Sala Vrnjačkog bioskopa bila je mala za sve one koji su želeli da 21. juna 2025. godine pogledaju predtsavu ,,Boing Boing“ u izvođenju ,,Vrnjačkog pozorišta“.

Povod premijere je obeležavanje desetogodišnjice rada ovog pozorišta, pa su članovi ansambla odlučili da vernu publiku počaste najizvođenijom komedijom autora Marka Kamoletija koja je 1991. godine upisana u Ginsovu knjigu rekorda kao najizvođenija predstava.

Publika željna kvalitetnog umetničkog sadržaja imala je prilike da vidi maestralno izvođenje komedije koja je mnoge nasmejala i time uveselila, a članovi ansambla koji je i ovog puta oduševio sve prisutne su: Nataša Babić, Katarina Brđović, Jelena Seočanac, Marina Miladinović, Vojislav Laković i Marko Jakovljević koji potpisuje i režiju. Kvalitetu predstave doprineli su i: scenograf – Jovan Milenković, dekorater – Snežana Jotić, scenski majstor – Lazar Stevanović, šef tehnike – Saša Ravilić i sufler – Lidija Ničić.

Mi proslavljamo deset godina postojanja, i smatram da je, u slučaju amaterizma, to za pohvalu. Veoma smo srećni što igramo ovu popularnu predstavu, jer je u pitanju komedija, i nadamo se da ćemo je dugo igrati. Do sada smo igrali predstave autorskih tekstova kolege, Milana Vorkapića, što je obeležilo naše početke, kasnije smo igrali klasike kao što je ,,Kir Janja“, potom predstavu ,,Lari Tomson – tragedija jedne mladosti“, zatim jedan kraći komad povodom jubileja ponovne kaptaže Rimskog izvora, i sada je na redu ,,Boing boing“. Uživali smo dok smo spremali predstavu i nadam se da će se publici dopasti ova vrsna komedija, rekla je Katarina Brđović.

Vrnjačka publika se uželela dobrih predstava, a desetogodišnjica rada je idealan povod da se izađe na scenu i to ovom divnom predstavom. Svi se radujemo tome jer smo, sticajem okolnosti, pravili pauzu, ali nastavljamo u našem stilu i verujem da će publika uživati, istakla je Marina Miladinović.

Publika nije štedela dlanove nakon predstave, pa su ovacije potrajale, a osmesi, čestitke, buketi cveća su bili dodatna konfirmacija izuzetno uspešnog izvođenja komedije. Glumci su se srdačno zahvalili publici i naglasili da će biti još ,,letova“ u svet igre, mašte, smeha, a pod jednim nazivom – ,,Boing boing“.

U Zamku kulture, u utorak 24. juna 2025. godine, u 19.30 časova biće otvorena izložba i održano književno veče “Matija”.

Izložba “ Matija“ obuhvata 34 panoa, koji prate dve paralelne biografije: jednu posvećenu njegovom detinjstvu, školovanju i mladosti, a drugu usmerenu na pesnička nadahnuća i stvaralaštvo. Ova postavka je nastala 2016. godine u Kraljevu, povodom muzičko-scenskog događaja „Gusle pevaju Matiju“.  Od svog nastanka, izložba je prošla kroz brojne gradove Srbije, noseći sa sobom duh poezije i tradicije.   

Otvaranje izložbe u Zamku kulture upotpuniće i sam Matija Bećković, govoreći svoje stihove, a učestvuju i Dragana Tipsarević – autorka izložbe, kao i Radovan Peković – narodni guslar. Ulaz slobodan.

U subotu 21. juna 2025. godine, u Vrnjačkom bioskopu biće premijerno izvedena pozorišna predstava „BOING – BOING“ Vrnjačkog pozorišta.

Tekst potpisuje Marc Camoletti, a režiju Marko Jakovljević.

Igraju: Nataša Babić, Katarina Brđović, Marina Miladinović, Jelena Seočanac, Marko Jakovljević i Vojislav Laković.

Predstava počinje u 20časova, cena ulaznice je 600 din.

Vrsna pijanistkinja, Dalida Grmuša, održala je koncert 5. juna 2025. godine u Zamku kulture

Vrsna pijanistkinja, Dalida Grmuša, održala je koncert 5. juna 2025. godine u Zamku kulture, i tom prilikom zasenila publiku ne samo svojim izvođenjem, već i kompleksnošću i kvalitetom autorskih kompozicija. Dalida je svoju ljubav prema muzici otkrila još u ranoj fazi svog detinjstva i verno pratila taj put kroz formalno obrazovanje, nakon čega su usledili nastupi na mnogim prestižnim koncertima, boravak u Nemačkoj tokom kog se tamošnjoj publici predstavila na najbolji mogući način – izvodeći autorska dela. Nakon tri albuma, Dalida je potvrdila svoje umeće i dar, a uz to prikazala želju da svoj muzički svet prikaže auditorijumu širom Evrope.

– Od 2008. godine intenzivno nastupam, a najveći uticaj na mene imaju žanrovi filmske muzike i metala, tako da upravo to može da se čuje u mojoj muzici. Svakom koncertu se radujem kao dete rođendanu i emotivno pristupam izvođenjima. Za mene veliko iznenađenje bila je reakcija publike u Nemačkoj koja se u jednom trenutku rasplakala tokom izvođenja autorskih numera. Nakon mnogobrojnih nastupa u inostranstvu, shvatila sam da mi je kući, tačnije u Srbiji, najlepše. U pripemi je i četvrti album koji će biti orkestarski, a žanra filmske muzike, i svakako će biti u duhu koji imam i uz inspiraciju koja me pokreće na dnevnom nivou, izjavila je Dalida.

Koncert izuzetne mašte i kreacije uveličala je i gošća Zorana Mirković koja je izvela svoju autorsku kompoziciju, te su obe pijanistkinje nagrađene potpuno opravdanim gromoglasnim aplauzom.

Koncert pod nazivom „Muzika kao ogledalo duše“ Dalide Grmuše biće održan u Zamku kulture, u četvrtak 5. juna 2025. godine, od 19 časova.

Dalida je ostvarila nastupe na mnogim prestižnim koncertima – od svečanih večeri posvećenih Čajkovskom i Rahmanjinovu do multimedijalnih performansa koji spajaju muziku, glumu i vizuelnu umetnost.

Iako je šest godina provela kao profesor klavira, njena prava umetnička misija bila je da publici približi svoj unutrašnji muzički svet. Od prvog autorskog koncerta 2008. godine, njena muzika je nalazila put do srca slušalaca širom Srbije, Evrope i sveta. Nastupala je u Parizu, Beču, Mariboru, Ljubljani, Minhenu, kao i na značajnim festivalima, a njene kompozicije postale su deo repertoara brojnih ansambala.

Dalida je 2018. godine objavila svoj prvi album Između dva sveta, a zatim su usledili Melanholična šuma (2020.), Ponovo rođen (2021.) i nova poglavlja muzičkog stvaralaštva. Njene kompozicije, poput Šumskog deteta izvedenog u Bečkoj državnoj operi, ostavljaju dubok emotivni trag. Posebno je ponosna na kompoziciju Srce, koju je poklonila umetničkom udruženju Artysh:lab, gde je postala himna muzičke edukacije za najmlađe.

Od 2022. do 2024. živela je u Nemačkoj, gde je svoju muziku predstavila u Kulturnom centru Osterfeld, Gastiegu u Minhenu, a kao član GEDOK-a, najveće mreže umetnica u Evropi, nastavila je da gradi mostove između kultura. Njen koncert Spiegel der Seele („Ogledalo duše“) u Forcajmu bio je još jedan dokaz njene posvećenosti da muziku pretvori u intimno, duhovno iskustvo.