На сцени Врњачког биоскопа, глумац Александар Којић, 31. јула маестрално је извео монодраму „Лед“
На сцени Врњачког биоскопа, глумац Александар Којић, 31. јула маестрално је извео монодраму „Лед“, дело које је давне 1975. године написао Радош Бајић, са свега 23 године. Овај драмски текст, и данас снажно актуелан, обележио је почетак Бајићевог уметничког пута и његове дубоке повезаности са српским селом и човеком који у њему живи.
Монодрама „Лед“ јесте прича о изгубљеној срећи и сновима, о страховима, пролазности, о надмоћи судбине и природних закона, о благодарности и суровости природе, о немоћи човека да на исту утиче и мења као што не може ни свој животни пут да промени. Својим универзалним порукама Лед приказује основне врлине и вредности живота, љубави, искрености, правде, достојанства, части, доброте, поштења, приближава нам судбину момка који се одрекао својих снова зарад своје породице, успомене на оца и имања, али нам и приказује како и зашто село полако изумире.
Инспирацију је глумац пронашао у причи о селу, имајући у виду да и сам потиче са села. Истакао је да је Радош Бајић након премијере био презадовољан, истовремено је и плакао и смејао се. Такође, упутио је младом глумцу неколико савета како би све изгледало још боље.
– Текст ме је освојио на прво читање још на првој години факултета самом причом и дубоком поруком коју носи комплетно дело, али и свака написана, односно изговорена реч у монодрами, прича о сновима, жртви, пролазности, љубави, благодети, али и суровости природе, прича о томе како и зашто пропада село. Инспирацију сам нашао у свом селу, искуствима и ликовима из мог села и заправо постоји доста сличности између тог лика Миливоја и мог села, испричао је глумац Александар Којић.
„Арт тура“ биће одржана у Замку културе од 1. до 3. августа 2025. године.
Ова јединствена манифестација, коју чине уметничке радионице и концерти, осмишљена је као простор сусрета, игре, стварања и повезивања, како између родитеља и деце, познаника и пријатеља, тако и са уметношћу и музиком.
Кроз три различите радионице посетиоци ће имати прилику да заједно сликају, обликују, ослушкују једни друге и створе успомене које се не бришу.
Радионица за декорацију предмета од керамике, коју ће водити Снежана Прибаковић, биће одржана 1. августа 2025. године, од 15 часова. Ово је прилика да сваки појединац пробуди уметника у себи тако што ћете упослити своје руке и ум и активирати креативност декоришући предмет по свом избору. На располагању ће бити различити предмети од глине које ће бити подложни осликавању, шарању, украшавању, цртању, а може се и писати по њима подглазурним бојама или пигментима и на тај начин свако може створити своје мало уметничко дело.
Већ 2. августа, од 10 часова биће одржана радионица на којој ће полазници моћи да науче како да направе марионету од папира. Радионицу ће водити Катарина Кљајић, академски сликар. Папирне лутке за анимацију, познате као папирне марионете или силуете су фасцинантне и визуелно привлачне фигуре које се користе за прављење „stop motion“ анимације. Прича о силуетема потиче још из древне Кине и Јапана, а своје златно доба доживљава у Европи почетком XIX века, да би се као лутка за анимацију први пут употребила двадесетих година XX века. На радионици ће полазници имати прилику да се упознају са материјалима и техником израде, да дизајнирају и направе своју оригиналну папирну марионету . Тако направљена лутка може се затим користити за прављење анимације. Лепота ове технике лежи у једноставности материјала и сложености покрета који се могу постићи.
Марија Аћимовић ће 3. августа од 10 часова, одржати радионицу цијанотипије. Цијанотипија је стара фотографска техника из XIX века, препознатљива по својим прелепим плавим и белим отисцима. На радионици ће бити употребљена ова једноставна и магична метода да се пресликају пресоване биљке на папир и тканину помоћу сунчеве светлости. Полазници ће бити у прилици да науче како се припремају површине, постављају биљке и развијају отисци у води, без употребе камере или тамне коморе.
Заинтересовани могу да се пријаве на број телефона 036612144 или путем фејсбук профила Zamak Belimarkovic.
У Замку културе 23. јула одржано је прво поетско вече у оквиру манифестације назива ,,Велики митинг поезије“ под покровитељством Министарства културе, а у знак сећања на оснивача Бошка Руђинчанина. Велики митинг поезије одржавао се од 1970-1991. године и то испод Црквеног брда, а гости и мештани имали су прилике да чују стихове и виде највеће песнике бивше СФРЈ. У знак поштовања, постављена је Еутерпа-муза поезије, рад академског вајара Драгише Обрадовића.
Многобројни посетиоци чули су песнике и њихове стихове, а песници који су публику одушевили својим стваралаштвом су: Владимир Копицл, Бојан Самасон, Гордана Ђилас, Радомир Андрић Роко, Јана Алексић, Радоман Кањевац, Миодраг Мића Јакшић, Петар Милорадовић, Живорад Недељковић, Небојша Лапчевић, Милан Вучићевић, Александар Ђоковић, Кристина Кљајић, Владимир Вукомановић Растогорац, Димитрије Дмитровић и Срђан Чеперковић који је и био модератор вечери.
– Долазећи у Врњачку Бању на Велики митинг поезије сматрао сам, тада као млад песник, а и сада, као један од најзначајнијих догађаја који су се дешавали на овим просторима. Нас младе је занимала поезија, а Бања је пружала прилику да се покажемо јер поезија је тада имала други углед у народу, није била скрајнута, а ми данас имамо писце који у мањини живе од књиге, док већина живи за књигу. Драго ми је да је Велики митинг обновљен и једино Бошко је могао овако нешто да скроји јер је био посвећеник књижевности и култури и све то је здушно радио и зхавални смо му на томе, рекао је песник, Радомир Андрић Роко.
– На симболичком плану, обзиром да је Еутерпина скулптура, музе поезије, постављена 1984. године, а ја сам рођена те године, мени је веома значајно што сам вечерас овде и део Великог митинга, и имам прилику да афирмишем песничку реч, иако поезија нема онај статус као раније, мени је заиста драго што је Митинг обновљен, истакла је песникиња, Јана Алексић.
Савремена поезија је овим путем успела да допре до оних који цене стих, те је публика сваки наступ наградила аплаузом, а након вечери водила се дискусија на тему чутих стихова.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ,,ГРАДОВИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ 1878-1941“
Друго вече песничког митинга прошло је у знаку промоције фотомонографије ,,Градови Косова и Метохије 1878-1941“ у Народној библиотеци ,,Др Душан Радић“ 24. јула током које су говорили професор др Славиша Недељковић, директор Архива КиМ, Марко Марковић и ппрофесор др и државни секретар у Министарству културе Републике Србије, Дејан Антић. Сва три говорника посетиоцима су изнела веома важне историјске чињенице и дали на значају томе да фотомонографија представља прошлост Косова и Метохије и да је потребно имати овакву едицију.
– Циљ ове фотомонографије је да представи градове и вароши Косова и Метохије из једног занимљивог и несвакидашњег угла, то јест да кроз фотографије и разгледнице прикаже дух тих места и времена. Живимо у периоду када се све мање чита, тако да је ова фотомонографија добра јер ће и онај ко нема времена да чита, моћи да издвоји време да погледа фотографије и разгледнице, а слика говори више од хиљаду речи. Свака фотографија носи печат српског идентитета Косова и Метохије, а истраживачки рад трајао је око годину дана, и тада смо обишли најеминентније установе културе, мислим на архиве, музеје и библиотеке, и у депоима пронашли одличну фотодокументацију, рекао је директор Архива КиМ и аутор монографије, Марко Марковић.
Славиша Недељковић истакао је да ово фотомонографија за циљ има да се стручна и шира јавност упознају са аутентичним приказом ових предела и из разлога што има велики значај, да се трајно сачува од заборава, а занимљиво је што се велика пажња посветила трговачким чаршијама које су биле епицентар економског и друштвеног живота Срба на том подручју. – Велика ми је част што ову фотомонографију промовишем управо у Врњачкој Бањи, у месту које традиционално окупља људе посвећене култури и идентитетском памћењу. Овај издавачки подухват представља национални пројекат од посебног значаја, који је добио институционалну подршку Министарства културе Републике Србије, управо због свог карактера оријентисаног ка очувању и афирмацији колективног идентитета српског народа. Реч је о једној у низу иницијатива које реализује наш Покрајински архив, а које су усмерене на културно-историјску валоризацију прошлости. Фотомонографија, као документарно-визуелна форма, обрађује значајне сегменте српске историјске баштине на Косову и Метохији, пружајући увид у процесе који су обликовали нашу националну самосвест. Издање је двојезично, на српском и енглеском језику, што није случајно, већ са намером да се садржај учини доступним ширем међународном аудиторијуму. Енглески, као глобални језик комуникације, омогућава да се наратив о српској историји пренесе и ван оквира националног културног простора, и да се допре до истраживача, студената и читалаца широм света. Фотомонографија је већ представљена на више репрезентативних државних сајмова и биће промовисана и у другим земљама, чиме се остварује својеврсна културна дипломатија и ширење историјске свести о снажном српском карактеру наше јужне покрајине. Посебан акценат стављамо на младe, јер је управо њима ова књига намењена као средство едукације и подстицај за изградњу аутентичне националне самосвести, као и за развој поштовања према историјском наслеђу, истакао је професор др, Дејан Антић, историчар и државни секретар у Министарству културе Републике Србије.
КОНЦЕРТ МИЋЕ ЈАКШИЋА И ОРИЕНДА,,У ЗАГРЉАЈУ МУЗИКЕ И ПОЕЗИЈЕ“
,,Велики митинг поезије“ завршен је фантастичним концертом на коме су наступили Миодраг Мића Јакшић и чланови групе Ориендо, Мишко Кончар и Ненад Манојловић. Посетиоци су могли да чују стихове разних песника, укључујући и песме које је написао песник Мића Јакшић, а стихови су обогаћени звуцима гитаре и хитовима које свако радо слуша.
– Ово вече је у стилу музике, песама наших песника које су добиле музичку подлогу и подршку, а Мића Јакшић говори своје стихове и води програм ове вечери. Част нам је што учествујемо на Митингу поезије и настојаћемо да и даље учествујемо у овој манифестацији. Интересантно је рећи да је селекција песама познатих песника заснована на метрици и уклопљивости са музиком, а потрудили смо се да уврстимо најбоље песнике попут Црњанског, Диса и осталих, рекао је Ненад Манојловић.
– Програм се састоји из комбинације поезије великих српских песника, моје поезије и комопзиција које смо компоновали на стихове наших великих песника. Поред тога, изводимо и популарне песме свих жанрова музике у ориендо стилу који смо аранжирали. У том смислу ово вече је необично јер смо, верујем, први на овим просторима који свирамо у стилу који подразумева комбиновање фламенга, грчког мелоса и аутентичних звукова, рекао је песник, Миодраг Мића Јакшић.
Велики митинг поезије протекао је у крајњем задовољству, стиховима, музици, историјским освртима на важне догађаје, дружењу и размењивању анегдота, а посетиоци пуни утисака могу очекивати да се и наредне године окупе и присуствују грандиозној манифестацији као што је ова. Битно је истаћи и да је програм током обе вечери пратио Бошков син, Дане Станојчић, који није крио одушевљење оним што је приказано.
Млади глумац Александар Kојић представиће се врњачкој публици монодрамом “Лед” Радоша Бајића.
Представа ће бити изведена у четвртак 31. јула 2025. године, у Врњачком биоскопу, од 20 часова.
Ово значајно дело из 1975. године, које носи снажну симболику и универзалне поруке, осветљава темеље српског села и народа. Александру је ово била дипломска представа у класи Љиљане Благојевић, а на сцени оживљава Миливоја и остале јунаке из монодраме коју је написао познати глумац.
Представа „Чорба од канаринца“ „Трстеничког позоришта“ изведена је на сцени Врњачког биоскопа.
Улоге су маестрално одиграли млади глумци Тијана Матић и Андреј Јовановић, а њих двоје потписују и режију. Публика је имала прилику да погледа причу о двоје људи који пролазе кроз период у ком треба да донесу важне одлуке по питању брака, вечне љубави и заједнице. Маестралан текст Милоша Радовића био је велики изазов за младе глумце, али и мотив да ову причу изнесу са пуно енергије. На седмом по реду Фестивалу ,,Таковске цвети“ у Горњем Милановцу Андреј је освојио награду за најбољег младог глумца, што додатно говори о квалитету извођења представе.
– Представу смо спремали око три месеца, а премијера је била у Дому културе у Трстенику у јуну. Ми смо припремали сцену, мизансцен, режију, а ова представа је захтевна јер има брзину, специфичан ток, само двоје људи на сцени, појам тога да мењамо ликове током представе, а те личности које представљамо иду из крајности у крајност, па је све то изискивало пуно енергије, добру кондицију и, наравно, велику љубав према овоме што радимо, рекао је Андреј Јовановић.
– Ова представа је веома играна, па смо се Андреј и ја потрудили да је изнесемо на наш начин, да се ликови држе у нашим оквирима, а то смо приказали и кроз нашу режију, сценографију, костиме. Већ смо играли представу неколико пута и реакција публике је увек дивна, а то даје додатну мотивацију, изнела је Тијана Матић.
