Шпански састав ,,Los Mambos Jambo“ наступа у Замку културе
Љубитеље инструменталне музике у Врњачкој Бањи очекује концерт шпанског састава ,,Los Mambos Jambo“, који ће бити одржан у Замку културе у четвртак, 3. јула, са почетком у 19 часова. Познати по експлозивној енергији и аутентичном звуку, ,,Los Mambos Jambo“ публици доносе спој рокенрола, блуза и плесне музике педесетих и шездесетих година. Њихови наступи освајају публику широм Европе и света захваљујући упечатљивој атмосфери и заразним ритмовима који никога не остављају равнодушним. Публику очекује динамично музичко вече испуњено врхунским инструменталним извођењем и енергијом која се доживљава уживо. Kонцерт ће бити одржан у Замку културе, 3. јула у 19 часова, а улаз је слободан.
Петар Митић и Маја Колунџија Зорое на сцени врњачког Биоскопа
Да ли је за успешан брак љубав довољна – главно је питање које је публици у врњачком Биоскопу поставила хит комедија „Криза“ рађена по тексту Ружице Васић, у режији Дејана Цицимиловића. Љубитељи комедије и позоришта имали су прилику 25. јуна да уживају у духовитој и хумором оплемењеној представи која је пуна поука, јер казује о свему што се дешава брачним паровима у савремено доба. Пар који се бори са кризом играју Маја Колунџија Зорое и Петар Митић.
Он је професор географије, сталожен и миран, док је она медицинска сестра, јака, одлучна и навикла да се кроз живот бори. Овај пар је у потпуности различит, али они се истински воле.
— Наш фокус јесте на кризи у браку, али се нисмо свели само на то искуство које смо, верујем, проживели сви ми који смо ушли у брак. Они који кажу да нису имали никад кризу, ти су најгори, прича кроз смех Маја Колунџија Зорое и објашњава: — Када ми је пало на памет да се бавим овом темом? Без обзира што је комедија, увек негде слојевито покушавам да размишљам, да то не буде једна линијска ствар коју ћемо да обрађујемо и коју ће публика да гледа. Обрадили смо, дакле, тему кризе у браку кроз девет слика, а публика неретко пита јесмо ли их гледали кроз прозор, да ли смо их пратили, ко нам је рекао за њихове личне проблеме. На недавном гостовању у Минхену јавила су се два пара са идентичном причом, са истом кризом. Бавимо се, такође, и са два различита менталитета. Она је жена која долази преко Дрине и говори екавицом, он је високо образован, она сналажљивија, она мора да се бори. Ово је једна лепа, вишеслојна комедија која није на гег, има и лепе извучене дијалоге, освежавајућа је и охрабрујућа и ако партнери дођу који се дуже забављају или су у браку, а да нису оптерећени баш преозбиљним проблемима, могу да лепо рефрешују своју везу, да поправе неке ситуације у животу, чему иначе позориште и служи.
То што, када се заврши представа, публика често дође са питањем „јесте ли вас двоје у браку“, Петар сматра за најречитије виђење њиховог природног односа на сцени и искрености у игри, те да то више није представа, већ нешто што овај пар „живи“ на сцени. То што су имена животних партнера „позајмили“ супружницима у комаду, од свега чини још већу „сигурицу“.
Представа је премијерно изведена у мају 2025. у Културном центру „Чукарица“ и за годину дана доживела је 33 извођења, а глумци кажу да се сама препоручује играњем што представља највреднији комплимент. Након Београда и гостовања по Србији, на реду је дијаспора, а лепе реакције публике и превознавање доносе највеће задовољство.
— Мислим да, када говоримо о животу представе, тек долази њено време, притом је ванвременска јер ова тема не може да се истроши. Без обзира што је урађено много представа на тему брака, „Криза“ је другачија – када је у питању квалитет играња, труд, начин и то колико нам значи, а све то публика види и осећа, каже још Маја која је на конту представе наставила да ради рилсеве на инстаграму који имају огроман број прегледа и који свако играње чине још животнијим.
У Замку културе, 25. јуна, одржан је годишњи концерт дечјег хора ,,Распевани џивџани”.
Публика је имала прилике да ужива у традиционалној, етно музици у интерпретацији ових талентованих малишана.
– Данас смо се окупили поводом завршног концерта ,,Распевани џивџани” при Канцеларији за младе. Школа постоји већ две године и бесплатна је за све малишане на територији Општине Врњачка Бања који воле нашу традиционалну музику, истакла је Сања Чеперковић.
,,Распевани џивџани” су увелико познати јавности као етно састав који чува и негује традиционалну песму и музику. Магдалена Петровић која сарађује са овим хором, најавила је чак четрнаест нумера пореклом из различитих крајева Србије које ће ови талентовани малишани отпевати. На програму су се нашле песме: ,,Ој, ливадо, росна траво”, ,,Расти, расти мој зелени боре”, ,,Расла дуња и јабука”, ,,Киша пада, трава расте”, ,,Во наше село малово”, ,,Нанина успаванка”, ,,Деца неба” и друге.
– Наша етно група негује традиционално певање, помало и традиционално свирање. За ове две године како постојимо, успели смо да пређемо велики број традиционалних песама. Деца у томе уживају, али то и није чудо пошто је то њима у генима. То је наша стара музика која говори о обичајима, о весељу, како се некада живело. Доста тога о нашој историји можемо да научимо управо из тих песама, објаснила је Магдалена Петровић.
Координаторка Канцеларије за младе, Сања Чеперковић, захвалила се Општини Врњачка Бања за средства која Општина издваја за рад Канцеларије за младе као значајног пројекта за подршку младима. Потом је најавила и премијеру прве ауторске песме ,,Распеваних џивџана”, као и спот који је сниман на планини Гоч. О самој песми нешто више је говорила Магдалена Петровић.
– У питању је једна стара традиционална песма ,,Жали Заре”. Песма говори о љубави између двоје младих где он одлази у рат и они се опраштају. То је песма са југа Србије коју деца највише воле. Ми углавном мењамо свој репертоар, али ова песма увек остаје и зато смо снимили песму и спот који ћемо ускоро избацити, додала је Магдалена Петровић.
Талентовани малишани, присетили су присутне добро познатих нумера традиционалне музике. Публика је уживала у вечери пуној топлине, ведрих емоција и пријатног дружења пре почетка летњих одмора са жељом да се брзо сви окупимо поново.
У Замку културе, 19. јуна, одржан је концерт младих пијанисткиња Јелисавете Беговић и Милице Букарице под називом ,,Контраст”.
Јелисавета Беговић (2001) основно и средње музичко образовање стекла је у Музичкој школи ,,Др Милоје Милојевић”, Крагујевц, у класи проф. Данијеле Крстовић. Основне и мастер студије завршила је на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, у класи проф. Сање Луковац.
Милица Букарица (2001) рођена је у Чачку, где је и завршила Музичку школу ,,Др Војислав Вучковић”, основно образовање стекла је у класи проф. Настасије Татовић, а средње у класи проф. Марије Рудеш Тишма. Основне студије завршила је на Филилошко-уметничком факултету у Крагујевцу у класи проф. Јоване Радовановић и тренутно похађа мастер студије.
– На програму ће се наћи дела Баха, Дебисија, Шостаковича и Прокофијева. Јелисавета Беговић ће извести Баха – токата у е-молу и Дебисија – три прелиде из његове збирке ,,Прелиди” (прва свеска) – ,,Девојка косе боје лана”, ,,Прекинута серенада” и ,,Потопљена катедрала”. Ја ћу извести прелудијум и фугу бр. 4 у е-молу од Шостаковича и четврту клавирску сонату у це-молу од Прокофијева, а на крају, четвороручно ћемо извести ,,Малу свиту” од Дебисија, најавила је Милица Букарица.
Овакав репертоар имао је за циљ да покаже разлике (контрасте) у стилу, сензибилитету, као и у самој поетици одабраних дела композитора. Нешто више о томе, говориле су Јелисавета и Милица пре и између извођења композиција. Тако је концерт добио и нарочит едукативан карактер где је публика могла чути нешто више о одабраним композиторима и њиховим делима.
– Назив концерта ,,Контраст” настао је из самог концепта, где се могу поредити дела која свирамо Милица и ја и то у смислу форме, времена у коме су композитори стварали и слично. На пример, Дебиси и Прокофијев су савременици али у свом стилу потпуно ,,контрастирају”, објаснила је Јелисавета Беговић.
Контраст је назначен и личним сензибилитетом пијанисткиња, као и у њиховој подели композиција у соло извођењу па све до четвороручног извођења. Публика је уживала у нотама светски познатих композитора у интерпретацији ове две талентоване уметнице.
У Замку културе, 22. јуна, одржан је концерт Вере Столић, етномузиколога и етнокореолога.
Вера се представила публици уз вокалну пратњу Сашке Стефановић и инструментални састав који су чинили Филип Миладиновић (хармоника), Милан Миладиновић (клавијатура), проф. Лазар Васиљевић (гитара) и Јован Цветковић (перкусиониста).
– Овај концерт је уприличен поводом Светског дана музике који је био јуче (21. јуна). Овом приликом биће представљен репертоар који подразумева примарно традиционалне српске облике, али биће и облика који припадају културном наслеђу других земаља са подручја Балкана. Ми смо се потрудили да одаберемо нешто што сматрамо да представља најлепше и најзанимљивије музичке нумере и потрудићемо се да их изнесемо на начин на који оне то заслужују, најавила је Вера Столић.
Сваке године, 21. јуна, широм света обележава се Светски дан музике као значајан празник посвећен уметности која спаја све људе. Идеја о обележавању овог празника настала је 1982. године у Француској као вид захвалности музици која говори универзалним језиком познатом сваком човеку и која буди емоције, чува традицију и културни идентитет народа, али и истовремено гради мостове међу различитим културама.
Овом приликом, Вера је окупила љубитеље традиционалне, народне музике и својим истанчаним воклаом подсетила све присутне на богатство српског културног нематеријалног наслеђа, као и наслеђа нама блиских балканских земаља. На програму су се нашле песме: ,,Јовано, Јованке”, ,,Црвен цвете”, ,,Изгрејала сјајна месечина”, ,,Русе косе цуро имаш”, ,,Ајде, Јано”, ,,Еј драги, драги”, ,,Јутрос ми је ружа процветала”, ,,Још не свиће рујна зора” и друге.
– Очување традиције је основни постулат за даљи развој и неговање културног наслеђа. Музику као део свакодневице живота људи, јако је важно очувати у том изворном облику јер управо ти неки музички облици сведоче о томе како је наш народ некада живео, како је певао и какви су се послови обављали зато што је некада обичај био да песма прати неке свакодневне послове. Генерално наша традиција је изузетно богата разним облицима, присутни су утицаји разних народа и увек ми је посебна част да изводим нешто са чиме ћу најбоље да представим нашу земљу и наш народ, објаснила је Вера.
Кроз своју вокалну интерпретацију, ова талентована уметница, нагласила је значај посвећености традицији и народној музици као значајних предуслова за очување културног идентитета нације. Концерт је завршила познатом нумером ,,Певаћемо шта нам срце зна” и позвала публику да јој се придруже. Њену искрену љубав према народној музици, препознала је заинтересована публика и наградила срдачним аплаузима.
