U Zamku kulture, 17. jula, održan je koncert pijaniste Pavla Dobića
U Zamku kulture, 17. jula, održan je koncert pijaniste Pavla Dobića pod nazivom ,,Muzika Od Šapata Akorada”. Ovom prilikom, publika je uživala u akordima probranih klavirskih dela u interpretaciji ovog mladog umetnika.
Pavle Dobić (2002) svoje muzičko obrazovnje započinje u nižoj muzičkoj školi u klasi prof. Vanje Zdravković. Srednju muzičku školu ,,Stevan Mokranjac” u Kraljevu u klasi prof. Marije Ostojić, pohađao je paralelno sa Gimnazijom u Vrnjačkoj Banji. Osnovne studije klavira završio je na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu u klasi prof. Jovane Radovanović, a studije kompozicije u klasi prof. Dragana Latinčića na FMU u Beogradu. Trenutno je student master studija kompozicije na FMU u Beogradu.
Dobitnik je mnogobrojnih nagrada u zemlji i inostranstvu, a svoj rad je posvetio izvođenju savremenog klavirskog repertoara. Njegov muzički jezik nastao je prečišćavanjem širokog spektra uticaja: od minimalizma i postminimalizma, preko avangarde druge polovine 20. veka, do srpske nacionalne škole. Na taj način, nastao je jedan specifičan, hermetički zatvoren muzički svet Pavla Dobića.
Program je činio izbor kompozicija od baroka do savremenog doba, podeljen u dve celine. Prvu celinu činila su klasična dela Baha, Lista, Koplanda, De Falja. Drugu celinu činila su savremena dela gde se naročito izdvaja autorsko delo Pavla Dobića – ,,Molitva cara Davida”, zatim kompozicija ,,Meno mosso” – Stefana Josipovića, kao i premijerno izvođenje kompozicije ,,FuN” (diptih u tri čina) – Anđele Spasić Dobić koja osim muzičke osnove u interpretaciji je imala i dramski momenat.
– ,,Muzika Od Šapata Akorada” s jedne strane zapravo pokazuje u kojoj meri u mome izvođenju je značajan taj ,,šapat”, ta tišina, i kada nema zvuka već samo gest izvođača prema publici. S druge strane ,,Muzika Od Šapata Akorada” je akronim koji odgovara komadu koji ću ja imati čast da izvedem na bis – ,,MOŠA”, Anđele Spasić Dobić, objasnio je Pavle Dobić.
Publika je uživala u vrhunskoj interpretaciji ovog talentovanog umetnika, zanesena na momente nežnim, na momente ekspresivnim muzičkim ,,šapatima”.
U Zamku kulture, 14. jula, otvorena je izložba pod nazivom ,,Svetomir Nastasijević (1902-1979) – zaboravljeni neimar balkanske muzike”, autora Tanje Gačić, istoričar umetnosti.
Izložbu su organizovali Kulturni centar Vrnjačka Banja i Muzej rudničko-takovskog kraja, Gornji Milanovac, sa ciljem da se javnosti predstavi život i stvaralaštvo jednog od najznačajnijih kompozitora 20. veka.
– Izložba je rađena povodom 115 godina od rođenja Svetomira Nastasijevića, arhitekte i kompozitora. Zasniva se na njegovom radu vezanom za njegova muzička dela. Muzika je bila njegova ogromna ljubav, a po formalnom obrazovanju, on je bio arhitekta, objasnila je Tanja Gačić.
Svetomir Nastasijević bio je jedan od znamenitih ličnosti Gornjeg Milanovca. Osnovno muzičko obrazovanje stekao je kod nastavnika Milivoja Crvčanina. U isto vreme, počeo je da pohađa i časove violine. Godine 1919. odlazi u Beograd i upisuje arhitektonski odsek na Tehničkom fakultetu gde je i diplomirao 1929. godine. Kao violinista i violista, Svetomir je svirao u gotovo svim orkestrima u Beogradu između 1921. i 1932. godine. Pohađao je i muzički seminar na Univerzitetu u Beogradu gde je slušao predavanja čuvenog Miloja Milojevića.
– Svetomir je, kao kompozitor, u to vreme bio dosta neshvaćen. Samo jedan mali deo kritike i mali broj kolega su ga podržali, nažalost, preovladavali su oni koji su bili protiv njega. Njegova dela nisu bila shvaćena u ono vreme jer su išla mnogo ispred svoga vremena. Ono što je bitno naglasiti vezano za njegova dela jeste da je većinu njih radio u kooperaciji sa braćom – Momčilom (pisac) i Živoradom (slikar), objasnila je Tanja Gačić.
Ovom prilikom, publika je bila u mogućnosti da vidi: lične dokumente, fotogrsfije, knjige, plakate, rukopisne i štampane note, koncertne programe Svetomira Nastasijevića, zatim crteže i slike Živorada Nastasijevića, plakat za literarno-muzičko veče Momčila Nastasijevića i još mnogo toga. Izloženi predmeti svedoče o životu i razvoju Svetomira Nastasijevića: o snazi misli i neslućenim granicama kreativnosti jednog impozantnog umetnika. Kao i o stvaralačkom domenu porodice Nastasijević koja je iznedrila i priznate književnike i slikara.
Ono što valja naglasiti jeste da je Svetomir Nastasijević bio jedan od čestih posetilaca Vrnjačke Banje. U izdanju Zamka kulture objavljena je i njegova knjiga ,,Muzika kao opšti fenomen u umetnostima” (1972).
– Posle proslave 45 godina svoga kompozitorskog rada, to je bilo 1966. godine, Svetomir se konačno povukao sa muzičke scene. On je nakon toga sve svoje slobodno vreme, uglavnom leta, provodio u Vrnjačkoj Banji sa svojom sestrom Slavkom. Muzej rudničko-takovskog kraja poseduje veliki broj fotografija gde se mogu videti prizori iz Vrnjačke Banje, ljudi sa kojima je tu kontaktirao među kojima je bio i čuveni Boško Ruđinčanin, dodala je Tanja Gačić.
Prilikom otvaranja same izložbe, Marija Aćimović, upravnica Zamka kulture, pročitala je i jedan prilog iz novina ,,Borba“ (14. avgust 1966.) pod nazivom ,,Prekori u parkovima”, a gde Svetomir Nastasijević iznosi jedan kritički osvrt na Vrnjačku Banju.
,,Kada neko pune trideset i četiri godine dolazi na letovanje u isto mesto, kao ja u Vrnjačku Banju, znači da sam joj poklonio sve svoje poverenje i da sam postao deo nje same. Ne treba mi zbog toga zameriti što možda više nego drugi imam kritičkih reči. Eto, ovde se dopustilo da nema mlečnog restorana ili da je poslednjih godina hrana neukusna iako gotovo nema mesta u zemlji koje raspolaže boljim materijalom za njeno pripremanje. Nas 12.000 došljaka imamo prava da zahtevamo i da se o nama više misli. Jer svet sve manje dolazi ovde da bi se naigrao karata i naštrikao vezova. Ta vremena su prošla i treba tražiti nešto što bi golicalo moju ušteđevinu za dolazak ovde. A to su pre svega zabavne priredbe. Ovako najmanja kiša sve nas satera u sobe ili restorane u kojima u takvim prilikama nema mesta ni za stajanje. I ako hoće da dostigne ono što je propušteno. Vrnjačka Banja mora smelije da zakorači prema atraktivnosti, i sa zabavom i sa urbanizmom. Jer, ovde su se u poslednje vreme ponovile nedopustive graditeljske greške.“
Izložba ,,Svetomir Nastasijević (1902-1979) – zaboravljeni neimar balkanske muzike” biće aktuelna u Zamku kulture do sredine septembra.
U Zamku kulture, 9. jula, održan je koncert soprana Jane Križak uz klavirsku pratnju pijanistkinje Nevene Živković pod nazivom ,,Memory“. Na programu su se našla dela Kačinija, Pulanka, Vebera, Geršvina, Pajacole i drugih velikana svetske klasične muzičke scene.
– Večeras ćete čuti jedan program koji je miks solo pesama, arija iz opera, operete, mjuzikla. Mi smo se trudili da odaberemo kompozitore koji su kroz zvuk istraživali temu ljubavi, najavila je Jana Križak.
Jana Križak je rođena u Kraljevu gde je i završila nižu muzičku školu na odseku klavir. Dalje školovanje nastavlja u Muzičkoj školi ,,Mokranjac” u Beogradu, odsek klavir i uporedno uči solo pevanje. Osnovne studije završila je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, odsek solo pevanje u klasi prof. Radmile Bakočević.
Nevena Živković je završila nižu i srednju muzičku školu u klasi prof. Lidije Matić. Diplomirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Mirjane Šujice Babić na katedri za klavir. Tokom studija bila je stipendista Fonda za mlade talente ,,Vlastimir Pavlović Carevac”. U Narodnom pozorištu u Beogradu radi kao muzički saradnik – korepetitor u Beogradskoj operi.
Ovo veče, ove dve umetnice, posvetile su ,,sećanjima”, i kroz muziku, prisetile su se sebi bitnih trenutka, pa čak i svojih uspomena na Vrnjačku Banju, ali isto tako, probudile su i sećanja i osećanja publike. Posebno emotivan momenat večeri bilo je izvođenje ,,Solvejgine pesme” (Edvard Grig) koju je pijanistkinja Nevena Živković posvetila svome deki ratnom fotografu i inženjeru dr Vasi Popoviću, inače počasnom građaninu Vrnjačke Banje čiji legat se čuva u Zamku kulture.
– Kada smo otvarali izložbu ,,Dr Vasa Popović, ratni fotograf i inženjer vrnjački”, svirali smo ,,Solvejginu pesmu” od Edvarda Griga, to je bila dekina omiljena numera. Tako da će Jana večeras otpevati tu numeru. Ja sam jako emotivno vezana za Zamak i za Vrnjačku Banju, objasnila je Nevena Živković.
Opčinjena klavirskim notama i zavodljivim vokalom, publika je uživala u maestralnoj interpretaciji ove dve talentovane umetnice koje su priredile čarobno veče za pamćenje.
Sećanje (,,Memory”) na dr Vasu Popovića
U duhu naslova i teme koncerta o kome smo prethodno govorili, u nastavku teksta, napravićemo jedno ,,sećanje” na dr Vasu Popovića. Naime, pre početka koncerta, iskoristili smo priliku da zajedno sa Nevenom Živković obiđemo stalnu izložbu posvećenu njenom deki – ,,Dr Vasa Popović, ratni fotograf i inženjer vrnjački”.
Dr Vasilije Vasa Popović (1890-1972) bio je jedan od istaknutijih predstavnika intelektualne elite 20. veka koji je aktivno delovao u Kruševcu i Vrnjačkoj Banji, ali i šire. Studirao je građevinu na Visokoj tehničkoj školi u Minhenu kao stipendista srpske vlade. Paralelno sa studijama, bavio se i amaterski fotografijom. Njegovo studiranje nakratko će prekinuti ratno stanje u Srbiji 1914. godine kada se vraća natrag. Ubrzo odlazi u Skoplje i priključuje se legendarnoj srpskoj đačkoj četi, poznatijoj kao ,,Bataljon 1300 kaplara”. Posle dvomesečne obuke, odlazi na front Suvobora i već tu, sa činom narednika-vodnika, prima vod u Sedmom pešadijskom puku Drugog bataljona. Bio je aktivan učesnik do kraja rata, radeći i kao ratni fotograf. Do kraja rata, dobio je čin potporučnika, a posle rata i potpukovnika u rezervi.
Krajem 1918. godine Vrhovna komanda ga upućuje u Italiju na dovršavanje prekinutih studija (za vreme rata). Diplomirao je 1919. godine na Politehničkom fakultetu u Torinu. Po završetku osnovnih studija, vraća se u Srbiju i radi kao šef Građevinske sekcije Kruševačkog okruga gde je i doktorirao na polju tehničkih nauka 1930. godine. Od 1922. do 1926. godine radio je u Upravi banje kao inženjer, i zajedno sa inženjerom Vladom Mitrovićem, učestvovao je na kaptaži vrnjačkih mineralnih izvora u periodu od 1924. do 1926. godine gde je ceo proces dokumentovao fotografijama.
– O svom deki najviše znam iz priča svojih roditelja. Deka je kao građevinac obnovio i jedan luk na mostu u Višegradu. Bio je jedna impozantna ličnost. Album koji smo ustupili za potrebe izložbe tretirao se kao relikvija kod nas u kući. Na izložbi se nalaze dosta stvari kao što su vrh granate sa ucrtanim likom, njegove lule… On je inače pušio aromatični duvan i često je izlazio u hotel ,,Metropol“ u Beogradu i govorili su da su uvek znali kada je prošao dr Vasa jer se osećao nekakav mirišljavi duvan. Tu je on često pio kafu i čitao novine. Bio je širokog uma, bio je poliglota: govorio je sedam jezika. Bio je vrlo privržen mojoj majci (Gordani Spasović), ona mu je bila jedino dete, kasno je dobio. On je očekivao da će mama upisati građevinu, a mama je upisala tehnologiju. Bila je vrsan tehnolog, po njenoj recepturi su rađeni poznati ,,Štark“ proizvodi, kao što su ,,Prima” grisine i ,,Bonžita“ štanglice, dodala je Nevena Živković.
Naime, 2009. godine formirana je stalna izložba, istorijskog karaktera – ,,Dr Vasa Popović, ratni fotograf i inženjer vrnjački”, autorke Jelene Borović Dimić. Izložba se sastoji od reprofotografija, originalnih fotografija, dokumenata, raznih priznanja, odlikovanja i drugih predmeta. Izložba se može pratiti kroz dve celine: dr Vasa Popović kao ratni fotograf u Prvom svetskom ratu i dr Vasa Popović kao arhitekta i inženjer. Ono što je možda i najprimamljivije u prvoj celini izložbe jeste album ,,Sedmi pešadijski puk kralja Petra I iz rata 1916-1918. godine” koji su ustupili Popovićeva ćerka Gordana i zet Mihailo Spasović, kao i većinu izloženih predmeta.
– Ono što je najupečatljivije na samoj postavci jeste verovatno album sa fotografijama nastalim tokom Prvog svetskog rata. Primerak tog albuma imali smo samo mi i Vojni muzej u Beogradu, tako da je ovo možda unikatan primerak, naglasila je Nevena Živković vidno ponosna na svoga deku dr Vasu Popovića.
Izložba o Svetomiru Nastasijeviću u Zamku kulture u Vrnjačkoj Banji
Izložba o Svetomiru Nastasijeviću u Zamku kulture u Vrnjačkoj Banji biće otvorena izložba „Svetomir Nastasijević (1902–1979) – zaboravljeni neimar balkanske muzike“, čiji je autor istoričarka umetnosti Tanja Gačić.
Izložbu zajednički organizuju Kulturni centar Vrnjačke Banje i Muzej rudničko-takovskog kraja, sa ciljem da se javnosti predstavi život i stvaralaštvo jednog od najznačajnijih srpskih kompozitora i muzičkih mislilaca 20. veka.
Svetomir Nastasijević ostavio je dubok trag u razvoju nacionalne muzičke kulture, nastojeći da u svom stvaralaštvu objedini umetničku muziku i autentične balkanske muzičke motive. Uprkos značaju koji je imao u istoriji srpske muzike, njegovo delo danas je nedovoljno poznato široj javnosti, zbog čega izložba predstavlja važan doprinos njegovom ponovnom vrednovanju i predstavljanju savremenoj publici.
Otvaranje izložbe zakazano je za utorak, 14. jul 2026. godine, u 18 časova, u prostoru Zamka kulture Kulturnog centra Vrnjačke Banje.
Posetioci će moći da pogledaju dokumentarnu građu, fotografije i druge materijale koji osvetljavaju umetnički put Svetomira Nastasijevića i njegov doprinos srpskoj i balkanskoj muzičkoj tradiciji.
U Zamku kulture, 6. jula, održan je koncert, vokalno-instrumentalni resital soprana Katarine Simović Ivanković uz klavirsku pratnju Ane Aćimović.
Na programu su se našla pažljivo odabrana dela Franca Šuberta, Sergeja Rahmanjinova i Paola Tostija koja odlično ilustruju snagu vokalne tehnike i veštinu instrumentalne interpretacije.
Mr Katarina Simović Ivanković, red. prof. – sopran, rođena je u Nišu gde je i završila muzičku školu na odseku za solo pevanje. Školovanje nastavlja na Muzičkoj akademiji u Istočnom Sarajevu na odseku za solo pevanje. Diplomirala je i magistrirala u klasi primadone dr Radmile Bakočević, prof. emeritus. Nastupala je sa mnogim horovima i orkestrima u zemlji i inostranstvu. Ostvarila se u zavidnom broju uloga na polju operskog stvaralaštva, a najznačajniji deo njenog umetničkog delovanja svakako su solistički koncerti – resitali, priređeni u zemlji i inostranstvu, kao i nastupi na mnogobrojnim festivalima. Od 2006. godine radi na Fakultetu umetnosti u Nišu sa zvanjem redovnog profesora na katedri za solo pevanje.
Mr Ana Aćimović, rođena je u Leskovcu gde je i završila nižu i srednju muzičku školu. Osnovne studije klavira završila je na Fakultetu umetnosti u Prištini u klasi prof. Dragoslava Aćimovića. Magistarske studije korepeticije završila je na Fakultetu muzičke umetnosti u Skoplju u klasi prof. Todora Svetijeva. Usavršavala se na majstorskim kursevima, seminarima i predavanjima kod poznatih imena klasične muzike, kao što su: prof. Arbo Valdme, prof. Naum Štarkman, prof. dr Dragoljub Katunac, prof. Jelica Vladiković, prof. Dušan Trbojević i drugi. U toku školovanja, a i kasnije, kao pedagog i klavirski saradnik, osvojila je više nagrada u zemlji i inostranstvu.
Nakon maestralnog izvođenja predviđenog programa, koncert je završen čuvenom napolitanskom kompozicijom ,,O, sole mio” koja je naišla na izuzetno pozitivne reakcije. Publika je uživala u virtuoznom izvođenju na klaviru i čarobnom vokalu, nagradivši ove dve talentovane umetnice srdačnim aplauzima.
