У Замку културе 9. јула отворена је изложба „У дубинама провинције

Александра Гојгић, Марија Аћимовић, Делфина Рајић и Слободан Богојевић на отварању изложбе „У дубинама провинције“

У Замку културе 9. јула отворена је изложба „У дубинама провинције“ Народног музеја у Чачку, посвећена посвећена презентацији и заштити античког наслеђа града. Циљ изложбе је да кроз савремени уметнички израз широј публици укаже на значај очувања културног и археолошког наслеђа.

На самом почетку, присутне је поздравила Марија Аћимовић, управница Замка културе која је том приликом истакла да се ова изложба одржава у оквиру манифестације „Година археологије 2025“ коју је установило Српско археолошко друштво из два разлога.

– Ове године се званично обележава јубилеј 160 година од првих археолошких истраживања у Србији, тачније планини Рудник. Други разлог је тај што се ове године у нашој престоници, у септембру, одржава највећи скуп археолога, на ком се очекује преко 2000 научника, рекла је Марија Аћимовић.

Аутори поставке су кустоси Народног музеја у Чачку, конзерватор Слободан Богојевић и Александра Гојгић, кустос Античке збирке, уз сарадњу ликовног уметника Ивана Ђуровића. Аутори фотографија су Бојан Пајић и Иван Ђуровић, док је дизајн изложбе радио Милош Вук Алексић. Изложбу је отворила Делфина Рајовић, музејски саветник и директорка Народног музеја у Чачку.

Према речима аутора изложбе, Слободана Богојевића, циљ изложбе био је да посетиоцима понуди нешто несвакидашње и другачије и изразио наду да ће посетиоци изложбе у наредним данима „сањати и путовати уз расуте античке и савремене фрагменте града Чачка“.

– Изложба представља вид другачије музејске интерпретације античког наслеђа. Назив „У дубинама провинције“ симболично указује на положај Чачка у античком времену,  удаљеног од главних центара. Овом одредницом желели смо да обухватимо не само географску, већ и симболичку димензију која се односи на мир, пасивност, дистанцу од центра, као и поглед усмерен ка хоризонту, ка великим градовима и значајним дешавањима. Трудили смо се да посетиоце уведемо у метафизичко путовање између антике и савременог тренутка. Они имају прилику да „потону“ у призоре, да кроз сопствену имагинацију сагледају античко наслеђе и успоставе паралелу са својим садашњим тренутком. Кроз представљене композиције оживели смо детаље, урезе и ожиљке на предметима, на тој археолошкој супстанци натопљеној сећањем и памћењем, рекао је Слободан Богојевић.

Ова изложбена поставка спаја прошлост и садашњост, уметност и науку. Кроз три тематске целине „Осећање увек ново, а оно које се не мења“, „Изгубљени фрагменти“ и„У тако неумољивом времену“, изложба комбинује археолошке локалитете, епиграфске споменике, уметничке и употребне предмете са фотографијама, сликама, поетским записима и цртежима из Античке збирке Народног музеја у Чачку. Тиме изложба повезује временске дубине једног античког насеља у римској провинцији и савременог простора града Чачка. Изложба у Замку културе остаје отворена за посетиоце у наредним недељама, пружајући јединствену прилику да се античко наслеђе доживи кроз нову, иновативну перспективу.

Због великог интересовања, представа Врњачког позоришта „БОИНГ – БОИНГ“, на сцени Врњачког биоскопа, у петак 11. јула 2025. године, од 20х.

Текст: Marc Camoletti

Режија: Марко Јаковљевић

Играју: Наташа Бабић, Kатарина Брђовић, Марина Миладиновић, Јелена Сеочанац, Марко Јаковљевић и Војислав Лаковић

Цена улазнице: 600 динара

Изложба “У дубинама провинције“ Народног музеја Чачак биће отворена 9. јула 2025. године, у Замку културе, у 19 часова.

Изложба је посвећена презентацији и заштити античког наслеђа Града Чачка и има за циљ да широј публици укаже на значај очувања културног односно археолошког наслеђа. Изложбена поставка мења перспективу античког и савременог, али и осветљава нови вид музејске интерпретације и заштите наслеђа. Смештајући античку прошлост у уметнички контекст, изложба покрива низ тема осликавајући античко наслеђе почев од археолошког локалитета, епиграфских споменика, уметничких и употребних предмета из збирки музеја у Чачку. Изложбу прати одговарајући каталог, позивница и плакат.

Координатор изложбе је Слободан Богојевић, конзерватор који је заједно са Иваном Ђуровићем, ликовним уметником радио на концепту изложбе, припреми каталога, текстоваи лирских форми. Аутори фотографија су Бојан Пајић и Иван Ђуровић који је и аутор акварела и насловне стране изложбе. Кустос античке збирке је Александра Гојгић, археолог која је заједно са Ђуровићем и Богојевићем радила на концепту фотографија и поставци изложбе. Дизајн изложбе потписује Милош Вук Алексић.

Посетиоци могу да се на интересантан и несвакидашњи начин упознају са античким и савременим наслеђем града Чачка. Атмосфера изложбе води публику на метафизичко путовање у временске дубине прошлости данашњег Чачка, некадашњег насеља римске провинције. Објединујући фотографске кадрове, поетски израз, слике, цртеже и непосредне античке фрагменте, изложба повезује временске дубине античког и савременог простора Града Чачка, имагинарног и стварног.

Модели односно садашњи становници Града Чачка заједно са археолошким и архитектонским детаљима, декоративним и употребним предметима из Античке збирке музеја у Чачку, стварају визуелни амбијент у коме су замагљене разлике између прошлости и садашњости, живота и уметности.

Изложба је приређена у априлу 2023. године у Галерији музеја у Чачку, а затим је наставила свој излагачки пут најпре у Кући краља Петра I у Београду, а затими у Музеју рудничко – таковског краја у Горњем Милановцу и Народном музеју у Краљеву.

Улаз на изложбу у Замку културе биће слободан.

Kлавирски реситал Марије Бајалице обухватиће дела Франсис Пуланка, Јоханеса Брамса, Сергеја Рахмањинова и Фредерика Шопена, а биће изведен у Замку културе 11. Јула 2025. године, од 19 часова. Улаз ће бити слободан за све посетиоце.

Марија Бајалица дипломирала је и магистрирала студије клавира на ФМУ у Београду. Током школовања освајала је награде на републичким, савезним такмичењима и фестивалима. Наступала је и такмичила се 1980. године у Италији, где је 1984. године освојила прву награду на интернационалном такмицењу “Carlo Soliva” и била финалиста клавирског такмичења у Сенигалији. Током студија остварује прве солистичке концерте и сарадњу са Симфонијским оркестром Радио телевизије Београд. Убрзо након завршених магистарских студија одлази у Јужноафричку Републику где ради као доцент на катедри за клавир,универзитета у Преторији (University of Pretoria), од 1993 – 2005. Упоредо са универзитетским активностима наступа као солиста широм земље (Johannesburg, Cape Town, Nespruit, George, Knysna…) и одржава мастер курсеве. У Јужноафрицкој Републици, Марија је имала статус сталног солисте за националну радио станицу, SABC (South African Broadcasting Corporation). Поћетком 2006. године, уследила је селидба за Аустралију. Од 2007-2016. године, предаје клавир на редовним и пост-дипломским студијама на универзитету у Аделаиди (University of Adelaideе). Марија, 2008. године, добија престижну националну стипендију, Australian Postgraduate Award, за докторске студије на катедри за клавир, које завршава 2013. године. У Аустралији се њена концертна каријера одвијала паралелно са академском, пре свега обележена солистичким наступима у циклусима класичне музике, као сто су Elder Hall Concert Series, Ngeringe (Ukaria) Concert Series, Recitals Australia, Flinders University Lunch Hours. Наступала је за аустралијску националну радио станицу АБЦ (Classic FM, Недељни Kонцерти Узиво) и снимала за 5МБС ФМ Радио иRadio Adelaide. Њене професионалне активности укључују и жирирање на националним и интернационалним такмичењима, као и сарадњу са Sydne y Piano School & Pedagogy Research Centre. Самостални је уметник Удружења музичких уметника Србије.
ПГП РТС је у јуну 2022., издао ЦД са снимцима Маријиних извођења дела Баха, Шумана и Брамса.
Настанку ове биографије допринели су професори: Kонстантин Богино, Анђела Перишић, Душица Митић, Мирјана Суица-Бабић, David Lockett i Charles Bodman Rae.

Матија Бећковић је многима инспирација. Тако је било и са Драганом Типсаревић, која је ауторка изложбе „Матија“

Матија Бећковић је многима инспирација. Тако је било и са Драганом Типсаревић, која је ауторка изложбе „Матија“, која је свечано отоврена у Замку културе 24. јуна 2025. године, на којој је гост био и Радован Пековић, познати народни гуслар из Краљева. Поставка изложбе настала је још 2016. године у Краљеву и представља идеалан омаж ствараоцу, тачније његовом детињству, школовању и младости, као и остварењима која дуги низ година завређују пажњу.

Изложбу можемо поделити на два дела, ону на којој су фиксирани датуми које знају готово сви, и на ону на којој није фиксирано ништа. Поред многобројних фотографија, садржај ове изложбе чине и многи прозни записи, јер Матија није само песник. Велики је изазов био направити избор, али од почетних 16 паноа, дошло се до 33, и верујем да ће се изложба допуњавати и даље. Са нама је и гуслар, Радован Пековић, који својим умећем увеличава сам појам изложбе, а сам Матија је у више наврата говорио управо о гуслама, рекла је ауторка изложбе, Драгана Типсаревић.

Првобитну поставку сам видео, али се увек зачудим када видим чему је све она ушла у траг, тако да је и за мене један део изложбе новост јер сам ја већ пола свог живота заборавио. Међутим, када видим шта је она све урадила, мислим да овако нечег нема, да се неко оволико посвети, и захвалан сам јој на томе. Нови су и фрагменти у вези са књигом ,,Мајка Зорка“, а књига је дар са неба, јер сам своју мајку замолио да испише свој живот у свесци коју сам јој дао. Брзо је вратила исписану свеску јер је имала све у глави, тако да жене чувају живот и причају оно што је суштина, истакао је књижевник Матија Бећковић.

Уприличено је и књижевно вече, испред Замка културе, те су посетиоци имали част да чују Матијине стихове које је књижевник читао