovali u moć reči i slike Boška Ruđinčanina, Miomira Stamenkovića, Velimira Bate Živojinovića, Vasiljke Bogićević i Dušana Perkovića, festival je začet kao stručno okupljanje, a ubrzo prerastao u manifestaciju od nacionalnog značaja, rekla je Vesna Đorđević najavljujući 49. Festival filmskog scenarija.

– Imam veliku čast da vas pozdravim u ime Opštine Vrnjačka Banja i u svoje lično ime. Dobrodošli u našu i vašu Vrnjačku Banju koja je decenijama unazad centar filmske umetnosti. U ovom periodu ova Letnja pozornica, ceo grad, cela Vrnjačka Banja je u duhu Festivala. Ovde se dešavaju filmski susreti, filmske priče. Festival filmskog scenarija nije samo najznačajniji i najstariji festival ove vrste u ovom delu Evrope. To je dragulj u kruni kulturne ponude Vrnjačke Banje. To je događaj koji se iščekuje cele godine, s nestrpljenjem, rekla je Jasmina Trifunović u ime lokalne samouprave.

Voditelji, Miljan Prljeta i Mirka Vasiljević pozdravili su brojnu publiku. Internacionalizaciju festivala najavio je film „Dreams, sex, love“ dobitnik nagrade „Zlatni medved“ za najbolji film – Berlin 2025. Publika je pozdravila glumice: Tuvu Hornevu, Elu Everbi, Selome Emnetu kojima je Jasmina Trifunović uručila specijalne zahvalnice.

Zlatnik cara Konstantina dodelio je žiri grada domaćina u sastavu: prof. dr Dejan Nešić, predsednik žirija, Jasmina Trifunović i Miomir Mihajlović, posthumno Radenku Rankoviću, profesoru filmske produkcije Fakulteta dramskih umetnosti za izuzetan doprinos afirmaciji, promociji Festivala. Radenkovom sinu Relji Zlatnik je uručila Jasmina Trifunović.

Moj otac je bio jako vezan za ovaj Festival, za Banju i dobar deo svog radnog veka je proveo upravo ovde, radeći, ali u isto vreme i družeći se sa ljudima, što je na neki način jedna od čari Festivala. Drago mi je što u publici vidim veliki broj njegovih prijatelja. Gledajući u vas, osećam da je i on ovde negde sa vama, zahvalio se na nagradi Relja Ranković.

Nagradu „Zlatno pero Gordana Mihića“ za životno delo, Milan Nikodijević uručio je Lordanu Zafranoviću, velikanu kinematografije, citirajući ga: „Da bi se govorilo o zlu koje nama čine drugi, mora se prvo govoriti o zlu u vlastitom narodu.“ – Od prvog ulaska u veličanstveno kraljevstvo filmskog kadra uporno je potencirao da se prvo moramo duboko zagledati u sebe da bismo govorili o drugima, rekao je Nikodijević

Put filma pravi ljude drugačijim. Na ovoj istoj pozornici dobio sam nagradu pre 47 godina i evo me ponovo tu, sa filmom koji ćemo gledati, verovatno iduće godine. Strašno mi je drago da se uspostavila ponovo veza između autora i publike, izjavio je Zafranović.

Vatrometom je označen početak velikog praznika za ljubitelje sedme umetnosti. Premijerno je prikazan film „Vezani“, reditelja Miloša Radunovića, scenariste Aleksandra Teokarevića.

Publici se poklonio deo tima koji je radio na filmu „Vezani“: Marija Radunović, montažerka, Katarina Mićić, organizatorka filma, Stefan Filipović, direktor filma, Miloš Đurović, Spasoje Milovanović, Marko Jovičić, producent filma, Tanja Pavlović, koordinator produkcije, Kosta Janjić, Vesna Paštrović, Danica Ristovski, Miljana Popović, Jakov Jevtović, Tamara Milojković, Stojan Đorđević – glumci i Miloš Radunović, reditelj.

U završnici prve festivalske večeri publika je imala priliku da vidi, premijerno, van konkurencije, film „Dreams, sex, love“ Daga Johana Haugeruda, scenariste i reditelja.

Jedini pravi tradicionalni 49. Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji najavljen je na pres konferenciji održanoj u beogradskoj MTS dvorani.

Festival posvećen scenaristima i njihovom delu, biće održan od 12. do 17. avgusta, a posetioci će tokom šest festivalskih dana imati priliku da uživaju u bogatom i zanimljivom sadržaju – premijeri deset domaćih filmova i pratećim programima, od nezaobilaznog Simpozijuma, pa do dodele nagrada i zatvaranja Festivala koje je osmišljeno kao Boemsko veče kada će glumci pevati nagrađenima u čast.

Predstavnicima medija obratili su se Saša Milenković, direktor Kulturnog centra Vrnjačka Banja, Marko Jovičić, izvršni producent i reditelj Festivala, Ivana Vujić, selektor Festivala, Hadži Aleksandar Đurović,reditelj i član ovogodišnjeg žirija, Milan Prljeta, glumac i voditelj Festivala, kao i Aleksandra Dogandžić, predstavnica Kompanije „Gorki list“ koja je pokrovitelj Festivala. Moderator konferencije bila je Biljana Obradović.

Saša Milenković, direktor Kulturnog centra Vrnjačke Banje, istakao je da Festival, zahvaljujući predanom radu Kulturnog centra i organizacionog tima, ove godine sija punim sjajem, podižući standarde ne samo domaće, već i regionalne festivalske scene.

 — Kontinuitet je nešto što je najbitnije i možda najpresudnije za realizaciju jednog događaja. Spremajući se za ovaj 49, mi obavljamo i pripreme za jubilarni Festival. Inače, Vrnjačka Banja je na sve načine spremna da iznese ovakve događaje. Kada je konkretno o ovom Festivalu reč, pored ozbiljnih smeštajnih kapaciteta, tu su Amfiteatar „Danilo Bata Stojković“ i Bioskop gde će filmovi biti prikazani, Biblioteka u kojoj će biti organizovan Simpozijum „Parteon srpskih scenarista“ i promocije knjiga, rekao je Milenković.

Svaki festival jeste radost i jeste korak dalje ka upoznavanju sebe kroz druge. Interesantno je da su ovoga puta prihvaćeni svi filmovi koji su se prijavili i da su svaki ponaosob interesantni u svom žanru, a da žanrovi variraju od nečeg što se može nazvati epski naučno-fantastični spektakl, preko trilera, do komedija. Znači, široki dijapazon reditelja, široki dijapazon scenarista i u centru svega dobra priča. Biće kina uvek ako bude dobrog mraka, a svetlo će dati dobar scenario, rekla Ivana Vujić, izrazivši posebnu zahvalnost volonterima bez kojih, kako je navela, ne bi bilo ni jedne dobre stvari na svetu.

Festival pred publiku ove godine dovodi i filmove stranih autora i to dobitnika nagrade za najbolji scenario festivala u Kanu film „Mlade majke“ (Young mothers) i dobitnika „Zlatnog Medveda“ nagrade za najbolji film festivala u Berlinu film „Snovi“ (Dreams). Organizatori ističu da će se ove godine oni naći van konkurencije, ali da veruju da će od naredne godine festival imati i posebnu kategoriju za strane filmove, čime se granice festivala pomeraju na novi nivo.

— Naše nastojanje da Festival filmskog scenarija postane internacionalni ove godine daće prve rezultate. Dva najkredibilnija filma koja smo mogli da dovedemo jesu pobednik Berlina i najbolji scenario iz Kana, naveo je Marko Jovičić, producent i reditelj 49. Festivala, a zatim se osvrnuo na kvalitet i teme ovogodišnjih filmskih ostvarenja, kao i na njihov stvaralački put, koji se uklapa u temu Festivala – „Od ideje do platna“.

Predstavljen je sastav stručnog žirija koji će odlučivati o tri najbolja scenarija – Goran Radovanović, Nikola Pejaković i Hadži Aleksandar Đurović. Kao i prethodnih godina, nagradu „Slavko Lazarević” za najbolji scenario dodeliće žiri sastavljen od novinara i filmskih kritičara – Zorica Dragojević, Ljubomir Radanović i Tatjana Gajović, dok će žiri grada domaćina, u sastavu: dr Dejan Nešić, Jasmina Trifunović i Miomir Mihajlović, dodeliti zlatnik sa likom cara Konstantina za izuzetan doprinos afirmaciji Festivala.Takođe, biće uručena i nagrada „Zlatno pero Gordana Mihića“, koju Umetnički savet festivala dodeljuje za doprinos domaćem scenariju. Nagrada „Marko Živić“ za najboljeg mladog glumca – debitanta, koju dodeljuje „Telekom Srbija“ i ove godine neće izostati.

Ovogodišnji takmičarski program otvoriće film „Vezani“ rađen po scenariju koji je  pobedio na prošlogodišnjem konkursu za najbolji originalni scenario u organizaciji Festivala. Narednih dana biće prikazani i: „Tvitosaurus“, „Prva klasa pun gas“, „Običaji“, „Volja sinovljeva“, „Izolacija“, „Tapija“, „Ti si princeza“ i „Čarobna zemlja“. Van konkurencije publika će moći da pogleda filmove „Snovi“, „Mlade majke“, „Drava se ne predaje“, „Čangalović“, „Amići“ i „Zvonceku u pohode“ (Anarhija u KPSS)“.

Po ugledu na evropske galerije i muzeje, Marija Aćimović, upravnica Zamka kulture, osmislila je koncept nesvakidašnjeg višednevnog događaja

Po ugledu na evropske galerije i muzeje, Marija Aćimović, upravnica Zamka kulture, osmislila je koncept nesvakidašnjeg višednevnog događaja koji je okupio veliki broj kreativnih ljudi i dece, turista i meštana i uveo ih u avanturu stvaranja i muzike. „Art tura“ je održana od 1. do 3. avgusta.

– Ova jedinstvena manifestacija, koju čine umetničke radionice i koncerti, osmišljena je kao prostor susreta, igre, stvaranja i povezivanja, kako između roditelja i dece, poznanika i prijatelja, tako i sa umetnošću i muzikom. Kroz tri različite radionice posetioci su imali priliku da zajedno slikaju, oblikuju, osluškuju jedni druge i stvore uspomene koje se ne brišu, rekla nam je Marija Aćimović, autorka projekta.

Radionicu za dekoraciju predmeta od keramike vodila je Snežana Pribaković. Bila je to prilika da svaki pojedinac probudi umetnika u sebi, da uposli svoje ruke i um i aktivira kreativnost dekorišući predmet po svom izboru.

Održana je i radionica na kojoj su polaznici imali priliku da nauče kako se pravi marioneta od  papira. – Papirne lutke za animaciju, poznate kao papirne marionete ili siluete su fascinantne i vizuelno privlačne figure koje se koriste za pravljenje „stop motion“ animacije. Priča o siluetema potiče još iz drevne Kine i Japana, a svoje zlatno doba doživljava u Evropi početkom XIX veka, da bi se kao lutka za animaciju prvi put upotrebila dvadesetih godina XX veka. Lepota ove tehnike  leži u jednostavnosti materijala i složenosti pokreta koji se mogu postići, rekla nam je Katarina Kljajić, akademski slikar, koja je vodila radionicu. Našu umetnicu inspirisao je rad Loti Rajneger, pionirke animacije

Marija Aćimović je održala radionicu cijanotipije koja se odvijala uz muzički program zahvaljujući nastupu Obrada Obradovića na sintisajzeru.

– Cijanotipija je stara fotografska tehnika iz XIX veka, prepoznatljiva po svojim prelepim plavim i belim otiscima. Pomoću ove jednostavne i magične metode preslikavali smo presovane biljke na papir i tkaninu pomoću sunčeve svetlosti. Polaznici su naučili kako se pripremaju površine, postavljaju biljke i razvijaju otisci u vodi, bez upotrebe kamere ili tamne komore, kaže Marija Aćimović.

Radionice su oduševile polaznike i oni nisu skrivali zadovoljstvo zbog učešća. Inače, broj zainteresovanih prevazilazio je kapacitete radionica.

U okviru manifestacije ,,Art tura“ održano je šlager veče, a nastupio je Dušan Zdravković, poznat i kao Šlager majstor, inače urednik radio emisije pod nazivom ,,U ritmu mladosti“ koja se emitovala na Radio Aparatu. Dušan izuzetno ceni ovaj muzički žanr iako nije odrastao u tom vremenu. Nastup je bio u vidu ,,letnje šetnje kroz jugoslovenske popularne šlagere“, a posetioci razne godišnje dobi mogli su da čuju pesme koje su pevali Đorđe Marjanović, Josipa Lisac, Nada Knežević, Radmila Karaklajić, Arsen Dedić, Lola Novaković, Tereza Kesovija, Dragan Stojnić i drugi.

Jubilarni Festival klasične muzike „Vrnjci 2025“ doneo je šest programa

Jubilarni Festival klasične muzike „Vrnjci 2025“ doneo je šest programa u šest festivalskih večeri u vrnjačkom Zamku kulture od 25. do 30. jula u organizaciji Kulturnog centra Vrnjačka Banja, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije. Festival je već dve decenije mesto susreta generacija, kultura i vizija, prostor u kome klasična muzika živi, raste i inspiriše. U ime zahvalnosti umetnicima, institucijama, onima koji su bili deo organizacije od osnivanja Festivala, uručene su posebne zahvalnice.  

Kada smo počinjali nije bilo nijedne slične manifestacije u regionu koja se bavi isključivo umetničkom muzikom. Opstali smo zahvaljujući razumevanju krovnih institucija kulture. Da nema pažnje, podržavanja i odobravanja Kulturnog centra i resornog Ministarstva svih ovih godina, i pozitivne evaluacije od strane Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Udruženja muzičkih umetnika Srbije, Udruženja kompozitora, Udruženja muzičkih i baletskih pedagoga, ne bismo tako uspešno prošli ovaj put. Svakako je jako bitna i podrška medijskih i izdavačkih kuća iz inostranstva, iz Amerike i Italije, jer smo zahvaljujući njima publici prezentovali neka najnovija izdanja koja su se tek pojavila. Festival je tako i koncipiran da sva dela budu premijerno izvedena upravo u Vrnjačkoj Banji i da se gostovanje umetnika iz inostranstva svede samo na Festival, odnosno da nikako ne budemo deo neke turneje, a zahvaljujući muzičkim poznanstvima, uspeli smo da dovedemo neka velika imena iz celog sveta. Izuzetno akustičnom i dobrom scenom u Zamku kulture prodefilovala su mnoga značajna imena iz Zapadne Evrope ali i iz Istočnog bloka, iz SAD, Južne Amerike, iz Azije i Afrike, a ove godine i sa Novog Zelanda, rekao nam je umetnički direktor Festivala, gitarista, kompozitor, muzikolog, pedagog i publicista prof. dr Uroš Dojčinović, izražavajući nadu da će koncept opstati i u narednim godinama jer je reč o manifestaciji koja je našla svoje mesto na globalnoj karti sličnih dešavanja.

Tokom godina postojanja Festivala, koji je 2015. proglašen za najperspektivniji regionalni u sferi klasične muzike, najbolji mladi umetnici iz zemlje mogli su da sagledaju svoj potencijal kroz rad sa velikim muzičarima današnjice i njihovim vršnjacima iz celog sveta. Iako je akcenat bio na koncertima koji su promovisali poznata svetska imena, kao i naše značajne mlade umetnike, propratnih aktivnosti koje upotpunjuju i obogaćuju manifestaciju bilo je na pretek – u sferi publicistike objavljena je edicija notnih izdanja, organizovani su seminari, promocije, propratne izložbe, pa tako ovogodišnji Festival prati retrospektivna izložba koja prikazuje prvih dvadeset godina, bogata eksponatima, i postavljena je u Zamku kulture.

Ljubica Vraneš: Veče operskih arija

Operska solistkinja Ljubica Vraneš, uz klavirsku pratnju Milivoja Veljića potpuno je osvojila publiku u Zamku kulture, 26. jula. Na repertoaru su se našle operske arije Čajkovskog, Bizea, Verdija, Sen-Sansa, kao i „Veruj da te ljubim“ i „Sve dok je tvog blagog oka“ Isidora Bajića.

Ljubica Vraneš, mecosopran, solista Beogradske opere, diplomirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Radmile Bakočević, u čijoj klasi je i magistrirala. Dobitnik je prve nagrade, kao i nagrade za najboljeg mecosoprana na takmičenju „Nikola Cvejić“ koju joj je dodelila prof. Biserka Cvejić. Članica je operskog ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu, a bila je i u naslovnoj ulozi u operi „Karmen“ na Velikoj sceni Narodnog pozorišta. Nastupala na koncertima „Put ka Belkantu“ kao i mnogim koncertima u Beogradu i širom naše zemlje. Veoma je priznata i u Rumuniji. Dobitnica je nagrade „Oskar Danon“ i Javne pohvale za rezultate u radu od izuzetnog i posebnog značaja za uspešnu aktivnost beogradskog Narodnog pozorišta za sezonu 2019/2020.

Milivoje Veljić je diplomirao na Katedri za klavir, doktorirao na Katedri za kamernu muziku, a zaposlen je, u zvanju višeg umetničkog saradnika, na Katedri za solo pevanje Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Dobitnik je nagrade Fakulteta iz Fonda Jelene Pavlović za najboljeg diplomca Katedre za klavir. Član je UMUS-a (Udruženje muzičkih umetnika Srbije) i MOTO-a (Muzičko opersko teatarska organizacija).

Metju Maršal: Zvuci gitare

Ljubitelji klasične gitare uživali su u koncertu Metjua Maršala. Novozelandski umetnik pobrao je duge aplauze nakon izvođenja kompozicija čiji su autori Benvenuto Terzi, Kenet Jang, Stiven Gos, Kristofer Blejk, Ejndžel Viloldo. Posebnu pažnju privukla je kompozicija „Srpske narodne igre“ koju je Entoni Riči komponovao upravo za Festival „Vrnjci“. U završnici koncerta Maršal je premijerno izveo ovu kompoziciju u saradnji sa Urošem Dojčinovićem.

Metju Maršal je gitaru učio na Novom Zelandu, u Engleskoj i Americi. Počev od 1988. dobitnik je većeg broja međunarodnih nagrada i priznanja. Do sada je ostvario oko 2.000 koncerata, na četiri kontinenta. Realizovao je više solističkih i kamernih audio albuma. Predavao je na univerzitetima i muzičkim koledžima u Australiji, Velikoj Britaniji i na Novom Zelandu. Umetnički je direktor nekoliko muzičkih festivala i gitarskih manifestacija u Australiji i na Novom Zelandu.

Gitara i tenor jednako raj za dušu

Četvrti dan HH Međunarodnog festivala klasične muzike protekao je u znaku klasične gitare i tenora, pa su Metju Maršal i Kristofer Boven očarali publiku svojim koncertom pod nazivom ,,Rascvetana grana“. Metju Maršal je čuveni gitarista sa pregršt međunarodnih priznanja i nagrada,  a Kristofer Boven u svojoj bogatoj biografiji ima niz nastupa u okviru raznih operskih komada, te se ovaj duo publici predstavio u najlepšem svetlu, pa je reakcija publike bila u skladu sa izvođenjem, blago rečeno, odlična.

Nizale su se pesme kompozitora kao što su Bendžamin Briten, Daglas Lilburn, Džon Dauland, Stiven Mek Nef, Malkolm Vilijamson i Antoni Riči. Pesme sadrže metafore, razne teme, duboku emociju, što su perfektno prikazali Metju i Kristofer.

– Prvi put sam u Srbiji, i ovo je divan predeo, okružen je planinama i zadovoljan sam prijemom ljudi ovde. Malo nas je brinulo to da li će publika razumeti određene reči u pesmama, ali muzika je prilično živopisna tako da verujemo da je publika razumela smisao. Nas je muzika i spojila, a ja sam imao želju da nastupam sa gitaristom pa smo se čuli onlajn putem i ostvarili saradnju još pre trinaest godina, rekao je Kristofer Boven.

– I ja sam imao bojazan kada je razumevanje pesama u pitanju jer u velikoj meri govori o Novom Zelandu, i jedino ako ste bili tamo možete razumeti, ali slažem se sa time da je muzika doprinela da publika razume na ispravan način. Drago mi je što smo upravo ove melodije, komponovane za gitaru, izveli ovde, izneo je Metju Maršal.

Rosen Idealov i Nadežda Tcanova – Klarinet i klavir uz emociju

Rosen Idealov koji svira klarinet i pijanistkinja Nadežda Tcanova održali su veoma zanimljiv i obojen emocijom koncert koji je nagrađen aplauzom i krajnje pozitivnim komentarima.

Rosen i Nadežda zajedno nastupaju već šest godina, i ne čudi činjenica da ova dva izuzetna umetnika svojim izvođenjem prikazuju kvalitet, posvećenost, iskustvo i dar. Publika je imala priliku da čuje kompozicije Vagnera, Bramsa, Šumana koje fantastično zvuče kada klarinet za pratnju ima klavir. Rosen i Nadežda su umetnici sa bogatim iskustvom i nizom nagrada, nastupa, tako da publika uvek odreaguje na njihovo izvođenje koje jeste u duhu romantizma, ali ima i lični pečat.

– Prvi put sam ovde, i veoma mi se dopada mesto. Priroda je divna, kao i meštani, a posebno su mi interesantni izvori mineralne vode. Rosen mi je pričao sve najlepše o ovom mestu i zato sam ovde na gostovanju sa njim. Zamak je predivan i akustičan, a nama muzičarima to mnogo znači, rekla je Nadežda Tcanova.

– Veoma mi je drago što sam ponovo ovde i što učestvujem na ovom festivalu. Impresioniran sam ovim zdanjem jer daje perfektan zvuk. Publika razume i učestvuje na neki način, pa imamo divnu komunikaciju. Kreiranje programa je koncipirano tako da zamišljamo da kompozitori, čije kompozicije izvodimo, razgovaraju za stolom. Iako su po pitanju forme i stilu drugačiji, ti ,,razgovori“ su veoma zanimljivi i inspirišu, pa  pravljenje ovakvog programa predstavlja posebnu vrstu umetnosti, izneo je Rosen Idealov.

Uroš Dojčinović i „Intermeco“ za kraj i novi početak

Međunarodni festival klasične muzike ,,Vrnjci“ završen je 30. jula fantastičnim nastupom gitariste Uroša Dojčinovića i Gudačkog kvarteta ,,Intermeco“ koji čine Milena Rajković, Tamara Živković, Milena Martinov Stojković i Milica Jakšić. Završni koncert ,,Romansa“ pružio je kompozicije koje su komponovali Paganini, Ferer, Halfter, Dvoržak i drugi. Uroš Dojčinović i kvartet „Intermeco“ publici su podarili jedinstven doživljaj muzike u idealnom ambijentu kao što je Zamak kulture, jer su u pitanju vrsni umetnici koji imaju bogate karijere i gaje ljubav prema muzici koja uvek dopre do ljubitelja ovog žanra. – Zadovoljstvo je što uspevamo već dvadeset godina da održimo ovaj festival, i do sada smo imali nekoliko stotina vrsnih umetnika iz celog sveta, a koncepcija festivala je takva da učesnici imaju sve na raspolaganju i mogu da osmisle lep program, da koncepiraju sve potrebno, a Zamak je divno zdanje koje ima odličnu akustiku, i to svima godi. Imamo i propratni program koji čine promocije, izložbe, jer može uporedo da se prezentuje. Mnogi umetnici su upravo na ovom festivalu predstavljali svoja autorska dela, što im mnogo znači. Ove godine festival smo započeli nastupom Umetničkog ansambla Ministarstva odbrane ,,Stanislav Binički“, a priča se zaokružuje nastupom Gudačkog kvarteta ,,Intermeco“, što daje posebnu čar. Želeo bih da se zahvalim svima koji su doprineli da se i ove godine održi festival, a to su Kulturni centar Vrnjačka Banja, Opština Vrnjačka Banja, Ministarstvo kulture Republike Srbije, i ostalim udruženjima, preduzećima koji su doprineli tome da ovaj festival bude sjajan i da uključuje vrsna imena, pored navedenih, tu su i Ljubica Vraneš, Milivoje Veljić, Metju Maršal, Kristofer Boven, Rosen Idealov, Nadežda Tcanova, rekao je Uroš Dojčinović.

Na sceni Vrnjačkog bioskopa, glumac Aleksandar Kojić, 31. jula maestralno je izveo monodramu „Led“

Na sceni Vrnjačkog bioskopa, glumac Aleksandar Kojić, 31. jula maestralno je izveo monodramu „Led“, delo koje je davne 1975. godine napisao Radoš Bajić, sa svega 23 godine. Ovaj dramski tekst, i danas snažno aktuelan, obeležio je početak Bajićevog umetničkog puta i njegove duboke povezanosti sa srpskim selom i čovekom koji u njemu živi.

Monodrama „Led“ jeste priča o izgubljenoj sreći i snovima, o strahovima, prolaznosti, o nadmoći sudbine i prirodnih zakona, o blagodarnosti i surovosti prirode, o nemoći čoveka da na istu utiče i menja kao što ne može ni svoj životni put da promeni. Svojim univerzalnim porukama Led prikazuje osnovne vrline i vrednosti života, ljubavi, iskrenosti, pravde, dostojanstva, časti, dobrote, poštenja, približava nam sudbinu momka koji se odrekao svojih snova zarad svoje porodice, uspomene na oca i imanja, ali nam i prikazuje kako i zašto selo polako izumire.

Inspiraciju je glumac pronašao u priči o selu, imajući u vidu da i sam potiče sa sela. Istakao je da je Radoš Bajić nakon premijere bio prezadovoljan, istovremeno je i plakao i smejao se. Takođe, uputio je mladom glumcu nekoliko saveta kako bi sve izgledalo još bolje.

– Tekst me je osvojio na prvo čitanje još na prvoj godini fakulteta samom pričom i dubokom porukom koju nosi kompletno delo, ali i svaka napisana, odnosno izgovorena reč u monodrami, priča o snovima, žrtvi, prolaznosti, ljubavi, blagodeti, ali i surovosti prirode, priča o tome kako i zašto propada selo. Inspiraciju sam našao u svom selu, iskustvima i likovima iz mog sela i zapravo postoji dosta sličnosti između tog lika Milivoja i mog sela, ispričao je glumac Aleksandar Kojić.