FESTIVALSKI RADIO

Gosti Festivalskog radija bili su scenaristkinja filma „Hajduk u Beogradu“ Milica Konstantinović Stanojević i glumica Ana Lečić, Milan Nikodijević, autor monografije „Festival –jedna priča“ – Pola veka Festivala filmskog scenarija, kao i Dane Stanojčić, dugogodišnji član Saveta festivala, festivalskog odbora, programskog veća, selekcione komisije

LETNJA ŠKOLA FILMSKE KRITIKE I NOVINARSTVA OKUPILA MLADE LJUBITELJE FILMA

Mladi zainteresovani za film, novinarstvo i kulturu i ove godine imaju priliku da u okviru Letnje škole filmske kritike i novinarstva nauče kako da pažljivo posmatraju filmsko ostvarenje, oblikuju svoj stav i jasno ga izraze. Škola se realizuje kao deo pratećeg programa jubilarnog 50. Festivala filmskog scenarija.

Kroz radionice posvećene osnovama novinarskog izražavanja i filmske kritike polaznike vodi novinarka i voditeljka Sonja Todorović Šegrt. U razgovoru sa mladima približiće im svet filma i pozorišta, ali i ohrabriti da postavljaju pitanja, razmenjuju ideje i slobodno iznose svoje mišljenje o umetničkim delima i temama koje ih okružuju.

– Novinarstvo bi, pre svega, trebalo da počiva na slobodi mišljenja i izveštavanja. Ova škola nam pruža priliku da mladim ljudima približimo film, ali i pozorište, jer su za mene te dve umetnosti neraskidivo povezane. Važno je da stvaramo mladu publiku koja će jednog dana naslediti sve nas, nastaviti da čuva festivale i stvarati dobre filmove i pozorišne predstave. Zato verujem da je edukacija od najranijeg uzrasta izuzetno značajna i snažno podržavam dečje filmove i pozorišta, istakla je Šegrt.

Govoreći o značaju prvih susreta dece sa kulturom, ona je navela primer pozorišta „Duško Radović“, u čijoj blizini živi, i radost koju u njoj izaziva prizor najmlađih posetilaca koji dolaze na predstave.

– Kada dete već sa dve ili tri godine nauči da odlazi u pozorište, ono postepeno postaje deo sveta kulture. Kada vidim decu kako dolaze na predstave, veoma sam srećna, jer su upravo ona naša buduća publika, poručila je Sonja Todorović Šegrt. Letnja škola mladim učesnicima pruža priliku da kroz druženje sa filmskim profesionalcima steknu nova znanja i razviju interesovanje za film, medije i kritičko promišljanje. Njen značaj je u stvaranju nove publike koja će umetnost razumeti, negovati i jednog dana možda i sama stvarati

IZLOŽBA „PLAKATI FESTIVALA FILMSKOG SCENARIJA“

U okviru pratećeg programa 50. Festivala filmskog scenarija, u hotelu “Fontana”, otvorena je izložba „Plakati Festivala filmskog scenarija“, koju je priredio Srđan Udovičić.

– Ova izložba nije samo prikaz plakata, već predstavlja istoriju jednog festivala i pokazuje kako je Festival filmskog scenarija rastao i razvijao se tokom pola veka. Za pet decenija na plakatima je radilo šest autora, Dragoje Trifunović, Milan Todorović Rubljov, Blagoje Dimić, Dragan Pešić, Predrag Čomagić i Mirko Maksimović. Izložba je ujedno i mali omaž autorima jednog velikog festivala koji već 50 godina slavi pisanu reč i filmski scenario, istakao je Srđan Udovičić.

Kao nemi svedoci vremena, izloženi plakati poveli su posetioce na putovanje dugo pet decenija kroz godine u kojima su se smenjivali filmovi, autori, umetnički pravci i generacije publike. Svaki od njih sačuvao je delić festivalske istorije i atmosferu vremena u kom je nastao.

Otvaranju izložbe prisustvovao je i direktor Kulturnog centra Vrnjačke Banje, Saša Milenković.

– Pred nama je pet decenija festivalske istorije ispričane jezikom plakata. Kroz ovu postavku možemo da vidimo kako su se menjali umetnički izrazi i vizuelni pristupi. Ovo je svojevrsni album uspomena jedne od najznačajnijih filmskih manifestacija u regionu, rekao je Milenković.

KONFERENCIJA ZA MEDIJE – 10. 8. 2026.

Prva konferencija za medije u okviru jubilarnog, 50. Festivala filmskog scenarija, održana je 10. avgusta, tačno u podne, u konferencijskoj sali hotela „Fontana“. Na samom početku, Mina Mićović zahvalila je, u ime porodice Velimira Bate Živojinovića, Kulturnom centru Vrnjačka Banja na povelji koju je posthumno dodelio ovom velikanu srpskog glumišta i jednom od osnivača festivala.

U središtu pažnje bili su filmovi koji su obeležili prvo festivalsko veče – „Hajduk u Beogradu“ i „Ptica na stazi slonova“. Razgovor sa njihovim autorskim i glumačkim ekipama vodio je moderator Saša Radojević.

Film „Hajduk u Beogradu“, nastao prema istoimenom romanu Gradimira Stojkovića, otvorio je festival i na veliko platno vratio junaka uz kog su odrastale brojne generacije. Hajduk ovoga puta, zajedno sa porodicom, stiže u Beograd, gde ga očekuju nova škola, nepoznata sredina, prva prijateljstva i izazovi odrastanja. U traganju za svojim mestom u velikom gradu, on otkriva da hrabrost nije samo u suprotstavljanju preprekama, već i u spremnosti da se veruje ljudima, prihvate promene i otvori srce za ljubav.

O nastanku filma i oživljavanju omiljenog književnog junaka govorili su scenaristkinja Milica Konstantinović Stanojević, reditelj Milan Todorović i glumci Todor Jovanović, Ana Lečić, Zinaida Dedakin i montažer Vladimir Marković Luni.

Ideja o ekranizaciji, kako je navedeno na konferenciji, postojala još od 1990-ih, ali je autor dugo odbijao da ustupi prava. Bio je posebno oprezan jer u knjizi nije opisan fizički izgled Hajduka, kako bi svako dete moglo da ga zamisli na svoj način. Reditelj Milan Jovanović je, kako kaže, uspeo da pridobije Stojkovićevo poverenje. Dodatno ih je povezalo to što je Stojković kao dete živeo u istoj ulici u Pančevu. Nakon što je pročitao i odobrio scenario, dogovor je bio da nijedna reč ili postupak u filmu ne budu snimljeni bez Stojkovićevog odobrenja. Video je deo snimljenog materijala i veoma pozitivno reagovao na njega, ali, nažalost, nije dočekao gotov film.

–  Trudili smo se da prepoznamo šta su kvaliteti romana. Tako da je veliki deo rada bio posvećen analizi, pre svega analizi romana, i ozbiljno smo se upustili u tu teoriju šta je potencijal igre, zašto je to u ono vreme toliko korespondiralo sa mladom publikom, šta bi moglo da bude element nostalgije, šta bi moglo da bude zanimljivo danas, tako da je dugo trajao taj proces same pripreme, rekla je scenaristkinja Milica Konstantinović.

Todor Jovanović, kome je poverena glavna uloga Gligorija Pecikoze Hajduka, ističe da se odrastanje 1985. godine, u koju je smeštena radnja filma, u suštini ne razlikuje mnogo od odrastanja danas, samo je, kako kaže, „drugačije spakovano i drugačije izgleda“.

– Imamo mobilne telefone. Možda smo se malo udaljili jedni od drugih, ali deca koja danas gledaju film, čim mogu da se saosete sa onim što vide i da reaguju na to, osećaju isto dok odrastaju. Mislim da nema prevelike razlike, kaže Jovanović.

Glumica Zerina Dedakin, u ostvarenju prepoznaje, pre svega, jedno trajno podsećanje na nežnost i ljudskost.

–  Bojim se da će ovaj film za 30 godina, možda i kraće, biti arhiva nežnosti. Nekada je postojala ljubav. Nekada su postojali prijatelji. Nekada je postojala neka razredna koja nas je volela i bila iskreno zainteresovana za nas, ističe Dedakin.

Prve festivalske večeri premijerno je prikazan i film „Ptica na stazi slonova“, neobična priča o dvojici kolega koji zarađuju kao žive reklame, obučeni u kostime Ptice i Slona. Kada posle radnog vremena ostanu zaključani bez svoje odeće, prinuđeni su da kroz grad krenu u nesvakidašnjim kostimima. Njihov povratak kući pretvara se u niz komičnih, nepredvidivih i gotovo nadrealnih situacija, u kojima im u pomoć priskače lokalni superheroj, Super Lazar. Film su pred novinarima predstavili scenarista i reditelj Ilija Gajica i glumci Anastasija Knežević i Stefan Milivojević.

Ilija Gajica ističe da ga je u filmu, pre svega, zanimala igra žanrovima i njihovo kombinovanje u jednu celinu. Kao važne uticaje navodi italijanski film i književnost, na kojima je odrastao, ali naglašava da cilj nije bio da se ponovi nešto već viđeno, već da se poznati elementi povežu na nov način i tako stvore prepoznatljiv autorski izraz. Govoreći o uslovima u kojima je film nastao, Gajica je istakao da je film snimljen za svega četrnaest noći, iako su pojedine scene bile veoma kompleksne. Film pokušava da prenese dvostruko osećanje – beznađe, ali i nadu. Umesto da ponudi jednostavan odgovor na haotičnu stvarnost, on sugeriše mogućnost stvaranja sopstvenog malog, unutrašnjeg sveta. Upravo takav „mikrosvet“ autor je pokušao da stvori i samim filmom.

PROMOCIJA MONOGRAFIJE FESTIVAL – JEDNA PRIČA

Promocija monografije „Festival – jedna priča“ o pola veka Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, organizovana je u vrnjačkoj Biblioteci 10. avgusta kao centralni prateći sadržaj jubilarnog Festivala. Pored Milana Nikodijevića, autora kapitalne monografije, o knjizi koja predstavlja svojevrsnu vizuelnu istoriju jugoslovenskog i srpskog filma, govorili su Saša Milenković, direktor Kulturnog centra Vrnjačka Banja i direktor Festivala filmskog scenarija, Miroljub Stojanović, urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije, i Dejan Dabić, filmski kritičar, umetnički direktor Martovskog festivala, selektor Festivala glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma u Nišu.

Moderator večeri, Miroslav Stašić, podsetio je prisutne da je Saša Milenković inicirao pojavljivanje knjige i insistirao da upravo Milan bude autor.

– Od prvog trenutka smatram da je Nikodijević najkompetentnija ličnost za ovaj posao, da je na ovom Festivalu od samog osnivanja 1977. godine i jedini je raspolagao činjenicama. Pored svoje lične arhive, koristio je i arhiv Kulturnog centra, kao i Kuće scenarija, a posao je odradio ozbiljno, dubiozno, s ljubavlju. Mislim da monografija zaslužuje svu pažnju i divljenje kada je reč o našoj zemlji i regionu, te da komotno ide uz onu knjigu o 70 godina Pulskog festivala. Moram još da napomenem da je jedinstvena i da predstavlja mali putokaz kako treba raditi ovu vrstu štiva. Sada kada imamo monografiju, hvala Milanu Nikodijeviću što je pristao na jedan ovakav zadatak i što sada imamo ovaj istorijski vremeplov koji će ostati našim pokolenjima i koji će koristiti u mnoge svrhe, rekao je Milenković.

Dejan Dabić, Nikodijevićev filmski saborac i saputnik, naveo da je na Festival filmskog scenarija došao prvi put kao dete, sa deset godina, a da više od trideset godina dolazi profesionalno.

– Ova monografija je kapitalna po mnogo čemu. Kapitalna je po svom sadržaju, kapitalna je po svojoj formi. Po sadržaju je kapitalna zbog toga što sve ono što je bitno u ovih 49, odnosno 50 godina festivala je sadržano u monografiji. Dakle, lična karta svakog festivala sa svim pratećim programima, gostima koji su tu bili, čak i nekim faksimilima vrlo značajnih dokumenata. Ova monografija sadržinski može da se čita od prve strane, a može da se čita i od bilo koje godine koja nekog interesuje, a u formalnom smislu ona sadrži i jako dobre fotografije. Dizajneri su uradili sjajan posao, tako da ova knjiga, osim što će biti zanimljiva filmskim profesionalcima i ljudima koji vole ovaj festival, ona će moći lepo da se stavi na policu u kući i da lepo krasi biblioteku pored klasika književnosti ili neke druge oblasti, naveo je Dabić.

Tvrdnju Dejana Dabića da je reč o knjizi jedinstvenoj u srpskim okvirima, podržao je Miroljub Stojanović, ali i izneo stav da ona prevazilazi regionalne okvire, te da je „svetska, a naša“, tako da će jako brzo ova knjiga biti obrazac kako se prave slične, ne samo festivalske knjige, nego i knjige koje imaju i druge kulturne pobude, i da je glavna odlika njena multiupotrebljivost.

 – Ako malo bolje pogledamo strukturu ove knjige, možemo da kažemo da je ona na jednoj strani, osim svojih tekstualnih i programskih sadržaja, svojevrsna vizuelna istorija jugoslovenskog i srpskog filma. Mislim da je ovo bogatstvo arhiva toliko fascinantno i toliko bitno za nekakvu dinamiku razvoja festivala i upravo pominjanjem i apostrofiranjem imena značajnih gostiju koji su pohađali ovaj Festival, vidimo koliko je ovaj Festival ostavio traga ne samo u srpskoj filmskoj kulturi, nego u srpskoj kulturi uopšte, kaže Stojanović. Zajednički stav govornika bio je da monografija ima hronografsku težinu, da je živa, opipljiva, pulsirajuća knjiga i putokaz ka budućnosti za Festival filmskog scenarija.

IZLOŽBA „PLAKATI POBEDNIČKIH FILMOVA FESTIVALA FILMSKOG SCENARIJA“

Izložba „Plakati pobedničkih filmova Festivala filmskog scenarija“, čiji su autori Srđan Udovičić i Marko Jovičić, deo je pratećeg programa jubilarnog Festivala. Postavljena na Trgu kulture, tokom trajanja manifestacije posetiocima pruža priliku da kroz plakate nagrađenih filmova upoznaju bogatu istoriju Festivala filmskog scenarija.

Izložbu čine plakati filmova čiji su scenariji tokom pet decenija postojanja Festivala ovenčani nagradom za najbolji filmski scenario, predstavljajući svojevrsnu retrospektivu najznačajnijih ostvarenja koja su obeležila njegovu istoriju.

– Želja nam je bila da kroz plakate podsetimo na filmove koji su obeležili istoriju Festivala i domaće kinematografije. Iza svakog plakata stoji priča koja je najpre nastala kao scenario, pa izložba predstavlja svojevrsno putovanje kroz pola veka filmskog stvaralaštva. Nadamo se da će probuditi uspomene kod onih koji su ove filmove gledali, ali i podstaći mlađe generacije da ih otkriju, istakao je Udovičić.

Među nagrađenim ostvarenjima, koja su obeležila istoriju domaće kinematografije i Festivala filmskog scenarija od 1977. do 2025. godine , nalaze se: „Ljubavni život Budimira Trajkovića“, „Okupacija u 26 slika“, „Osvajanje slobode“, „Ko to tamo peva“, „Samo jednom se ljubi“, „Variola Vera“, „Balkan ekspres“, „U raljama života“, „Otac na službenom putu“, „Srećna nova ’49“, „Već viđeno“, „Život sa stricem“, „Kuduz“, „Granica“, „Virdžina“, „Crni bombarder“, „Gorila se kupa u podne“, „Ni na nebu ni na zemlji“, „Urnebesna tragedija“, „Ubistvo s predumišljajem“, „Tango je tužna misao koja se pleše“, „Rane“, „Crna mačka, beli mačor“, „Nebeska udica“, „Zemlja istine, ljubavi i slobode“, „Apsolutnih sto“, „Mala noćna muzika“, „Kad porastem biću kengur“, „Žurka“, „Sedam i po“, „Klopka“, „Ljubav i drugi zločini“, „Čekaj me, ja sigurno neću doći“, „Srpski film“, „Šišanje“, „Parada“, „Krugovi“, „Neposlušni“, „Enklava“, „Pored mene“, „Rekvijem za gospođu J.“, „Izgrednici“, „Ajvar“, „Otac“, „Nečista krv“, „Nebesa“, „Trag divljači“, „Radnička klasa ide u pakao“ i „Izolacija“.

KABARE „VESELE DEVOJKE“

Tijana Dapčević, Zorana Pavić i Danica Todorović zabavile su festivalsku publiku na Trgu kulture ženskim pričama i poznatim hitovima EX Jugoslavije, ili muzičko-scenskim spektaklom koji priča priču o najboljim drugaricama iz detinjstva koje se ponovo okupljaju u Karaoke klubu. Predstava „Vesele devojke“ je adaptacija istoimenog američkog mjuzikla, a priče o sreći, ljubavi, prijateljstvu i poverenju, ali i nezadovoljstvu i neostverenosti, hitovi za sva vremena i poznata, draga ženska lica razgalili su drugo festivalsko veče.

DRUGO VEČE 50. FESTIVALA FILMSKOG SCENARIJA

Drugi dan prikazivanja filmova na 50. Festivalu filmskog scenarija započeo je projekcijom ostvarenja „Biće novih leta“ u vrnjačkom „Bioskopu“, za koji scenario i režiju potpisuje Gvozden Đurić. Film prati porodicu Škrbić, koja se nakon iznenadnog finansijskog kraha suočava sa nemogućnošću da ode na tradicionalno letovanje. U pokušaju da sačuva privid društvenog statusa, porodica inscenira odmor, što dovodi do niza komičnih, ali i emotivnih situacija koje otkrivaju krhkost porodičnih odnosa i iluziju savršenog života.

Večernji program na Letnjoj pozornici nastavljen je premijernim prikazivanjem filmova „Božićna avantura“ i „I u dobru i u zlu“. Pre projekcije, publici su se poklonili Saša Ali i Nataša Aksentijević, predstavljajući ekipu filma „Biće novih leta“.

Film „Božićna avantura“ je božićna porodična komedija, reditelja Marka Jovičića, nastala po scenariju Rok Radiše. Film prati mladog baletana iz Makedonije koji, dolaskom u dom porodice svoje verenice na Zlatiboru, upada u niz komičnih situacija nastalih usled sudara različitih mentaliteta, običaja i porodičnih vrednosti. Nakon projekcije, publici su se poklonili reditelj Marko Jovičić, glumac i scenarista Rok Radiša, distributer Ognjen Drenjanin, direktor filma, Stefan Filipović, koproducent Zoran Tomić i glumci Ognjen Šopalović, Stefan Đoković, Miljan Prljeta, Saša Đurašević, Anastasija Knežević i Mita Ilić.

Kraj druge festivalske večeri obeležila je premijera filma „I u dobru i u zlu“,čiju režiju potpisuje Vladimir Aleksić, scenaristkinje Milice Konstantinović. Ova duhovita porodična drama prati Julijanu i Stojka, supružnike pred razvodom, čiji se planovi neočekivano menjaju kada se u priču umešaju njihove majke, pokušavajući da po svaku cenu spasu njihov brak. Nakon projekcije, publiku su pozdravili reditelj Vladimir Aleksić, scenaristkinja Milica Konstantinović, izvršni producent Marko Jovičić, scenografkinja Nevena Marković, kostimografkinja Tatjana Budimilić, šminkerka Mirjana Rakić, direktor fotografije Miodrag Trajković, direktor filma Stefan Filipović i glumci Saša Đurašević, Snežana Jeremić Nešković, Gala Videnović.

Iako ove godine nije bila u mogućnosti da prisustvuje Festivalu, Mira Banjac uputila je pozdravnu poruku povodom jubileja, koju je publika imala priliku da vidi na velikom platnu Letnje pozornice.

 „Dragi moji, srdačne čestitke šaljem povodom velikog jubileja pola veka posvećenosti filmskoj umetnosti i brige o mojim glumcima. Tokom svih ovih godina festival je postao mesto susreta umetnika, stvaralaca i ljubitelja filma, ostavljajući neizbrisiv trag u našim životima. Praštajte što nisam večeras sa vama, zbog ranije preuzetih obaveza. Želim vam još mnogo uspeha i jubileja, ispunjenih umetnošću, ljubavlju i aplauzima. Hvala vam od srca, Vaša Mira Banjac.“

FESTIVALSKI RADIO UGOSTIO SAŠU MILENKOVIĆA I GORANA RADOVANOVIĆA

Gosti Festivalskog radija, prvog dana jubilarnog 50. Festivala filmskog scenarija, bili su direktor Kulturnog centra Vrnjačke Banje Saša Milenković i scenarista, reditelj i producent Goran Radovanović. Na terasi vrnjačkog „Bioskopa“ razgovaralo se o istorijatu i značaju festivala, ali i o aktuelnim temama koje prate njegovo ovogodišnje, jubilarno izdanje.

KONCERT „NAŠE VEČE“ IVANA BOSILJČIĆA UVEO PUBLIKU U JUBILARNI 50. FESTIVAL FILMSKOG SCENARIJA

Muzičko-poetskim spektaklom „Naše veče“, glumac Ivan Bosiljčić najavio je početak jubilarnog 50. Festivala filmskog scenarija. Publika je uživala u spoju glume, poezije i muzike, uz dobro poznate numere, poput „Sve što znaš o meni“, „Žute dunje“, „I sad me po tebi poznaju“, „Ej, da imam, ko što nemam“ i drugih pesama koje su ispunile veče.

– Ovakvi festivali i ovakvi susreti veoma su važni za nas umetnike, jer nas svaki put podsete da dobrote i lepote još uvek ima. Veliki Dostojevski je rekao „Lepota će spasiti svet“. Ja sam glumac, ali sam u braku sa pevačicom. Njene kolege su mi rekle da je najveći kompliment za jednog pevača kada peva na sceni i svi pevaju uglas sa njim. A ja kažem da je najveći kompliment za jednog glumca kada on govori stihove ili tekst na sceni, a ispred njega je potpuna tišina. Vi večeras možete i jedno i drugo. Možete šta god hoćete, jer je ovo „Naše veče“ i večeras slavimo, poručio je Bosiljčić publici tokom koncerta.

Ivan Bosiljčić, pored dramskog, ima višegodišnje iskustvo u mjuziklu, dobitnik je brojnih nagrada, a poznat je po desetinama uspešnih televizijskih uloga. Muzičko-poetskim teatrom bavi od 2009. godine, a iza sebe ima uspešne autorske projekte „Ljubav je samo reč“, „Maštanja“ i „Par stihova za nas“. Krunu dosadašnjeg rada predstavlja upravo projekat „Naše veče“,čija je premijera održana 2021. godine i svrstava se među najuspešnije muzičko-poetske predstave na domaćoj sceni.

SVEČANO OTVARANJE 50. JEDINOG PRAVOG FESTIVALA FILMSKOG SCENARIJA

Vrnjačka Banja otvorila je vrata 50. Jedinog pravog Festivala filmskog scenarija „Gorki list“, manifestacije koja već pola veka slavi snagu zlatne pisane reči, umetnost filmskog scenarija, domaću kinematografiju i autore čije su priče postale deo kulturnog nasleđa. Prvi Festival filmskog scenarija održan je 1977. godine. Od tada do danas, kroz Vrnjačku Banju prošle su generacije scenarista, reditelja i glumaca čija su ostvarenja ostavila neizbrisiv trag u istoriji domaćeg filma.

Od 9. do 14. avgusta publiku očekuje 15 filmova, od kojih je 13 u takmičarskom programu, uz četiri premijerna ostvarenja, kao i dva filma van konkurencije. I ovogodišnje izdanje donosi izbor najznačajnijih domaćih filmskih ostvarenja nastalih u periodu između dva festivala.

Pokrovitelji festivala su Ministarstvo kulture Republike Srbije, Filmski Centar Srbije, Opština Vrnjačka Banja, Kulturni centar Vrnjačke Banje i Turistička organizacija Vrnjačka Banja.

Svečano otvaranje Festivala započelo je tradicionalnim defileom učesnika, filmskih ekipa, članova žirija i organizatora Trgom kulture, gde su im srdačnu dobrodošlicu poželeli voditelji programa Biljana Obradović i Voja Nedeljković.

Ovogodišnji festivalski program prati i ocenjuje nekoliko žirija. Stručni žiri čine Svetislav Basara, Biljana Maksić, i Miloš Janković. Iz ugla novinara, filmove će vrednovati Zorica Dragojević, Aleksandar Gajović i Ljubomir Radanov, dok će o dobitniku nagrade „Marko Živić“ za najboljeg mladog glumca, koju dodeljuje „Telekom Srbija“, odlučivati žiri, u sastavu: Milica Milša, Ana Sakić i Branislav Nedić. Selektorka 50. Festivala filmskog scenarija Ivana Vujić.

Nakon defilea, program je nastavljen na Amfiteatru „Danilo Bata Stojković“, gde su publiku kroz veče poveli voditelji Mirka Vasiljević i Miljan Prljeta.

U ime Opštine Vrnjačka Banja, prisutne je pozdravio predsednik opštine Boban Đurović, koji je zahvalio svima koji su svojim predanim i nesebičnim radom doprineli da festival decenijama traje i da danas sa ponosom obeleži veliki jubilej.

– Zahvalnost dugujemo i novim naraštajima i generacijama, koje donose novu energiju, nove ideje i svoje stvaralaštvo predstavljaju upravo ovde, u Vrnjačkoj Banji. Naša želja je da predstavnica kulture filmskog scenarija bude Vrnjačka Banja i da se sva dela u budućnosti prvo prezentuju u našem mestu, rekao je Đurović i istakao da je Vrnjačka Banja do sada bila dostojan predstavnik srpske kinematografije i filmskog stvaralaštva, te izrazio uverenje da će tu ulogu uspešno nastaviti i u godinama koje dolaze.

Povodom 50. izdanja festivala, Zlatnike cara Konstantina dodelili su žiri grada domaćina, u sastavu: dr Dejan Nešić, Jasmina Trifunović i Miomir Mihajlović, kao i Umetničko veće festivala koje čine: Saša Milenković, Ivana Vujić, Ivan Džatić, Marko Jovičić i Ana Stojković. Po odluci žirija grada domaćina, Zlatnik cara Konstantina za izuzetan doprinos afirmaciji i promociji festivala pripao je Goranu Radovanoviću, dok je Umetničko veće donelo odluku da se Zlatnikom cara Konstantina nagradi glumica Gala Videnović.

Specijalnu nagradu u vidu statue Danila Bate Stojkovića za viziju, predanost i izuzetan lični doprinos rastu, razvoju i prepoznatljivosti Festivala filmskog scenarija, predsednik vrnjačke opštine, Boban Đurović uručio je izvršnom producentu festivala i reditelju, Marku Jovičiću.

Zahvaljujući na priznanju, Marko Jovičić istakao je da festival nije delo jednog čoveka, već svih koji učestvuju u njegovoj organizaciji, ali i publike koja mu iz godine u godinu daje posebnu snagu.

– Festival ne postoji bez vas, odnosno bez publike. Hvala vam što ste ovde sa nama i da proslavimo i narednih pedeset, poručio je Jovičić.

Na svečanom otvaranju uručene su i povelje institucijama i pojedincima koji su svojim radom doprineli razvoju i kontinuitetu festivala. Povelje su dodeljene Opštini Vrnjačka Banja, Ministarstvu kulture, Filmskom centru Srbije i Jugoslovenskoj kinoteci, kao i Jeleni Borović Dimić, Milanu Nikodijeviću i Saši Milenkoviću. Posebna čast ukazana je osnivačima festivala, Bošku Ruđinčaninu, Velimiru Bati Živojinoviću, Miomiru Miki Stamenkoviću, Vasiljki Bogićević i Dušanu Perkoviću, kojima su posthumno dodeljene povelje. Minutom ćutanja odata je počast Mariji Milenković, pevačici koja je svojim čarobnim glasom, izuzetnom emocijom i muzičkim umećem ostavila poseban trag i bila deo Festivala filmskog scenarija.

Tokom svečanog otvaranja Milan Nikodijević uručio je Predragu Perišiću „Zlatno pero Gordana Mihića“ za životno delo. Nikodijević je podsetio na Perišićev prvi nastup na Festivalu pre pola veka, kada je zajedno sa Milanom Jelićem osvojio nagradu za scenario „Ljubavni život Budimira Trajkovića“. Ističući da je bogat opus Predraga Perišića posvećen „običnom životu“, Nikodijević je naglasio njegovu sposobnost da kroz komediju govori o svakodnevnim problemima, porodičnim odnosima, odrastanju, nepravdama i ljudskim slabostima. Podsetio je i na Perišićev dugogodišnji rad na televiziji, kao i na njegovu vezu sa Festivalom, gde je bio nagrađivan, član žirija i učesnik Letnje škole filmske dramaturgije.

– Sada tihuje i piše kratke priče za duge noći. Ovu koju sam upravo ispričao mu poklanjam, rekao je Nikodijević.

Predrag Perišić poželeo je Festivalu filmskog scenarija srećan 50. rođendan i još najmanje toliko godina trajanja, ističući da ga za Vrnjačku Banju vežu posebne uspomene, te da je prva nagrada koju je dobio daleke 1977. godine na ovom festivalu, na izvestan način opredelila njega i Milana Jelića da se i dalje bave filmom. On je proglasio 50. Festival filmskog scenarija otvorenim, uz citat italijanskog reditelja Bernarda Bertolučija.

–  Kada su postavili pitanje italijanskom reditelju Bertolučiju, da li se on plaši da će televizija uništiti film, on je vrlo lepo odgovorio „Možda sam idealista, ali i dalje mislim da je bioskop katedrala u koju idemo da sanjamo zajednički san“, naveo je Perišić.

Početak jubilarnog izdanja festivala obeležio je i veličanstveni vatromet, koji je označio i početak višednevnog filmskog programa. Usledila je projekcija filma „Hajduk u Beogradu“, kao i premijerno prikazivanje ostvarenja „Ptica na stazi slonova“, a publici su se poklonili članovi autorskih i glumačkih ekipa oba filmska ostvarenja.

Po tradiciji, prvo veče festivala zaokruženo je koktelom za učesnike, koji je priređen na platou kod Zamka kulture.

U bašti Zamka kulture, 2. avgusta, u okviru manifestacije ,,Art tura”, upriličeno je veče najlepših muzičkih šlagera.

Manifestacija ,,Art tura” koja se realizuje u Zamku kulture, po konceptu upravnice Marije Aćimović, predstavlja kulturno-umetničku manifestaciju koja u okviru programa organizuje interaktivne radionice i koncerte.

Ovom prilikom, u okviru koncertnog dela programa, za publiku je nastupio vrnjački vokalno-instrumentalni sastav – bend ,,Ritam duše”. Ovaj bend čine: Ankica Đorđević (vokal), Magdalena Petrović Ilić (vokal), Dragan Stojković (gitara), Ivan Miodragović (gitara) i Dejan Đorđević (kajon). Članovi ovog benda potrudili su se da publici prirede veče za pamćenje.

– Danas nastupa bend ,,Ritam duše”. Mi imamo često nastupe po Vrnjačkoj Banji, ali ovo je naš prvi nastup u Zamku kulture. Dobili smo jedan lep poziv od upravnice Zamka da izvedemo neke poznate šlagere. Mi imamo nekolicinu tih pesama na našem repertoaru, ali te pesme ne čine većinu našeg repertoara. Tako da ovo je i za nas neki izazov koji smo rado prihvatili jer je to jedna lepa muzika za sva vremena koju treba negovati. Mi ćemo večeras izvesti dvadesetak pesama u akustičnoj obradi, najavila je Magdalena.

Koncert je otvoren pesmom ,,Potraži me u predgrađu” (Meri Cetinić) iz 1994. godine. U nastavku nizali su se dobro poznati šlager hitovi kao što su: ,,Zlatni dan” (Bisera Veletanlić), ,,Dođi u pet do pet” (grupa ,,Ambasadori”), ,,Moja poslednja i prva ljubavi” (Tereza Kesovija), ,,Zvižduk u osam” (Đorđe Marjanović), ,,Odiseja” (Leo Martin), ,,Počnimo ljubav ispočetka” (Beti Đorđević) i sl. Naročito oduševljenje izazvala je popularna filmska muzika u interpretaciji glumaca kao što je numera ,,Devojko mala” (Vlastimir Đuza Stojiljković, film: ,,Ljubav i moda”), zatim dve poznate numere iz popularnog domaćeg filma ,,Balkan ekspres” – ,,Ta tvoja mund harmonika” (Olivera Marković) i ,,Poslednji tango” (Tanja Bošković); a posebno u čast nedavno preminule Olivere Katarine, članovi ovog benda izveli su pesmu ,,Pariski lokal”.

Publika je uživala u predivnoj večeri  prožetoj emocijama, prijatnim druženjem, razdraganom atmosferom i kvalitetnom muzikom koja odoleva vremenu.

U Zamku kulture, 30. jula, zvanično je završen 21. Međunarodni
festival klasične muzike ,,Vrnjci”.

Poslednje festivalske večeri nastupio je
ansambl ,,Renesans” i pre početka nastupa mr Ljubomir Dimitrijević,
flautista i muzički pedagog, kao jedan od osnivača ansambla, za naše novine je
izjavio sledeće:
– Velika nam je čast što završavamo ovaj festival. Sa velikom pažnjom
smo pripremali ovaj program, želeći da predstavimo muziku ,,Iz vekova
gromovite tišine”. Ovo je, kako ja to volim da kažem, najnovija epizoda iz
,,sega mega ultra” serijala ,,Renesans u Srbiji” 57. sezona. Dakle, mi ćemo
predstaviti slike iz prošlosti, ali oživljene slike. Svaka muzička numera
oslikava jedno vreme, jednu atmosferu i ljude koji su u to vreme postojali,
radovali se ili tugovali. Tako da će biti jedan spektar muzike od druge
polovine 13. veka iz španskog dvora, pa sve tamo negde do kraja 19. i početka

20. veka sa nekim narodnim pesmama iz ovih naših krajeva. Između toga ima
    naravno i renesanse i baroka i kažem da je to nešto što treba publiku da
    sprovede kroz predele, kroz vreme, ali i kroz ono srećno doba kada se muzika
    mogla slušati samo uživo i kada se dugo, dugo čekalo da dođe neko da nešto
    zasvira i zapeva. Danas smo mi mnogo razmaženi, mnogo izvoljevamo i navikli
    smo da slušamo muziku neprimereno jako. To je ono što muzici oduzima
    suštinu jer zvuk je u lepoti samo kada je on u svim nijansama. Danas živimo u
    agresivnom dobu, i naravno, muzika verno oslikava doba u kome mi živimo:
    agresija, buka, nekontrolisani šumovi, a to je upravo ono što narušava sve
    što mi kao ,,Renesans”, kao ansambl koji gaji muziku na istorijskim
    instrumentima, na instrumentima koji su postojali u to vreme, jesmo. To znači
    da su svi ti naši nastupi namenjeni malom broju ljudi i u malom prostoru,
    upravo kao što je to u ovom zamku, pa još i Zamak kulture.
    Ovaj ansambl iz Beograda, jedan je od najstarijih aktivnih muzičkih
    sastava programski orijentisan na ranu i tradicionalnu muziku sa prostora
    čitavog regiona koju izvode na autentičnim instrumentima.

– Pevanje, to je poseban način pevanja koje je postojalo pre onog što mi
znamo kao opera i tu su Marija Milosavljević, sopran i Nikolina Kovačević,
alt. Zatim imamo žičane instrumente: lauta, šargija, srednjovekovna lauta, to
su Darko Karajić i Aleksandar Dotlić. Zatim viela ili, da kažemo violina, to
je Tara Kostandinović. Zatim, divan instrument stari, a to je harfa, mala
harfa, instrument preteča današnjeg trombona, a to je segbat i naravno,
neizbežne udaraljke, ali vrlo diskretno. Ja ću svirati neke stare duvačke
instrumente, kao što su: flauta, frula, traverzo flauta, gemshorn i naravno
gajde, najavio je Ljubomir Dimitrijević.
Koncert pod nazivom ,,Iz vekova gromovite tišine” jeste jedno magično
putovanje kroz zvukove koji su oblikovali duh i identitet srpskog naroda.
Svojim nastupom, ovaj popularni ansambl, probudio je i preneo emociju i
atmosferu nekih davnih vremena. Publika je melodijski bila transponovana
kroz vekove nacionalnog muzičkog nasleđa, čime je ansambl ,,Renesans” još
jednom potvrdio svoj status sinonima za očuvanje nematerijalnog kulturnog
dobra.

NAJAVLJEN JEDINI PRAVI JUBILARNI 50. FESTIVAL FILMSKOG SCENARIJA – GORKI LIST

Pod sloganom „Pola veka zlatnih reči“ jubilarno izdanje donosi 13 filmova u takmičarskom programu, četiri premijere i niz pratećih sadržaja

Jubilarni, „Jedini pravi 50. Festival filmskog scenarija – Gorki list“ biće održan od 9. do 13. avgusta u Vrnjačkoj Banji, pod sloganom „Pola veka zlatnih reči“, najavljeno je na konferenciji za medije održanoj 30. jula u beogradskoj MTS dvorani. U takmičarskom programu naći će se 13 filmova, među kojima su četiri premijere, dok će van konkurencije biti prikazana još dva ostvarenja.

Ove godine Festival obeležava veliki jubilej –  pet decenija postojanja, slaveći autore, scenariste i filmove koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji srpske kinematografije. Tokom pola veka izrastao je u najznačajniju domaću manifestaciju posvećenu filmskom scenariju kao temeljnom stubu filmske umetnosti i mesto susreta najistaknutijih autora, glumaca i publike.

Na konferenciji za medije povodom otvaranja jubilarnog 50. Festivala filmskog scenarija, prisutnima su se obratili: Saša Milenković, direktor Kulturnog centra Vrnjačka Banja; Marko Jovičić, izvršni producent i reditelj Festivala; Miloš Janković, član stručnog žirija; Aleksandar Gajović, član žirija novinara; Ivana Vujić, selektorka Festivala, Katarina Krstajić – PR menadžer kompanije „Gorki list“, kao i voditelji ovogodišnjeg programa, Mirka Vasiljević i Miljan Prljeta. Moderator konferencije bila je Vesna Đorđević.

Učesnici konferencije za medije na kojoj je najavljen jubilarni 50. Festival filmskog scenarija

Foto: Tamara Stojanović

Festival, osnovan 1977. godine, već pet decenija je posvećen filmskom scenariju i autorima čije priče dobijaju svoj konačni oblik na velikom platnu. Direktor Kulturnog centra Vrnjačka Banja Saša Milenković podsetio je na ljude koji su učestvovali u osnivanju festivala i najavio da će njihov doprinos biti obeležen tokom jubilarnog izdanja.

– To su pre svega Boško Ruđinčanin, dugogodišnji direktor Kulturnog centra Vrnjačka Banja i Festivala filmskog scenarija, Miki Stamenković, Dušan Perković, Vasiljka Bogićević i Bata Živojinović. Važno je da je tematsko usmerenje festivala, postavljeno još 1977. godine, ostalo isto do danas, a to je scenario, rekao je Milenković.

Milenković je najavio promociju monografije o istoriji festivala autora Milana Nikodijevića, kao i dve tematske izložbe. Jedna će biti posvećena plakatima nagrađenih filmova, a druga plakatima festivala od njegovog osnivanja do danas.

Tokom trajanja manifestacije svakodnevno će biti organizovane konferencije za medije, susreti publike sa autorima i ekipama filmova, kao i brojni prateći programi. Izložbe, promocije knjiga, koncerti i Simpozijum „Pola veka Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, ove godine biće posvećeni obeležavanju velikog jubileja.

Po rečima Milenkovića, novina su i nazivi glavnih festivalskih nagrada. Umesto dosadašnjih priznanja, dobitnicima će biti uručene nagrade „Zlatni“, „Srebrni“ i „Bronzani zamak“, nazvane po Zamku kulture Belimarković, jednom od prepoznatljivih zdanja Vrnjačke Banje.

Selektorka festivala Ivana Vujić rekla je da ovogodišnji program okuplja autore različitih generacija i produkcije različitog obima, kao i da joj veliku čast predstavlja to što je uključena u dugotrajan kulturni događaj, kao što je Festival filmskog scenarija.

– Duboko se klanjam filmu i Festivalu na snazi da opstane pedeset godina. Scenario je početak svega, pokretač, inspiracija i temelj svakog dobrog filma. Najvažnije je da publika ostane iznenađena i da film do samog kraja zadrži neizvesnost. Ovogodišnja selekcija okuplja i doajene srpskog filma i scenarija, ali i mlade autore, a upravo taj spoj različitih generacija i produkcija daje poseban kvalitet programu, rekla je Vujić.

U takmičarskom programu biće prikazani filmovi „Hajduk u Beogradu“, „Biće novih leta“, „Mileva Ajnštajn“, „Mačji krik“, „Đeneral“, „Saučesnici“, „Povratak Žikine dinastije“, „Sedef magla“ i „Sportsko srce“, kao i premijere filmova „Ptica na stazi slonova“, „Božićna avantura“, „I u dobru i u zlu“ i „Duplikat“. Film „Duplikat“ nastao je na osnovu scenarija koji je pobedio na konkursu Festivala za najbolji originalni scenario 2025. godine. Van konkurencije biće prikazani filmovi „Soba 23“ i „Žetva“.

Izvršni producent i reditelj festivala Marko Jovičić naveo je da je konkurs poslednjih godina prerastao u konkretan put od napisanog scenarija do snimljenog filma.

– Ove godine na konkurs je stiglo više od 350 scenarija. Ljudi su videli da to nije samo priča, već da se film po pobedničkom scenariju zaista snima i prikazuje na narednom festivalu. Verujem da će ovaj, pedeseti Festival, biti više od jubileja, da će nas podsetiti da budemo bliži jedni drugima i da se vratimo onome što je suština svakog stvaralaštva. Scenario je srce svakog filma. Upravo zato smo, u čast velikog jubileja, u takmičarsku selekciju uvrstili sve prijavljene filmove, želeći da niko ne ostane van ovog svečanog festivalskog izdanja, rekao je Jovičić.

O nagradama za najbolji scenario odlučivaće stručni žiri u sastavu Svetislav Basara, Biljana Maksić i Miloš Janković. Nagradu novinara „Slavko Lazarević“ dodeliće žiri koji čine Zorica Dragojević, Aleksandar Gajović, Branimir Lokner i Ljubomir Radanov.

Član stručnog žirija Miloš Janković rekao je da je rad žirija već počeo i da će odluke biti saopštene na završnoj večeri festivala.

– Kada nešto traje pet decenija, posebno kada je reč o kulturnoj manifestaciji, to zahteva ozbiljan odnos. Sa tom odgovornošću pristupio sam i radu u žiriju, rekao je Janković.

Član novinarskog žirija Aleksandar Gajović ocenio je da ovogodišnja selekcija donosi izuzetno kvalitetne scenarije, ističući da je kriza scenarija, po njegovom mišljenju, prevaziđena. Povodom jubilarnog 50. Festivala filmskog scenarija najavio je da će Narodnoj biblioteci u Vrnjačkoj Banji pokloniti po dva primerka svih svojih do sada objavljenih knjiga – ukupno desetak naslova, kao lični doprinos obeležavanju velikog jubileja.

Generalni pokrovitelj i dugogodišnji partner Festivala i ove godine je Gorki List. Predstavnica kompanije Katarina Krstajić čestitala je organizatorima veliki jubilej, ističući da Gorki List decenijama podržava kulturu i filmsku umetnost, a posebno Festival filmskog scenarija, jer „bez dobre priče nema ni velikog filma“. Ona je najavila da će Gorki List i ove godine dodeliti Nagradu publike filmu koji osvoji najviše simpatija gledalaca.

Festival će svečano biti otvoren 9. avgusta na Letnjoj pozornici „Danilo Bata Stojković“, čemu će prethoditi koncert glumca Ivana Bosiljčića pod nazivom „Naše veče“, na Trgu kulture, kojim će prodefilovati učesnici i gosti ovogodišnjeg festivala. Projekcijom  filma „Hajduk u Beogradu“,  zvanično počinje takmičarski program. Svečano zatvaranje zakazano je za 13. avgust uz projekciju filma „Sportsko srce“, dodelu nagrada i veliki koncert „Nagrađenima u čast“ u izvođenju Simfonijskog orkestra Zrenjaninske filharmonije.

Najavljen jedini pravi jubilarni 50. Festival filmskog scenarija – Gorki list, koji će biti održan od 9 do 13. avgusta.