У Замку културе, 17. јула, одржан је концерт пијанисте Павла Добића
У Замку културе, 17. јула, одржан је концерт пијанисте Павла Добића под називом ,,Музика Од Шапата Акорада”. Овом приликом, публика је уживала у акордима пробраних клавирских дела у интерпретацији овог младог уметника.
Павле Добић (2002) своје музичко образовње започиње у нижој музичкој школи у класи проф. Вање Здравковић. Средњу музичку школу ,,Стеван Мокрањац” у Краљеву у класи проф. Марије Остојић, похађао је паралелно са Гимназијом у Врњачкој Бањи. Основне студије клавира завршио је на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу у класи проф. Јоване Радовановић, а студије композиције у класи проф. Драгана Латинчића на ФМУ у Београду. Тренутно је студент мастер студија композиције на ФМУ у Београду.
Добитник је многобројних награда у земљи и иностранству, а свој рад је посветио извођењу савременог клавирског репертоара. Његов музички језик настао је пречишћавањем широког спектра утицаја: од минимализма и постминимализма, преко авангарде друге половине 20. века, до српске националне школе. На тај начин, настао је један специфичан, херметички затворен музички свет Павла Добића.
Програм је чинио избор композиција од барока до савременог доба, подељен у две целине. Прву целину чинила су класична дела Баха, Листа, Копланда, Де Фаља. Другу целину чинила су савремена дела где се нарочито издваја ауторско дело Павла Добића – ,,Молитва цара Давида”, затим композиција ,,Meno mosso” – Стефана Јосиповића, као и премијерно извођење композиције ,,ФуН” (диптих у три чина) – Анђеле Спасић Добић која осим музичке основе у интерпретацији је имала и драмски моменат.
– ,,Музика Од Шапата Акорада” с једне стране заправо показује у којој мери у моме извођењу је значајан тај ,,шапат”, та тишина, и када нема звука већ само гест извођача према публици. С друге стране ,,Музика Од Шапата Акорада” је акроним који одговара комаду који ћу ја имати част да изведем на бис – ,,МОША”, Анђеле Спасић Добић, објаснио је Павле Добић.
Публика је уживала у врхунској интерпретацији овог талентованог уметника, занесена на моменте нежним, на моменте експресивним музичким ,,шапатима”.
У Замку културе, 14. јула, отворена је изложба под називом ,,Светомир Настасијевић (1902-1979) – заборављени неимар балканске музике”, аутора Тање Гачић, историчар уметности.
Изложбу су организовали Културни центар Врњачка Бања и Музеј рудничко-таковског краја, Горњи Милановац, са циљем да се јавности представи живот и стваралаштво једног од најзначајнијих композитора 20. века.
– Изложба је рађена поводом 115 година од рођења Светомира Настасијевића, архитекте и композитора. Заснива се на његовом раду везаном за његова музичка дела. Музика је била његова огромна љубав, а по формалном образовању, он је био архитекта, објаснила је Тања Гачић.
Светомир Настасијевић био је један од знаменитих личности Горњег Милановца. Основно музичко образовање стекао је код наставника Миливоја Црвчанина. У исто време, почео је да похађа и часове виолине. Године 1919. одлази у Београд и уписује архитектонски одсек на Техничком факултету где је и дипломирао 1929. године. Као виолиниста и виолиста, Светомир је свирао у готово свим оркестрима у Београду између 1921. и 1932. године. Похађао је и музички семинар на Универзитету у Београду где је слушао предавања чувеног Милоја Милојевића.
– Светомир је, као композитор, у то време био доста несхваћен. Само један мали део критике и мали број колега су га подржали, нажалост, преовладавали су они који су били против њега. Његова дела нису била схваћена у оно време јер су ишла много испред свога времена. Оно што је битно нагласити везано за његова дела јесте да је већину њих радио у кооперацији са браћом – Момчилом (писац) и Живорадом (сликар), објаснила је Тања Гачић.
Овом приликом, публика је била у могућности да види: личне документе, фотогрсфије, књиге, плакате, рукописне и штампане ноте, концертне програме Светомира Настасијевића, затим цртеже и слике Живорада Настасијевића, плакат за литерарно-музичко вече Момчила Настасијевића и још много тога. Изложени предмети сведоче о животу и развоју Светомира Настасијевића: о снази мисли и неслућеним границама креативности једног импозантног уметника. Као и о стваралачком домену породице Настасијевић која је изнедрила и признате књижевнике и сликара.
Оно што ваља нагласити јесте да је Светомир Настасијевић био један од честих посетилаца Врњачке Бање. У издању Замка културе објављена је и његова књига ,,Музика као општи феномен у уметностима” (1972).
– После прославе 45 година свога композиторског рада, то је било 1966. године, Светомир се коначно повукао са музичке сцене. Он је након тога све своје слободно време, углавном лета, проводио у Врњачкој Бањи са својом сестром Славком. Музеј рудничко-таковског краја поседује велики број фотографија где се могу видети призори из Врњачке Бање, људи са којима је ту контактирао међу којима је био и чувени Бошко Руђинчанин, додала је Тања Гачић.
Приликом отварања саме изложбе, Марија Аћимовић, управница Замка културе, прочитала је и један прилог из новина ,,Борба“ (14. август 1966.) под називом ,,Прекори у парковима”, а где Светомир Настасијевић износи један критички осврт на Врњачку Бању.
,,Када неко пуне тридесет и четири године долази на летовање у исто место, као ја у Врњачку Бању, значи да сам јој поклонио све своје поверење и да сам постао део ње саме. Не треба ми због тога замерити што можда више него други имам критичких речи. Ето, овде се допустило да нема млечног ресторана или да је последњих година храна неукусна иако готово нема места у земљи које располаже бољим материјалом за њено припремање. Нас 12.000 дошљака имамо права да захтевамо и да се о нама више мисли. Јер свет све мање долази овде да би се наиграо карата и наштрикао везова. Та времена су прошла и треба тражити нешто што би голицало моју уштеђевину за долазак овде. А то су пре свега забавне приредбе. Овако најмања киша све нас сатера у собе или ресторане у којима у таквим приликама нема места ни за стајање. И ако хоће да достигне оно што је пропуштено. Врњачка Бања мора смелије да закорачи према атрактивности, и са забавом и са урбанизмом. Јер, овде су се у последње време поновиле недопустиве градитељске грешке.“
Изложба ,,Светомир Настасијевић (1902-1979) – заборављени неимар балканске музике” биће актуелна у Замку културе до средине септембра.
У Замку културе, 9. јула, одржан је концерт сопрана Јане Крижак уз клавирску пратњу пијанисткиње Невене Живковић под називом ,,Memory“. На програму су се нашла дела Качинија, Пуланка, Вебера, Гершвина, Пајацоле и других великана светске класичне музичке сцене.
– Вечерас ћете чути један програм који је микс соло песама, арија из опера, оперете, мјузикла. Ми смо се трудили да одаберемо композиторе који су кроз звук истраживали тему љубави, најавила је Јана Крижак.
Јана Крижак је рођена у Краљеву где је и завршила нижу музичку школу на одсеку клавир. Даље школовање наставља у Музичкој школи ,,Мокрањац” у Београду, одсек клавир и упоредно учи соло певање. Основне студије завршила је на Факултету музичке уметности у Београду, одсек соло певање у класи проф. Радмиле Бакочевић.
Невена Живковић је завршила нижу и средњу музичку школу у класи проф. Лидије Матић. Дипломирала је на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Мирјане Шујице Бабић на катедри за клавир. Током студија била је стипендиста Фонда за младе таленте ,,Властимир Павловић Царевац”. У Народном позоришту у Београду ради као музички сарадник – корепетитор у Београдској опери.
Ово вече, ове две уметнице, посветиле су ,,сећањима”, и кроз музику, присетиле су се себи битних тренутка, па чак и својих успомена на Врњачку Бању, али исто тако, пробудиле су и сећања и осећања публике. Посебно емотиван моменат вечери било је извођење ,,Солвејгине песме” (Едвард Григ) коју је пијанисткиња Невена Живковић посветила своме деки ратном фотографу и инжењеру др Васи Поповићу, иначе почасном грађанину Врњачке Бање чији легат се чува у Замку културе.
– Када смо отварали изложбу ,,Др Васа Поповић, ратни фотограф и инжењер врњачки”, свирали смо ,,Солвејгину песму” од Едварда Грига, то је била декина омиљена нумера. Тако да ће Јана вечерас отпевати ту нумеру. Ја сам јако емотивно везана за Замак и за Врњачку Бању, објаснила је Невена Живковић.
Опчињена клавирским нотама и заводљивим вокалом, публика је уживала у маестралној интерпретацији ове две талентоване уметнице које су приредиле чаробно вече за памћење.
Сећање (,,Memory”) на др Васу Поповића
У духу наслова и теме концерта о коме смо претходно говорили, у наставку текста, направићемо једно ,,сећање” на др Васу Поповића. Наиме, пре почетка концерта, искористили смо прилику да заједно са Невеном Живковић обиђемо сталну изложбу посвећену њеном деки – ,,Др Васа Поповић, ратни фотограф и инжењер врњачки”.
Др Василије Васа Поповић (1890-1972) био је један од истакнутијих представника интелектуалне елите 20. века који је активно деловао у Крушевцу и Врњачкој Бањи, али и шире. Студирао је грађевину на Високој техничкој школи у Минхену као стипендиста српске владе. Паралелно са студијама, бавио се и аматерски фотографијом. Његово студирање накратко ће прекинути ратно стање у Србији 1914. године када се враћа натраг. Убрзо одлази у Скопље и прикључује се легендарној српској ђачкој чети, познатијој као ,,Батаљон 1300 каплара”. После двомесечне обуке, одлази на фронт Сувобора и већ ту, са чином наредника-водника, прима вод у Седмом пешадијском пуку Другог батаљона. Био је активан учесник до краја рата, радећи и као ратни фотограф. До краја рата, добио је чин потпоручника, а после рата и потпуковника у резерви.
Крајем 1918. године Врховна команда га упућује у Италију на довршавање прекинутих студија (за време рата). Дипломирао је 1919. године на Политехничком факултету у Торину. По завршетку основних студија, враћа се у Србију и ради као шеф Грађевинске секције Крушевачког округа где је и докторирао на пољу техничких наука 1930. године. Од 1922. до 1926. године радио је у Управи бање као инжењер, и заједно са инжењером Владом Митровићем, учествовао је на каптажи врњачких минералних извора у периоду од 1924. до 1926. године где је цео процес документовао фотографијама.
– О свом деки највише знам из прича својих родитеља. Дека је као грађевинац обновио и један лук на мосту у Вишеграду. Био је једна импозантна личност. Албум који смо уступили за потребе изложбе третирао се као реликвија код нас у кући. На изложби се налазе доста ствари као што су врх гранате са уцртаним ликом, његове луле… Он је иначе пушио ароматични дуван и често је излазио у хотел ,,Метропол“ у Београду и говорили су да су увек знали када је прошао др Васа јер се осећао некакав миришљави дуван. Ту је он често пио кафу и читао новине. Био је широког ума, био је полиглота: говорио је седам језика. Био је врло привржен мојој мајци (Гордани Спасовић), она му је била једино дете, касно је добио. Он је очекивао да ће мама уписати грађевину, а мама је уписала технологију. Била је врсан технолог, по њеној рецептури су рађени познати ,,Штарк“ производи, као што су ,,Прима” грисине и ,,Бонжита“ штанглице, додала је Невена Живковић.
Наиме, 2009. године формирана је стална изложба, историјског карактера – ,,Др Васа Поповић, ратни фотограф и инжењер врњачки”, ауторке Јелене Боровић Димић. Изложба се састоји од репрофотографија, оригиналних фотографија, докумената, разних признања, одликовања и других предмета. Изложба се може пратити кроз две целине: др Васа Поповић као ратни фотограф у Првом светском рату и др Васа Поповић као архитекта и инжењер. Оно што је можда и најпримамљивије у првој целини изложбе јесте албум ,,Седми пешадијски пук краља Петра I из рата 1916-1918. године” који су уступили Поповићева ћерка Гордана и зет Михаило Спасовић, као и већину изложених предмета.
– Оно што је најупечатљивије на самој поставци јесте вероватно албум са фотографијама насталим током Првог светског рата. Примерак тог албума имали смо само ми и Војни музеј у Београду, тако да је ово можда уникатан примерак, нагласила је Невена Живковић видно поносна на свога деку др Васу Поповића.
Изложба о Светомиру Настасијевићу у Замку културе у Врњачкој Бањи
Изложба о Светомиру Настасијевићу у Замку културе у Врњачкој Бањи биће отворена изложба „Светомир Настасијевић (1902–1979) – заборављени неимар балканске музике“, чији је аутор историчарка уметности Тања Гачић.
Изложбу заједнички организују Kултурни центар Врњачке Бање и Музеј рудничко-таковског краја, са циљем да се јавности представи живот и стваралаштво једног од најзначајнијих српских композитора и музичких мислилаца 20. века.
Светомир Настасијевић оставио је дубок траг у развоју националне музичке културе, настојећи да у свом стваралаштву обједини уметничку музику и аутентичне балканске музичке мотиве. Упркос значају који је имао у историји српске музике, његово дело данас је недовољно познато широј јавности, због чега изложба представља важан допринос његовом поновном вредновању и представљању савременој публици.
Отварање изложбе заказано је за уторак, 14. јул 2026. године, у 18 часова, у простору Замка културе Kултурног центра Врњачке Бање.
Посетиоци ће моћи да погледају документарну грађу, фотографије и друге материјале који осветљавају уметнички пут Светомира Настасијевића и његов допринос српској и балканској музичкој традицији.
У Замку културе, 6. јула, одржан је концерт, вокално-инструментални реситал сопрана Катарине Симовић Иванковић уз клавирску пратњу Ане Аћимовић.
На програму су се нашла пажљиво одабрана дела Франца Шуберта, Сергеја Рахмањинова и Паола Тостија која одлично илуструју снагу вокалне технике и вештину инструменталне интерпретације.
Мр Катарина Симовић Иванковић, ред. проф. – сопран, рођена је у Нишу где је и завршила музичку школу на одсеку за соло певање. Школовање наставља на Музичкој академији у Источном Сарајеву на одсеку за соло певање. Дипломирала је и магистрирала у класи примадоне др Радмиле Бакочевић, проф. емеритус. Наступала је са многим хоровима и оркестрима у земљи и иностранству. Остварила се у завидном броју улога на пољу оперског стваралаштва, а најзначајнији део њеног уметничког деловања свакако су солистички концерти – реситали, приређени у земљи и иностранству, као и наступи на многобројним фестивалима. Од 2006. године ради на Факултету уметности у Нишу са звањем редовног професора на катедри за соло певање.
Мр Ана Аћимовић, рођена је у Лесковцу где је и завршила нижу и средњу музичку школу. Основне студије клавира завршила је на Факултету уметности у Приштини у класи проф. Драгослава Аћимовића. Магистарске студије корепетиције завршила је на Факултету музичке уметности у Скопљу у класи проф. Тодора Светијева. Усавршавала се на мајсторским курсевима, семинарима и предавањима код познатих имена класичне музике, као што су: проф. Арбо Валдме, проф. Наум Штаркман, проф. др Драгољуб Катунац, проф. Јелица Владиковић, проф. Душан Трбојевић и други. У току школовања, а и касније, као педагог и клавирски сарадник, освојила је више награда у земљи и иностранству.
Након маестралног извођења предвиђеног програма, концерт је завршен чувеном наполитанском композицијом ,,О, соле мио” која је наишла на изузетно позитивне реакције. Публика је уживала у виртуозном извођењу на клавиру и чаробном вокалу, наградивши ове две талентоване уметнице срдачним аплаузима.
