Публика је топло поздравила наступ младих пијаниста у Замку културе

Публика је топло поздравила наступ младих пијаниста у Замку културе, 21. августа. Солистички концерт одржала је Јована Крстић а њен гост изненађења био је Филип Цинцаревић.На Јованином репертоару нашле су се композиције Баха, Бетовена, Скрјабина, Шопена и Вебера док је Филип извео „Валцер каприс“ Петра Иљича Чајковског.

Јована Крстић (2004) завршила је основно музичко образовање у МШ у Трстенику као ђак генерације са укупно освојених 28 државних и међународних награда. Средње образовање завршила је у МШ у Нишу у класи Споменке Шпирић, Боривоја Младеновића и Данијела Дојчиновића.Сада завршава трећу годину на Музичкој академији у Источном Сарајеву у класи Невене Ћеклић.

Филип Цинцаревић (2002) средњошколско образовање стиче у МШ у Нишу. Основне академске студије на Факултету уметности у Нишу завршио је у класи проф. др Стевана Спалевића. Члан је камерног састава  ,,Бранко“ и добитник многих награда.

Концерт младе пијанисткиње Јоване Крстић биће уприличен у четвртак 21. августа 2025. године, од 17 часова у Замку културе.

На програму ће се наћи дела Баха, Бетовена, Шопена, Вебера.

Јована Крстић рођена је 2004. године у Крушевцу.  Завршила је основно музичко образовање у музичкој школи Трстеник, у класи Надежде Поповић, да би 2017. године понела титулу Ђак генерације са укупно освојених 28. државних и међународних награда током формалног шестогодишњег школовања .

Средње образовање завршила у музичкој школи у Нишу у класи Споменке Шпирић, Боривоја Младеновића и Данијела Дојчиновића.

Сада завршава трећу годину на Музичкој академији у Источном Сарајеву у класи Невене Ћеклић.

Више пута је добијала Награду Фонда за младе таленте општине Трстеник.

Улаз на концерт је бесплатан.

Завршна прес конференција

Завршна прес конференција 49. Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи одржана је у Хотелу ,,Фонтана“ и укључивала је рубрику билтен и представљање филмова који су приказани претходно вече и оне који ће бити приказани на завршној вечери. Конференцији су присуствовале екипе филмова ,,Амићи“, ,,Чангаловић“, ,,Тапија“ и ,,Ти си принцеза“ које су имале прилику да представе своја дела и одговоре на питања новинара. Разговоре је водио модератор, Саша Радојевић.

Првобитно се присутнима обратио Иван Сокач, сценарист филма ,,Амићи“ који је истакао да је у питању нека врста документарног филма, омаж групи ,,Бијело дугме“.

Уследило је представљање екипе филма ,,Чангаловић“ а присутни су били Нада Савић, која потписује сценарио и режију, затим Драгутин Ћирковић, дизајнер звука и Матија Муњиза Петровић, директор фотографије. Филм је рађен у продукцији Наде Савић.

Затим се представила екипа филма ,,Тапија“ коју су чинили сценариста и редитељ филма, Лука Михаиловић, и глумци Марко Марковић, Стефан Миливојевић и Милош Ђуровић.

На крају се представила екипа филма ,,Ти си принцеза“ редитеља Петра Пашића, а екипу су чинили Владан Јанковић, директор фотографије,  као и глумци Марија Гашић, Немања Јаничић, и глумачки подмладак Искра Радовић, Теодора Васић, Лара Вукојичић и Петар Васиљевић. Сценарио су писали Душан Булић, Катарина Николић и Стефан Андрејић, а продукцију потписују Телеком Србија, Пинк Медиа Група и Аполон.

Уследило је проглашење победника, па су победнике прогласили чланови жирија у саставу: Никола Коља Пејаковић, председник жирија, Горан Радовановић и Хаџи Александар Ђуровић, чланови жирија.

Одлуке жирија 49. Фестивала филмског сценарија и образложења

ПРВА НАГРАДА додељује се сценарију Марка Бацковића и Марка Јоцића, за филм ,,ИЗОЛАЦИЈА“. У времену када се сваки појединац може запитати шта је око нас истинито, а шта изрежирана стварност, можемо ли веровати својим очима и здравом разуму, или ћемо бити само експеримент и заморчићи медија, сценаристи филма ,,Изолација“, кроз форму жанровског филма, са несвакидашњим обртом, пред главног јунака, као и пред гледаоца постављају моралне дилеме и питања свести, савести и саучесништва појединца у тој манипулацији.
ДРУГА НАГРАДА додељује се сценарију Сташе Копривице, за филм „ЧАРОБНА ЗЕМЉА“.  Непретенциозним и наизглед једноставним приступом теми, сценаристкиња филма „Чаробна земља“ нам открива дубље сукобе кроз које јунаци пролазе како са самима собом, тако и у својим међусобним односима, али и са данашњим друштвом уопште. Кроз судбине актера, суочавамо се не само са тешкоћама глумачког позива, већ и родитељства, али и борбе са пороцима, а прича смештена у миље дечјег ријалити програма, на метафорички начин упозорава да смо сви замађијани у „чаробној земљи“, у којој се губе емпатија и искреност зарад рејтинга и популарности.
ТРЕЋА НАГРАДА додељује се сценарију Радета Ћосића и Зорана Митровића за филм „ПРВА КЛАСА: ПУН ГАС!“. Веома духовита и структурално јасна прича нас вешто и диманично води кроз животну трку главног лика. Ова комедија о ривалству, идолима, сновима и мотивацији њених јунака нас враћа у жанр породичног филма, након кога се осећамо позитивно, што је реткост у савременој српској кинематографији. И поред комичних ситуација, саосећамо се са драмом коју проживљавају ликови и навијамо за срећан завршетак. Сценариста филма ,,Прва класа – пун гас!“ се причом о аутомобилизму, у интересантном споју веома вешто наслања на култну кинематографију бивше Југославије, као и на амерички жанровски филм, кроз наизглед локалну, али заправо универзалну причу.

Жири новинара и филмских критичара 49. Фестивала филмског сценарија додељује награду Илустроване Политике ,,Славко Лазаревић“ за најбољи сценарио Александру Милетићу за сценарио филма ,,Твитосаурус“, Жири града домаћина на 49. Фестивалу филмског сценарија додељује ,,Златник са ликом цара Константина“ постхумно Раденку Ранковићу за изузетан допринос афирмацији и промоцији Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи, Уметнички савет 49. Фестивала филмског сценарија додељује награду ,,Златно перо Гордана Михића“ Лордану Зафрановићу за изузетан допринос сценарију и националној кинематографији, а ,,Телеком Србија“ додељује награду ,,Марко Живић“ за најбољег младог глумца – дебитанта Фестивала Тамари Милојковић за улогу у филму ,,Везани“ и Теодори Драгићевић за улогу у филму ,,Тапија“.

Свечана додела награда

У поподневном термину публика је имала прилику да погледа премијерну пројекцију филма „Ти си принцеза“ чији сценарио потписује Катарина Николић, а режију Петар Пашић. На Амфитеатру „Данило Бата Стојковић“ публици су се поклонили глумци филма „Ти си принцеза“: Теодора Васић, Петар Васиљевић, Лара Вукојчић, Искра Радовић, Мила Средојевић, Немања Јаничић, Марија Гашић и директор фотографије Владан Јанковић.

У наставку вечери приказана је премијера филма „Чаробна земља“, а публици се поклонила шминкерка овог филма Невена Мијатовић.

Мирка Васиљевић и Миљан Прљета представили су одлуке жирија и добитнике награда овогодишњег Фесивала.

Жири новинара и филмских критичара у саставу: Зорица Драгојевић, Љубомир Радановић, Татјана Гајовић, доделио је награду „Славко Лазаревић“ за најбољи сценарио Александру Милетићу и Божидару Кнежевићу за филм „Твитосаурус“ у режији Ивице Видановића. Зорица Драгојевић уручила је награду Божидару Кнежевићу.

-Хвала још једном Врњачкој Бањи, хвала свима на дивној организацији, уживали смо као и сваке године до сада. Сценарио нам се свидео, јер ми смо просто једноставно тражили срећу, ону истинску непатворену комедију без претеривања, сценарио који тече, држи пажњу и не скреће мисли, рекла је Зорица Драгојевић образлажући одлуку жирија.

Жири за доделу награда за најбоље написане сценарије овогодишњег Фестивала филмског сценарија радио је у саставу: Никола Коља Пејаковић, Горан Радовановић и Хаџи Александар Ђуровић. Трећу награду жири је доделио сценарију Зорана Митровића и Радета Ћосића за филм „Прва класа: Пун гас!“ у режији Владимира Миће Поповића. Хаџи Александар Ђуровић уручио је награду сценаристима овог филма.

-Хвала вама што седите ту, који гледате и који реагујете на сценарио. Ова награда у ствари иде вама и посветио бих је Дебелом, Милораду Милинковићу који је на почетку овог пројекта био са нама и после је отишао на неке друге пројекте, рекао је Раде Ћосић.

Друга награда за сценарио, по одлуци жирија, припала је Сташи Копривици за сценарио филма „Чаробна земља“ у режији Милорада Милинковића. Горан Радовановић уручио је награду продуценту овог филма, Жељку Митровићу који је награду уручио Милинковићевој супрузи и ћерки.

Прва награда додељена је сценарију Марка Бацковића и Марка Јоцића, за филм „Изолација“ у режији Марка Бацковића. Хаџи Александар Ђуровић образложио је одлуку жирија. Он је рекао да је прва награда отишла у руке за филм који је препознат од публике не само у биоскопима већ и на фестивалима.

– Овај филм се истакао у односу на остале, управо по својој тематици, по ангажованости према тренутном друштвеном тренутку и управо говори о једној теми која је дубока и која нас тера да се запитамо, као и главни лик овог филма, шта је око нас стварно, шта је ријалити и какав је однос заправо, нас према медијима, медија према нама и емпатије коју треба да имамо према људима,  рекао је Ђуровић.

Боемско вече награђенима у част

На Тргу културе у оквиру „Боемске вечери“ додељена је награда „Марко Живић“ за најбољег младог глумца дебитанта на Фестивалу, и то, Тамари Милојковић за улогу у филму „Везани“ и Теодори Драгићевић за улогу у филму „Тапија“. Награда публике „Горки лист, једини прави“ припала је филму „Прва класа: Пун гас!“.

„Боемско вече награђенима у част“ окупило је тридесетак глумаца који су певали нумере из домаћих филмова и серија. У вече филмске музике увод су били инструментали, теме из филмова „Балкан експрес“, „Тито и ја“, серије „Грлом у јагоде“… Маја Маринковић отпевала је песму „Дукат“ (Немој да бригаш). Уследиле су песме плејаде глумаца: Жарко Степанов, Теодора Томашев, Снежана Савић, Жарко Димоски, Весна Паштровић, Саша Ђурашевић,  Марко Марковић и Миланче, Љиља Стјепа, Анастасија Кнежевић, Предраг Милетић, Душан Свилар, Тамара Милојковић, Марко Јовичић, Ђорђе Крећа, Миљана Гавриловић, Весна Шаштровић, Стефан Миливојевић… У завршници вечери, сви глумци отпевали су „А сад адио“.

Гости конференције за медије, одржане 15. августа били су чланови тимова филмова приказаних претходног дана: „Звонцеку у походе – Анархија у КПСС“, „Драва се не предаје“ и „Изолација“.

На почетку конференције представљен је драмски триптих „Три драме за њено раме“ Александра Гајовића, у којем се прошлост, савест и идентитет сударају у ванвременском простору. О делу је, поред аутора, говорила и Ивана Вујић,  позоришна редитељка, професорка ФДУ у Београду, драмски писац и селекторка 49. ФФС-а. Ово дело читаоца уводи у дубоку унутрашњу расправу, као да је сам сведок и поротник.

Испред филма „Звонцеку у походе – Анархија у КПСС“, говорио је Мирослав Сташић, коаутор филма, који је истакао да филм говори о српској музичкој сцени 90-их година, и да су Звончекови биљежници  један од бендова који су обележили тадашњу српску рок сцену.

– Специфични су јер долазе из Аранђеловца, града без музичких представника до тада. Били су оригинални јер су концерте претварали у праве мале представе, са скечевима и сценским наступима. Група је имала веома занимљиву каријеру и јасно правило како бенд треба да се развија, прво култни статус у свом граду, затим демо касете, па тек албуми. То је било време када су музичке емисије постојале на радију и телевизији. Неки чланови су се поред музике бавили и медијским радом, рекао је Сташић.

Сташић је додао да овај бенд никада  није направио тај искорак попут других бендова, иако су имали довољно простора.

– Они су пример undergroundбенда који је, својом свесном одлуком, остао управо у том underground-у, бирајући маргину уместо сцене, нагласио је Сташић.

О филму „Драва се не предаје“ говорили су Александар Трмчић, Раде Ћосић и Стефан Миливојевић.

Александар Трмчић је истакао да је технологија данас знатно олакшала рад филмским радницима како би одређене сцене и радње у филму могле да се прикажу много лакше и уверљивије.

– Захваљујући томе, успели смо да прикажемо заборављену борбу из „Шестодневног рата“ пре скоро 80 година. Мање позната истинита чињеница је да је капетан Краљевске ратне морнарице 6. априла 1941. одбио наређење о предаји и наставио борбу. Његов брод био је једини који се супротставио агресору током бомбардовања Србије и Београда, рекао је Трмчић.

Раде Ћосић је навео да филм постоји у четири верзије, али да је најбоља по његовом мишљењу продуцентска верзија. Такође је предложио иницијативу за снимање више историјских филмова.

Стефан Миливојевић је истакао да му је велика част што је део овог филма, посебно јер лик који игра потиче из Црне Горе, где је част највреднија врлина, као и да је тужно што многи не знају ко је Александар Берић.

Филм показује да је већина посаде, 76 људи погинуло, док је 13 преживело. Брод је уништио преко 30 немачких штука, три ратна брода и разорио аеродром Мохач, одакле су полетали бомбардери који су гађали Београд.

Конференција за штампу завршена је разговором са члановима екипе филма „Изолација“ ,Миленом Предић, која тумачи улогу психијатрице, и Марком Јоцићем, косценаристом, продуцентом и једним од глумаца у филму.

Овај трилер са елементима хорора и мистерије прати причу младог биолога Јована (Милош Биковић) који добија добро плаћен посао у шуми, на планини Тари. Далеко од цивилизације, он постаје сведок ноћних посета, чудних телефонских позива и необјашњивих звукова који у њему буде параноју и страх.

Марко Јоцић је истакао да је иницијална идеја за пројекат „Изолација“ настала пре седам година, да су он и Марко Бацковић на овом филму радили паралелно са филмом „Такси блуз“ што им је значајно помогло у креирању сценарија.

– Од почетне верзије сценарија нисмо много одступали, иако се ријалити формат развијао. Снимање је трајало скоро три године, а додатак лика психијатрице продубио је приказ самог човека у шуми и учинио филм још херметичнијим, рекао је Јоцић.

– Маркетинг је намерно представљао филм као хорор да привуче љубитеље жанра, али је он уједно и критика друштва Због тога је избор главног глумца био кључан за широку публику, додао је Јоцић.

Милена Предић је, осврћући се на своју улогу, истакла да све сцене у затворској ћелији представљају својеврстан контрапункт и место предаха од шуме и саспенса који се гради око главне улоге.

– Тек на крају филма постаје јасно да је мој лик можда део „дупле игре“, па сам га морала сачувати резервисаним и одсечним, истакла је Милена Предић.

Промоција књиге ,,Мали екран на текућој траци“

У оквиру пратећег програма уврштена је и промоција књиге ,,Мали екран на текућој траци“ у издању РТС-а, а поводом 100 година Радио Београда. На промоцији су говорили Марко Мисирача, Ана Мариа Симоновић, Биљана Бошњак и Саша Радојевић. Књига представља сет пажљиво одабраних критика Олге Божичковић, а критике је сакупио и приредио Марко Мисирача.

– РТС издаваштво већ традиционално представља своја издања у оквиру Фестивала филмског сценарија, а то чини са великим задовољством. Ове године представљамо књигу ,,Мали екран на текућој траци“, а у знак обележавања стогодишњице рада Радио Београда, рекла је Ана Мариа Симоновић.

– Књига коју представљамо конципирана је тако да у седам целина сагледава програм Телевизије Београд. Првенство смо дали несачуваним емисијама, пре свега оним првим емисијама које су емитоване уживо. Књига је богатија јер уз сваки текст Олге Божичковић стоје пратећи подаци, и Марко је био заслужан за то, као и за прикупљање текстова које је ревносно и педантно прикупљао, рекла је Биљана Бошњак Драгановић.

– Олга је још више потенцирала на томе да су читаве генерације зависиле од тога какав ће бити њен суд о делима која су приказивана на телевизији. Тада није постојао апарат за мерљивост гледаности, већ је било битно шта ће рећи критика, тачније Олга Божичковић, изјавио је Саша Радојевић.

– Бојана Андрић и њен ,,Трезор“ који је радила са својим сарадницима представља неки виртуелни музеј телевизије, и ако је ова књига камичак у том монументалном здању који је Бојана покренула кроз тај пројекат историјографије, ја сам јако срећан јер је то мој иницијални порив да овако нешто урадимо. Ја јесам по вокацији позоришни редитељ, али се бавим историјографијом, рекао је приређивач овог дела, Марко Мисирача.

Пројекције филмова „Чангаловић“, „Амићи“, „Тапија“ и „Young mothers“

Четвртог дана Фестивала филмског сценарија, у сали Биоскопа приказана су два филма ван званичне конкуренције. Публика је имала прилику да погледа филм „Чангаловић“ у режији Наде Савић, која је са Григоријем Јакшићем потписала и сценарио. Остварење доноси причу о оперском певачу Мирославу Чангаловићу.

Други филм приказан тог дана био је „Амићи“ редитеља Душана Поповића и Александра Јаковљевића, по сценарију Ивана Сокача. Филм прати двојицу пензионисаних рокера који се редовно срећу у београдском ресторану Амићи, присећајући се младости и најављујући песме Бијелог дугмета након сваког дијалога.

Испред филма „Чангаловић“ публици су се у Амфитеатру, у оквиру вечерњег термина пројекција, поклонили Драгутин Ћирковић, Матија Муњиза Петровић, Мирјана Чангаловић, Јован Белензада и ауторка филма Нада Савић. У име екипе филма „Амићи“ публику је поздравио сценариста Иван Сокач.

У вечерњем програму премијерно је приказан хорор филм „Тапија“, дело сценаристе и редитеља Луке Михаиловића. Прича прати Лакија, младог дипломираног историчара уметности, који одлучује да се повуче из градске гужве и потражи мир у старој викендици свог прадеде. Ипак, мир се брзо претвара у напетост, а дом у замку.

На сцени се представила бројна екипа филма, предвођена редитељем и сценаристом, док су остатак чинили: Елсан Јашаровић, Марија Милекић, Стефан Миливојевић, Весна Паштровић, Милош Ђуровић, Љиљана Стјепановић, Марко Марковић, Деана Костић, Тања Павловић, Катарина Мићић, директор филма Стефан Филиповић и извршни продуцент Марко Јовичић.

Крај фестивалске вечери био је резервисан за филм „Young mothers“ (Младе мајке) који је приказан ван конкуренције. Филм чију режију и сценарио потписују Jean-Pierre Dardenne и Luc Dardenne, добитник је награде за најбољи сценарио на овогодишњем Канском фестивалу, а говори о младим мајкама које иако су смештене у склоништу и одрасле у тешким условима, боре се да обезбеде бољи живот за себе и своју децу.

Симпозијум „Лицем у лице – пантеон српских сценариста“

Симпозијум, најстарији пратећи програм Фестивала, одржава се без прекида од првог издања, а овогoдишња тема „Лицем у лице: пантеон српских сценариста“ окупила је љубитеље и познаваоце филма.

Модератор догађаја који је одржан 14. августа у Народној библиотеци „Др Душан Радић“ био је Дејан Дабић, филмски критичар, уметнички директор Мартовског фестивала и селектор Филмских сусрета у Нишу, док је уводничар тема био Саша Радојевић, филмски критичар, редитељ, сценариста, глумац и продуцент.

Међу учесницима Симпозијума били су и Мирољуб Стојановић, Срђан Савић и други, док ће поједини аутори, попут Ивана Велисављевића и Милутина Петровића, своје радове доставити у писаној форми. Присутни су били и директор врњачке Библиотеке, Дејан Лучић и директор Културног центра Врњачка Бања, Саша Миленковић.

Разговор је био посвећен опусу сценариста који су оставили дубок траг у домаћој кинематографији, Богдану Јовановићу, Небојши Пајкићу, Бранку Вучићевићу, Душку Ковачевићу, Љубиши Козомари, Гордану Михићу, Ђорђу Милосављевићу, Срђану Кољевићу и другима. Њихов допринос српском филму је несумњив, неки од њих су режирали филмове или писали о њима, али оно по чему су остали најпрепознатљивији јесте управо њихов сценаристички рад.

Након прошлогодишњег Симпозијума, осмишљен је програм за наредне две године. Ове године акценат је на сценаристима који су обележили српски и југословенски филм, а пре свега на онима чија је основна вокација сценарио.

– Међу њима су и аутори који су се бавили и другим пословима, рецимо Душан Ковачевић је један од најзначајнијих драмских писаца и редитељ неколико филмова, док су Ђорђе Милисављевић и Срђан Кољевић такође режирали поједина остварења. Ипак, овогодишњи избор усмерен је искључиво на ствараоце којима је сценаристички посао основни, рекао је Дејан Дабић, ексклузивно најавивши да се за следећу годину припрема прича о редитељима сценаристима, као што су Горан Марковић, Срђан Карановић и други који имају и значајне сценаристичке радове.

Говора је било и о легендарном Гордану Михићу, као и Љубиши Козомари који су у заједничкој режији и по заједничком сценарију одрадили значајан филм „Вране“.

Овогодишњи Симпозијум успео је да постигне равнотежу између већ признатих и познатих сценариста и оних који су значајни, али су, нажалост, делимично заборављени и стављени у други план.

– Одлучили смо да овог пута представимо и неке значајне сценarисте који су делимично потиснути, иако нису непознати. Међу њима је Богдан Јовановић, који је написао сценарио за филм „Лицем у лице“ Бранка Бауера, као и за филм „Зеница“ и „Погон Б“. Он није непознат, иако његово име можда није широко препознато у круговима историје домаће кинематографије, али несумњиво је реч о значајном сценaристи, истакао је Дабић.

Круна овогодишњег Симпозијума била је појава сценаристе и професора Факултета драмских уметности Небојше Пајкића, који је говорио о свом стваралаштву. То је била прилика да се обнови сећање на нека од његових најзначајнијих дела, попут филмова „Дечко који обећава“ и „Давитељ против давитеља“, као и на неке од занимљивих сценарија које је писао за словеначку кинематографију. За један од њих, филм „Do konca in naprej(До краја и даље)“ у режији Јуре Первања, награђен је на Фестивалу у Врњачкој Бањи. Иако је Пајкић један од најистакнутијих сценариста, то је једна од ретких награда коју је добио искључиво за сценарио.

– Сценарио никада није нарочито озбиљно третиран и то је један од разлога што су сценаристи који нису имали додатне активности које би им донеле публицитет остали мало заборављени. Веома је драгоцен овај ваш рад, јер од њега започиње у ствари рехабилитација струке. Без приче нема филма, не може се без сценариста. Сценарио је једна флексибилна целина чију композицију завршава тек режисер на снимању и монтажи. Суштина филма је драматургија, два лица драматургије су сценарио и монтажа, то су комплементарне ствари које праве целину коју контролише режисер, изјавио је Пајкић.

У настојању да се Симпозион поново успостави као важан сегмент Фестивала филмског сценарија, објављена је и представљена књига посвећена прошлогодишњој теми „Кримићи у регионалној кинематографији: Павао Павличић као парадигма“. Овом публикацијом оживљава се традиција истоимене едиције, коју су пре више година покренули Милан Никодијевић и Динко Туцаковић. Посебна захвалност за успешну и благовремену израду публикације упућена је Срђану Чеперковићу, чијом заслугом је цео процес реализован у предвиђеном року.

Саша Радојевић је истакао значај традиције одржавања симпозијума и издавања публикације која представља резултат који остаје материјална белешка.

– Из ове мале акције може да израсте нешто што има одређену културну вредност. Овогодишњим симпозијумом дајемо „нови живот“ неправедно заборављеним сценаристима, рекао је Радојевић.

„Твитосаурус“, „Прва класа: Пун гас!“ и „Обичаји“

Конференцију за новинаре водио је Саша Радојевић. Његови гости били су делови тимова филмова приказаних дан раније: „Твитосаурус“, „Прва класа: Пун гас!“ и „Обичаји“.

Екипу филма „Твитосаурус“ представљали су: Весна Станојевић, Владимир Ацковић и Божидар Кнежевић, сценариста. Весна је тумачила улогу Раде у овој комедији. Радојевић је представио као јунакињу која има стабилност и традиционалност, без страха од новотарија.

– Велико је задовољство играти комедију. Двадесет година сам предавала у Лондону и сада сам се практично вратила у Србију. Ставила сам на тест да ли то што сам предавала мојим студентима могу и сама да радим. Уживала сам радећи са Ивицом. Младен је био божанствен партнер, рекла је Весна и описала делић улоге коју је одиграла.

Владимир Ацковић говорио је о свом искуству и раду на филму. Рекао је да му је била част да се дружи са целом екипом и да учествује у овом филму глумећи Кинеза који слабо говори српски језик, што му није тешко пало јер му је мајка из Монголије.

Божидар је филм описао као стандардну породичну причу који се темељи на неспоразуму, сукобу између две генерације, а Радојевић је закључио да се многи елементи друштвених промена могу видети у подтексту.

На питања новинара везана за филм „Прва класа: Пун гас!“ одговарали су: сценаристи Зоран Митровић и Раде Ћосић, Новак Ашковић, композитор и Ивана Костић, дистрибутер филма. Они су на најбољи начин описали комедију, спортску мелодраму.

Зоран Митровић, који је завршио Нетфликс Академију, поред рада на сценарију, тумачио је улогу немог човека, лика који на неки начин опушта ситуацију, по Радетовој идеји.

Према речима Радета Ћосића који у филму тумачи главну улогу, овај филм испуњава све норме школске мелодраме, а да су тему изабрали као ентузијасти са жељом да подсете људе да то постоји, као љубитељи адреналина и брзе вожње. Он је подсетио да 50 година нисмо имали филм о аутомобилизму и да је то једна заборављена манифестација.

Део екипе филма „Обичаји“ чинили су: Владан Јанковић, директор фотографије, Биљана Заверла (тумачила је улогу Нине), Теодора Томашев (улога Мирјане), Стојан Ђорђевић, главна улога, Саша Ђурашевић (улога Радована) и Јовица Вучковић, сценариста.

Јовица Вучковић рекао је да није било дилема у писању сценарија и да су желели да искоче из класичних филмова тако што ће направити хорор филм, психолошки трилер. По његовом мишљењу, успели су у томе и свако ко погледа овај филм моћи ће да се увери у то. Филм је у току емитовања на Летњој позорници изазвао позитивне коментаре публике. Ово је специфична хорор прича о лику који се носи са својим страховима.

Промоција књиге ,,Борба затворених очију, утицај књижевности на филмове Стенлија Кјубрика“

Трећи дан Фестивала филмског сценарија је у пратећем програму имао промоцију књиге ,,Борба затворених очију, утицај књижевности на филмове Стенлија Кјубрика“, аутора Александра Трбића која је одржана у Народној библиотеци, а у издању Нишког културног центра. Говорили су аутор, Александар Трбић, Срђан Савић и Дејан Дабић и у својим изузетним излагањима са посетиоцима су поделили интересантне сторије у вези са Кјубриковим стваралаштвом.

– Идеја да напишем ово дело је настала 2017. године у Југословенској кинотеци током приказа филма ,,Doctor Strangelove”. Након пројекције сам анализирао филм, и схватио да је урађен по књизи, и да треба истражити који су све Кјубрикови филмови рађени по књигама. Овим делом желео сам да прикажем нешто што није описивано до тада, иако је било јако захтевно да дођем до релевантних података. Све сам то чинио са посебним ужитком и након четири године, чак и мало више, књига је завршена и захвалан сам Нишком културном центру на овом издању, рекао је Александар Трбић.

– Имамо могућност да анализирамо стваралаштво Стенлија Кјубрика из различитих углова који је све само не обичан редитељ. Мени је било пре свега занимљиво да пратим Кјубриков однос према књижевности од најранијег детињства, па онда током каријере. Читање из задовољства отпочиње око његове деветнаесте године када се и рађа његово интересовање за уметношћу, што се касније материјализовало у свету кинематографије, изнео је у свом излагању Дејан Дабић.

– Нишки културни центар иначе инсистира на филмској литератури, и то је једно од обележја нашег Културног центра као издавача. У том смислу, имамо едицију у којој објављујемо књиге као што је ова. У питању је један поглед на Стенлија Кјубрика као аутора из специфичне визуре, и може се рећи да је заокружена студија која говори о томе како је он интерпретирао књижевност на филму. Може се закључити да је Кјубрик показао шта значи бити врхунски филмски стваралац, рекао је Срђан Савић.

Завршница трећe вечери Фестивала филмског сценарија

Трећи дан Јединог правог 49. Фестивала филмског сценарија – Горки Лист понудио је различита филмска остварења за свачији укус. У сали Биоскопа током дана приказани су филмови ван конкуренције. Музички документарац „Звонцеку у походе – Анархија у КПСС“ Мирослава Сташића и Небојше Станковића, о 35 година рада панк рок групе „Звонцекова Биљежница“, и историјска сага „Драва се не предаје“ Николе Лоренцина по сценарију Драгана Спасојевића, која преноси снажну поруку о очувању сећања на хероје и јуначко наслеђе.

Пре вечерњих пројекција, на амфитеатру испред филма „Звонцеку у походе – Анархија у ,,КПСС“ публици су се поклонили Тоза Рабаса, Саша Вујић и Петар Јањатовић, док су испред филма „Драва се не предаје“ то учинили Стефан Миливојевић, Раде Ћосић, Александар Трмчић и Зоран Митровић.

Вечерњи програм на амфитеатру настављен је пројекцијом филма „Воља синовљева“ сценаристе Страхиње Маџаревића и редитеља Немање Ћеранића. Ова епска авантура, инспирисана српском традицијом, смештена је у будућност после нуклеарне катастрофе, у свету хаоса и анархије. Завршницу треће фестивалске вечери обележило је приказивање филма „Изолација“, у режији Марка Бацковића, који је сценарио написао заједно са Марком Јоцићем. Пре саме пројекције филма публици су се поклонили Милена Предић, као и продуцент и сценариста филма Марко Јоцић. Филм прати младог биолога који добија добро плаћен посао надгледања миграција животиња у удаљеној шуми, а мистерија коју открива подједнако шокира њега и гледаоце.